Evo, da probijem led :-)

O integrisanim stabilizatorima cemo kasnije...

Prvo cemo razmotriti pitanje: stabilisano ili nestabilisano napajanje za audio?

Stabilisana napajanja u audio tehnici imaju BEZUSLOVNU prednost u odnosu na nestabilisana,
bez obzira da li je u pitanju pretpojacavac ili pojacavac snage, bez obzira na radnu klasu pojacavaca
(A, AB, D, T, G i ko zna jos koliko toga ...), u smislu dobijanja kvalitetnijeg produkta, tj. zvuka,
i boljih DC performansi (stabilnost offset, mirne struje....).

-----------------------------------------------------------------------------------------
Puno vas, cak i iskusnih, ce reci da za A klasu stabilizator nije potreban, posto pojacavac
trosi konstantnu struju.
Tacno je da pojacavac u A klasi trosi konstantnu struju, ali konstantnu SREDNJU struju,
kojoj je superponirana AC struja koja tece ka zvucniku, i koja se pojavljuje kroz napajanje.

Takodje sa na forumu zapazio da vise njih pominju upotrebu B klase u izlaznim audio pojacavacima.
Bez obzira sto nije direktno vezano za ovu temu, moram naglasiti da je B klasa SIMBOLICNA kategorija,
namenjena za jednostavnije objasnjenje push-pull principa izlaznog stepena. Ne upotrebljava se uopste!
Cim namestite bilo koliku mirnu struju B-class pojacavacu, koja je razlicita od nule, niste vise u B klasi
vec u AB klasi. AB klasa je svaka klasa gde je radna tacka smestena iznad kolena karakteristike tranzistora,
i seze do radne tacke koja definise A klasu (sredina radne prave). Moze neka od grupa izlaznih
tranzistora raditi u "cistoj" B klasi, ali je pri tom neophodno da pobudni stepen, koji je naravno u AB klasi,
isporucuje struju zvucniku do iznad granice pocetka provodjenja tog para koji je u B klasi, i to snabdevanje
se vrsi kroz emiter-baza otpornike tog para ili direktnim otpornikom ka zvucniku.
Dakle, "cista" B klasa nije u prakticnoj upotrebi zbog znacajnog crossover izoblicenja kod manjih
snaga. Naziv treba tretirati kao zargon kada ga neko pomene u nekom tekstu.
----------------------------------------------------------------------------------

Zasto stabilisana napajanja imaju potpunu prednost u smislu kvaliteta (cenu sada ne razmatramo)?..

Vecina pojacavaca ima negativnu povratnu vezu, neki vise lokalnih koje su kaskadirane, neki jednu globalnu,
a u sustini su svi kombinacija obe. Postoje takozvani "no-feedback" pojacavaci, koji su po raznoj literaturi
branjeni besnom visokonaucnom retorikom, nemojte biti zavarani, kod njih takodje postoje lokalne povratne
veze, sa izuzecem globalne. Bez obzira na opravdanja takve konstrukcije i objasnjenja sa svom silom vise
matematike, ja jos ni jedan jedini komad (od 10-tak slusanih) nisam cuo da dobro zvuci, uz svo postovanje
razlicitih misljenja (bilo bi mi drago da cujem i misljenje veoma postovanog 10XB o "no-feedback"
pojacavacima, ako bude imao vremena i ako bude video ovaj tekst).

No, da se vratimo na ulogu negativne povratne veze, koju cu pokusati plasticno da objasnim jednostavnim
recima (da bi je shvatili i pocetnici):

Uloga negativne povratne veze je da izvrsi poredjenje zadate i ostvarene velicine, utvrdi razliku, i sto je
moguce bolje ponisti tu razliku.
Njenim koriscenjem se dobija linearna srazmernost zadate i ostvarene velicine kod audio pojacavaca, gde
je zadata velicina signal koji ulazi u pojacavac, a ostvarena velicina ono sto izlazi iz pojacavaca.

Kada bi zvucni signal koji ulazi u pojacavac izdelili na bezbroj tacaka u vremenu, idealan pojacavac bi svaku
od njih MORAO da pojaca tacno onoliko puta koliko mu je i pojacanje i sa istim vremenskim kasnjenjem
za svaku tacku pojedinacno (ovo je vec tezi deo, jer se nista na ovom svetu NE MOZE pomeriti trenutno,
tj. za nulto vreme).

Posto ne zivimo u idealnom svetu, i ne postoje idealno linearne komponente, niti komponente sa
trenutnim odzivom , vec svaka komponenta ima izvesnu nelinearnost u svojoj karakteristici i izvesno
vremensko odlaganje izvrsenja, gradeci pojacavac od istih, budemo dovedeni u situaciju da se razne
neidealnosti u komponentama pocev od ulaza ka izlazu, MNOZE (svaki pojedinacni stepen, sve ispred
sebe pojaca onoliko puta koliko je njegovo pojacanje), i na kraju imamo pojacavac koji nelinearno,
nesrazmerno i vremenski netacno, pojacava signal. Ovu pojavu nazivamo izoblicenjem signala, jer ono
sto smo uputili u pojacavac ne izadje u vernom obliku iz njega.
Tu negativna povratna veza ima kljucnu ulogu jer utvrdjuje potencijalnu gresku i ispravlja je,
linearizujuci ceo sklop.
Laickim recima, negativna povratna veza se sve vreme "bori" protiv unutrasnjih nelinearnosti
u pojacavacu.
Zamislite kada tome pridodate i napajanje ciji napon varira, degradirajuci postavljenost radne tacke
svakog pojedinacnog stepena u pojacavacu (za profesionalce: utice i na strujne izvore samo u
drasticno manjoj meri, jer ni oni nemaju neogranicen raspon delovanja), onda negativna povratna
veza dobija dodatni zadatak da ispravi i te anomalije koje su nastale zbog "lelujavog" napajanja.
Zaposlivsi povratnu vezu dodatnim korekcijama zbog napajanja, umanjujemo ukupnu linearnost pojacavaca.

Sa stabilisanim naponima napajanja, povratna veza ima manji potrebni opseg delovanja, i zbog toga je
veoma opravdano koristiti stabilisane izvore napajanja kada god je to moguce ili isplativo :-).

Kvalitet povratne veze najdirektnije zavisi od "open-loop" pojacanja celog pojacavaca.
Open-loop, ili pojacanje otvorene petlje je umnozak pojacanja svih pojedinacnih stepena, i
obicno se radi o prilicno velikoj brojnoj velicini. Malo cu razjasniti ovo: kada bi uklonili globalnu negativnu
povratnu vezu (onu koja je zakacena na sam izlaz, PAZNJA! ne pokusavajte to jer ce vam
pregoreti pojacavac), vas pojacavac bi delove milivolta mogao pojacati na pun nivo na svom izlazu.
Prakticno, taj maleni napon koji sa otvorenom povratnom vezom moze pojacati vas pojacavac,
shvatite kao najmanju velicinu greske koju moze da "vidi" globalna povratna veza, i ispravi je.
Sto je vece open-loop pojacanje, sve preciznija je korekcija koju cini povratna veza, i sve
linearniji izlazni signal.
Open-loop pojacanje raste sa brojem upotrebljenih pojedinacnih pojacavackih stepena (moze se
grubo reci da raste sa brojem upotrebljenih tranzistora), i veoma raste kada se kao opterecenje pojedinacnih
tranzistora koriste strujni izvori (takodje sa tranzistorima).
Obicno najvece naponsko pojacanje ima tranzistor koji se nalazi neposredno pre pobudnog stepena, jer mora
da "razvuce" signal maltene od jednog do drugog kraja napajanja. To je inace najkriticniji stepen ( sto se
linearnosti tice) jer mu se signal "krece" po najduzem delu prenosne karakteristike. Zato mu treba
posvetiti najvecu paznju kod konstrukcije. Najveci deo "akcije" povratne veze se bavi linearizacijom upravo
tog tranzistora ili tog para tranzistora (kod strujnih pojacavaca).
U praksi se ide do kompromisnog "dovoljnog" broja tranzistora, gde ce open-loop pojacanje biti dovoljno da
pojacavac radi sa PRIHVATLJIVOM greskom.
Negativna povratna veza u vecini audio pojacavaca je pretezno proporcionalnog tipa (sa par
vremensko-frekventnih kompenzacija), sto znaci da ako nema greske povratna veza nece raditi.
Dakle, da bi povratna veza uopste radila GRESKA je neophodna, samo se mi trudimo da je svedemo
na sto manju meru.

Jedan od puteva ka tome je stabilisati napajanje.

--------------------------------------------------------

------------------------

Kod pojacavaca snage, analogno stabilisano napajanje zahteva vecu snagu transformatora,
vece gubitke (automatski i vece hladnjake), tranzistore koji imaju bolje granicne karakteristike
nego izlazni u pojacavacu, i ozbiljno vecu cenu kompletnog sklopa (cesto treba vise novca
nego za sam pojacavac snage).
Zato se u praksi izuzetno retko primenjuju (ponekad kod manjih snaga).

Izuzetak cine moderni SMPS (stabilisani, sa brzim odzivom), koji su napravili pravu revoluciju
u gradnji pojacavaca snage, znacajno im poboljsavavajuci raspon dinamike i kvalitet reprodukcije.
Moderni SMPS se kao kompletan sklop priblizavaju ceni torusnog transformatora iste snage, i sveukupno
su jevtinije resenje zbog toga sto (oni sa odzivom ispod 20uS), ne zahtevaju velike "bulk" kondenzatore,
koji su najveci deo cene dobrog napajanja.

Ljudsko drustvo je jako inertno po pitanju "novotarija", i to od kada postoji (nekada se zbog novotarija
spaljivalo na lomaci :-).

Pre koju deceniju je SMPS stabilisanim ispravljacima krajnji domet nosece ucestanosti bio nekoliko
desetina KHz, gde je uvek pretila opasnost da prvi subharmonik cujno interferira sa najvisim tonovima
u audio spektru, brzi tranzistori su bili enormno skupi jer su se koristili samo za predajnike,
SMPS je pravio znacajnu HF "buku" u okruzenju i bez glomaznih filtera je bio prava mala "pretnja" po okolne
uredjaje, pouzdanost im je bila niska.
SMPS sa svojim pojavljivanjem, nisu bili prihvaceni u Hi-End drustvu.

Inertnost nije nista novo, secam se da je jos kada sam bio decak od 12 godina (a rodjen sam 1965.),
jos uvek trajala ostra polemika izmedju "cevasa" i "tranzistoraca" :-).

Dakle i tranzistorima je trebalo skoro cetvrt veka da "zbace sa trona" cevna pojacala :-).
Tranzistori su dobili bitku kao vecinski upotrebljavani elementi u audio aplikacijama, zbog manje cene, manjih
gubitaka, manjih gabarita, i definitivno manjih izoblicenja zvuka zbog izostanka izlaznog transformatora, koji
je bio glavni "krivac" za izoblicenja.

Poslednji "trzaj" cevnih pojacavaca je bio, sjajan ali totalno neekonomican cevni pojacavac, koji je
imao direktnu spregu sa zvucnikom (napravljene su specijalne cevi sa velikim
strujama katode), ekstremno je dobro svirao (jer slew-rate i linearnost cevima nisu problem, jos uvek su
nedostizne sa brzinom kod ogromnih snaga), ali je trosio >500W za <20W korisne snage, i radio kao prelepa
grejalica za zimske dane..

Sada SMPS rade sa nosiocima u rangu MHz, a sa lakocom se pravi "donja margina" od 125KHz, koja ni na koji
nacin ne moze izazvati cujnu interferenciju kod pojacavaca ciji je radni opseg od 0-50KHz, sa SINUSNIM
talasnim oblikom struje u feritnom transformatoru (ZVS LLC), veoma malim gabaritima, malim rashladnim
povrsinama, daju se lako POTPUNO oklopiti metalom, gde se i ono malo beznacajnih smetnji uklanja.
Za stabilisano napajanje pojacavaca snage, posebnu prednost imaju rezonantni LLC ZVS pretvaraci, ciji princip stabilizacije pociva na promeni ucestanosti nosioca, gde nosilac zauzima siri deo spektra, i zbog toga je manja
amplituda smetnji iz njega. Parazitni kapacitet primar sekundar moze biti reda stotinak pF, a izolaciona
sposobnost reda nekoliko KV zbog razmaka izmedju primara i sekundara u trafou (posledica tehnike motanja).
Dobar rezonantni SMPS sa nosiocem od min. 200KHz ima sposobnost stabilizacije u okviru jedne poluperiode
tona od 20KHz! Sto znaci da je napajanje veoma kontrolisano u SVIM uslovima rada pojacavaca, i da
je koja stotina mikrofarada dovoljna za "bulk" Elko.
Dodatnu prednost ima sa zastitom od preoterecenja koja se moze aktivirati tek za oko sekundu po
nastanku istog, a do aktiviranja zastite radi kao strujni izvor sa maksimalno dozvoljenom strujom, sto
u potpunosti pokriva probleme prelaznih stanja kod pojacavaca dok se ne uspostavi pun napon napajanja,
sto je tek posebna prica, jer ovde mozemo precizno iskontrolisati brzinu porasta napona napajanja po ukljucenju.
Prakticno, kontrolom napajanja mozemo izbeci neprijatan udar u zvucniku kod ukljucenja, izbeci relej, i tako smanjiti
prelazne otpornosti ka zvucniku. Mozemo i modulisati napon napajanja prema velicini izlaznog signala, smanjujuci pri
tom discipaciju izlaznih tranzistora. Mozemo zastitu namestiti brzom od bilo kog osiguraca za skupe zvucnike.
Naprava je veoma elasticna.

-------------------------------------------

Analogni integrisani stabilizatori napona:

Takodje su obicni pojacavaci snage, sa jakom negativnom povratnom vezom i ogromnim open-loop pojacanjem.
Njihova negativna povratna veza poredi interni referentni izvor napona (zadato) sa izlazom (ostvareno).
Posto je u cip veoma jednostavno smestiti na stotine tranzistora, tesko je diskretnim stabilizatorima konkurisati
temperaturnoj i naponskoj stabilnosti, potiskivanju napona bruma, i regulacionim karakteristikama IC stabilizatora.
Oni su pojacavaci koji rade u najtezim mogucim uslovima, sa totalnim kapacitativnim opterecenjem.
Prednosti su: mali gabariti, jednostavnost upotrebe, mala cena, odlicna stabilizacija napona i odziv, termicka
zastita, zastita od kratkog spoja, odlicno potiskivanje bruma iz napajanja (tipicno 60dB[1:1000] kod jevtinih 78xx,79xx LM3xx, a ima ih sa potiskivanjem bruma sa vise od 120dB[1:1000000])

Frekventna stabilnost IC stabilizatora se lako resava postovanjem aplikacionih preporuka proizvodjaca i kratkim rastojanjima kondenzatora id IC. Pouzdani su u radu.

Mane su im sledece:

Prave se za relativno male napone napajanja (reda 35-40V), osim HV varijanti koje su znatno skuplje.
Ogranicena je discipacija tipom kucista (TO220 max 50W@25^C).

"Negativnim" IC stabilizatorima je u praznom hodu neophodan shunt otpornik reda Kohm, da ne bi proizveo veci
napon od deklarisanog.

I konacno najveci problem se javlja kod upotrebe za simetricna (+-) napajanja, jer zbog brze zastite od
kratkog spoja, koja se neminovno aktivira pri punjenju vecih kondenzatora na izlazu IC stabilizatora, onaj IC kome
ranije odreaguje zastita moze biti prepolarisan od strane onog drugog sa suprotnog kraja napajanja.

To izaziva sledece posledice:

posto je u svakom IC stabilizatoru common-mode internog op-amp predvidjen za raspon od 0V do njegovog
deklarisanog izlaznog napona (sa pripadajucim polaritetom), i tolerancijom na prekoracenje od svega
0,3-0,4V van tih granica, interni op-amp se "zakljuca" u takvo stanje da taj stabilizator daje nekoliko puta manju
struju od one koju bi davao u kratkom spoju, pri cemu ga onaj drugi stabilizator drzi u tom stanju kroz potrosac
vezan izmedju +Vcc i -Vee. Ako je taj potrosac audio pojacavac snage, pogotovo ako mu se strujni izvori oslanjaju
na masu, tj. na srednji kraj napajanja, ne moze se ocekivati uobicajeno ponasanje audio pojacavaca kome nedostaje jedna polovina napajanja, pojacavac ponovo ulazi u prelaznu pojavu kao kod ukljucenja (gde moze "povuci" i pozamasnu struju), premestajuci strujnu zastitu sa jednog stabilizatora na drugi u sporom ritmu, prakticno ceo lanac postaje nestabilan i sve sporo osciluje.
(A inace, uvek je dobra praksa u pojacavacima snage strujne izvore referisati od kraja do kraja napajanja,
istina je da se tako razvija vise toplote, ali se smanjuje opasnost od havarije kod nestanka jedne polovine
napajanja.)

Taj problem se jednostavno prevazilazi postavljanjem zastitnih kontra dioda paralelno izlazu svakog stabilizatora.
Diode moraju biti Sotki tipa, predvidjene za struju kratkog spoja za koju je deklarisan dati IC stabilizator.
Na ovaj nacin se sprecava intezivna prepolarizacija IC, i oba IC ce isporuciti punu struju kratkog spoja u
tranzicionom periodu punjenja Elko na svom izlazu, zahvaljujuci ocuvanom common-mode opsegu internih op-amp,
pri cemu oni uspesno obavljaju "posao" za koji su predvidjeni, i sve se ponasa normalno.

Na pitanje o potiskivanju talasnosti iz ispravljaca sam odgovorio u prethodnom tekstu, pri cemu se potiskivanje u dB
moze izraziti cistim brojnim odnosom A=10^dB/20, gde A kazuje koliko puta je manja talasnost na izlazu IC u odnosu
na talasnost ipred IC.

Toliko od mene.

Pozdrav

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.06.2012. u 04:12 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.06.2012. u 04:14 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.06.2012. u 04:15 GMT+1]</sub>

Posteno! Nije mi na pamet palo da se potiskivanje odnosi na razliku ulaznog i izlaznog napona. Sve sam mislio na neujednacenost i skokoviost struje opterecenja pa nisam znao da odredim sa cim je uporediti,sad je dosta jasnije.

APEX A-class

APEX 2x24V/15V/12V... iz xx napajanja:




_{[Ovu poruku je menjao 44250 dana 22.06.2012. u 20:05 GMT+1]}

Borin stabilizator:


ulazni dio na rasporedu je sa ove šeme iz Borine BAS stranice

_{[Ovu poruku je menjao 44250 dana 22.06.2012. u 20:21 GMT+1]}

LM317/337 ,ja crtao pločice i postoji šansa da sam nešto zeznuo. Ako neko primjeti nešto neka alarmira pa da popravljamo!

NAIP :

(nemam jpg.)

APEX PSU5:

(stabilisano napajanje za pojačala snage)

Dual-Salas ,samo šema:

Nemam više,barem mislim tako... Ako neko ima riječ-dve da dopuni,kritikuje ili neto drugo želi reći samo neka izvoli. Ja sam od svega ovoga pravio APEX PSU5 sa duplim izlazima (PSU10),APEX A-class šant i APEX 2x24V koji su mi proradili odmah i kako treba,radio sam i LM317/337 koji su me nešto zezali ali postoje dve šanse-da sam nešto zeznuo u pločici koju sam crtao,ili da sam kupio neke falševe jerse naveliko priča da ih ima poprilično na tržištu. Slikaću i njih i njihove tanane limove kućišta pa da neko možda i kaže koju da li bi to mogli biti falševi ili ne. Idem odmah!

Slike:


Svi ovi sa tankim limom su 317/337 i oznakom " F " a ovaj sa debljim je jedan od " ST " 78xx-79xx serije. Neuporedivo deblja osnova,a govori li išta? (to što su ovi na pločici jedan obojen u crno a drugi u crveno je moja rabota,da bi se lakše snalazio oko polariteta). Da li je neko imao posla sa ovima i ovakvima?

_{[Ovu poruku je menjao 44250 dana 22.06.2012. u 21:10 GMT+1]}

Nemoj da me drzis za rec ali mi nekako tvoji lm-ovi deluju kao kopije...

Mnogo im je tanak lim na kucistu, evo pogledaj moje na slici ovaj kockasti bez izvoda je bas sa oznakom f a lm317 je, to sto je bez izvoda je preterano sa strujom...

Ovaj drugi je 317 ST i zajedno sa 2 tranzistora regulise napon sigurno vise od godinu dana, obicno stoji na jednom naponu i taj napon odrzava odlicno +/-0.1-0.15V, po potrebi se promeni napon i nikad nisam imao problema sa njim, "zilav je do 101 i nazad".

Inace je debljina lima deluje ista i mislim da je preko 1mm...

Pozdrav!

Heh,i sam sam tako pomislio kad sam ih izvadio iz kesice i vidjeo. U Kelco-u ranije nisam imao problema sa dijelovima...hm da,bio je tu i STK4050,i na njega sam pukao dobrih 70 evra dok nisam skontao u cemu je fora. Ovaj put je makar manja steta u novcu. Kakav svijet...

@44250
"LM317/337 ,ja crtao pločice i postoji šansa da sam nešto zeznuo. Ako neko primjeti nešto neka alarmira pa da popravljamo!"


Na ovoj plocici treba sa oba graetza, vruce krajeve (one koji nisu na zvezdastoj masi), dovesti najkracim putem na najblize Elko do njih, a izlaz sa napajanja sa Elko koji su do IC stabilizatora. Na taj nacin se formira (ne beznacajan) RLC filter, sacinjen od delova pcb "vrucih" vodova i pojedinacnih Elko.
Prvi Elko u lancu ce imati najvecu "ripple" struju, i on treba biti (ali ne mora) najveceg kapaciteta.
Takodje treba (OBAVEZNO) staviti kontra diode (sotki) paralelno izlazima oba IC stabilizatora.
----------------------------------------------------------------------------------

P.S.

Fasciniran sam brojem prikazanih diskretnih konstrukcija stabilizatora, i pitam se koja je njihova svrha kada ne videh
NI JEDAN koji zadovoljava kriterijume posebno dobrog stabilizatora napona.

Jedna od najosnovnijih gresaka je koriscenje pogresnog referentnog napona kod svih prilozenih.
Ako se vec kao referent koristi zener dioda, pa cak i ako je snabdevana strujnim izvorom, bira se zener dioda u rasponu od 5,6V do 6,2V, jer jedino one imaju najmanji termicki koeficijent. To je prva pocetnicka greska.
Takodje, u prilozenim shemama nema naprave koja moze ostvariti >40dB potiskivanja bruma.

Obicni i jevtini TL431, u kombinaciji sa dva-tri snazna tranzistora, sa lakocom moze ostvariti
>70dB(koju stotinu puta bolje), i daleko bolji kriterijum termicke stabilnosti, sumnog broja, preciznosti
regulacije itd. itd...
Ako se na taj isti TL431, serijski sa izvodom katode doda zener dioda koja ce ograniciti da napon
TL 431 ne predje dozvoljenih 36V, moze se napraviti stabilizator za napone u rangu od reda volta do Kilovolta!

Ako je ova gomila diskretnih konstrukcija pokazna vezba "varijacija na temu", veruj mi Mikulicu da za 24 sata mogu
nacrtati nekoliko stotina razlicitih stabilizatora, iz glave, uz upotrebu najobicnijeg kalkulatora, od kojih ce svi raditi
"na prvu" sa jednakim ili boljim performansama od prilozenih konstrukcija...

Samo sto ne vidim SVRHU toga...

Stotinu PUTA bolje performanse se mogu dobiti kaskadiranjem dva uzastopna stabilizatora kojima u kontrolnom delu
radi nesto poput tog jevtinog TL431 ili slicnog (ima ih na hiljade).

Ako su cilj ekstremno dobre performanse, zna se kako se to radi, skoro svaka bolja firma poluprovodnika ima aplikacione note za stabilisana napajanja koja se koriste u laboratorijske svrhe, maltene "etalonskih" osobina, i mogu se lako prekopirati iz shema napajajucih blokova boljih mernih instrumenata (Tektronix, Packard itd..)...
Recimo, nekadasnja mocna firma "Burr Brown" koju je kupio "Texas Instruments" (kupili su ogroman broj renomiranih firmi),
je u svrhe dobijanja ekstremno niskog sumnog broja, znala da koristi po DESET paralelno vezanih REFxxx, gde se zbog
random prirode veci deo suma ponistava, sa postizanjem sumnog broja od 140dB !!!, pri referentnih 10V...

Ako je cilj napraviti sto slozeniju napravu, cija shema impozantno izgleda, onda je treba uzeti iz arhiva 70' godina, gde su
razni casopisi vrveli od takvih konstrukcija, jer nije bilo u prodaji mocnih maleckih cipova sa 10ppm greske :-)

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Ja inace bolujem od sindroma da ODVRATNO ne umem da cutim, i imam izvesnu podlogu za svoje komentare jer sam se 2 godine borio sa 24 bita rezolucije na ukupnom opsegu ulaznog napona od 10mV...

Ako se neko smatra uvredjenim, unapred se takvima izvinjavam, i mogu me slobodno smatrati
notornom budalom.

Ovaj tekst je samo analiza stvari iz neutralnog ugla... (jos sam ostriji prema sebi samom, pa nikad nisam dovoljno zadovoljan sopstvenom konstrukcijom).

"Ko radi taj i gresi" - rece jez, i sidje sa ribace cetke.

Pozdrav





_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 23.06.2012. u 12:06 GMT+1]}

Nemam u dovoljnoj mjeri ni znanja ni prakse da odgovorim na vase vidjenje stvari,mogu samo u sebi da uporedim vasu analizu sa prethodnim citanjima postova drugih i tu staje sve. Ako neko od gore "prozvanih" ima sta da kaze i volju to da napise prepreka ne postoji. Zapravo je mr.Salas tu u najtezoj situaciji jer najvjerovatnije ipak postoji jezicka barijera. :)
.
.
Znaci sa plusa i minusa greca ravna linija preko kondenzatora na ulaze LM-ova a zvjezdiste kako jeste,ili i njega da uradim na samom izlazu? Ako vam nije tesko moze jedna brza skica...
.
.
Ne rekoste nista o mogucoj (ne-)originalnosti onih 317/337.

Imam pašanca koji radi u firmi Mettler-Toledo u švicarskoj ,a koja se bavi proizvodnjom preciznih vaga i još koječega od fine elektronike, pa mi počesto donese komponenata koje oni bacaju jer im je skladištenje skuplje nego kupiti novo kad zatreba. Između ostalog je bilo i oko 1,5-2Kg LM317/337 i Lm317 izgleda kao ovaj tvoj sa debljim limićem, a LM337 je baš sa ovakvim tanjim.Pošto je to renomirana firma pretpostavljam da su originali i da su kvalitetni. Pozdrav!

He Ognjene pa kod tebe nema sitno,il´ je kilo il´ su dva!

Pa ne znam više,probaću ih i na onaj način kako mi macola bude rekao pa ako rade-0K a ako ne rade opet 0K ,ni prvi ni poslednji put da sam ispao ovca i kupio falš robu. Monetarna ekonomija je zatrovano čudo u kojem se obraz ne računa...

Izgleda da nema puno dobrih a prostih sema, da ima verovatno bi Aca to vec okacio jer nije od onih sto skupljaju seme mesto maramica da ih valjda maze i paze negde u fioci...

Ako ima bolje slobodno okacite, nijedna budala nece se drzati neceg loseg ko pijan plota ako mu se ponudi neki izbor.
Mnogi sa foruma se ne bave izradom laboratorijskih mernih instrumenata pa im ne trebaju silni decibeli i sl.
Pre neki dan procitah recenicu na susednom forumu koja bolje nije mogla biti srocena kao odgovor na trazenje svetih gralova pa cu je citirati: "...zamišljam kako bi bilo tragično kad bi mi se život sveo na hobi a hobi na život..."

Ako se vec znanja ima niko ne sprecava da se podeli.

Mene fascinira jedna druga stvar a to je iskljucivost. Mozda je to malo i profesionalna deformacija ili sta vec... ali izgleda da se tesko prepoznaje neka granica. Mnogo profesionalaca pliva medju amatere, neki da bi se osecali lepo, neki da bi hranili sujetu, neki cisto i iskljucivo zbog koristi a najmanji je broj onih kojima je stalo da nekome zajsta pomognu, nesto podele itd...
Cudno mi je iskljucivo verovanje brojevima i stavljanje tacke na papiru. Gospodinu Macoli ne moze da se tako nesto pripise jer covek ocigledno da nesto radi a ne pametuje samo i teorija dolazi filtrirana kroz praksu, ali golila njih se drze decibela i ostalog ko pijani plota a ono sto su napravili ili ne daj boze videli, testirali, radili sa tim, imali u kuci itd... moze da stane na prste jedne ruke (ako je i tako dobro je). Tolike kolicine pljuvacina sam cuo samo na osnovu simulatora... kad pitam jesi li to sklopio i isprobao tajac...
Zalosno je da su ljudi kojima su najcesci izgovori : nemam lemilicu, nemam osciloskop, nemam tranzistor, nemam para... ujedno i najzesci pljuvcaci svega onog i svih onih koji su pokusali nesto da stvore a pri tom im je svest na malo visem nivou da se izdignu od stada pa to i podele sa kolegama, zaljubljenicima itd...

Preveliki je cini mi se jaz teorija-praksa da bi se neke stvari tek tako tvrdile... u isto vreme ciljevi nejasni a metod nikakav.
Voleo bi da se jave svi oni koji su, posto se ovde bavimo uglavnom pojacavacima i predpojacavacima, isprobali konkretno stabilizator sa lm-ovima, shunt, obican serijski itd...kakav god, u jednom ili vise uredjaju, u A/B testu... po mogusctvu u raznim topologijama itd... da vidimo zakljucke koje su izvukli, sta vredi i dokle vredi ici, kad je opravdano kada nije... Ne kazem da brojka 40 ili 70 il 120-140 nije tacna!? Samo mi se cini da je to podatak kojim se mase, kad se od njega bude napravila i informacija sve ok ali taj deo price ide malo slabije. Nisam od onih kojima je "uvce" vaznije od osciloskopa ali treba koristiti obe stvari za ono za sta su i stvorene i sve dodje na meru.

Iz teme http://www.elitesecurity.org/t339950-0


"Stabilisani napon ispravljaca (7815 stabilizator), nezavistan od struje potrosaca

( http://www.elitesecurity.org/p2074875 )


To bi i po meni bilo ukratko pravo značenje,cilj i svrha postojanja "uradi sam" zajednice. Nekad se za ovakva druženja putovalo biciklima po dvadeset kilometara u jednom pravcu,ručno se precrtavale šeme sa papira na papir,i punim srcem se čekao dan u nedelji i mjesecu određen za to. Danas kad imamo mogućnost da to imamo svaki dan i u svakom trenutku nekako se sve svede na... nemam pojma,ponestaje duha u svemu ovome.

Ova dvojica čije uređaje najčešće radim su jedni od tih koji su iz tog "biciklističkog vremena",ujedno i dvojica sa najviše kvalitetnih postova barem na forumima koje ja pratim, a Boga mi i sa najviše POKLONJENIH dizajna,šema i uređaja koji već godinama rade u našim malim svijetovima i u kakvim-takvim kutijama i sa kakvim-takvim dijelovima. JBG,svako se pruži koliko se može pokriti a ova dvojica su nam dali toliko toga,nešto da sanjamo a nešto i da imamo. Najčešće se dešava da ljudi koji su tek zašli u ove vode krenu sa sujetom i isticanjem vlasništva (i sam nedavno nevoljno i neplanski upadoh u jednu potpuno neželjenu situaciju) i zakera se oko,ako malo iz daljega pogledamo-totalno nebitnih sitnica. Da su se gore navedena dvojica ponijeli i za trenutak kao ovaj prethodno pomenuti masa ovih foruma ne bi bili ovoliko posjećeni a više od pola nas bi se i dalje je+avala sa ko zna čime i bacala pare na ko zna šta,pa napokon i odustala od svega ovoga. Ovo kažem iz iskustva jer sam i sam povratnik nakon deset godina pauze od "uradi sam" audio-tehnike,i to uspješan povratnik (po konstantnosti volje za ovim hobijem-ne po znanju/djelima) ,uradio sam par stvari koje su proradile "iz cuga" i naravno pošteno se "do bolesti zarazio" (nikko-v izraz) ovim. Ta prethodna decenijska pauza je i uslijedila upravo zbog par neuspjelih uređaja...

Da ne dužim dalje u ovom pravcu (ko razumije taj i shvata) ,volio bi da se povodom ove teme oko stabilizatora javi recimo nikko koji je dosta toga poslušao nakon što je napravio i koji na osnovu čistog,naročito SLUŠNOG iskustva ima šta da kaže.

Oko LM-ova se nešto govorilo oko čini mi se visokofrekventne karakteristike i to na 12-13kHz ali to nisam dobro upamtio i sve mi je kroz maglu ostalo u sjećanju. Nije mi cilj da sad nekog podbadam pričom oko LM-ova(rekoh već da nemam praktične ni teoretske podloge za tako nešto) već čisto da podstaknem na koristan razgovor i prijatnu debatu oko stabilizatora napona u audio-tehnici.




Pozdrav svima koji prate temu,i učestvuju u njoj!

Vidim da je Aleksandar postavio semu za Salas shunt ali bez rasporeda elemenata. Evo rasporeda elemenata i seme. Crtao sam je za Veljkovica pre izvesnog vremena ali mi nista ne rece sta uradi sa shuntom, da li radi ili ne. Dokle si stigao sa shunt-om Veljkovicu?

Neka napajanja imam nacrtana, neka treba da se dorade malo...

Ukoliko bi mi trebao serijski regulator to bi bio Sony-jev(mislim da je iz TA-E90 predpojacala) ili onaj Pincov iz headampa. Tamo u Dionis preamu ima 2*LT1085 napajanje ali bi bolje bilo da se stavi LM317.

_{[Ovu poruku je menjao viktor1986 dana 23.06.2012. u 21:27 GMT+1]}

Znam da nije u duhu ni jednog foruma da se postavljaju linkovi ka drugim forumima,ali rizikovaću i postaviti ovde pa ako baš ubode oči urednicima foruma neka obrišu ili neka mi kažu-obrisaću ja. Jednostavno našao se momak koji nije znao i par njih voljnih da objasne i tu kreće priča... Mislim da je korisno.

Resio sam da za vas napravim i istestiram dobar stabilizator napona za preamp, headphone-amp,
cak moze i za neko slabije izlazno pojacalo.

Izvinite sto sam ga napravio u vazduhu i 3D. Nije bilo vremena.
Citav dan sam potrosio, spalice me musterije :-).

Nece vam biti problem da napravite PCB, samo neka lici na semu (crtao sam je logicno za pcb),
i neka sve GND idu u zvezdiste.

Konacnu povratnu vezu izvedite sa tacaka napajanja same naprave koja je potrosac, i bice dobro.

Nije bas "etalonac", moze to i bolje, ali za audio naprave ce da bude pravi...

Njegovi 100uF na izlazu su dovoljni, ali ne skodi mu povecanje istih (moze bilo koliko).

Kada uopste nema kondenzatora na izlazu, ripple je oko 2,1mV@20KHz.

Kada ponovo dobijem vremena, dodacu modifikaciju za Uin +-70V, sa Uout do +-65V.
Vec sam probao jednu polovinu, i zadovoljan sam. Nije krupna izmena.

Najvazniji je ultrabrz tranzijentni odziv za jedan analogni stabilizator, i primer kako se sve mogu upotrebiti
pover-amp IC.

U principu moze jos precizniji odziv, finim podesavanjem kompenzacionih PID clanova.
Ostavio sam blago natkriticni odziv zbog brzine.
Radi poredjenja LM3xx, 78xx, imaju odziv reda mS, a kod ovog je bolji od 4uS, sto je vrlo zgodno za
najkriticnije visoke tonove.

Nisam imao zivaca da pravim merni most koji moze da meri <10mV pri 15V out. Zato sam napisao
Line i Load regulaciju <10mV. U stvarnosti bi trebalo da je tesko merljiva, jer imam u lancu "cist"
integrator koji to izravnava teoretsko potpuno, a prakticno tesko merljivo.
------------------------------------------------

Sledece je A klasa sa 2 kom LM3886 po kanalu :-)

Puno pozdrava svima

P.S.

Zaboravih:
Ovo je cetvorokvadrantna naprava, sposobna da da i primi struju u bilo kom smeru kroz izlaz.
prakticno prekriva osobine i serijskih i shunt stabilizatora odjednom.
A inace je LM3886 nekonkurentno brz audio power IC (prava mala zvecarka :-).
Evo sta radi na Output pinu da bi iskorigovao "ubrizgan" poremecaj sa cetvrtkom na 20KHz, ovo je
ispred 0,5ohm, a iza je skoro ravno.


--------------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------------
PAZNJA!!!!
Potkrala mi se greska u crtanju, oko mute pinova, i par propustenih vrednosti komponenti.
Ispravljen crtez nosi naziv "Low noise regulator_rev.pdf.
--------------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------------





<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 26.06.2012. u 06:37 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 26.06.2012. u 06:45 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 26.06.2012. u 14:46 GMT+1]</sub>

@macolakg Uh al si ovo skockao! Svaka cast ...
Integrisani snazni audio OP u ulozi aktivnog elementa za regulaciju napona, slicno kao servo pojacivac - sjajno :)
Ja sam razmisljao nesto suprotno da napravim, od linearnih regulatora (LM317 i sl) da napravim audio pojacivac :) ... mislim da bi radilo kolko tolko ali bi perfomanse bile ocajne - interesatno mi kao ideja ;)

@mikikg

To jeste PID stabilizator.
Trebalo bi da u potpunosti kompenzuje gresku zato sto ima "cist" integrator u lancu regulacije.
Nisam imao zivaca ni vremena da potvrdim rezultate za Load i Line regulation, koji treba da su
mnogo mnogo bolji od 10mV za pun dijapazon promena.
<10mV stabilnosti napona je i predobro za bilo kakvu audio aplikaciju, pa sam ostao zadovoljan
merenjem pomocu obicnog DMM sa 2 cifre iza zapete, gde je sve ostalo "ukoceno" u poslednjoj
decimali (10,00V kod testa) kod punog raspona promene napajanja od +-15V do +-37V, i rasponom
opterecenja 0-2A, i kombinovano oba.
Zato sam stavio izjavu <10mV, jer znam da je neuporedivo bolje od toga, ali sa koriscenom
metodom merenja to mogu sa sigurnoscu da garantujem.
U suprotnom bih morao da pravim etalonski most, da bih iskoristio DMM u milivoltnom opsegu.

Po ko zna koji put sam se pokajao sto pre 15-tak godina nisam kupio polovan HP 3458A sa njegovih
8+1/2 decimala, bez obzira na uzasnu cenu koja mi je bila trazena.

Verovao ili ne, ta naprava iz 1989 je jos uvek neprevazidjen voltmetar sa 28 bita rezolucije.

Ludilo od sprave! Imao sam ga u rukama, cak sam i jedan popravljao bivsoj
"Zastavi", i taj je unisten u bombardovanju (sto ga ne donesose kod mene da ga cuvam? :-).

Jbg. nov je kostao kao jedna pristojna kuca

-------------------------------------------------
Pre podosta godina sam pravio A klasu sa LM317 i Lm337, medjutim ostao sam razocaran.
Oba pojedinacno imaju problem izrazenog pomeraja faze pri nekim ucestanostima koje su u
cujnom opsegu (vec sam zaboravio koje su), sto je dovodilo do znacajnog izoblicenja na par
ucestanosti.
Svira, ali lose...
Problem je u njihovoj internoj frekventnoj kompenzaciji, sto je bilo kompleksno resiti spolja,
pa bi se od neceg sto je trebalo da bude ultrajednostavno sve to pretvorilo u nesto drugo.
Zato te stabilizatore koristim kao izvrsne elemente najvise do 5KHz, nista iznad, ili kao
stabilizatore sto im je i namena.

Pozdrav

:-(

Jos jedna mala ispravaka:

U napomenama u pdf fajlu stoji:
Dozvoljena struja opterecenja je +Vcc x Iout <50W i <2A.

Ispravka glasi:
Dozvoljena struja opterecenja je (+Vcc - +Vout) x Iout <50W, i <2A.

Pozdrav

@macolakg, znaci ipak moze da se napravi kakav-takav pojacivac sa LM317/337 ... naravno, ne planiram to da pravim, vec rekoh zanimljiva mi je ideja ... :)

BTW: Imas ovde jako fin i precizan Japanski unimer (AC / AC+DC True RMS, 50000 & 500000 count, Best accuracy 0.03%) SANWA PC5000a http://www.sprintel.rs/ALAT_MERNI_INSTRUMENTI_SANWA%20.html ... ja razmisljam da ga uzmem ...

@mikikg

Sve to fino izgleda u podacima od njega, jedino nisu navedeni uslovi testa, pa nisam bas
siguran u te mogucnosti koje su napisane :-).

Za 5 decimala iza 5V (10uV), treba u najmanju ruku cetvorozicno merenje, pri cemu
temperatura u prostoru mora biti strogo kontrolisana, a merni pipci apsolutno garantovanog
sastava legure (takodje u bar 4 decimale iza zapete), pri cemu ne smes ni da dises u blizini
merenja zbog nastanka termonapona na opremi, a najbolje je da budes u bunkeru pod zemljom :-)

Salim se, mada mislim da ta naprava ipak moze efektivno koristiti 3-4 decimale iza zapete, pri 5V.

Veoma je malo institucija koje mogu proveriti njihovu tvrdnju.

Instrumentic mi se svidja, posebno cena, koja je dovoljno dobra i za red velicine losije rezultate :-).

Pogledaj ovo, moze ti biti korisno oko A/D konverzija:

http://www.hpl.hp.com/hpjournal/pdfs/IssuePDFs/hpjindex.html#1989

http://www.hpl.hp.com/hpjournal/pdfs/IssuePDFs/1989-04.pdf

Ima tu mnogo korisne dokumentacije od 1949 pa na ovamo.

Pozdrav

@mikikg



:-))

Moze se audio pojacavac napraviti sa dva hipersil jezgra iz ATX napajanja (mag-amp, onih kojima se sa
jednim TL431 i jednim 1W-tnim tranzistorom stabilise 3,3V), u D klasi za bas opseg :-).

Prosto je neverovatno od cega se sve moze napraviti, samo sto je bitno da ne bude "kakav-takav" vec bar
pristojnog kvaliteta.

Npr. u data-sh. od TL431 postoji aplikacija gde se koristi kao kompletan phono preamp-amp, za piezo glavu,
snage 800mW.

Dva SMPS upravljiva napajanja u opoziciji i eto audio-amp. Posle toga sledi problem linearizacije i frekventne
oblasti u kojoj radi, da bi od toga postao dobar pojacavac.

Evo jednog primera koriscenja dualnog Cuk konvertera kao audio amp, i to veoma pristojnog:

http://labs.ti.bfh.ch/fileadmi...rter_audio_power_amplifier.pdf

Prakticno skoro svaki danasnji D-class pojacavac je baziran na dva buck konvertera u opoziciji, u sta spadaju
i half bridge i full bridge verzija...

Zasto buck a ne forward? Zato sto se energija akumulira u jezgru izlaznog filtera i ne biva trosena u istom trenutku kada se plasira u jezgro, sto je osobina buck-a, dok forward konverteri koriste energiju istog momenta kada se plasira ka jezgru, koristeci pri tom akumulacionu prigusnicu u izlaznom filtru i ispravljacke diode kao neophodni buck....

Sustinska razlika je u nacinu koriscenja jezgra glavnog trafoa. Forward akumulira minimalnu kolicinu energije u jezgru, i
to je neizbezna nuspojava, dok buck namerno puni jezgro energijom, da bi njeno praznjenje otislo u potrosac.

Buck, ili flyback (na isto se svodi) je neizbezna komponenta bilo koje topologije SMPS, samo je u nekim topologijama
prikrivena u sklopu.

Npr. LLC rezonantni konverter im prikriven buck-flyback u rasipnom induktivitetu integrated-magnetic trafoa, gde se akumulira visak energije, koji ce kasnije biti ili vracen napajanju ili predat potrosacu....

Buck se cak nalazi skriven i u analognom audio lancu, gde se kod visokih tonova (posebno kod vecih snaga), akumulira
veoma primetna kolicina energije u vazdusnom procepu magneta na zvucniku, i ta energija se negde mora vratiti, jer ne biva sva potrosena na kretanje membrane i toplotu, a gde ce nego nazad u pojacalo :-)), pa kroz izlazne komponente nazad u napajanje. Zato su kod iole vecih snaga dominantne klamp osobine izlaza i TRANZICIONA sposobnost napajanja.

Naravno, sve to postoji i kod manjih snaga, ali je manje primetno, jer se radi o ukupno manjoj kolicini energije, ali itekako moze da utice na zvuk. Stanje se poboljsava sa porastom damping faktora, pri cemu ulogu ne igra samo "kocenje" membrane zvucnika, vec mnogo bitnija sposobnost pojacavaca da "proguta" povratne pikove koji se vracaju iz raznih rasipnih induktiviteta u izlaznom lancu, a nisu poslati iz izvora zvuka, sto ce reci da ne bi trebalo da budu tu...
Cevni pojacavaci, posebno SE u A klasi zvuce "toplo" i prijatno zato sto izlazni trafo, ciji primar ima ogroman broj navoja
(zbog visoke impendanse izlazne cevi), ima takodje i ogromne parazitne kapacitete u kojima zavrsi visak energije iz rasipnih induktivnosti, pa se to prilicno zgodno potrosi na povelikom serijskom otporu trafoa i Ri izlazne cevi, svakako sa padajucom frekventnom karakteristikom ka visokim tonovima kao neizbeznom posledicom, i usput veoma izoblicenom faznom karakteristikom (kad mogu pasivna skretnica i osobine zvucne kutije da izoblice faznu karakteristiku, pa sto ne bi mogao i trafo :-)..
Fazni problemi se resavaju jedino aktivnom skretnicom sa linerarnom faznom karakteristikom i jednim komadom pojacavaca po svakom zvucniku pojedinacno :-) (B&W Nautilus npr.). Ekonomski vrlo "vruca" varijanta :-))


Buck, boost, inverting-buck-boost, flyback,Cuk, Sepic, Zeta... konverteri, svi pripadaju flyback familiji, samo sto je ime zargonski usvojeno za izolacionu verziju inverting-boost-buck konvertera.

U al se rasplinuh!!..., ali necu brisati ovo, jer mozda nekom bude korisno :-)

Pozdrav

@macolakg, da se vratimo na temu, ova konstrukcija koju si postavio vidim da je sa fantasticim karakteristikama i to sa "samo" cc 1500uF u elektrolitskim kondezatorima na ulazu. Samo mi kazi kako sada tu da uguramo jos 2 x LM3886 za bridge mode AMP ? :) Trebali bi staviti 4 x LM3886 za regulatore i jos 2 x LM3886 za bridge mode (mono block) AMP od 100W RMS ako hocemo da to zvuci "mrak"? :)

@mikikg

To ce vec sacekati LLC konverter. Previse toplote za potrebe jednog bridge:-).

Imam vec odavno uvezban monoblok sa 6 x LM3886TF koga sam izvesnom gastarbajteru ugradio u Sansui AU-X1,
umesto njegovih izlaza koji su pregoreli.
To radi vec 4-5 godina i to odlicno.
A imam i sa 8 x LM3886TF, video si ga kod mene.
Radio je na dasci, pa sam resio da ga prepakujem u kutiju, ali vec dve godine ne nalazim vremena :-(
Ako imas vremena, mozes pomoci, a nemam nista protiv da obavimo sve moguce testove, i da rezultate
i shemu objavimo na forumu, imam samo uslov (da bi vrhunski radilo), mora biti 3D gradnja bez stampanih
veza u delu snage ili cetvoroslojna pcb, dok kontrole i ostalo mozemo smestiti na obicnu pcb.

Za slusni test posle merenja imamo dva inzvaredna gramofona, dva inzvaredna CD plejera, i 4-5 pari opakih zvucnih kutija
kod nekih mojih prijatelja audiofila (cirka jedno 150Kevra muzike :-), a Braca Ninkovic ce doneti i opak mrezni plejer koji ima ekstremno mali jitter. Inace oni strpljivo cekaju da skockam amp, jer su ga culi dok je bio namontiran na daskama :-).

Strpi se malo dok pobedim ova indukciona zagrevanja sa kojima se trenutno zanimam. Ubi me sto moram da konstruisem kuciste, termodinamiku, bakar, vodu, sve j*biga. Pokojni Bojovic mi je odradio masinski deo za one male peci od 10KW,
ali njega vise nema, pa moram sam.

Tek sam na trecini posla otprilike. procena mi je da ce mi trebati jos bar mesec (a mozda i vise) krvavog rada da to okoncam.
Posle mozemo da navalimo na ove lepe stvari :-)

Mislim da bi bilo super da spakujemo dva monobloka od jedno 300W, sa LLC napajanjem, vrhunskim zastitama i nekim zanimljivim novotarijama koje imam u glavi, a ticu se prenosa signala.
Sve to zajedno postavimo kao kompletan projekat, koji svakom mora da proradi "iz prve".

Ovaj stabilizator koji sam postavio je super za manje pojacavace reda 20W@8ohm, za sluske, preamp i sl...
Zgodan je i za laboratorijski stabilizator zbog sinc-source sposobnosti (cetvorokvadrantan rad), samo mu treba +-Reff, i moze se jednim potenciometrom menjati polaritet i napon proizvoljno, a ako je Reff=0 to je vec bridge-amp, ovako kako stoji uz neznatne izmene...
Cim budem malo predahnuo ovih dana, preuredicu ga u A-class pojacavac, posto mi je vec namontiran na hladnjak...

pozzz, odoh malo da spavam, i ja to moram ponekad :-)

Na kratko pomislih da sam odstupio od teme sa postavljenom konstrukcijom ispravljaca...
Ali posto se u naslovu krije "prakticna primena LM-ova", bice da je sve u redu, jer ovde je takodje
upotrebljen LM, samo 3886 :-)

Salim se malo.

Nocas cu ovaj ispravljac da preuredim u bridge-amp (treba samo par sitnih izmena), pa cu ga postaviti.

Pozdrav

Ispravka teksta iz Napomena u pdf.

Evo za potrebe foruma i za laksi racun potrebnih vrednosti za LM317, sveze napravljen On-line kalkulator :)

http://electronics.greenmonkeys.nl/lm317calc/

Zna li neko razlog zasto je National-ov LM317 tacno 3X skuplji od ON ili Fairchild-ovog ?

Ili da preformulisem, ima li razlike u kvalitetu, pouzdanosti izmedju ovih proizvodjaca?

_{[Ovu poruku je menjao d.veljko83 dana 13.09.2012. u 16:16 GMT+1]}

@d.veljko83

Moje iskustvo je da tronogi stabilizatori od renomiranog proizvodjaca (malo skuplji) znacajno duze traju u uslovima znatno povisene temperature.

Sam "Fairchild" je firma sa izuzetnim kvalitetom proizvoda (npr. njihova cuvena, enormno pouzdana serija FPS flyback cipova, i jos mnogo toga...), sa ogromnim iskustvom i tradicijom, i uopste nisu jevtini.

Najverovatnije se radi o "klonu" ili nekoj perifernoj, kineskoj proizvodnoj jedinici, koja je mozda otkupila licencu.

Treba proveriti logo i kvalitet izrade kucista. Plagijatima smo zatrpani.

Krilo hladnjaka treba da je posrebreno (poznaje se po patini koja je tipicna za srebro), ili veoma kvalitetno niklovano (bez i najmanje neravnine).

Na kucistu se nalazi otisak "izbijaca". Naime, po ulivanju plasticne mase koja cini kuciste, to se hladi u alatu, potom ga jedna sipka sa ravnim celom izbije iz alata.

Zbog tog postupka, na kucistu ostaje otisak izbijanja, koji izgleda kao jedan kruzic precnika 1-2 mm, upusten malo ispod ravni prednje povrsine.

Kvalitetni delovi imaju uvek zig u tom kruzicu (neki broj ili slovo), zig je inace izgraviran na celu te sipke za izbijanje, u kaljenom celiku velike tvrdoce.

Alat ima na stotine tih izbijackih sipcica, i postupak za njihovo graviranje je veoma skup, pa taj "luksuz" sebi dozvoljavaju samo snazniji proizvodjaci.

Na "divljaku" se nikad nece naci zig u otisku izbijaca.

Pozdrav

macolakg,mikikg,bilo ko;koliki je maksimalni napon na LM317/337 ulazu? Nešto jesam skontao čitajući ds-ove ali se plašim da sam pogrešno razumio tj nisam siguran u svoj zaključak...

Hvala na odgovoru...
Originalni su svi, nikad se nije desilo da iz Mousera dobijem fals... doduse, sad cu verovatno da vas lepo nasmejem ;) , ali nikad nisam drzao LM317/337 u rukama kad ih dobijem ispraticu opis odozgo da proverim ima li ista od toga.

Evo na linku, razlika u ceni 3X, Od Fairchild-a i OnSemi-ja sam uzimao poluprovodnike (a sve preko mousera) i sve je to bilo perfektno... trpelo raznorazne moje gluposti i jos preko toga...
Pa zato pitam ako ne mora National da ne bacam pare na ime?
LINK

@d.veljko83

Bas sam pogledao datasheets koje Mouser daje uz cip.

Izgleda da je razlika jedino u ceni :-)
(sto nije bas pohvalno za National koji je spadao u proizvodjace sa umerenom cenom)

Naravno, uzeti jevtiniji.

Jedini koji se bitno razlikuje je LM317HVT koji je predvidjen za veci napon, a i on je znacajno jevtiniji od Nationalovog.

Moguce je da je u pitanju preostala zaliha za koju je bila drugacija nabavna cena (desava se to kod velikih distributera), pa je ponudjen bez vidljivog objasnjenja razlike u ceni, gde postoji sansa da ga ipak neko kupi misleci da su bolje performanse u pitanju :-) (precutna uvaljotka, rade to i oni).

Desavalo mi se kod domacih distributera da se potrosi lager nekih komponenti sa pristojnom cenom, pa mi kazu da imaju odredjenu zalihu istih takvih sa znatno vecom cenom, ali zato sto je knjizen sa tom nabavnom, ne mogu cenu promeniti, pa onda izaberi: hoces-neces (pokazali su mi knjige nabavke).
Konkretno mi se desilo sa trijacima BTA41-600B (ne bih da navodim distributera).


@44250

Ne bi to valjalo "terati" preko 40V na ulazu (naravno ako discipacija zadovoljava), osim LM317HV ili HVT koji moze do oko 55V.

Pozdrav

Uzeo od ONsemi-ja da budu i pozitivni i negativni od istog proizvodjaca, malo je skakljivo kod distributera sa ponudom za 337 trenutno... (ili ja nesto nisam dobro video)

Stara vs nova nabavna cena ume da bude...
Kad stignu stavim sliku.

Pozdrav

Stiglo...



I na National-ovim i OnSemi-jevim komponentama ima utisnutih kruzica sa izgleda rednim brojem i serijom.

Uzeh da probam i 3886... nije najbolje mesto da pitam, ima milion sema na netu, ima li preporuke ili da radim bilo koju? (ali sa pcb-om, stvarno nemam zivaca da izlemim sve onako u vazduhu, posle par elemenata mesto lemilice lemio bi cekicem) Ako se pokaze lepo moze i neka ver za 2,3,4X3886/ch ako g Macola ima vremena da pomogne.
Preporuka moze u odgovarajucoj temi, pronacice se.

Imam ja,ali sad mi već "truba" da postavljam teme i pojačala sa istim početkom imena-može se svašta pomisliti. Mislim da su to mahom sve iste šeme samo sa promjenjenim pojedinim komponentama da bi po riječima/znanju svakog od autora po nešto radilo bolje a da u suštini sve mogu da se rade na (gotovo) identičnim pločicama. Ima toga na forumima,ukucaj naziv u pretrazi i odaberi neku koja radi-osim ako neko ovde baš ZNA da određena dobro zvuči pa ako je tako-neka postavi.

Ova tvoja bi bila prva od kad pratim ovaj forum i baš me živo interesuje kako će to da zvuči i kakav će utisak ostaviti na tebe. Ja sam se sa transformatorom za ovu šemu opskrbio,hladnjaka takođe imam i čim dospije na red kupovina dotičnih-imaću iskustvo iz prve ruke - na radost naših drugara iz Kragujevca! :)

Da ne bude da forsiram samo Mileta -evo jedan projekat na temu LM3886T(F) iz Elektora,učinio mi se zanimljiv:




I da,snimite OVU cijenu: http://www.retam.co.rs/index.php#?TE0zODg2

Ovaj iz Elektora sam ja radio i dan dan odlično radi .

@44250

Snimi ovu cenu drugar, ovo su preostalih 6 od veceg pakovanja koje sam ja "pokupio" pre par godina :-)

http://www.vitaelko.com/media/vitaelko_lager.pdf

Klasifikacija: IC_POW Power amplifier

IC_POW0000000002 LM3886TF audio amp, 68W, isol. TO-220 6,00 KOM 4,20 EUR

Inace su izuzetna firma u svakom pogledu, sve najbolje mogu reci oko saradnje sa njima.

Npr. pre nekoliko godina su mi pozajmili Zig-bee razvojni sistem (besplatno, i ako nikada nismo imali direktan kontakt osim narucivanja, a cim sam bio fasciniran), potom sam (kada sam isprobao mogucnosti Zig-bee) od njih kupio gomilu RF transiever cipova po ekstrapovoljnoj ceni.

Posebno su dobri u nabavci najnovijih tesko nabavljivih stvari.

LCD displeje kupujem iskljucivo kod njih vec vise od 10 godina.

Pozz

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.09.2012. u 03:42 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.09.2012. u 03:45 GMT+1]</sub>

@d.veljko83

Da. Ti stabilizatori su originalni. Vidi se bas onaj zig o kome sam govorio.

Pozdrav

Nacrtao sam početnički šemu četvorokvadratnog stabilizatora napona (dobro bi bilo da neko proveri šemu i ispravi pre izrade PCB-a) uz pomoć free programa "Dip Trace" kog prilažem ovde u prilogu.

Bio bih zahvalan da neko uradi PCB tog stabilizatora napona.

Čime ovo otvaraš?

Lepo piše u prethodnom postu sa kojim programom se otvara.

Daj u nekom drugom, može i PS ili PDF.

PS ?!?

Free program "Dip Trace" nema mogućnost eksportovanja u pdf.

Print Skrin.

Ne vredi. Veoma je niska rezolucija slike i neće se videti uopšte jasno sitni detalji niti imaju mogućnost uvećanja slike seme.

Ne vidim u čemu je problem da sami instalirate zaista odličan FREE program "Dip Trace"?

_{[Ovu poruku je menjao paterson dana 03.01.2016. u 08:07 GMT+1]}

Zato sto kosta 850$, tako da je besplatna verzija neki osakaceni "trejler"..

Nisam mu predložio da kupi, nego da instalira besplatnu pa makar i osakaćenu verziju (tj. FREE) kako bi mogao lepo otvoriti i jasno analizirati šemu u odnosu @macolakg pdf šemu i izvršiti ispravku gde treba pre nego što napravi PCB, takođe u FREE "Dip TRACE"-u.

Ma svaka čast što je džabe al' da instaliram neki program zbog par slika...........................?!

Imate li "ACad" program? Mogu ga export-ovati u dxf file.

Ili PCad ASCII ?!

Evo:

Evo u pdf

E tako se to radi!

Vama dvojici svaka čast.

I ako nije problem, da napišete način postupaka prevođenja od izvornog oblika u jpg ili pdf čisto da se zna ne samo zbog mene, već i zbog drugih.

U DipTrace programu imas opciju kod stampe u odabiru stampaca "Print to pdf"
I sacuvas pdf na racunar. Imas i opcija za podesavanje lista koji stampas (pdf)
Onda, imas ikonicu Preview iznad radne povrsine. Klikom na to dugme otvaras prozor
pregleda onoga sto treba da stampas. U tom prozoru imas opciju Save pa zatim
u sledecem prozoru Save as i odaberes jpg ili bmp

Ako nije bas jasno postavicu i slike

Da li je "Dip Trace" FREE ili krekovan?

U mojoj FREE verziji nema "Print to pdf".


To sam i probao nekoliko puta, ali u svim slučajevima kao rezultat sam dobio veoma nisku rezoluciju sa nejasnim sitnim detaljima bez obzira da li je jpg ili bmp.

Ja sam samo odradio print screen u rez. 2048x1536 :D

Nedostaje 850 dolara..:)

To je problem, puniti racunar sa osakacenim djubretom, jos ako zakace neku skriptu koja svaki cas zivka na kupovinu kompletne verzije programa, onda sledi reinstalacija sistema...sto je (dosadan) posao od 3-4 sata..

Pa je to razlog netrpanja kojekakvih programa.

Na semama bi bilo dobro da se definisu recimo kondenzatori(raster i tip), ona zenerka je pretpostavljam TL431, da bi stampa bila vredna prikaza u javnosti...

Pa i moja je nekakva free verzija programa pa moze da stampa pdf.
Za rezoluciju slike se malo igraj sa Scale (uokvireno na slici)

I vrednosti elemenata.

U prvom postu sam već stavio do znanja da sam tek sad počeo učiti praviti šemu u tom free "Dip Trace"-u, i preko "Component properties" sam ubacio vrednosti elemenata, ali nisam se snašao u prikazivanju vrednosti elemenata na šemi. Pokušaću sad, pa ako uspem ubaciću jpg ili bmp sliku. A za print to pdf, izgleda da ću instalirati neki free program iz interneta....

Bill of materials

Vrednosti elemenata sa seme

Najzad, pdf oblik:

Rastojanje otvora u milsima, za svaku komponentu, definisanje padova(precnik i velicina rupe) i debljina linija, to je graficka osnova za pocetak.

Zatim sledi pozicioniranje komponenti na stampi(pocetno, prema prikljuccima i hladnjacima), kondovi za blokadu blizu zone blokiranja, uz cip ili referencu, raspored i simetriranje masa...
Truditi se za minimum kratkospojnika i ukrstanja veza..

I gotova stampa...

Prvi put čujem za tu jedinicu, a radiš u institutu za fiziku u Zemunu..... odn. poznata mi je jedinica mil, ali ne za mils.