Moguće je. Mislim da ni većna drugih banake nema štednu knjižicu. Nepremostiv problem kod štednje knjižice je nemogućnst korišćenja novca bez knjižice. Dakle, ništa kartice, čekovi, i ostali vidovi plaćanja. Poneke banke su zadržale knjižice za penzionere (znam za Komercijalnu) i za neki oblik "dečije štednje". Druge banke su to uglavnom batalile, jer je potražnja za tom vrstom bankarske usluge skoro nula.
A zašto tebi treba baš knjižica ?

Drug mi ima u AIK banci štednu knjižicu, izdata je pre 6 meseci. Znam da se ranije izdavalo, e sada ne znam za taj novi sistem, kartica i to. U redu je sve to ali najveća greška je to što ta žena što je zaposlena tamo, lepo iz fioke izvadila tu štednu knjižicu, sve je izgledalo da će se ok završiti, ali ja sam vidno izneviran. Najveća greška je to što pre izdavanja i potipisivanja lepo kaže Ne delimo štednu knjižicu nego plastiku.

Pa, mnogi nemaju.

Stedne knjizice danas uglavnom ne postoje, i vrlo je neobicno da klijent trazi stednu knjizicu.

Banke izdaju stednu knjizicu samo na zahtev klijenta, po defaultu se izdaje samo kartica.

Verovatno samo ta radnica nema pojma da ispuni stednu knjizicu, jer je niko nije obucio za to.

U AIK-u su mi skoro rekli da nema vise stednih knjizica.

Iskreno osim u AIK-u ja ih nisam video nigde vec 10+ godina. Intesa ih nigde ne pominje, ako ih fizicki imaju... to je neka zaostala verovatnije nego sto je stvarno dostupna.

Imaju u Postanskoj Stedionici. Nisam ni trazio, samo sam rekao da hocu da orocim pare.

Stedne knjizice postoje ali samo za neke namene, u danasnje vreme su neprakticne.Obicno je za polaganje deviznih sredstava za neku namenu, recimo koja ce se orociti. Devizne penzije najcesce stizu na racun koji ima i knjizicu, ali nije obavezno. Uglavnom kad vide da neko ima mnogo godina otvorice mu knjizicu, ako si mlad nema smisla da ti to nude.

Prakticnije je otvoriti namenski racun, i imati neku karticu. Plastika je danas u modi i prakticna je.

I kad je u pitanju oročenje sredstava, sada je u 99% slučajeva: napravi se ugovor, otvori račun, i napravi ona mala plastificirana kartica, tek toliko da štediša ima nešto osim onog papira ugovora, i to je to. Šta će ti više ?

Mene takodje interesuje zasto pokretac teme zeli stednu knjizicu. Postoji neki racionalan razlog, ili je u pitanju samo nostalgija za proslim vekom u fazonu "sta vas briga, volim da imam"? Stedne knjizice se smatraju prilicno zastarelim, nepotrebnim i suvisnim sredstvom, mogu negativno uticati na imidz banke ostavljajuci utisak otprilike "vidi ove sabane, treba ih obavestiti da su Japanci izmislili kompjuter, jos sabiraju koriscenjem papira i olovke, koriste stedne knjizice i voze se konjskom zapregom". Osim gore navedenih i Univerzal banka jos uvek ima stedne knjizice ali se svako malo razmatra njihovo ukidanje, pa se odluci da ostanu i sledece godine. Sada se ide na to da svi korisnici imaju direktan pristup svojim racunima sa svojih mobilnih telefona, znaci orocavaju, razrocavaju, kupuju/prodaju devize, placaju sta kome treba... Neki buduci trend je ukidanje odlaska u banku za bilo sta, postepeno nam se priblizava vreme kad se u banku nece ici ni za podnosenje zahteva za kredit. Ja u jednoj banci imam racun vec 10 godina a tamo sam otisao samo jednom, pre 10 godina da otvorim taj racun, a na njega redovno dolazi i sa njega odlazi novac, nikad nisam nasao za potrebno da idem tamo, dok se za racune za koje se koriste platna kartica ukazuje potreba da se tamo ode da se istra zameni kad istekne.

Ja tj. i ostali clanovi imamo stedne devizne knjizice.
Imam kod Inteze. Procedura je da vratis stare kartice (sve sem one providne za devizni racun) i uzmes knjizicu.
Stednu knjizicu koristim jer sam radio nesto sa bankama i znam u kojim su bankama i kada padali sistemi i gubile se transakcije.
Ja živim u Srbiji i ne verujem ni jednoj prisutnoj banci na našem tržištu. Znam da u pojedinim bankama rade vezare koje ne znaju vola da ubodu.
Jako često se srećem sa loše obučenim službenicima, nafuranim šefićima ekpozitura, ne poštovanjem klijenata itd.
Volim "Hard Copy" za Ne daj Bože.

Mislis padne sistem, a ti kazes ma nema problema evo moje knjizice

Ako tako bude ni 100 knjizica ti nece pomoci...

^ +1

Bas ce neko da ti isplati novac samo na osnovu knjizice.

A pokretac teme je objasnio za sta ce mu knjizica. Pa ima drug :)

Vojvodjanska je davala stedne... bar su to radili pre 10ak god. :) Moguce da su i dalje u tom fazonu.

Inace, razlozi ZA knjizicu sto su se nasli u temi su za ES-bisere. :)

Ne verovati bankama je sasvim razumljivo. Ali onda rešenje nije štedna knjižica, već podizanje gotovine (do poslednjeg dinara, odmah nakon uplate zarade), a ušteđena crkavica, naravno - u slamaricu, tj. u sakrivenu kutiju u ormanu kod veša (tamo se lopov neće setiti da traži)

Ne daje ni vojvodjanska

Mada koliko ja znam i u jednoj i u drugoj mozes da dobijes stednu ali samo na zahtev.

Ok hvala svima, moja greška, nisam znao da više ne postoji štedna knjižica, ali najveću grešku učinila je radnica banke. Moderator može slobodno da obriše temu.

Stednju knjizicu moze dobiti u Vojvodjanskoj banci, AIK banci, Komercijalnoj banci. OTP banka daje karticu. Razvojna banka Vojvodine ne daje nista osim ugovora.
U Vojvodjanskoj banci se novac moze podizati i bez knjizice, stanje u knjizici nije vazece, vazi samo ono sto oni imaju u sistemu.

Meni lično je lakše da čuvam štednu knjižicu nego priznanice.
I ukoliko "padne sistem" štedna knjižica jeste merodavna. Mogu da je ospore jedino priznanicama sa mojim potpisom.

Vojvođanska je prošle godine davala. Filijala blizu carine na NBG.
Mislim i da ProCredit daje.

Poz. Goran

Onog momenta kad se novac podigne sa računa bez knjižice, tad zapisano stanje u knjižici postaje neažurno i jasno je da knjižica ničemu ne služi.

Ne vidim potrebe za knjizicom jer kada polozis sredstva na stednju obavezno dobijes UGOVOR O DEPOZITU, koji je zamena za knjizice:)

Ja sam jedno vreme primao platu preko neke kartice koja je glumila stednu knjizicu. Prednost stedne knjizice-kartice je ta sto nema nikakve provizije, kasnije su se dosetili da to tako ne moze :)

Nemas proviziju ni na kartici, ni na knjizici, nikad nije ni bilo?


Postavljac teme verovatno ima nepoverenje prema banci i zato i postavlja ovakvu temu...
Ovo je verovatno dobra tema za neki SF scenario koji moze i da bude realan.

-Ostavljas svu svoju ustedjevinu orocunu u banku a oni ti izdaju samo taj ugovor.
-Tri godine kasnije dolazis u banku i pokusavas da podignes svoj novac.
-Gospodine vas nema u sistemu, nema ni ugovora ni para, jel ste sigurni da niste pogresili?
-aaaa....

Ajda da razjasnimo par stvari.

"sistem" = softver za finansijsko knjigovodstvo

Knjizenje u svakom softveru za knjigovodstvo se vrsi na osnovu verodostojne dokumentacije.
Dokumenacija može biti u papirnom obliku ili elektronskom obliku.
U ovom slučaju se radi sa gotovinom i osnov je papirni dokument - priznanica.

Ukoliko postoji neslaganje izmedju stedne knjizice i sistema banke mora da se utvrdi gde je greska.
Kada ovako gledate na stvari dođete do toga da nije merodavan ni njihov sistem ni štedna knjižica nego dokument na osnovu koga su upisivane promene u sistem ili štednu knjižicu.
Štedna knjižica je korisnikov "sistem" sa kojim može lako da proveri da li banka ima tačno stanje. Ukoliko korisnik nju ne nosi kada podiže i uplaćuje novac naravno da onda ničemu ne služi.
Ako je nekada zaboravi može je odneti sledeći puta da mu upišu stanje. Isto tako jednom godišnje može da traži da mu upišu kamatu.

@Yagi
Aj nemoj da brkaš ugovor sa vršenjem uplata isplata na račun. Štedna knjižica je dokument u kome se evidentiraju iste, a ugovor je dokument u kome se definišu prave i obaveze između potpisnika.

Pozdrav. Goran

@Bakara

Uopšte ne mora da bude SF scenario. Na svakih 6 meseci na vestima bude da je uhapšen blagajnik neke banke.
Naravno da oni uvek biraju nepismene i slabije obrazovane za žrtvu ali nikada se ne zna koliko je očajan blagajnik.
Ako zanemarimo krađu, blagajnici su ljudi koji rade, a ko radi taj i greši.

Poz. Gosha

Nekad je stedna knjizica bila normalna stvar, danas nije. Postoji ali je retko izdaju. To je rezervisano za posebne namene, recimo kada banka pri orocavanju trazi da se poloze pare na knjizicu pa dalje, i onda kad se zavrsi orocenje mora se sa knjizicom ici da se upise promena. Drugi slucaj su stariji ljudi koji NECE tekuci racun i kartice, pogledajte penzonere u redovima, to su ti. Oni koji imaju karticu podignu penziju na bankomatu.

Mozda je neka prednost knjizice u odnosu na karticu sto nema troska vodjenja racuna, ali zato kad se knjizica menja ili izgubi kosta.

Teoretski: sa knjizicom mozes otici u drugu banku i podici novac, ali ce prvo kontaktirati banku za proveru stanja i ostalog. Prakticno: belo ce te pogledati i reci dovidjenja

Stedna knjizica je korisnikov "sistem" kojim moze lako da proveri da li je njegovo stanje na knjizici ispravno.

Neki ucesnici ove diskusije se usudjuju da porede sa jedne strane informacioni sistem banke, koji ima milion backup varijanti, disaster recovery lokacije, arhive..... i sa druge strane obicno parce papira koje klijent ima i koje se nevidjeno lako moze falsifikovati.

Stedna knjizica sluzi da klijent ima evidenciju o svom stanju i promenama i nastala je u vreme kada ni jedan vid elektronske komunikacije sa bankom nije postojao. Pojavom Interneta odnosno omogucavanjem da se sa racunara, mobilnog telefona, govornog automata ili sms-a stupi u kontakt sa bankom prestala je potreba za koriscenjem stednih knjizica jer klijent u svako doba dana moze elektronski da pristupi svom stanju i transakcijama.

Ugovor se dobija samo ako se sredstva orocavaju. U slucaju a vista stednih racuna dobija se ugovor u samom racunu ali ne i o iznosu depozita jer je to transakcioni racun. Prilikom svake uplate se dobija priznanica. Jedna za korisnika, druga za banku odnosno arhivu. Priznanicu je stampao sistem. Sistem je zabelezio u transakcionoj bazi tu transakciju. To je kasnije prebaceno u glavnu knjigu. Glavna knjiga ima nekoliko backup varijanti. Cela prica ima i disaster recovery lokaciju koja moze biti i 500-600km udaljena od informacionog sistema banke.



To nista ne menja. Blagajnik bude uhapsen zato sto je skidao novac sa necijeg racuna nadajuci se da taj to nece primetiti. Blagajnik nema mehanizme da to uradi neprimeceno odnosno ne moze da udje direktno na bazu i samo promeni stanje. On to mora da uradi kroz aplikaciju a onda ce u sistemu, kao i za svaku drugu transakciju, ostati zabelezeno ko je, u koje vreme, na kom racunu i sta uradio. Takva transakcija ce se videti i u samoj salterskoj aplikaciji ali je moze i klijent videti ako pristupi svojim transakcijama preko online sistema ili dobije izvod na kucnu adresu. Tako da je sasvim nebitno da li klijent ima knjizicu ili nema. Sve se to lako posle istrazi i vrati kako je bilo.




Prijatelju, ti si se nesto gadno zbunio :) Pare se ne polazu na knjizicu nego u trezor. A za banku je sasvim sve jedno da li ce klijent imati kod sebe karticu racuna ili knjizicu.



Ovo ne moze ni teoretski.

A i pominjes neki bankomat... sa obicnom plastificiranom karticom racuna ne mozes na bankomat. To te je neko gadno prevario :) A uz stedne racune se obicno ne daje platna kartica ako si na to mislio. Mozda ne bi bilo lose da se malo informises pre nego se upustis u diskusiju.

Bio bi potpuno u pravu kada bi svi koristili banku kao sto je ti koristis. Ovako si samo delimicno u pravu.
Pri tome ako procitas poruke od pocetka videces da dosta poruka omalovazava zacetnika teme bez razloga.

Nigde nisam ni rekao da je bitno imati stednu knjizicu. Bitno je cuvati priznanice.
Meni je korisna jer u dve banke imam samo avista racun i smara me da vodim svoju analiticku karticu. Da placam on-line pristup da bih pogledao stanje na deviznom racunu necu iz inita. Sto mi to ne omoguce besplatno ako nista ne placam on-line.

A to oko poredjenja papira sa sistemom je jednostavna stvar. Rastao sam uz profesionalnog knjigovodju. Trenutno mi je jedna od profesija vodjenje poslovnih knjiga. Za mene su samo bitna dokumenta bila ona u papirnom (sa svojerucnim potpisom) ili elektronskom obliku (sa elektronskim potpisom).

Papirna priznanica koja je potpisana je dokaz koji se priznaje na sudu cak i kada je falsifikovana. Ova prethodna recenica ce sada da unese novu zabunu ali nema veze nek nam diskusija ostane ziva :)

I po meni je Dragancesu izneo pogresne tvrdnje.

Poz. Goran

Upravo to ali sam stekao utisak da se ovde prica o tome kako ce banka da izgori jednog dana i onda se nece znati ko je koliko para imao pa ce ljudi da dolaze na saltere sa priznanicama i podizu novac. Zato sam hteo malo da naglasim i pojasnim neke stvari koje ocigledno ljudi ne znaju a ovde se pojavljuju neki koji tvrde sve i svasta. Na ovom forumu je postala vrlina kada neko ume da cuti ako o nekoj temi ne zna nista.



To i jeste besplatno ako govorimo o banci iz naziva teme.



Za NBS je osim te dve stvari koje si naveo i snimak telefonskog razgovora bitan (osim ako nije napravljen u suprotnosti sa KZ RS).



Nema nikakve zabune. Falsifikat je potpuno ispravan dokument... sve dok se ne ispostavi da je falsifikat :)

Onda cela prica iz finansijskog sektora prelazi u kriminal. Time se vec ne bavim tako da ne znam kako se dalje razvija takva situacija.

_{[Ovu poruku je menjao Informer dana 25.05.2012. u 11:12 GMT+1]}

Jeste neko izneo taj najneverovatniji scenario. Moje poruke su bile vise orijentisane ka tome da banke treba kontrolisati bez obzira sto sistem onemogucava vecinu gresaka i prevara.

Desava mi se da banke ne ukucaju poziv na broj koji sam stavio u nalog za prenos (ovo se desava redovno). Jednom su prekucali tekuci racun sa jednog, a iznos sa drugog virmana. (bilo pre par godina)
Sve te greske su ispravili, ali tek nakon upucene zalbe.
Bili su u pitanju nalozi za plate koje dajem klijentima. Sto je jos gore elektronskim placanjem se pogorsala stvar jer klijenti grese n puta vise od banaka.




E ovo je za pohvalu. Moracu da vidim da li se stanje promenilo u ovim mojim bankama.

A sada da malo pomognem coveku ako bas hoce da ima stednu knjizicu :)
Ne znam da li je ovaj pravilnik još važeći. Ako jeste onda su duzni da ti daju knjizicu ako si otvorio depozitni devizni racun.

14. Banka koja je, u smislu ove odluke, otvorila devizni račun
fizičkom licu, izdaje tom licu deviznu štednu knjižicu – za depozitni
devizni račun, odnosno evidencioni karton – za tekući devizni račun,
čiji izgled i sadržinu sama utvrđuje.
Ako su na devizni račun fizičkog lica uplaćeni iznosi u
različitim devizama, odnosno ako su položene različite vrste
efektivnog stranog novca, banka svaku vrstu deviza vodi posebno, a
evidentira ih u deviznoj knjižici na posebnoj stranici, navodeći
oznaku vrste deviza.
Devizna štedna knjižica treba da sadrži bitne elemente iz
ugovora (uslove pod kojima se vodi primljeni devizni depozit, ročnost
tog depozita i dr.), kao i tekst da za devize položene na devizni račun
banka garantuje svojom ukupnom imovinom. Jedna devizna štedna
knjižica izdaje se za devizne štedne depozite koji imaju istu ročnost i
namenu.


Poz. Goran

Ja sam gore napisao ovo:


Ja sam ovo napisao vise u sali i kako bi prosirili diskusiju, jer sam na prethodnoj strani vec objasnio da se danas knjizice izdaju samo na zahtev klijenta.
Temu ili nisi citao celu ili si samo preleteo...mada sve sto si rekao je tacno

U kojoj to banci se placa on line pristup svom racunu?

Kada sam ja otvarao racune svi su naplacivali. Bilo je to pre vise godina. Od tada nisam ni gledao.

Evo pogledah banke kod kojih imam racune:

Vojvodjanska 0,4EUR ili 1,2EUR ako se koristi kartica sa sertifikatom.
Unicredit izgleda ne naplacuje osim ako im ne spada pod mobilno bankarstvo pa uzimaju 53din.
EFG izgleda isto ne naplacuje.
ERSTE imam samo poslovni ali vidim da za fizicka lica naplacuju 50RSD

Poz. Gosha

Pazi, pricamo o stednim racunima, ne o tekucim.
Na stednim racunima nema promena, pa ni odrzavanja, ja bar ne znam za to.

Naravno da ima i po stednim racunima promena.

- Uplata
- Isplata
- Pripis kamate
- Porez na dobit

Zamisli da imas racun na kom si polozio nekoliko transi na po mesec dana sa automatskim reorocenjem? Svaki treci, cetvrti dan ces imati pripis kamate i eventualno zaduzenje zbog poreza ako je devizni depozit u pitanju.

A ako je a vista stedni racun onda mozes da imas promena koliko god hoces.

Da, u pravu si, ali opet se online pristup ne naplacuje posebno.

Nigde ne piše da je besplatno ako se koristi samo za pregled stanja stednih racuna. Kako ja tumačim njihove Ugovore čim ti omoguće pristup plaćaš naknadu. To što ne vršiš plaćanja nema veze.

Evo izvod iz VB tarife:
Usluge elektronskog bankarstva
Paket usluga elektronskog bankarstva
Inicijalno uključenje --------------- Bez naknade
Mesečna naknada za vodjenje računa bez smart kartice ------------------------ Dinarska protivvrednost 0,4 EUR po srednjem kursu za devize na dan obračuna naknade
Mesečna naknada za vodjenje računa sa smart karticom ------------------------ Dinarska protivvrednost 1,2 EUR po srednjem kursu za devize na dan obračuna naknade
Naknada za dodatni račun - ------------------------------------------------------------- Dinarska protivvrednost 0,15 EUR po srednjem kursu za devize na dan obračuna naknade
Izrada nove lozinke ------------------------------------------------------------------------- Dinarska protivvrednost 3,6 EUR po srednjem kursu za devize na dan uručivanja nove lozinke
Interni nalozi --------------------------------------------------------------------------------- 0.07% od iznosa, min 8 dinara
Nalog za kupovinu elektronske dopune 062/063 i 064/065 GSM mreže ----- Bez naknade
Kliring ----------------------------------------------------------------------------------------- 0,08% minimalno 11 dinara
RTGS ----------------------------------------------------------------------------------------- 0,10% minimalno 60 dinara

Pitanje je da li i dozvoljavaju on-line ako nemas tekuci.

Poz. Gosha

Da ali neke banke nece da daju online samo za klijente koji imaju stedne racune. Ebanking uglavnom ide u sklopu nekog paket racuna i slicno i u tom slucaju sama ebanking usluga je besplatna u smislu da se ne naplacuje dodatno ali se zato placa sam paket racun.

U Intezi je besplatno, cak i van paketa. Otvoris racun za dz bez problema. Isto tako mozes i e-banking da ukljucis za dz bez problema za proveru stanja na svojim racunima. Mozes da zatrazis i izradu miniCD-a, kako bi mogao da koristis full sistem i vrsis transakcije.

Kod VB nemas online ako imas samo stedni racun, ali salju besplatno izvod.

U intesi je besplatan online, mini CD ide za tekuci racun sa odrzavanjem.

@Java
Onog momenta kad se novac podigne sa računa bez knjižice, tad zapisano stanje u knjižici postaje neažurno i jasno je da knjižica ničemu ne služi.

Nisi najbolje razumeo. Ne može i kartica i knjižica na oročen devizni. Ili jedno, ili drugo. Na svakoj stranici se vodi druga valuta.
A paprir je itekako validan. Znam da postoji disaster recovery lokacija, uvek postoji ono "ALI".

Neću da baksuziram s' obzirom gde živimo, ne verujem da bi država mogla da garantuje svima predvidjenu sumu u slučaju pucanja.
Prema aktuelnom Zakonu o osiguranju depozita banke u Srbiji dužne su da kod Agencije za osiguranje depozita osiguraju štednju do iznosa od 50.000 evra u protivvredosti valute u kojoj je položena štednja.
Svima nama je ostao gorak ukus 90-tih i banaka iz onog vremena.

Ajde da ne mesamo babe i zabe. Pucanje sistema i gubitak svih podataka (koji btw sanse nema da se desi) nemaju nikakve veze sa AOD koja osigurava depozite iskljucivo u slucaju likvidacije ili stecaja.

Ne pratim dva dana i vidim da se diskusija nastavlja, moram reagovati na Informer jer napisa



Ovo nisam napisao napamet, ovako radi VB. Kad se orocavaju dinari moze samo da se otvori namenski racun, ali kad se orocavaju devize po njihovoj proceduri je da se sredstva prvo uplate na devizni racun i za to postoji knjizica. Tako rade. A gde stoje pare za ovu temu je nebitno

U pracu si da postoje kartice i kartice, ako sam pomenu da moze na bankomat onda je to kartica namenjena za to.

Svaka banka ima svoje pakete usluga pa neke naplate direktno, neke indirektno neke usluge. To je vec njihova politika, ali kako kazu danas nema besplatnog rucka, pa verovatno ni banke koja nece naplatiti proviziju za uslugu.

Inace mnogo sto sta si lepo napisao i prosto deluje kao da radis u banci

Pozdrav

Ja sam samo hteo da skrenem paznju da ne pije vodu prica o spaljivanju banke i gubitku svih podataka.



Nije samo da deluje. Nadam se da zbog toga nisam manje dobrodosao kao ucesnik na ovoj diskusiji.