samo ne znam ka ko bi se rsio mehanicnki sistem ili kaki drugi koji bi pri toj
brzini ispustio ptijektil ,greska 1000delu sekunde ,pa da probisi zemljinu kuglu.

Trenutak otpustanja projektila u zeljenom trenutku a da ima precizno zamisljenu putanju kretanje jeste problem. Nadam se da bi se za to naslo neko resenje, mozda neka elektromagnetna brava ili eksploziv. Mehanizam drzaca bi bio izradjen od karbonskih vlakana jer bi on trpeo najveci pritisak. takodje rotor bi morao vrlo precizno da bude izbalansiran, takodje u trenutku ispaljivanja sa druge strane rotora mora da dodje do ispaljivanja kontra tega iste tezine projektila da bi rotor ostao u balansu.

Ima li ovde fizicara ili ne ? Od svih pitanja me najvise interesuje prvo, hoce li mi rotor izdrzati 666 obrtaja u seundi a da se ne raspadne ?
Imam ozbiljnu nameru da pravim jedan ovakav top u pocetku sa manjim brzinama pa cu ga vremenom usavrsavati i povecavati brzine ispaljivanja.
jel bi imao neku drugu primenu ?
isplati li mi se ulagati novac u eksperimente sa moim idejama ?
iskreno sta mislite kolika bi bila moguca brzina ispaljivanja ?

Nekim ljudima definitivno treba zabraniti SolidWorks...

Niko nije pominjao Solidworks

Ako zanemarimo fundamentalne greske u osnovi ideje, i neiskustvo autora, prvo sto mi pada na pamet je to da elementi satelita nisu, niti mogu biti projektovani da izdrze toliku ugaonu brzinu prilikom lansiranja. Ovako bi jedino mogao da lansiras u kosmos urne sa pepelom pokojnika, jer tu ne moze da dodje do vece stete nego sto je vec napravljena.

netreba zabraniti solidworks nego treba zabraniti neozbiljnim da budu ovde
lepo je covek naveo konkretan primer pa ako imate te visoke skole
sto ne ne proranucate to i dokaete da taj satelit ne moze ili moze da se lansira
tako .ovde ima mnogo vise onih kji podjebavaju ..svaka cas ozbiljnim ljudima
i drugo solidworks su napravili mnogo ozbiljni ljudi od vas............

Cekaj, pa sto bi neko radio tudj posao?
Ako ga zanima kakve sile se tu razvijaju, digitron u ruke, pa da vidimo.

i zaboravi odgovarate ono sto nie pitano sata vas briga dali ce oprema u
satelitu da se osteti to nije bilo u pitanju ..ja sm slucajno video ovu temu
zato sto je autor odgovorio jednoj mojoj,ija sam imao slicnu temu .konstrukcija
mitraljeza na centrifugalnom principu .mada su principi realni i tamo ste podjebavali
tamo metku nece da se pokvari oprema...

ma ako neces da das strucan odgovor nemoj onda da se javljas
ovde se ljudi javljaju da im neko pomogne an da ih omalovazava.
ovaj da je znao to da izracuna on nebi ni postavio ovo pitanje na forumu.

Dobro, dobro....samo smireno.
Ja sam mislio da se podrazumeva da neko ko hoce da lansira satelit ume da izracuna tako nesto, ali dobro....

Evo racunice, nadam se da se dobro secam fizike.
a_n = r*w²
w = 2*pi*rpm/60
rpm = 40000

w=4188.790199997975 rad/s
a_n = 2.5 * 4188² = 43.848.360 m/s²
iliti 4.5m g

Nista mi ti ovde nisi izravunao, ugaonu brzinu znam sam da izracunam. Meni treba neko ko zna kolika je zatezna cvrstoca celika ili neke legure aluminijuma ili karbonskih vlakana. Koji materijal bi mogao da izdrzi 600 obrtaja u sekundi i vise. Siguran sam da bi cipovi od kristala silicijuma mogli da izdrze velike ugaone brzine.

Izracunao sam ti normalno ubrzanje. Izintegrali to po duzini kraka i dobices i centrifugaonu silu koja deluje na krak, onda potrazi na netu otpornost materjala pa vidi sta ti odgovara. Ja stvarno necu vise da racunam a drugi da patentira :).

Hvala na formuli nisam je malopre razumeo ali i dalje nisam dovoljno pametan da izracunam koliku centrifugalnu silu bi izdrzao moj rotir ( obrtaja u sekundi ). Evo podataka kao za neki skolski zadatak

- Izradjen je od celika zatezne cvrstoce 2000N/mm2
- Od centra do kraja ima 2,5m
- Krakovi su valjkastog oblika kod osovine fi200mm na kraju fi100mm
[att_img]

Centrifugalno ubrzanje je dobro izračunato.Ako ti je masa satelita 0.1 kg imaćeš centrifugalnu silu F=40 000 000 *0.1=4 000 kN.To je sila uporediva sa težinom betonske kocke stranice 5 m.
Predpostavimo da si napravio izdržljiv disk radijusa 2.5 m,samo trebaš nekako zavezati svoj satelit mase 0.1 kg za njega.
Probajmo sa čeličnim užetom,sajlom.Najkvalitetnije se kidaju kod 2 kN/mm^2 .Treba prečnik od oko 50 mm.Ali i ta sajla ima masu i centrifugalnu silu,tako da samo nekih 7 mm dužine ima masu oko 0.1 kg.
Nemože se realizovati tako visoka obodna brzina za taj R.Nerješivi problemi rasturanja nastaju već kod par stotina m/s.

Recimo da prejebes Nasu sto se tice rail gun-a, a i zil verna sto se tice izbacivanja projektila u LEO. Sta dalje?
Ono sto hocu pitati je sledece, jer zaista mislite da su uceni ljudi u nasi ili roskosmos-u sisali vesla?

EDIT: Sad sam pogledao video. Moraces se bolje potruditi za elektromotor. Sta ti otvara klapne na projektilu? Sta ces smestiti u tako mali projektil? Kako ces srediti da ti projektil zauzme odgovarajucu freefall putanju oko zemlje?

EDIT2: Mozes krenuti od ovoga http://en.wikipedia.org/wiki/Projectile_motion, pa nastaviti sa ovim http://en.wikipedia.org/wiki/Escape_velocity

<sub>[Ovu poruku je menjao endre85 dana 18.06.2012. u 02:03 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao endre85 dana 18.06.2012. u 02:06 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao endre85 dana 18.06.2012. u 02:07 GMT+1]</sub>

Prtpostavljao sam da ne bi izdrzao toliko velike brzine. Hvala ti na odgovoru ovi ostali se ovde zezaju samnom. Sad mi nije jasno kako su 1880 pravili parne turbine sa 40 000 obrtaja u minuti ( Tokom 1880-tih, švedski inženjer Gustav de Laval je razvio veći broj reakcionih turbina koje su radile sa 40000 obrtaja u minuti, izvor wikipedija http://sr.wikipedia.org/wiki/Parna_turbina ) koliko li je ta turbina bila u precniku ? Trazio sam po guglu podatak koliku brzinu turbine imaju moderne termo elektrane i nisam nasao. Nasao sam da je zatezna cvrstova IM karbonskih vlakana od 255 do 310GPa ( http://www.dizajnzona.com/foru...iversion/index.php?t44340.html ) , on je lagan a izdrzljiv samo sto je nesto mnogo skup.

300GPa jel bi to izdrzalo ???

Aj da probam ovako. Koliki obrtni momenat je imao taj mehanizam? Priznajem, lose je poredjenje, ali ti hoces da kazes da moderni AMG motori mogu izbaciti projektil u LEO.

p.s.:@Odin! Upravu si, ima interesantne zajebancije sa trolovima.

Yahebi sve sto sam rekao, daj nam sw fajl.

Endre85, razmisljao sam o svemu sto si naveo. sta ce klapne da mi otvara ? To ce neki pametni inzinjeri da smisle najbolje resenje mozda neki sasvim drugi koncept vezanja. Sto se tice orbite mislim da nece moci sa zemlje direktno da udje u orbitu morao bi da opkruzi oko meseca pa nazad ka zemlji da udje u orbitu.

Sama ideja o satelitu je malo nerealna. Ovaj moj rotacioni top bi realnije mogao da ima neku vojnu ulogu za PVO ili tome slicno. Ali ideja o satelitu je i dalje u masti a mozda se i nekad ostvari. Mali projektil je za pocetak a ko ima para da pravi sve od karbona i i vrhunske tehnologije neka napravi malo veci top i projektil.

LEO orbita ( low earth orbit ) je najniza orbita satelita od 193 do 220 km mislim da to nije puno, pa haubica ima domet 30km cija je pocetna brzina granate oko 1000m/s. Moj rotacijoni top bi postizao 10 puta vecu brzinu ispaljivanja.

zaboravio sam da su nemci u drugom svetskom ratu imali top K12

Prvi kompletirani top K12 (V) testiran je 1938. godine. HWA ga je proglasila operativno uporabljivim godinu dana poslije. Ispaljivao je 107,5 kg tešku granatu početnom brzinom od 1625 m/s na maksimalni domet od 115 km.

cek, cek! ti imas nacrt topa koji iybacuje projektil u LEO? pa daj ga!

Gledao si snimak, to je pocetna zamisao, zato sam ga i postavio na forum da cujem vase misljenje. Za ozbiljan nacrt treba par inzinjera koji ce to sve da izracunaju bolje od mene.
- materijal od kog bi bio napravljen rotor
- drzaci projektila
- vakumska komora za ubrzavanje sa vratima za izletanje projektila
- jaki i brz motor
- materijal od kog bi bili izradjeni projektili da se ne istope kao meteor
- itd.....

Ne stvarno samo napred - takvi kao ti sa ovakvim brilijantnim idejama ,postaju generali ili politicari

Moderne mikro turbine idu i do 500.000 RPM.

Znači, fali ti još samo nekoliko sitnica kao što su 5-6 radova u rangu Nobela i to je to...
Pa dobro, obavještavaj nas kako ide.

jedan predlog u vezi izbacivanja(pustanja ) projektila ,tu mehanicki sistem
nikako ne moze da dode u obzir pri tim brzinama.moj predlog je jako elektromagnetno
polje koje bi drzalo projektil ,i najpreciznije bi moglo da ga pusti u odredenom momentu.
e sad kolko bi to pole trebalo da bude jako i projektil kakve konstrukcije da odgovara
tom magnetnom polju to vi izracunajte...

Ideja da se komercijalni sateliti prije odvajanja od tla bar nešto ubrzaju kako bi se uštedilo na raketama nosačima se ozbiljno razmatra.Zasad se koristi obodna brzina Zemlje koja je u blizini ekvatora oko 400 m/s.

Ako pokušaš rotacijom ostvariti što veću obodnu brzinu
.
Najveći problem pravi centrifugalna sila


Odmah se vidi da istu brzinu možemo dobiti povećanjem radijusa,a smanjenjem ugaone brzine.Centrifugalna sila će pri takvoj promjeni opasti zbog onog kvadrata.Dakle 10x veći R,a za istu v imamo 10x manju F.Ovakvim daljnim razmatranjem dolazi se do zaključka da bi najbolje bilo da je R ogroman.Ali kako napraviti takvu skalameriju?
Nije problem.Neka bude kao radijus Zemlje.Ali Zemlja ima malu ugaonu brzinu.Moramo napraviti neku stazu na Zemlji na kojoj ćemo dodatno povećati obodnu brzinu.Nemora staza obići skroz okolo,dovoljno je nekih 50 km.Pri ubrzanju od 10g na ovoj stazi bi se ostvarila brzina od oko 3500 m/s.Ostatak do prve kosmičke neka satelit ostvari svojim gorivom.
(Dužina od 150 km i ubrzanje od 30g dalo bi izlaznu brzinu oko 10 km/s)
Postavljanjem lansirnog tunela naprimjer uz obronke Anda moglo bi se dospjeti na nekih 5 km nadmorske visine gdje je gustoća vazduha dvostruko manja,a otpori 4 x.
Pogon linearnim asinhronim motorom promjenjive frekvencije.
Ovakva ideja se ozbiljno razmatra,ali samo kao ideja.

Zanimljiv projekat, ali moje misljenje je da kod takvog `katapultiranja`jednostavno ima previse rizika da nesto krene po zlu, pogotovo sto je osmisljen za skupe `igracke` poput satelita. Kontam da bi to moralo da se postavi negde u sred neke pustare, jer ipak postoji velika sansa da se nekom strmoglavi na tintaru:)

Razmatranje ti je pogrešno jer je centrifugalna sila obrnuto srazmjerna radijusu.

Mi se krećemo vrlo velikom obodnom brzinom oko centra galaksije, a radijus do centra galaksije je, jel'te, ogroman za naše lokalne pojmove i sile, pa eto ne otpadamo sa Zemlje i iz Solarnog sistema...

Ventura nisam znao da su Iracani razvijali projekat toliko dalekometnog topa 1000km, u tekstu se pominje i ispaljivanje projektila u orbitu, vrlo zanimljivo. Sto se tice bezbednosti sistem bi morao da bude ukopan u zemlju i dalje od ljudi kad pocne da se vrti

Jos mi niko nije izracunao zadatak, trazio sam formule po guglu nisam nasao sa integralima slabo baratam, da podsetim trebaju mi formule za neke diskove koji se vrte koliku centrifugalnu silu mogu da izdrze. Na prvoj srtanici imaju podaci i slika mog rotora a evo okacio sam i solidworks fajl koga interesuje nek pogleda velicine. Napravljen je od celika AISI 4340 Steel normalized, zatezne cvrstoce 1110N/mm2

Ti si ovdje zalutao izgleda:
obodna brzina:
centrifugalno ubrzanje:
centrifugalna sila:



Da li bi znao uključiti ugaonu brzinu u to tvoje razmatranje?Izgleda da nebi.

Da vidimo:


I onda u daljem tekstu pričaš o zaletanju nečega po ravnom putu, kao da se radi o nekom otkriću?

Ok, ako ovdje nije problem napraviti ringišpil veličine Zemlje, i ako je zaletanje po ravnom putu ovdje neka naučna novina, onda ja svakako jesam ovdje zalutao.

[offtopic]
ne kapiram kako je ovolika skalamerija sa ovoliko mehanckih izazova isplativije resenje od isprobanog coil-gun-a? gde mozes da podesavas brzinu "kako volis" i jedini realni problem je duzina cevi. U ovoj kombinaciji mehanizam za ispustanje pri 40krpm je komplikovaniji i skuplji od celog coil gun-a. (da ne spominjem da si sam rekao kakav ti materijal treba da se to ne bi raspalo - takav isti materijal ti treba onda i u "payload-u", od toga se ne pravi elektronika, smd cipovi lete sa ploce pri mnooooogo manjem ubrzanju nego sto ces ti tu da izlozis taj device. Kada se projektuje sat ti mozes da ga projektujes tako da ti ubrzanje deluje tako da ubrzanje ne kida cipove sa ploce, ali u tvom slucaju ti imas ubrzanje prvo po jednoj a onda po drugoj osi tako da dizajn "protiv toga" postaje nemoguc
[/offtopic]

bogdan.kecman." imam ubrzanje prvo po jednoj a onda po drugoj osi " Ubrzanje imam samo po jednoj osi i ta sila bi bila slaba jer od 0 do 40krpm bi postepeno ubrzavao, centrifugalna sila bi bila mnogo jaka i delovala bi uvek u istom pravcu i po njoj bi se upravljali pri projektovanju elektronike. Ima jos jedna sila pri usporenju dok prolasku kroz atmosveru. A i nikog nisam pitao jel moze elektronika da izdrzi ili ne. Pitao sam jel rotor moze da izdrzi 40krpm. I to mi je glavno pitanje.
Posto to nezna niko da izracuna moracu malo sam da se potrudim ako treba ta platim neki cas iz kinematike i otpornosti materijala da mi neki profesor sve lepo izracuna od vas nema nista.

Da se nebi nebi namučio evo ti proračuna na ovoj slici,koja je malko idealizirana u osi rotacije.Nadam se da nisam nešto zbrzio kod integracije.Provjeriću kasnije.
Ubaci za x=0,zatim 500 mm, 1000 itd pa izračunaj silu u [N].Gustina je svedena na kg/mm^3.Ugaonu brzinu izrazi sa rad/s.
Naprezanje dobiješ ako silu podjeliš sa odgovarajućom površinom.Naprimjer za x=0 A=31 416 mm^2.


Grešku u integraciji treba popraviti!


_{[Ovu poruku je menjao zzzz dana 19.06.2012. u 00:38 GMT+1]}

Hvala ti Milane sto si se potrudio i sve ovo zbog mene napisao, ovako mi je nesto trebalo. Svasta sam se ovde od ljudi naslusao ovo je pravi odgovor. Ne znam jesi li iz Beograda da ti platim neke casove, kontakriracu te privatnom porukom.
Necu vise da vas smaram sa pitanjima, ako neko ima nesto zanimljivo da predlozi u vezi konstrukcije nek se javi.

ja napisah offtopic bas zato sto ti nisam odgovorio na pitanje oko sile koja deluje na rotor, ali imas 2 ose, prvo imas osu koja ide kroz centar rotora i centar objekta (cetrifugalna sila ako se dobro secam, centripetalna je ona druga) koja se nece smanjiti zato sto ti polako ubrzavas i kada dodjes do neke jacine sile otpornici i cipovi ce sako da se odlepe od pcb-a, ovde nije rec o delta obodne brzine koju ti mozes da smanjis tako sto postepeno ubrzavas. Druga osa koju imas je kada ispalis objekat imas ulaz u vazduh iz vakuuma, tu imas nekoliko -g minimum posto ulazis u gustu atmosferu iz vakuuma i to je sada po osi koja ide duzinom objekta i pod 90 stepeni je u odnosu na onu prvu osu tako da nikako ne mozes da napravis da ti bilo sta u spravi bude otporno na obe ose. Po ovoj osi kada bi ti "polako ubrzao" kao sto pricas za rotaciju ta sila bi bila ok, ali ti ovde nemas nacin da ubrzas ili usporis taj prelaz, jedini nacin da nemas ovu silu po ovoj osi je da ti se sve to u startu vrti u vazduhu a ne u vakumu.

no, ne kontam benefit, stavis 1cm disk na dremel i zavrtis na 30k i on se raspadne (da inace mnogo sigurnije je da stavis DISK a ne KRAKE, onda imas i manji problem sa atmosferom), i cela kontrapcija mora da bude extra skupa, u kom delu je to isplativije od prostog coil gun-a?!

pitam zato sto sam ja koristio te satelite u zivotu, zaradili su mi puno para, video (pipno) nekoliko ... pratio procedure oko lansiranja 2 komada i radio istrazivanje oko toga da firma lansira svoj (pa je hvala bogu od toga gazda odustao posle mnogo moje racunice i 1st hand informacije jednog kolege ovde sa foruma), vidjao sam svakakve ideje do sada i video sam kakve su im mane i problemi ... ti si se uhvatio za to dal ce da ti se raspadne osovina, ja ti kazem da ako napravis sistem koji ce da drzi satelit i da ga ispusti precizno na 40krpm dobices ne jednu nego 2 nobelove nagrade... uzmi napravi to small scale

Ma nema problema sa vakumom, ringišpil koji se vrti na 40krpm će napraviti vakum u radijusu 10 km oko sebe i još dva-tri veća toranada i 4-5 manjih koji će opustošiti obale priobalnih ekvatorijalnih država...

A ako ga montira horizontalno onda je rješio i problem otpuštanja, svjedno je kad ga otpusti - ode on ka horizontu... a može i samo da ubaciva satelite ka centru, tamo će tornado da ih pokupi i usisa na gore u jonosferu...

bogdan.kecman. Razmisljao sam i o disku u pravu si onda nebi ni trebao vakum. Samo bi trebala veca snaga da se ta masa ubrza, dao si mi dobru ideju. Mislim da kocenje od atmosvere nebi izazvalo velike promene g sile. I za te svrhe bi se koristila specijalno dizajnirana elektronika. Neki topovi ispaljuju posebne granate koje u sebi imaju elektroniku za ometanje, zamisli koliku naglu promenu g sile ta elektronika izdrzava.

nije nemoguce projektovati elektroniku da trpi veliki G na jednoj osi i u jednom smeru (jako skupo ali nije nemoguce), nemoguce je to izvesti po dve ose pod 90 stepeni. Prelazak iz vakuma u atmosferu pri brzini koja je dovoljna da nesto izbacis u orbitu nece biti veliko ubrzanje, uh, aj razmisli jos jednom...

da li bi disk resio problem "tornada" - ne znam, sto se tice dovodjenja te mase do 40krpm ne mislim da ti je potreban mnogo jaci motor nego za krake posto je tebi bitno samo ta imas dovoljno torka da to pokrenes, posle samo povecavas brzinu, masa tu ne igra prevelik problem, ono sto je problem je da se disk ne raspadne pri toj brzini (prica od malopre sa osovinom, kracima .. celikom..

Ja i dalje tvrdim da ti je tu "release mehanizam" 2 rada za nobelovu. Probaj da napravis nesto i snimi hd kamerom na 60fps, tome verovatno imas pristup, ako nemas neki brzu kameru ... klasican solenoid koji je generalno super brz sistem za otpustanje ne moze da ponovi 2 ista vremena otpustanja u 10 pokusaja a greske su preko 10ms, a tebi ako se dobro secam jedan krug traje 1.5ms sto znaci da za 10ms ne da ne znas dal si pogodio da gadjas kroz prozor, ne znas u kom ce krugu da ga otpusti .... exploziv je isto sa reakcijom u milisekundama, tebi treba reaction time da bude u nano sekundama ili bolje :D. 1cm na tom krugu ti traje 1 mikro sekundu, da bi imao preciznost moras da imas reaction time koji je reda velicine u desetinama nanosekundi da bi ispustio spravu u pravo vreme. Sada, ne znam da li imas ideju koliko traje jedna nano sekunda, uzmi u obzir da dobar generator funkcija ima rise time (dakle vreme za koje prelazi iz low u high i high u low) od 40 nano sekundi :D da TTL kola AC/ACT generacije (najbrzi) imaju rise time od 20-150ns i propagation delay od 7 do 13ns, dok RF logika koja radi na gigaherc (74Gxx) ima rise time od 0.8ns i propagation delay od 1.5ns. A pazi - to su samo elektroni koji pice izmedju PN spojeva i provali kako su spori, tebi treba da MEHANIKA odreaguje sada tom brzinom a da je kontrolise ova elektronika i da to bude precizno u nano sekundu ?! Kao sto rekoh, mozda i moze ali tu imas minimum 2 nobelove nagrade samo u tom delu oko ispustanja metka/satelita u pravo vreme.

uzmes lepo coil gun, obicna cevka, recimo unutra teflon radi manjeg otpora, spolja aluminijum, na svakih 15cm imas prsten i kondenzator, cevka dugacka "koliko je potrebno", elektronika koja ubrzava payload onom envelopom koja tebe zanima, mozes da dostignes koju god hoces brzini na kraju cevi, pitanje je samo da imas dovoljno dugu cev (naravno isprateci fizicka ogranicenja da ti se ne raspadne payload, brzina svetlosti i tako to). Cev ne mora da bude cak ni idealno ravna. Potrosnja energije je pateticna u poredjenju sa tvojom kontrapcijom za proizvodnju orkanskih vetrova, nemas apsolutno nikakve mehanicke delove, par magneta i mnogo prstenova i kondenzatora ... i malo pametne elektronike... pri tome je to nesto cime mozes da experimentises kod kuce ...
http://www.powerlabs.org/multistagecg.htm
http://youtu.be/cX5LOYTwHOY

@Marko302
Da li si razmisljao o tome zasto se ovakav uredjaj uveliko ne koristi i zasto se za izbacivanje djuladi koriste barut, struja i raketno gorivo?

ja ne ynam nista

Greške pri na brzinu izvođene centrifugalne sile sam ispravio:
http://www.elitesecurity.org/p3126020

Ispravna formula :



Vidi se da bi do kidanja došlo već kod sedam puta manjeg broja okretaja.

Konacan odgovor ti je 19,3

Mislim da ste ipak nešto izgubili iz vida, a to je da predloženi oblik kraka rotora nije
ispravno rešenje.
Milane (zzzz) šta misliš koji uslov treba da ispuni optimalni oblik kraka rotora?

Sve i da resis tehnicke probleme oko konstrukcije, da radi tacno tako kako si zamislio, 10km/s je mnogo velika brzina za atmosferu. Nisi ni svestan kolika.
Prva stvar, lansiranje brzinom od 10km/s ti ne garantuje da ce projektil imati potrebnu orbitalnu brzinu, koja je negde nesto preko 7km/s tik iznad atmosfere. Taj deo nisi nigde racunao vidim, a on je kljucni. Druga stvar je da bi 10km/s u niskim slojevima atmosfere spalilo projektil ko od sale.
Ovog se secam odavno sa neke emisije: http://en.wikipedia.org/wiki/North_American_X-15
Onako iz glave se prisecam, letilica je bila eksperiment za dokazivanje koncepta postizanja orbite uz pomoc krila i mlaznog potiska, umesto klasicne rakete. Mada je to i dalje vise raketa, nego avion, al' ajde. B-52 bi ga izvukao na svojim krilima do nekih 10tak km iznad zemlje, a zatim bi ga ispalili ko raketu pravce. Postigao je rekord od nekih 6-7 maha, sto je i dan danas apsolutni rekord za atmosfersku letilicu sa pilotom. Projekat je ugasen sa zakljuckom da su temperature i otpori koji se razvijaju pri tim brzinama, cak i u visim slojevima atmosfere toliki da je prvo tesko naci pogon koji ce dovoljno dugo da obezbedjuje potreban potisak, drugo materijale koji ce da podnesu takvo zagrevanje. Na sve to ide ko slag na tortu, problem koji je ceo zivotni vek leteo sa SR-71 Blackbirdom, da na takvim temperaturama dolazi do takvog sirenja materijala, da je tesko uopste uklopiti sve panele na letilici (Blackbirdu je curelo gorivo iz krila na normalnoj temperaturi zbog ovog problema).
A 1 mah je oko 1200 km/h !!!

Da, otpor sredine je, pored ogromnog ubrzanja prilikom lansiranja, glavni problem svih pristupa sa "ispaljivanjem" objekata u orbitu. Na prvu loptu, evo clanka sa sledecom procenom:

Projektovao sam drugu verziju rotacijonog topa za koju sam siguran da ce raditi i da bi mogao da ga napravim sa ulaganjem od 1000e, namena mu vise nece biti ispaljivanje projektila u orbitu vec precizno pogadjanje nekih ciljeva na zemlji. moci ce da ispaljuje celicnu kuglu precnika 3 centimetra sedam puta vecom brzinom od zvuka. Evo i snimka



U ovom slucaju kugla ce ce kretati po ovom kanalu i nece biti vezana za rotor, rotor ce samo da je gura dok ne postigne 14 000 o/min, kad postigne tu brzinu skretnica ce se pomeriti 4 centimetra levo i projektil ce uci u izlaznu cev.

Rotor ce da pokrece asihroni motor od 2800 o/min preko remenice koja ce 5 puta da obrzava rotor, rotor ce da bude izradjen od izdrzljivog materijala, kao i u proslom slucaju moglo bi sve da bude u vakumu.

precnik rotora je 3,2 metra obim oko 10 metara. Broj obrtaja rotpra 2800x5= 14000o/m to je 233,3 u sekundi puta obim 10m = 2333,3 m/s

siguran sam da nema greske sta vi mislite ????

Nema greske. Da nije tog "j" u naslovu animacije ne bi radilo, ovako nema sta da brines, samo ulozi pare i ne brini nista. Ima da radi kao sat.

Naravno, dobro pazi da ti ne ukradu patent svetski mocnici.

Pre toga bi bilo dobro da se spustiš na Zemlju.

opet nesvida mi se ovaj mehanizam za ispaljivanje nece opet moci
tako pri toj brzini ,ja sam nesto slicno konstruisao pre par godina .
moze ovo da se izvede bez ikakvog mehanickog mehanizma za samo
ispalivanje .ima i mehanicki sa boljom konstrukciom .nemogu ja sad to ovde da ti obiasnavam
posalji privatnu poruku pa ce mo se cut mene to licno ne interesuje radim neke druge stvari..

zaboravi ..i pri tome ima preciznu putanju ispaljivanja

Inace meni su ovakvi "zadaci" odlicni za potsticanje dece da rade fiziku :).
Secam se zadatka (nema veze sa ovim) gde su pitali koliko brzo treba proci kroz semafor na crveno svetlo da bi mogli da se pravdamo da smo videli zeleno svetlo:).

Mislim da bi ova skretnica koja ima hod samo 4cm mogla brzo da se pomeri za vreme dok rotor predje putanju od 5 metara u pravu si da je potrebno malo vreme 1/500 sekunde. Ako imas bolje resenje slobodno napisi ovde.

U srednjem veku su projektile ispaljivali sistemom poluga i pracki.
Onda se neko dosetio da je barut efikasniji.
E sad. Zasto i dalje neko, pored sve tehnologije, misli da ce djule ispaliti dalje koristeci 500 godina staru tehnologiju, umesto one stare 200 godina? Da ne govorim o onima starim <100 godina?

^^^
Ekologija je danas mnogo bitna, pre 200 godijna niko nije znao da postoji... a sada se samo o njoj prica

Ali cemu to tako? Prvo sta ces da gadjas kuglom od 3cm? Drugo tom rotoru ce trebati vremena da postigne brzinu za ispaljivanje, sto ga ne cini bas nesto narocito pozeljnim za vojnu upotrebu. I trece najvaznije, preciznost zavisi od nekih drugih stvari, kao sto je cev koja je tu da zada pocetnu putanju, oblik projektila koji mu obezbedjuje stabilnost u letu, a da ne govorim sto su danas napravili vec i projektile koji imaju krilca i sposobni su da putem satelitskog navodjenja koriguju putanju.
Problem sa velikim dometima su uticaji vetrova i strujanja u razlicitim fazama leta.

za marka 302 .
resenje bez mehanizma za ispaljivanje .ovako sama ova kruzna pruga za
ubrzavanje projektila bila bi nesto sira po dubini negde oko 30 cm prvih 15 cm
bi bila ravna hilzna koja bi blago prelazila u sireci levak dalje blagi prelaz
na spiralni kanal od 1 do 1,5 zavojaka ci je kraj izlazna cev.ove mere su navedene kao
primer.na ovoj ruci(tako da nazovem) koja pogoni projektil morao bi da ima mehanicki mehanizam kada se
dostigne dovoljan broj obrtaja da projektil gurne do mesta gde se hilzna siri ,to bi bilo
lako resenje sama centrifugalna sila pri odredenom ubrzanju bi izvrsila taj zadatak..
no ja ovde uvidam neke druge probleme .kada je bzina ovog takozvanog totora koji pokrece kuglu
ovolka pa kolka ce onda biti brzina rotacije kugle oko svoje ose ili ce onda da se kliza to je veliko
trnje jer masa kugle pri toj centrifugalnoj brzini je mnogo puta veca.onadi se i klizala
ako na ovoj ruci koja je gura nebi imali neki valjcici .pa koje bi leajeve tu stavio....

Onda bi mogao da koristi nekog vola da okrece tocak, a da sistemom zupcanika ubrza djule to 7-8 km sec.

Eno citav Pentagon i svi inzenjeri Lockheed Martina i Boinga se jadni polomise da naprave ekoloski prihvatljiva oruzja, a cilj im je bomba koja ne zagadjuje okolinu - takozvana Zelena bomba koja odmah nakon eksplozije izbacuje i tone kiseonika, semena trave i sadnica drveca... Ekologija je danas mnogo bitna.

Pa naravno, ali prica se... svi strucnjaci za nuklearnu tehnologiju imaju doktorat iz ekologije, pitam se zasto?

Autor teme razmislja, ima teoriju ali ne i praksu. A s druge strane to treba da bude i korisno da bi bilo prihvaceno. Mozda bi po njegovoj ideji nesto moglo i da se baci visoko, ali to niej dovoljno. To "nesto" bi trebalo da ima masu od bar tone da bi se nekom isplatilo. Sateliti su komplikovani i osetljivi, dobar deo njihove tezine pri lansiranju je zastita.

Bolje resenje problema:
http://nextbigfuture.com/2010/...-hunter-of-quicklaunch-is.html
http://quicklaunchinc.com

Pozdrav za sve članove Elitesecurity foruma. Pre neki dan naletim na
SpinLaunch projekat i setim se da sam ja imao baš takvu zamisao još pre 10 godina kada sam otvorio ovu temu. Mnogi su me hejtovali.