to što si nalazio do 30 volti se prepravi bez problema na 60V , slično i sa strujnim ograničenjem.
imaš ovde nekoliko tema pa prostudiraj

Ili napravis dva od po 30 V, pa po zelji vezes u seriju ili paralelu ili imas +-30

Ja sebi upravo pravim ovakva 4 komada:

Jb**a ne može se nakačiti - preveliko za dlaku. Radi se o Ćuk konvertoru iz elektora 0-100V i 0-5 A (januar 2005) . Pozdrav!

uspio sam nekako

Hvala Ognjene.
Kako vidim ovo je invertor, pravi od 30v -> 0-100V, problem je naći ovaj trafo i ovo kolo uc3526.

@veselinović, guja;
pretragom sam naišao na sledeću šemu, nešto slično je bilo u elektoru.
Laboratorijski izvor napajanja





Velika šema



_{[Ovu poruku je menjao dakinet dana 07.05.2012. u 23:09 GMT+1]}

Gde si nabavio trafo i kolo?

Trafo i kolo u ITC-u, tranzistore, diode i blokove iz reichelta, a mrezne trafoe iz 24V UPS-ova. Pozdrav!

Gde ja to u beogradu da nadjem?

Ogi,
cukov invertor je dobar, ali imas mecku da rodis dok trafo ne dovedes u rezonanciju.
Mnogo lako ispadne iz rezonance, ali probaj pa javi rezultate.

@guja011, veselinović
Jel može da se prepravi ovaj elektorov ispravljač da radi 0-60v?
Ili da pravim dva ovakva?
pozdrav

Sad vidjeh da tebi treba ispravljač do 1 A, a ovi iz Elektora su za veće struje, pa nema smisla da džabe bacaš pare. Možda je najbolje da napraviš 2 kao što reče Veselinović i u seriju. Imao bi i srednji izvod ako ti nekad zatreba, a mogao bi ga riješiti i sa LM317 jedino ako ti ne smeta što ne može ispod1.2V. Pozdrav1

veselinovic: Ogi,
cukov invertor je dobar, ali imas mecku da rodis dok trafo ne dovedes u rezonanciju.
Mnogo lako ispadne iz rezonance, ali probaj pa javi rezultate.

Gotovo je sad, sve nabavljeno, PCB-ovi napravljeni , nije nimalo jeftino. Ima da rezonuje *****. Pozdrav!

može sasvim lako da se prepravi, imaš o tome u tekstu pdf-a šta je zašta zaduženo. velik deo ostaje isti, menjaju se komponente u upravljanju
da bi ti regulacija išla do "čak" 60 volti i do "samo" 1 amper. menja se i donji trafo , ispravljanje,elko, redni tranzistori , dioda.
vidi zaokruženo.
obrati pažnju na kvalitet potenciometra za napon imaćeš na njemu dobran napon.

Samo da navedem par nekih stvari koje su bitne kod odluke kakav ispravljac praviti:
- izbor analogne ili prekidacke konstrukcije
- iskoriscenje i discipacija
- stabilnost napona i shum ispravljaca

Dakle, analogni regulatori generalno imaju dosta bolju regulaciju i drasticno manji shum ali sa druge strane jako lose iskoriscenje. Za laboratorisku varijantu mislim da je bolja varijanta imati dobar i stabilan izlazni napon pre nego da to bude efikasno. Koliko to moze da bude ne-efikasno u analognoj varijanti samo jedan prost primer, recimo da pre stabilizatorskog sklopa imamo nekih 65 volti, sa stabilizatorom recimo hocemo da napravimo 5V + sklop koji nam recimo vuce 1A. Sva razlika od 65 do 5v (60V) se MORA pretvoriti u toplotu i to je za ovaj slucaj 60W discipacije (toplote) koje moramo da ohladimo za svega 5W koliko nam potrosac zahteva!

Kod prekidacke varijante ispavljaca, iskoriscenje je drasticno bolje ali zahteva veoma ozbiljan pristup i sklop (shemu) kako bi dobili slicne perfomanse koje imaju analogni stabilizatori po pitanju shuma i efikasnosti regulacije.

Sad moguce je napraviti i neki kompromis i koristiti kombinaciju ovih tehnika tako da switcherski deo bude zaduzen za grubu regulaciju a analogni da samo to fino regulise tako da dispacija na njemu bude relativno mala.

Ima i prostija varijanta, recimo da se koristi trafo sa vise razlicitih izvoda pa da se nekim preklopnikom taj sekundar bira kako bi discipacija bila manja, recimo za ovaj primer gde je potrebno 5V 1A, dovoljno je da dovedemo recimo 7 - 10V pre stabilizatora i u tom slucaju je discipacija reda 3 - 5W sto je drasticno manje nego 60W. Za ovakvu varijantu bi bilo skroz OK koristiti recimo sheme baziranim na LM317 ili slicnim regulatorima uz paznju da LM317 moze svega nekih 15W da discipira i dodatno bi morala dva ovakva sklopa jer LM317 moze da radi do nekih 30-ak V. Naravno ostaje opcija i sa dodatnim tranzistorima.

Ako se planira sa ovakvih ispavljacem gurati nekakva pojacala (za testiranje) mislim da je ipak analogna varijanta bolja jer napraviti tako dobar prekidacki regulator nije ni malo jednostavno.

Zato laboratoriski ispravljaci (posebno za te napone / snage) kostaju lepu svotu novca i po gabaritima su prilicno veliki.

@veselinovic

Spregnute prigusnice u Cuk konverteru ne rade u rezonansi! Princip rada nema nikakve veze sa rezonansom.

Jedino sto je malo teze nego kod ostalih konvertera je odrzati stabilnost povratne veze, ali i to nije tako strasno.

Cuk konverter je zahtevan po pitanju povelikih struja prekidackog tranzistora i diode na izlaznoj strani, ali to nadoknadjuje savrseno filtriranim naponom na izlazu.

Takodje se lako pravi reverzibilna varijanta Cuk konvertera.

Konstruktor je Dr. Slobodan Cuk,nas covek, gospodin koji je za NASA napravio gomilu projekata.

Ako ima zainteresovanih za objasnjenje rada Cuk konvertera, razjanicu.

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.05.2012. u 01:29 GMT+1]}

Evo na brzaka nesto o Cuk konverteru: http://www.boostbuck.com/TheFourTopologies.html

Hvala na odgovorima.
Ispravljač mi treba za servis protivpožarnih centrala koje rade na oko 50v, (do sada sam to rešavao tako što vežem 4 baterije od 12) nemogu više da šutiram baterije hoću ispravljač pa lepo na sto.
Odlučio bi se za ovu elektor varijantu sa modifikacijama za veći napon. U ponedeljak naručujem trafo i delove pa polako.

1. koji trafo da naručim da mi namotaju ovi iz trafka?
dal da uzmem sa (+0)60V na sekundaru i (+0-) 12v?
2. LM723 u dejtašitu kaže da je ulazni napon do 40v , a izlazni 2do37. Baš me briga što ne spušta do nule ali gore treba da bije u 60V kad odvrnem na max.
3. koje dijode u ispravljaču da stavim?
4. koji ispravljački kondenzator (dal da ostane isti kapacitet samo voltažu da uzmem veću)?
5. Koje bi trebalo tranzistore da pazarim i rednu diodu?
6. Otpornici ?

Planiram da umesto analognih ampermetra i voltmetra, stavim panelmetar sa mikrokontrolerom i lcd displejem.

_{[Ovu poruku je menjao dakinet dana 12.05.2012. u 21:04 GMT+1]}

LM317HV može do 57V


dal bi mi dao na izlazu 57 kad bih mu na ulazu doveo 65v?
trafo bi trebao da bude 46v, da bi posle ispravljača i elektrolita dobio oko 65v.

_{[Ovu poruku je menjao dakinet dana 12.05.2012. u 22:53 GMT+1]}

723 ti nije na glavnom napajanju već pomoćnom , ako pročitaš txt o ispravljaču, biće ti jasni odgovori na većinu pitanja.

Pročitao sam 2x text, shvatam da 723 služi da generiše referentni napon od 7.5v, a op741 služe da ograniče struju i napon.
Ali i dalje ne shvatam koje delove treba da menjam kojim.
Molim pomoć

Potrazi pojam plivajuci-lebdeci (floating) regulator. I bar jos jednom procitaj tekst o ispravljacu. pOz

eno tebi malo uputstva na pp. prostudiraj.

hvala, na pomoći.

Uzgred naišao sam na još jednu šemu


imam i PCB za ovo.