stavis 330uH pa posle nje stavis jos jednu od 10uH

Ali imas jos bolju varijantu ... umesto LM2576T-05 stavis obican LM2576T-ADJ i namestis ga na 9V, stavis mu low esr + mu stavis 1uF keramike + 10uF keramike da popiju gluposti, onda posle tih 9V stavis 7805 i dodas mu na postojeci kod jos jedan 1uF keramicki i vozi misko. 7805 se nece grejati a popice sve necistoce. Ako hoces jos da smanjis, stavis BT05 koji je isti kao 7805 samo je stvarno LOW dropout (moze da radi vec od 6V ili tako nesto), pa onda LM2576T-ADJ namestis na ono 100mV vise nego sto je neophodno za BT05 tako da ce ti disipacija na TO220 biti minijaturna..

BT05?

Uh svaki put napise BT :D izvini. BAxxT, TO220, isti pinout kao 7805/7809/7812.. samo je izolovan hladnjak (mozes ga na hladnjak bez liskuna) i mnoooogo bolje karakteristike od LM7805 (najbolje od svega je sto je dropout voltage 0.3V typical i 0.5V max tako da moze da radi sa 5.5V ulaza, mada ga ne bi trebalo terati sa ispod 6V da bi imao 55dB ripple rejection, od 5.3V do 6V ce imati mnogo nizi ripple rejection)


BA05T

Mnogo dobri LDO regulatori, malo su skuplji od 7805 (ne znacajno). Ja sam poceo da ih kupujem zato sto su originali 100% i ne prave se "de stignes" posto sam imao jako losa iskustva sa 7805 koje sada svako pravi i kuca na njih svakakve logoe... BAxxT ne pravi svako tako da su uvek istog kvaliteta... ima inace i raznih drugih LDO-a od iste firme, npr BA05ST koji ima on/off (Controll) switch u sebi

LM2940CT-05 je lako nabavljiv

ne kontam kako je on bolji od 7805, datasheet kaze da je on obican LDO, ako pre njega ne stavi neki dcdc grejace se isto kao 7805 ?

ko kaže da je bolji, samo je ldo, kao i bt ali je možda nabavljiviji. bt ima u kometu al "ume da nema".

ah sorry, nisam te razumeo, ja se ponadao da je mozda kombo dcdc + ldo :( (zbog oznake)... nije mi se desavalo jos nikad da nema bt05 :D doduse, zadnji put sam kupio 100 komada pa je potrajalo, mislim da imam bar jos desetak u kutiji :)

Ako su BA05T i LM2940 isti, lakse mi je nabaviti LM.

Koliko vidim, LM-u je droput 0.5V, a BA ima 0.3V.
Nije velika razlika.

Dakle, 13.8V, nakon toga LM2576T-ADJ na 6V, a nakon njega LM2940CT-05.

komet ume da bude jeftiniji od radiokluba (BA vs LM)al bar imaš izbor.
u kometu takođe imaš induktivitete

@guja nikad nisam skontao da li RK nekad ima prosto prevelike cene ili ovi ostali za ponesto imaju bas dobre cene ... za neke sprave umeju da budu i po duplo skuplji :( .. kada bi imali nesto tipa octopart.com ali za domace distributere :D

@marcony, upravo tako, 13.8 -> DCDC -> LDO .. namestis DCDC da izbaci malo veci napon pred LDO da bi ovaj lepo mogao da ugusi ripple i to je to ... na dcdc obrati paznju da stavis induktor minimum duplo vece struje nego sto ces da vuces, za ovaj LM bar 220, ja predlazem 330uH, obavezno i pre i posle LDO-a stavis lep kond, obavezno dioda preko LDO i ja uvek stavim na izlaz ldo 1uF + 10uF keramicki 0805 kond i to ih zalemim direkt na nozice LDO-a, a onda tu stavis klasicno 100nF + 470uF za tih pola ampera ili 100nF + 1000uF za amper .. low esr stavis ove elektrolite 100+C i ne brines (low esr elektrolite, 1uF 0805 i 10uF 0806 isto imas u cometu)

Da li ce ovaj induktivitet biti odgovarajuci?

CL100uH RBQE inductor 100uH 0.06 ohm 3000mA 20%

Koliko vidim u PDF-u za LM, 100uH je za 5V, s tim sto bih proracunom otpornika podesio na 6.273V (R1-2k, R2-8k2).

premalo ti je 100uH, pogledaj selektor, ti ces ga napajati sa 13.8V i vucices oko 600mA, znaci 680uH ti je potreban induktor (nije problem ako uzmes i malo veci, ali je problem ako uzmes manji)

inaec na onoj slici gore ti je LM2574N (dakle 500mA varijanta ovog tvog DCDC) koji sa 19V pravi 5V (plavi trace i kao sto vidis 37.2mV je peak to peak ripple-a, 12mV RMS ripple-a) i onda ide na BT033T 3V3 ldo sa 100uF + 1000uF + 10uF keramika (nema uopste tu 100nF koji bi trebalo dodati, i nema pre njega 100nF koji bi trebalo dodati) i kao sto vidis njegov izlaz (zuti trace) je cist ko sunce :D 2mV peak to peak i 684uV rms ripple-a.... To je sve pri maximalnom loadu od 400mA (posto preko toga ovaj DCDC poklekne) .. tako da turis taj 2576 (3A) na 6V, okacis neki dobar LDO i vozi misko .. nece se grejati nista a ima da peva kako ce da bude ravan :D ... mozes sad tu da pravis i dodatne exibicije, ja npr u jednoj spravi ocu ultra ispeglan izlaz pa koristi vise nivoa ldo-a tako da imam 220V -> SMPS 24V -> 7818 -> BT12T -> BT05T. Ja na ovom BT05T ne mogu mojim osciloskopima da izmerim ripple, kada prebacim ulaz na AC coupled imam flat liniju :D ali to realno stvarno nema potrebe za relativno obicno kolo :)

Ako je u pitanju fabrički prijemnik ja tu ništa ne bih menjao. Koliko sam razumeo nema primedbi na rad sprave, stabilizator nije crkao već se samo greje više nego što to korisnik želi.

Pogotovu kod vf opreme konstruktor često predvidi relativno visoku radnu temperaturu, a u cilju temperaturne stabilizacije celog uređaja. Za primer imao sam Icom profesionalni prijemnik koji se usijavao i kada ga pipneš bio je topao gotovo kao lampaško pojačalo. Zauzvrat nakon par desetina minuta se tako stabilizuje da se na njemu ništa nije menjalo kroz širok temperaturni opseg ambijenta. To je posebno bilo važno jer desetak takvih uređaja se povezuje u sistem kojim se upravlja sa jednog mesta računarom.

Problem kod ovog prijemnika je sto je nakon par minuta vidljivo opadanje signala na S skali, a nakon pola sata, kada je ceo prijemnik sklopljen i postavljen u rad, isti je prilicno topao. Smanjivanjem ulaznog napona sa 13.8 na 12V.8, S metar pokazuje daleko manje opadanje signala nakon nekog vremena, a i sami stabilizatori se manje greju.

Gledajuci semu, nista sto je bitno nije vezano direktno na 13.8V, vec sve ide preko raznoraznih stabilizatora (DC-DC, 7809, 7805, 7808), tako da ce se zamenom i sredjivanjem stabilizatora srediti problem pregrejavanja.

Sam prijemik vuce oko 1.2A pri maximumu.

U pitanju je Icom R7000.

Postoji li neka varijanta LM-a (ili BA0xT) za 7808 i 7809?

Jesi li bar pokusao da Googlas BA08(9)T ili nesto na tu temu?

Dzabe je stavljati BA0x stabilizatore, disipacija ce ostati ista. Linearac je linearac. BA0x su za razliku od 780x low drop, sto znaci da im je potreban manji ulazni napon u odnosu na klasicne linearce da bi stabilizacija funkcionisala.
LM257x je drugaciji tip stabilizatora, grejanja skoro da nema posto je coper
Eno jednoga kod Bogdana sa LM2574 koji se mnogo lepo nosi sa povecim ulaznim naponom a 5V mu je zakucano. Isti takav koristim za napajanje androida kada sam u kolima, ako puni bateriju citavih 500 mA izlazi iz njega, a on jedva mlak.
Linearac bi disipirao, (14-5)*.5=4.5W a na ovome moze da se skuva kafa

I za ta dva bi isla slicna prica kao i za BA05T.

Znaci, LM2576 na 9V, pa onda regulator na 8V.
Isto bi vazilo i za ovaj na 9V.


Za sada sam uradio LM2576-ADJ na 6.2V, i odmah nakon njega LM2940... Oba IC-a su hladna!!! :)

@Marcony

Da dodam nesto:
Promene napona na izlazu coperskog LM2576 su date za naglo opterecenje strujom od 0-3A, i to je potpuno prihvatljivo.
7805 ima daleko losiji odziv na skok 0-1A (koliko i moze).
Pri manje "uzburkanoj" potrosnji ce odziv biti potpuno zadovoljavajuci.
Sa svim ostalim sto su kolege rekle se u potpunosti slazem.

Pozdrav

Samo da dodam par informacija vezano za izlazni elektroliticki kondenzator kod naponskih regulatora posto se u nekoliko tema to provalci a tehnicki je greska, dakle postoji nekoliko opcija:

1) da se uopste ne stavi elektroliticki kondenzator = najbrzi odziv regulacije, moguca pojava samooscilovanja
2) da se stavi red 1 - 10uF kao sto se cesto navodi u dokumentaciji ali tih "njihovih" 1uF su iz specificne military serije sa veoma malim ESR = tesko nabavljivo, odlicna stabilnost
3) alternativa zamena tacki dva tako sto se postavi 100nF (keramicki) + 100uF (elektrolit)
4) alternativa zamena tacki dva tako sto se postavi 1 - 22uF Tantal elektrolit

Pravilo "1000uF po amperu" za izlazne elektrolite kod LINEARNIH naponskih regulatora NE VAZI, cak je kontra produktivno jer prilicno usporava odziv regulacije. Za ulazne (ispred regulatora) moze da se koristi to pravilo.

-----

Za veoma finu regulaciju napona, posebno za primenu u VF tehnici (oscilatori, PLL, IF AMP itd) preporucujem iskljucivo linearne regulatore.
Na primer ovaj TPS73801 1A Low Noise, Fast Transient Response Low-Dropout Linear Regulator
http://www.ti.com/product/tps73801

Naravno moze da se postavi i swicherski pre-regulator (zbog manjeg grejanja) ali da iza njega ide neki finiji linearni. Dodatno kod VF primene, maksimalno voditi racuna da switcherski deo bude oklopljen metalnim pregradama i dobro izfiltriran sa kvalitetnim (X7R ili NP0) kondenzatorima.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 02.07.2012. u 13:21 GMT+1]}

Koliko bi pomoglo izmestanje regulatora u poseban deo uredjaja?

Da li bi zbog duzine vodova od regulatora do PLL-s bilo problema, i na koji nacin ih resiti?

Razmisljao sam da izmestim regulatore i da ih spojim na oznacene tacke...

U ovom slucaju to nije preporucljivo. Vrlo je bitno da izvodi od regulatora budu sto blize PCB i ostalim (pre svega) C komponentama.

BA05T i BA09T mozes da stavis kao zamenu u svakom slucaju jer su noviji i bolji regulatori, grejace se isto kao i predhodni ali ces prakitcno ulazni napon moci da spustis do nekih 10V. E sad izmedju 13.8V sa P1 prikljucka i ovih regulatora mozes postaviti jos jedan "pre-regulator" opet recimo sa nekim BAT12 koji mozes fizicki da izmestis negde i koji ce ti odvuci deo toplote. Ukupni efekat jednak je manjem grejanju pojedinacnih regulatora i dosta bolja regulacija napona sto je bitno za ostatak uredjaja.

Uzgred, kod tebe osim tog grejanja (koje definitivni nije sporno), problem moze da bude na nekom totalno drugom mestu posto ovo sa padanjem nivoa na S skali definitivni nije uzrok kod regulaora za PLL :). A i moram da pitam, kako to "pada nivo" na skali, jel imas nekakav prikljucen generator pa znas ili se oslanjas na prijem neke stanice?

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 04.07.2012. u 13:06 GMT+1]}

Nemam signal generator.
Slusanjem radia na 95.8MHz i 107.9MHz (ovaj drugi ima prilicno jak signal) skala S-metra opada kako se prijemnik zagreva.

Svaki put kada je prijemnik ukljucen desava se isto.


Odvodjenjem toplote sa PLL dela (gde je bio 7805 koji proizvodi najveci deo toplote) skala stoji skoro nepomicna.

Kako sam već rekao ja tu ništa ne bih menjao. Icom je jedna izuzetno ozbiljna firma i japanska je vojna industrija. Njihovi inžinjeri su vrhunski i njima ne može da se provuče "fabrička greška" na šta navodi tvoj tekst. Pogotovu što se taj uređaj relativno dugo proizvodio. Prema tome nešto u njemu očigledno nije ispravno i to treba popraviti. Pod uslovom da prijemnik nije čačkan i "stručno" štelovan što je manija naših nadri majstora meni miriše na neki elektrolit jer oni menjaju kapacitivnost sa temperaturom. Naravno, može da bude i svašta nešto drugo. Sve u svemu mislim da taj uređaj mora da dođe na neki ispitni sto gde će stručnjak da ispoštuje proceduru iz servisnog uputstva i reši problem.

Ovo sa ovim regulatorima o cemu smo pisali, 99% nije uzrok tog problema i vec je spomenuto da se namerno u nekim slucajevima generise toplota kako bi se odrzala lokalna temperatura nekog pod-sklopa.

Pre moze da bude neki elektrolit u IF pojacivacu ili ALC kolu jer su elektroliticki kondenzatori podlozni habanju tj propadanju (gube kapacitet). Druga stvar koju valja utvrditi je ta da se ustanovi da li je S merenje sporno kada je uredjaj hladan ili kada je zagrejan a to je najlakse utvrditi sa jos jednim uredjajem tako sto se stave jedan do drugog i prikljuce na istu antenu (najboilje bi bilo sa generatorom). Dalje moze recimo da se proba da se lokalizuje uzrok tako sto bi pomocu malog ventilatora hladili pojedine sklopove i onda utvrdilo koja je od svih tih plocica u njemu prakticno sporna pa se onda skoncetrisati na tu plocicu (kao sto rekoh, moja prvo sumlja je IF prijemna sekcija ili ALC).

I da jos ovo pitanje, osim sto S skala pada kako se greje uredjaj, da li stvarno pada intenzitet signala na zvucniku (to bi se odosilo na CW, SSB/LSB sto je vec problem utvrditi bez generatora jer se ne mozemo osloniti na prijem nekog signala iz etra)?

Kao HF generator moze da posluzi prakticno bilo koja konstrukcija, najobicniji kristalni oscilator sa jednim CMOS ili TTL kolom (ili gotove oscilatorske "kockice") koji se postavi negde u blizini, dakle bez direktnog prikljucivanja na antenski ili preko atenuatora pa na ulaz od stanice, koji ce posluziti kao izvor nekog konstantnog nivoa pod predpostavkom da to radi stabilno po pitanju amplitude a posto bi se realizovalo sa TTL kolima, amplituda signala je prilicno stabilna. Ovakav oscilator zbog cetvrtastog izlaznog signala je pun harmonika sto moze biti cak i od koristi jer bi mogli da proverimo prijem na nekom od harmonika osnovne ucestanosti.

Nakon sto sam ga kupio i postavio u rad, naisla su dva problema. Prvi je opisan ovde (http://www.elitesecurity.org/t450789-0#3112586), a drugi u ovoj temi.

Nakon otvaranja, vidim da je neko vec menjao 7805 i 7808 stabilizatore u PLL-u koju su u originalu bili za struje do 0.5A, a stavljeni su za struje do 1A.
Menjan je antenski konektor (umesto N je stavljen PL-259), DC-DC konverter je imao zamenjene kondenzatore.

Testiracu prijemnik na nacin na koji je mikikg objasnio.

Da sada ne tražim šemu da li je taj DC konvertor koji opominješ za negativan napon za displej?
Ako je tako tu se jedno kolo menja kondenzatorskim umnoživačem napona i to sasvim uspešno. Međutim, to nema veze sa S metrom koliko se sećam.
N konektor je generalno bolji od PL-a, ali ovaj drugi je standard za amaterske stanice. To nije nikakav problem za KT frekvencije.

Za Icom servisera za kojeg si me pitao ću da pogledam kod prijatelja jer sam ja malo ispao iz tog fazona. Budi malo strpljiv. Mislim da će ti se još kako isplatiti da to uradi neko ko zna i da ga dovede do potpune ipravnosti. Dobri su to prijemnici.

Postoje 2 DC-DC konvertera. Jedan je za displej (-30V), a drugi za ostatak prijemnika (+22V, -7V i -12V).
Oba su skoro identicna.

Ovaj za displej sam ja sredjivao (menjao kondenzatore), a ovaj drugi je neko pre mene.
Nema veze sa S-metrom, vec je kod tog dc-a (za displej) bio problem sustanja samog transformatora.

7808 zamenjen sa BA05T+zener 3V, a ispred BA05T stavljen zicani otpornik 18 oma, cime se na BA dovodi napon od 9.85V.
Zicani otpornik nije na istoj plocici, vec u potpuno drugom delu uredjaja.

Sad je ceo ispravljacki deo PLL-a blago topao, kao i pojedinacne komponente samog PLL-a... pretpostavljam da se na ovaj nacin postize temperaturna nezavisnost celog sklopa.

Umesto ventilatora uzeo sam fen sa vrelim vazduhom i grejao deo neposredno iza regulatora napajanja na PLL ploci.
U pitanju je RF i IF ploca. Cim sam ga uperio (nakon par sekundi), signal na S metru je poceo da opada.
Pustanjem hladnog vazduha skala se vraca nazad.

Komponente koje su iza regulatora (PLL plocica i njeni regulatori su sa desne bocne strane prijemnika) su u donjem desnom uglu slike.

Nažalost, ispao sam iz štosa i teško ću da ti pomognem. Više ne postoji ovlašćeni servis za Icom! Ima ljudi i servisa ovde u Beogradu koji popravljaju radio stanice, ali ja baš nikog ne mogu direktno da ti preporučim. Pokušaj da nabaviš servisno uputstvo pa pregledaj ceo uređaj, kasnije daj nekom elektroničaru koji ima opremu da ga istestira i podesi.

Ok, hvala u svakom slucaju.

Krenucu sa testiranjem navedenog stepena i zamenom elektrolita.

Sve elektrolite u IF stepenu sam zamenio, medjutim i dalje se isto dogadja.

Nakon ukljucenja prijemnika, AGC vod polako povecava napon...
Npr. slusanjem radia Antena (107.9MHz) koji ima jak signal, napon na AGC-u je 1.95V (odmah nakon ukljucenja).
Medjutim, posle par minuta, napon se popne na oko 2.15 - 2.20V i tu se zadrzi.

E sad, ne znam da li je ovo ok, pa bih ipak da ga pogleda neko strucan.
Ako neko zna dobar servis, ili dobrog majstora, neka mi posalje PP.

Tema je prevazisla inicijalni naslov pa ako nije problem da ga promenim...




Prijemnik sam testirao uz pomoc oscilatorske kockice (40MHz).
Slusanjem na sve 4 modulacije (AM, FM, FMn, SSB) AGC prikazuje blago povecanje napona (50 - 70mV) u odnosu na inicijalnu vrednost.

... ja na odmoru al ajd da pomognem kolko mogu :)

I dalje nismo rascistili da li je prikaz na S skali sporan kada je uredjaj hladan i vruc a to samo moze da se uradi poredjenjem sa nekim drugim prijemnikom i generatorom koji je direktno prikljucen preko atenuatora na antenski ulaz.

Iz sadasnjeg pisanja vidimo da ti AGC radi neki posao e sad odakle njemu to da menja upravljacki signal to vec nije poznato. Dali se u IF sekciji stvarno menja nivo pa AGC reaguje ili je sam AGC sporan pa reaguje na temperaturu to bi vec moralo osciloskop da se isprati.

Napon na AGC liniji se menja cak i kada se AGC iskljuci, tj. kada se odspoji baza tranzistora od otpornika R115.
Menjao sam i sam tranzistor, ali je prica ista.

Konacno mali pomak...

DC-DC konverter daje 3 napona... 22, -11 i -7V.
Kako se DC konverter greje, tako se i ovi naponi povecavaju za oko 0.5 - 0.7V.

Napon od 22V dolazi do RF sekcije i 3 IC-a (NJM4558D). U RF delu samo ova 3 IC koriste tih 22V.
Povecanjem napona na oko 22.5V dolazi do slabljenja prijema, sto se vidi na AGC-u i S skali.

hmm, jel bese sa tom stanicom si imao problema sa nekim elektrolitima u drugom nekom sklopu pa si promenio i proradilo?

Vrlo moguce da ti je to sad isto problem i sa DC-DC pretvaracem jer su ti elektroliti sad dosli na kraj radnog veka, a posebno se brze trose kada su u takvim sklopovima. Probaj da prekontrolises oko toga kakva je situacija, nista nece da smeta ako ih sve zamenis sa novijim (najbolje ako stavis LOW-ESR). Ne znam sta drugo moze da se tu potrosi pa da se tako ponasa.

Zamenjeni su svi elektroliti kao i keramicki kondenzatori u DC-u, ali to nije pomoglo.
Takodje, zamenjeni su i tranzistori u oscilatorskom delu.
Oscilator se i dalje pregreva sto utice na povecanje napona, odmah nakon transformatora.

Posto je tesko nabaviti isti DC-DC, razmisljao sam da napravim 3 komada sa MC34063A, svaki za po jedan od navedenih napona.

Ja ne bih isao bas toliko daleko da stavljam MC34063A umesto njegovog DC-DC jer i dalje nismo ustanovili sta je konkretno problem tj da li stvarno menjanje napona (onih 22V) menja na kraju pokazivanje na S skali. Pola volti gore/dole da toliko utice na krajni prijem je vrlo cudno. Hajde bar da potvrdimo to, da se stavili eksterni (a odkacili interni) izvor od 22V i onda da se isprati. Recimo neki promenjivi ispravljac sa LM317 i da se sa njim simulira promena/stabilnost napona. Ako stvarno zavisi prijem od kvaliteta i stabilnosti tih 22V to se vec moze resiti.

To sam na kraju i uradio, stavio 317 i zakucao na 22V. Sada se nista ne pomera.

Pustanjem prijemnika u rad, sva tri napona u DC-u se polako menjaju.

Stavljanjem ventilatora pored DC-a, naponske vrednosti se vracaju na pocetne sa kojima se i S skala vraca nazad, tj. pokazuje jaci signal.

Jos jedna stvar vezana za DC-DC... cetvrtke koje su prikazane na slici kod mene na osciloskopu izgledaju drugacije...

Naponske vrednosti iza ispravljackih dioda:

Odmah nakon ukljucenja:
-12.31V (grana -7V)
-42.5V (grana -11V)
+33.2V (grana +22v)

Nakon pola sata:
-12.22V (grana -7V)
-42.9V (grana -11V)
+33.03V (grana +22v)

Ovaj oscilogram uopste nije dobar, lici ili da je ucestanost otisla van projekotvanih granica ili da ti "nesto" sa druge strane vuce vise struje nego sto je predvidjeno (otuda mozda obasnjenje zasto se vise greje Q1 i Q2).

Ovo sa oscilogramom bi valjalo da prokomentarise @macolakg ili @emisar posto imaju vise iskustva sa tim.

Inace jedna od mogucnosti je da postavis LM317 umesto Q3 ali bi bilo lepse da se skonta sta je sporno sa DC-DC pretvaracem.

Daj nam samo jos jednom vrednosti stabilisanih napona -7V, -11V i +22v kada je vruc/hladan. Mislim manje od 0.5 volti je promena ispred stabilizatora sto sam stabilizator mora da kompezuje.

BTW: C17 je pogresno nacrtan na semi, treba da se obrne :)

BTW2: Proveri R3 da li je stvarno 2.2ohm-a. Imao sam slican slucaj bas tako neki otpornik u DC-DC pretvaracu za koji smo skontali da nije dobar jer je pisalo na njemu 10% tolerancije i ispade da je bilo 15% - nagoreo!

Video sam ovo za kondenzator... imaju par gresaka na semi, ali su komponente srecom dobro postavljene :)

Za R3 instrument kaze da je 2.2oma.


Vrednosti napona na izlazu:
-7.04V
-11.17V
+22.11V


Nakon sat vremena:
-7V
-11.46V
+22.57V


Nakon 5 sati od pocetka rada:
-7V
-11.51V
+22.65V

OK, i znaci kada si doveo externih stabilnih 22V sve radi kako treba?

Da, samo sto nisam koristio eksterni izvor, vec LM317 sklop umesto Q3 ispravljackog stepena.

Sa oscilograma se vidi da napon zasicenja na OBA tranzistora ima enormno veliku vrednost, zato se izuzetno jako zagrevaju.
Takodje postoji asimetrija izmedju Q1 i Q2.

Posto je to klasican "royer" oscilator, i nema mnogo komponenata okolo, nece biti tesko sve ih proveriti.

Postoji mogucnost delimicnog ostecenja baza-emiter deonice jednog od tranzistora.
Oba se uspesno mogu zameniti sa BD137-16 ili BD139-16, vece je kuciste pa ce se bolje i hladiti.

Otpornici i kondenzatori na bazama mogu biti izmenjenih vrednosti (razlog asimetrije).
Takodje i rezonantni C5 i C6.
Kod asimetrije talasnog oblika se pojavljuje DC komponenta struje kroz jednu polovinu primara, sto rezultuje nenormalnom potrosnjom, snaznim zagrevanjem, i bas ovakvim talasnim oblikom.

Da bi se proverilo stanje deonica baza-emiter, treba je tretirati kao zener diodu u zapornom smeru: dovede se inverzno napajanje kroz 33K na bazu (bar 24V), i inverzni napon Ueb treba biti u rasponu od 6-12V (ali jednako na oba tranzistora).

Ja bih tu odmah bez razmisljanja zamenio svih 8 komponenti na primarnoj strani novim komponentama, Q1, Q2, C3, C4, C5, C6, R1 i R2, pa bih se posle bavio izvadjenim starim komponentama radi saznavanja uzroka (tipujem na ostecenje b-e jednog tranzistora, a i ne cudi me jer su se zaporni naponi klampovali na zener naponu e-b deonice).

Takodje bih zbog previda konstruktora (tacnije njegove neopreznosti) postavio paralelno deonicama baza-emiter po jednu kontradiodu 1N4148, smanjio R1 i R2 na 3k3 (slobodno), stavio BD137-16 ili BD139-16 (obavezno par od istog proizvodjaca), i to ce raditi kao svajcarski sir, lapsus sat :-).

---------------------------------------------------------------
Naponi na izlazu su stabilisani, ali zbog prevelike temperature u njihovoj okolini, zenerice D2, D4 i D5, jednostavno otklizaju, i to najvise ona sa najvecim naponom zbog povelikog temperaturnog koeficijenta, dok ona sa najmanjim naponom veoma malo (zenerice od 6V2 do 6V8 imaju priblizno nulti temp. koeficijent).

Pozdrav

Ovaj oscilogram je prikaz primarnog dela nakon svih zamenjenih delova!!!
Postavio sam 2SD1207 tranzistrore, 1nF i 4.7nF blok kondenzatore, kao i 1/8W 1% otpornike.
Svi elektroliti u celom DC-u su zamenjeni.

Ono sto nije menjano su ulazni kalem, ulazni otpornik R3, kao i otpornici, diode i tranzistori u ispravljackom delu.
Takodje, transformator nije zamenjen.

Oscilogram je za nijansu izgledao losije sa starim komponentama.
Donja ivica u horizontalnom delu je bila "reckavija".

@Marcony

Ti tranzistori su ok.

Zalemi im, odozdo ako ima mesta ili gore direktno za noge, one dve kontradiode izmedju baza-emiter 1N4148 (poboljsace se talasni oblik i njegova simetrija, a mozda i konacno resiti problem).
Takodje bi valjalo staviti kontradiode (isto 1N4148) i izmedju kolektor-emiter (probaj, ne skodi, samo ce rasteretiti tranzistore dodatno).

Smanji bazne otpornike na 2-3K (oba istovremeno), tako ces povecati prilicno "mrsavu" pobudu tih tranzistora, mozda je i to razlog.

Takodje proveri da ti se nije odlepilo jezgro trafoa i dobilo nezeljeno veliki procep. To ces prepoznati po previsokoj frekvenciji pretvaraca >100KHz (ne znam o kojoj frekvenciji se sada radi?).

Zbog relativno asimetricne potrosnje, to jezgro treba da ima maleni vazdusni procep (ne znam o kakvom se jezgru radi), upravo kao zastitu od DC komponente kroz primar, jer asimetricna potrosnja (sa aspekta smera struja u sekundarima) nosi sa sobom i razlicite nivoe zasicenja jezgra za pojedinacni polutalas.

Fabrikant se verovatno potrudio da zbir potrosnje ona dva negativna napona bude slican potrosnji onog pozitivnog, tako da oba polutalasa budu sto simetricnije opterecena, ali posto je to tesko idealno balansirati (a stedelo se na diodama, jer bi punotalasno ispravljanje sva tri sekundara sprecilo mogucu asimetriju), pretpostavljam da postoji izvestan vazdusni procep u jezgru reda 0.05-0.1mm.

Ne bi bilo lose da znam koja je frekvencija onog talasnog oblika koji si postavio.

Talasni oblik sme da bude zakrivljen samo na kraju zaravni impulsa, i to zakrivljenje ne bi trebalo da traje duze od 1/5 polutalasa.

Bilo bi dobro da postavis one diodice (i jedne i druge), cim cemo eliminisati moguce inverzno pobudjivanje tranzistora (jer za postojeci sklop se biraju sa sto vecim inverznim naponom Ueb), smanji bazne otpornike i proveri da se nije odlepilo jezgro, pa cemo ako treba traziti dalje.

Potreban mi je oscilogram uzet direktno sa krajeva otpornika od 2,2R (DC sprega osciloskopa), sa podacima o vremenskoj bazi i naponu.
To bi mi mnogo vise reklo od oscilograma sa jednog kolektora.

Postoji i izvesna sansa da je pretvarac namenjen za rezonantan rad, a to se moze prepoznati po "labavim" spregama sva tri sekundarna namotaja, i po tome sto bi na pojedinacnim kolektorima Q1 i Q2 napon bio prilicno veci od 2x VCC.
Za taj zakljucak mi treba dobra fotka trafoa (ako se mogu videti makar izvodi namotaja).

Pozdrav

Merenja su vrsena na 5us / DIV, sto izlazi oko 77KHz.

Da li sam dobro razumeo za diode...

Sad sam tek primetio... Da li je ovo trafo pukao?
Inace, kada sam ga prvi put otvorio, izmedju trafoa i lima je sa te strane stajao umetnut papir.

@Marcony

Sada vec znam da nije rezonantni pretvarac.

Da, bas tako, smanji i bazne otpornike (moze cak i 2k2), a dodaj i kontradiode sa kolektora ka emiterima i onda mozes slobodno da skines ona dva 4n7 sto su paralelno polutkama primara.

Trebalo bi da talasni oblik izgleda blago trapezno sa malim overshut na pocecima donje i gornje zaravni, na samom kraju obe zaravni malo zakrivljen prema sredini, malo zakosene tranzicije, i tranzistori hladni kao tastina dusa.

frekvencija ti nece biti ista, vec ce se ceo sklop prilagoditi realnom trenutku zasicenja jezgra (u cemu ga sada i na ovakvoj konstrukciji ometaju ona dva od 4n7).

Nemoj da se plasis da se napon na sekundarima moze povecati.

Napon sva tri sekundara zavisi iskljucivo od napona napajanja primarne strane.

Kada to napravis, postavi oscilogram sa jednog kolektora i oscilogram izmedju krajeva 2,2 ohm, pa ako treba da izvrsimo korekciju ucestanosti.

Nemoj biti "skrt" na recima :-), nego uz oscilogram V/Div i t/Div, i obavezno DC sprega, a reci i koja linija je referentna nula (najbolje prva odozdo, siri je opseg posmatranja).

Puno pozdrava

Cek, cek, a ovaj trafo... Da nije pukao pa da pravi problem?

Inace, prvi put se aktivno koristim osciloskopom. Bice bolje ubuduce :)

@Marcony

Pukao je noge kako :-).

Nema veze sto je pukao, uradi ono sa diodama (sve 4), baznim otporima i skini oba 4n7, pretvarac ce se sam prilagoditi stanju trafoa.

Jezgro zalepi superlepkom u priblizno pocetno stanje, trudeci se pri tom da nalegne sto tacnije na povrsinu loma.

Sa ovom modifikacijom pretvarac ce sam "pronaci" induktivnosti primara i posto si stavio dovoljno brze tranzistore, frekvencija ce porasti do potrebne velicine za novo stanje trafoa.

Javi kada uradis, i postavi trazene oscilograme.

Pozdrav

Ako bude zateko parce u kutiju ... Cisto me interesuje, sta ako ga ne nadje, koliko ce se onda promeniti karakteristika jezgra? Koliko vidim fali ceo donji desni stub ...

Onda ce da ga izmeri sublerom (ono sto je ostalo) pa cemo pronaci jezgro (imam oko 50Kg toga :-).

A ako treba, namotacemo nesto drugo. Znamo sta treba da udje, da izadje...

Ceo trafo je tu, ali je izlomljen na vise mesta. Ne vidi se lepo na slici.
Vec ga je neko lepio :)

@Marcony

Izmeri gabarite jedne polutke pa postavi uz neku improvizvanu slicicu da ne bude zabune oko mera.

@Marcony, ne mogu da ocenim dimenzije ovako :( ... a i nevidim visinu (iz ove perspektive dubinu) ... Imam i ja na lageru vazdan tih ferita pa mozda iskopam neki koji je tih dimenzija ...

Ferit na trafou... duzina 13mm, sirina 6mm, visina (dubina) 11mm.

Bio sam otsutan neko vreme...

Nemam tako malo E jezgro sa tim odnosima dimenzija a sa poznatim materijalom.

Ako su tu svi komadi jezgra, zalepi ih (prethodno ocisti stari lepak), i uz one predlozene modifikacije ce raditi ako negde ne napravis bas veci procep (>0.5mm, posebno na srednjem stubu).
--------------------------------
Ako nedostaje neko parce moraces zameniti jezgro, a posto ces takvo tesko naci na trzistu kod nas, jedino dolazi u obzir neko jezgro istih gabarita iz nekog rashodovanog smps, i to iskljucivo od driver trafoa.

Posto sve to moras da trazis negde, a pitanje je da li ces naci, ako vec moras menjati jezgro, onda rucno namotaj na feritnom torusu R12 jer on bez problema staje u prostor koji je zauzimao taj trafo, a ne treba mu ni telo za motanje.
Lako se mota rucno.

Dakle, u slucaju neuspelog lepljenja javi na forum, pa cu ti dati uputstva odakle ces naruciti torusno jezgro.
Ja cu imati takvo isto, napravicu na brzaka takav pretvaracic i onda ces namotati kopiju toga sto ja uradim.

Pozdrav

Potrazicu ja neko iz rashodovanih SMPS. Nasao sam "zlatnu koku" tj PC servis koji bacaju pokvarene ispravljace pa sam tu vec uzeo vise primeraka ;)

@mikikg

Neka zalepi i neka proba modifikaciju, nema sta da izgubi. Posle toga ako treba traziti jezgro.

Ako isceprkas jezgro od drivera bas istih gabarita, onda ga treba zameniti na postojecem telu.

Drugo telo ne pije vodu zbog rasporeda na PCB, a budzenje zicama ce oduzeti previse mesta pa ce imati problema sa smestajem (a push-pull nece tolerisati predugacke zice od trafoa, mogu mu se pojaviti smetnje zbog odzvonjavanja ), takodje za E sa tako malim srednjim stubom treba podosta navoja pa ce opet imati problema ako ne nadje bas odgovarajucu zicu.

Onda ce mu biti najpametnije da namota torus R12 ili R13 i krajeve namotaja direktno u lemna mesta bivseg trafoa, to zauzima najmanji prostor (torus se smesti vertikalno), a ima malo navoja na svim namotajima reda velicine 20-30-tak, takodje ima ogroman prostor za motanje pa moze raznim debljinama zice.

Pozz

Izmene...

Paralelno sa R1 dodat jos jedan otpornik od 5.6K (2.7K nakon merenja).
Isto to i na R2.
Uklonjeni C5 i C6.

Postavljene 1N4148 diode na sledeci nacin:

Merenja osciloskopom: DC, 5uS/DIV, 5V/DIV, referentna nula je prva odozdo.

Oscilogram na R2:




Oscilogram na kolektoru Q1:




Oscilogram na kolektoru Q2:

Q1 i Q2 se i dalje greju, a takodje i trafo.

Ako nisi objedinio jezgro, polijepio nedostajuce na slici dijelove, nikakva modifikacija ne pomaze. Jezgro je
preoptereceno, fakticki radi na pola presjeka pa odatle i pregrijavanje. Vjerovatno si ga i kupio sa nedostajucim
dijelom. Sacekaj onda ono sto ti je predlozio @macolakg, izmjenu trafoa torusom.- pOz

Imam nekoliko jezgra ako moze da zavrsi posao. Neka macolakg da komentar oko toga.

Prvo jezgo (EE-16) je sirine 16mm, debljine 5mm i 15mm visine, izvadjeno iz PC SMPS, verovatno drajverski trafo. Imam i jos ova dva nesto veca ako zatreba. Nemam nista manje od ovoga, samo vece.

Hvala postovanom emiSAr na pomoci!

Da, tako je nakupilo se tu previse vazdusnih procepa, ili je problem na jednom od sekundara.

Nego, vidim jedan problem koji je od najvece vaznosti!

Postoji snazna asimetricna potrosnja, tj. jak DC bias jezgra.
Siguran sam da je sa jednog od sekundara (posto je to tesko napraviti bez diode ).

Molim za jos par intervencija:

-izmeriti pad napona na: R11, R10, i na emiteru Q5 struju potrosnje grane za -7V (ampermetrom).

-otkaciti sve tri diode sa sekundara pa izmeriti i postaviti oba talasna oblika (sa jednog kolektora i sa R2, tako cemo videti stanje jezgra), takodje izmeriti i postaviti talasne oblike oba sekundara u otkacenom stanju (tu postaviti referentnu nulu na srednju liniju).

-proveriti da nije pogresan polaritet C11, C16, C7, C17.

------------------------------------------------------
Pretpostavljam da prevelika potrosnja potice od sekundara za -7V.
Postoji i mogucnost da je neko vec menjao jezgro i stavio pogresno.

Posle cemo videti sta dalje.

Merenja:
Pre R10: +33.15V, posle R10: +29.4V.
Pre R11: -39.8V, posle R11: -34.74V.

Struja na grani -7V = 28.8mA.

Svi kondenzatori dobro postavljeni.

Trafo je ceo, samo je manji deo (desno na slici) pomeren u stranu.
Kao sto sam vec napisao, nakon prvog otvaranja DC-a, stajao je papiric odmah izmedju trafoa i lima.
Nakon vadjenja papira (sinoc), trafo ponekad zapisti.

R2 - bez dioda:




Q1 - bez dioda:




Veci sekundar - bez dioda:




Manji sekundar - bez dioda:

Za merenje veceg sekundara sam promenljivi deo V/DIV smanjio, tako da ceo oscilogram stane na ekran.

Za manji sekundar je potenciometar vracen nazad.

Pre prepravki napon odmah iza dioda: -42.9V (grana -11), +33.04V (grana +22)
Nakon prepravki: -39.8V (grana -11), +33.15V (grana +22)

@Marcony

Sa ovih oscilograma bez dioda se vidi da je prevelika magnetizaciona struja trafoa.

Definitivno je osteceno ili pogresno jezgro.

Primetio si da je sada simetrija perfektna, sto mi kazuje da nisu bile bas najbolje izbalansirane potrosnje sekundara, no ispravicemo i to. Moguce je da je negde u uredjaju dodato nesto sto je promenilo taj balans koji je fabricki namesten (dovoljna je razlika od nekoliko miliampera da razbalansira royer), a samo zbog smanjenja broja dioda (nikad mi se nije svidjao takav pristup konstrukciji, pa da ga je sam Bog pravio).

Takodje se sa poslednjeg oscilograma vidi da postoji jos jedna niza ucestanost koja potice od slomljenog komada negde unutar strukture jezgra, taj slobodan komad osciluje i modulise osnovnu ucestanost, jer u svom mehanickom ritmu menja magnetne osobine trafoa (veovatno od njega potice cujno pistanje).
-----------------------------------
Morace da se napravi drugi trafo.

Evo, uradicemo ovako: posto imam gomilu tih manjih torusa, namotacu jedan komad i probati kompletan model pretvaraca posto imam sve potrebne podatke za njega.

Posle toga ti posaljem trafo brzom postom i ti ga zalemis.

To ce biti najjednostavnije, jer dok ti nabavis torus, pa ja ovde napravim model, pa ti napravis kopiju, trebace dosta prepiske, a u svakom slucaju moram da napravim model, pa mi je onda najefikasnije da ti to posaljem.

To sto ti napravim ce se veoma malo grejati (nista od znacaja), pa ce ti svi naponi biti dugorocno stabilni.

Strpi se dva-tri dana dok uhvatim sat slobodnog vremena, i bice.

Pozdrav

@Marcony

Konacno nadjoh taj zeljeni slobodan sat...

Evo napravio sam slican oscilator sa malim modifikacijama.

Na prilozenom PDF ces videti da sam izbacio iz upotrebe otpornik od 2,2 ohm koji stoji na +13,5V.
Razlog je preciznija kontrola zaravni impulsa, sto rezultuje manjom talasnoscu na izlazu.

Odlucio sam se za punotalasno ispravljanje, jer sumnjam da je neko nesto modifikovao dublje u uredjaju, cim je narusio fabricki "namestenu" simetriju potrosnje u oba polutalasa (asimetrija definitivno postoji, video sam je iz prilozenih podataka).
Kada imamo punotalasno ispravljanje, ne tice nas se nesimetricna potrosnja, SMPS-u ce i dalje ostati savrsena simetrija.
Postavio sam grec ispravljace na oba sekundara, i spakovao ih tako da ti nece oduzeti ni malo dodatnog prostora.
Ostaje ti da im samo prikljucis krajeve umesto postojecih ispravljackih dioda, koje ces izvaditi.

Obelezicu ti krajeve ispravljaca nalepnicama.

Od modifikacija na primarnoj strani, imas kontradiode na bazama tranzistora i po jedan serijski otpornik vezan na red sa RC grupom 1n i 6K8. (videces na PDF). Bivse kondenzatore od 4n7, koji su bili spojeni paralelno sekcijama primara ces izbaciti.

Razlozi postojanja ta dva serijska otpornika od 220R su sledeci:
-posto je radiouredjaj u pitanju, veoma su nepozeljni siljci tj. tranzicioni pikovi koji poticu od rasipnih induktiviteta (koje je nemoguce izbeci), jer mogu izazvati RF smetnje. Stoga je jedna od uloga tog otpornika da u "saradnji" sa kondenzatorom od 1nF formira RC clan koji sluzi kao snubber. Tu ulogu ima ona strana na kojoj trenutno tranzistor nije provodan, a snubber kolo je zatvoreno kroz kontradiodu na bazi. Tako se dobija veoma "cist" skolski talasni oblik, koji generise minimalni sadrzaj RF smetnji. (sa prethodnim stanjem je to bilo znacajno losije cak i kada je pretvarac bio ispravan, fabricki su stavili ona dva 4n7 zato sto su bili prinudjeni da otklone vrhove sa kolektora).

-Ogranicavaju se struje baza u izvesnoj meri, sto smanjuje nagib tranzicija, a razlozi tome su isti kao u prethodnom navodu. Takodje su i tranzistori manje optereceni.
--------------------------------------------------------
Test sam napravio sa tranzistorima BC639, koji imaju nesto losije karakteristike od onih koje si ti stavio, tako da ce tvoji jos bolje raditi.
Test sam takodje napravio sa DVOSTRUKIM opterecenjem od potrebnog u trajanju od 2h.
Prilozeni oscilogrami su iz testa sa dvostrukim opterecenjem.
Procenio sam na osnovu okolnih komponenti da su ti potrebni izlazni naponi od -11,5V (za stabilisanih -7), i +- 30,5V (za stabilisanih +22 i -11). Tako sam i napravio.

Tranzistori moraju biti hladni.
Jedina topla stvar je jezgro trafoa, sto je normalno, jer ovakav tip oscilatora koristi zasicenje jezgra kao osnov za oscilovanje, a svako jezgro koje "dodiruje" zonu zasicenja mora biti toplo.

Jedino preostaje da mi na PP posaljes svoju adresu i saljem ti sklopic City expresom.
Sklopic cu ti poslati sa sve oscilatora, jer tako ces lako videti krajeve primarnog namotaja.
Zice trafoa sam ostavio malo duzim tako da se mozes prilagoditi rasporedu pinova bivseg trafoa.

Pozdrav





P.S.
Nemam pojma zasto mi je prikacilo ovu gigantsku sliku? Nisam to hteo! Nervira me.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 16.08.2012. u 04:20 GMT+1]}


Uspeo sam nekako da uklonim gigantsku sliku promenivsi joj ime, ali zato mi se ova druga pojavila duplo :-)
Onaj ko je pisao ovu aplikaciju bi trebalo da malo "probrlja" po svom kodu :-)

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 16.08.2012. u 04:25 GMT+1]}

@Marcony

Sklopic ti polazi City expresom ujutro.

Kada ga postavis javi rezultate.

Pozdrav

DC prepravljen prema preporukama i ugradjen novi trafo. Situacija znatno bolja sto se tice oscilograma.

Kolektor:




Sekundar:




Nakon dioda na sekundarima je sada stabilnih +-31V i -11.7V.

Trafo se prilicno greje sto cini da je ceo sklop zagrejan (metalno kuciste je toplo na dodir), a to lose utice na zener diode koje i dalje "klizaju",
sto se primecuje na promeni izlaznog napona (22.08V prilikom ukljucivanja i 22.5V nakon sat vremena).

DC-DC sa novim trafoom...




Trafo nije mogao da stoji uspravno jer strci izvan kucista.
Zbog grejanja bih izmestio elko koji naleze direktno na trafo.

Kao sto Macola rece, veca vrednost zener diode, veci uticaj temperature na rad iste.

Gledajuci semu DC-DC konvertora na sledecoj verziji ovog prijemnika (Icom R7100), zener stabilizatore za +22V i -11V su zamenili sa 7824 i 7812.
S obzirom da se zener dioda na 8.2V ima malu promenu vrednosti sa temperaturom, taj stabilizator je ostao isti.




Stabilizator za +22V cu zameniti sa LM317 i time resiti problem.

@Marcony

Ta zenerica je verovatno sa bas povelikim temp. koeficijentom.
Trafo mora da greje, i stari je grejao. Na to ih neminovno osudjuje sam princip rada tog SMPS.
-------------------------------------------------------------------------------------------

Nemoj stavljati LM317, vec umesto zenerice stavi TL431, dobices ekstra stabilan napon od +22 (drasticno bolje nego sa LM317).
A umesto ovog od -11 mozes 79L12.

Evo pdf kako sa TL 431.

Izbaci R7 i C9, R6 smanji na 1K5.

Pozdrav

@Marcony

Kako ti se svidjaju talasni oblici?

Sve mi nesto lici da nisi stavio one 220R na red sa bazama?

Imas poprilican siljak na kolektorima. Kod mene ga nije bilo.

Mnogo bolje :)

Stavio sam oba, SMD otpornici od po 220 oma.

Onda na sekundarima iza ispravljaca stavi po 10uF, istih su ti gabarita a talasni oblik bi trebalo da izgubi taj siljak.
Ujedno ce ti filtracija generalno biti bolja.

Nema potrebe da izmestas elko, normalna radna temperatura mu je 85^C, trajace koliko i prethodni (5-10 godina).

Umesto 3.3uF?

Da. Umesto 3,3uF.

Na semi sa TL431 nema ni C8?

Da da, bas kako sam nacrtao. taj sklop ce ti davati izuzetno stabilan napon sa izuzetno malim ripple, jer TL431 ima brzinu odziva povratne veze >100KHz, i sve nize ucestanosti uspesno kompenzuje. C8 bi mu zasmetao u tome.

Sve performanse takvog spoja uveliko prevazilaze mogucnosti LM317.

Poz

Sta drugo da kazem sem... Macola, SVAKA CAST!!!

Svi saveti poslusani, napon na +22V je +21.97 i ni da mrdne.
Prepravicu i -11V na isti nacin. Ako bih stavio 79L12, grejao bi se previse jer bi mu ulazni napon bio -20V.

Ispao sam iz toka oporavka prijemnika i najveći deo nisam ispratio, ali vidim da su načinjene neke promene. Da li sada S metar radi kako treba?

Sada je sve ok.

Oscilogram na +22V izlazu (TL431):




Oscilogram na -11V izlazu (zener 12V):




Dodatkom elektrolita od 2000uF na +22V izlaz, tek tada se dobija ista slika kao i na -11V.
Da li je to ispravno?

I meni je drago da je to reseno! ...

Kako je to pre radilo sa zenericama? I tad se grejalo to sve isto? Cisto informativno pitam ... Da li je moguce da su poluprovodnici "istroseni"? Pravi mi zabunu sto smo bili dosli do tacke da je sve bilo zamenjeno, i elko i trafo i tranzistori samo nije menjana ta zenerica (tako?) ... Jedini logican odgovor da je u neka doba poceo uredjaj da vuce vise struje (ko zna sad iz kog razloga) pa da je vise opteretio ispravljac i posledicno vise poceo da se greje.

Interesuje me vase misljenje oko toga ... jer ako je tacna konstatacija da se sad ispravljac vise greje onda je ostao neki problem na totalno drugom kraju ovog uredjaja (sto vuce vise struje?)!

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 25.08.2012. u 22:37 GMT+1]}

Ne greje se vise... a ni manje :)

Na +22V uredjaj vuce 30mA.
Na -11V uredjaj vuce 4mA.
Na -7V uredjaj vuce 30mA.

Jedna od komponenti koja se prilicno greje je i 1k otpornik (R11) koji posle sekundara snizava napon sa -30V na -20V i kao takvog ga dovodi na ulaz tranzistora.
Verujem da se ceo sklop i ranije grejao.

1)
Bez problema mozes dodati proizvoljnu velicinu Elko, Tl431 ce stabilno raditi. Uslov za njegovu stabilnost je >10uF.
Talasnost na +22 je ocekivana jer je sa tog napona potrosnja veca vise od 7 puta nego na -11V, srazmerno je i talasnost veca. Ja bih npr. umesto 2000uF na izlazu, pre stavio 100uF iza greca i dodao mu paralelno 100nF, verujem da ce efekat biti slican bez glomaznog 2000uF.

2)
Stavljanjem 79L12 ces imati bas istu discipaciju kao i sa postojecim tranzistorom, jer pri istoj razlici napona na krajevima stabilizatora (u prvom slucaju tranzistor, u drugom IC) i pri istoj potrosnji moras imati istu discipaciju.
Posto su kucista oba veoma slicnih gabarita i boje, bice ti i temperatura slicna, skoro ista. Discipacija (toplota razvijena u stabilizatoru) je direktan proizvod sruje kroz njega i napona na njegovim krajevima, nezavisno od vrste primenjenog stabilizatora.

3)
Taj otpornik je tu i stavljen da preuzme veci deo discipacije umeto stabilizatora, pa ce to ciniti i kod 79L12 potpuno na isti nacin. Takvi otpornici sa lakocom podnose 150^C bez bitne degradacije kvaliteta za puno godina, dok je ta temperatura "smrtonosna" tacka za pouprovodnike.

Taj pretvaracic se jako grejao i pre ove nase intervencije, samo je posle neke (pretpostavljam) intervencije u nekom drugom delu celog uredjaja, izvrsena nekakva naknadna modifikacija (bezazlene prirode, poput neke LED ili slicne sitnice), koja je izazvala nedopustivu asimetriju royer oscilatora, koja je pak fabricki bila natrimovana, i to je dolilo kap na punu casu, sa sobom povuklo pucanje feritnog jezgra, a sto je kasnije dovelo do kumulativnog efekta.
(ovim istovremeno dajem odgovor @mikikg)

Simetrija je trajno narusena, jer grane koje su trosile negativan polutalas bivseg pretvaraca su imale energetski bilans od ((-30V x 4mA)+(-11V x 30mA)) = 450mW, dok je grana koja je trosila pozitivan polutalas imala bilans od 30V x 30mA = 900mW.
Takav nacin potrosnje ne "prolazi" kod push-pull SMPS, sto je brzo dovelo do njegove destrukcije.
Naime push-pull konvertori se prave bez procepa na jezgru (zbog manjih gabarita istog), gde i najmanja asimetrija polutalasa odmah dovodi do pojave DC bias jezgra, pri cemu ono radi u zasicenju. Proizvod toga su veoma velike struje tranzistora, i prava je sreca sto je na starom pretvaracu postojao predotpor od 2,2R i povelika otpornost namotaja, a takodje je i srecna okolnost bilo napuklo jezgro, gde je se (sreca u nesreci) stvorio neophodni vazdusni procep koji je delimicno ublazio stvar, pa je to sve nekako "trpelo" problem.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Greska konstruktora pretvaraca je pocetnicka greska. Takvi pretvaraci MORAJU imati punotalasno ispravljanje. To im garantuje apsolutnu simetriju polutalasa.

To smo ovde i uradili, i sada nas se ne tice asimetricna potrosnja iz nepoznatih razloga, jer ceo uredjaj normalno radi.
A ponovo kazem da se ta asimetrija mogla napraviti bezazlenim dodavanjem jedne LED negde u uredjaju.

Ovaj, sada postavljeni pretvarac, moze produkovati vise od 5W, za razliku od starog (oko 2W), bez primetnih promena temperature bilo koje komponente od kojih je sklopljen (jezgru bi cak i blago opala temperatura), i nebitan mu je medjusobni odnos potrosnje na izlazima.

Takodje ima "skolski" talasni oblik, pozeljan zbog minimalnih EMI.

To je to. Naprava bi trebalo dobro da radi.

Pozdrav

@Marcony

Na osnovu fotografije nisam mogao bas najbolje da procenim gabarite prostora za trafo.

Moglo je tu glatko da radi i R12, eventualno R10 (koje moze 5-6W na 50KHz).

Sumnjivo je da jedan Icom koji ima vojnu industriju pusti na tržište uređaj sa početničkom greškom i takav prodaje godinama. Konkretan prijemnik koliko se sećam je bio najjeftiniji iz njihove serije prijemnika, ali kao i svi ostali uređaji te firme važio je za vrlo kvalitetan. Njihov model R71D koji je amaterski bio je godinama u profesionalnoj upotrebi na vojnim aerodromima gde naravno rade 24 sata dnevno. Ne treba zaboraviti da je uređaj star više od 25 godina, a koliko sam shvatio lemilica je već radila po njemu i neke stvari su već modifikovane/izmenjene ranije. Sa druge strane poznato je da Icom pravi KT uređaje koji disipiraju mnogo toplote, a u svrhu temperaturne stabilizacije. Po meni je očigledno da je nešto bilo neispravno, a ne početnički konstruisano.

Ja sam recimo godinama koristio model R71 (kupio polovnog) na kojem je izmenjen sklop za negativni napon napajanja displeja. Originalni sklop je zamenjen dodatnom pločicom sa kondenzatorima i diodama i to je funkcionisalo besprekorno. Video sam na još nekim prijemnicima istu modifikaciju i pretpostavljam da je urađena u nedostatku originalnog čipa. Razlika je u tome što originalni čip zauzima daleko manje prostora od dodatne pločice u inače već pretrpanom uređaju. Srećom uređaj ima prostor za dodatne pločice interfejsa, fm pretvatrača itd. pa je prostora bilo.

Ma kraju krajeva sve ovo nije ni bitno, važno je samo da uređaj sada radi odlično kako kaže vlasnik.

Polutalasno ispravljanje se koristilo u modelima R7000 i R7100.
Tek su u modelu R8500 postavili punotalasno ispravljanje...

Mozes li postaviti semu tog sklopa?

Stavljanjem elektrolita na na ulaz dolazi do veoma male promene, skoro neprimetne.

Ranije su se tranzistori u oscilatoru grejali, sada samo trafo.

To mi je bitna info.

U tom slucaju kapacitativnim putem prodire ucestanost pretvaraca u kontrolnu nogu TL431 (verovatno je neki "bucan" vod prelizu te noge ili se neka od zica trafoa nalazi paralelno jednom od otpornika u povratnoj vezi, pa se indukcionim putem ubrizgava nosilac SMPS).

Treba postaviti serijski vezan RC clan izmedju katode i control noge TL431. Podesavanjem istog, ripple se moze svesti na minimum (manji su gabariti od 2000uF).

Treba za pocetak postaviti trimer od 100k na red sa 1nF i to vezati izmedju kontrolne noge i katode TL431.
Trimer za katodu, zbog smanjenog uticaja ruke kod podesavanja.
Podesavanjem trimera namestiti najmanji ripple, pa trimer zameniti otpornikom sto blize vrednosti koji je trimer imao posle podesavanja.

Pozdrav


_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 26.08.2012. u 11:49 GMT+1]}

Moguce je i da je zenerica nekad zamenjena obicnom, umesto bivse koja je imala "biran" temperaturni koeficijent.

Pretpostavio sam... veza izmedju R4 i R5 prolazi tacno pored zica trafoa koje dovode +30V.
Drugacije nije ni moglo da prodje.

Za 30+ godina sam ispravio bezbroj raznih gresaka na fabrickim uredjajima, i to od vrlo renomiranih imena.

Posto se cesto radi o slozenijim napravama, cela konstrukcija se razdeli po blokovima, potom podeli grupi inzenjera od kojih svako radi svoj blok.

Takodje je cesto neki od blokova diplomski rad nekog studenta, koji se dokazao pri testovima uredjaja kod prve produkcije.

Neke anomalije mogu nastati tek posle vise godina, gde se zbog starenja promene velicine nekih komponenti, nevitalne po rad uredjaja, ali posredno mogu izazvati defekt.
-----------------------------------------------------------

Iz one prve konstrukcije pretvaraca sam odmah video neiskusnog konstruktora, ciji je dominantni cilj bio usteda 5 dioda iz klase 1N4148 (koje su u svakom slucaju jevtinije od mera koje su na sekundarnoj strani upotrebljene za dodatnu filtraciju), a buduca posledica (koje on nije bio svestan), izuzetna osetljivost na najmanju promenu u potrosnji na jednom od sekundara. Takodje, neiskustvo (ili nedovoljno znanje) vidim po metodama "borbe" sa prenaponskim pojavama (2 x 4n7 paralelno primarima), i pokusajem smanjenja DC bias (vec je tada postojao u nekoj malenoj meri) pomocu 2R2 u napajanju (zbog cijeg prisustva je bio mnogostruko veci ripple na sekundarnoj strani, koji je vec bio los zbog polutalasnog ispravljanja, a tek dodatno pogorsan zakosenjem zaravni impulsa, sto se direktno preslikava na sekundar).
Dodatno nepostojanje baznih dioda mi je potpuno zaokruzilo sliku o doticnom konstruktoru.

Evo, stojim iza toga da se (sada) moze izbaciti i prigusnica na napajanju pretvaraca, koja kosta kao bar 50-100 dioda 1N4148, bez ikakvih promena u kvalitetu rada uredjaja (uz blago povecanje velicine Elko na ulazu pretvaraca)..

U vecim firmama se tim inzenjera satoji od ljudi razlicitog talenta i nivoa znanja, pa shodno tome su i resenja pojedinacnih blokova rasprsena od genijalnih do onih koja "jedva prolaze".

To je normalna pojava.

Velike firme su inertni lanci, i za dodatne revizije je neophodan feedback od kupaca, sto je jos inertniji lanac.

Doticni R7000 nikada nisam ni video, a ni njegove potonje naslednike.

Iz fabrickih revizija (cije sheme je postavio @Marcony) mozete videti sled revizija koji se u potpunosti poklapa sa mojim prvim tekstovima o tome, sto meni, a i vama, dokazuje da sam svakom recju bio u pravu.

Konacno, i space-shuttle je pao i ubio 7 ljudi, a zbog jednog sitnog previda oko temperature gumenog zaptivaca za vodonik.
..
Svi znamo kako mocna ekipa je ucestvovala u pravljenju istog shuttle...

Ljudi smo i gresimo. Nepogresivih nema.

Pozdrav




_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 26.08.2012. u 11:53 GMT+1]}

RC clan postavljen, ali je otpornik nepotreban. Pomeranjem trimera ka nuli, smanjuje se ripple, tako da je samo 1nF dovoljan.

Onda smanjuj taj C do minimalne dovoljne vrednosti, da bi ti brzina odziva TL431 ostala sto veca.

Na vise mesta sam zapazio greske u shemi ova tri uredjaja (takodje crtano u fabrici).

Konkretno, ovde su zamenjena mesta prikljuccima 2 i 3 primara trafoa (napajanje mora doci u sredinu primara).

Da se zapaziti da je drasticno unapredjen pretvarac, jer su presli na rezonantni, strujni tip pretvaraca, sa overlap-om tranzistora, gde je talasni oblik struja u trafou blizak sinusnom.

Naravno, opet potencijalna opasnost, jer takav pretvarac ce u slucaju rasterecenja jednog od sekundara ("hladan" lem na nozici trafoa npr.), podici napon na onom preostalom na puno veci i posledicno "pobiti" preostale elemente na onom sekundaru koji je ostao prikljucen (opet su se oslonili na tacnu potrosnju).

Razliku izmedju rezonantnog i hard switching rada cini samo jedna "sitnica", a to je nedostatak C ka gnd na levoj strani prigusnice L45 (ovo moze biti korisno onima koje zanima ova oblast).

Da bi se napravio ovakav, potreban je trafo potpuno drugacije gradje (sa znatno oslabljenom spregom primar-sekundari, a pak sa "tvrdom" spregom izmedju polovina primara).

Pozdrav svima

Možda me nisi najpreciznije shvatio.
Ne osporavam ja mogućnost postojanja fabričke greške. Ima toga naravno, pa i Mercedes je povukao svoj mini model pa ispravio grešku. Ono što ja osporavam je to da jedna fabrika renomea Icoma godinama pravi isti uređaj i ne primećuje da nešto nije dobro već ponavlja fabričku grešku. To je nemoguće i kod mnogo slabijih konstruktora od Icoma. Kada se uradi poboljšanje onda se izbacuju modeli Mk2/Mk3 recimo. To da se rad na nekoj konstrukciji deli po timovima je tačno mada se obično preuzimaju proverena rešenja sa prethodnih konstrukcija. Mene sada mrzi da pretražujem internet, ali da je moj uređaj ja bih preturio sve sajtove radioamatera na kojima postoje recenzije i zapažanja za gotovo sve uređaje na svetu pa sasvim sigurno i za taj prijemnik. Posebno su Rusi i Ameri jaki na tom polju. Pitao sam par ljudi koji su koristili taj prijemnik i oni se ne sećaju da su imali problema sa S metrom. Ja sam imao nekoliko Icom uređaja i svi su radili fantastično dobro i pouzdano izuzev jednog ručnog UHF uređaja na kojem su se brzo oštetili natpisi na tastaturi.

Napon izlaza se smanjio za 30mV nakon dodavanja 1nF... pretpostavljam zbog prevelikog C-a izmedju katode i ref. nozice?

Ako mozes, pitaj ih koliko su se grejali u svakodnevnom radu (ako su izmestili interno napajanje).

Kad smo vec u Icom fazonu i spomenuste MKII, mozda da pokusamo da resimo moj problem :)

http://www.elitesecurity.org/p3092450

Nisam cele sledece nedelje tu da bih mogao konkretno nesto da probam ali cu pratiti temu ...

Neke su firme inertnije, a neke "skocnije" na primedbe kupaca. I to je uobicajeno.

Moglo je to sa pretvaracem, onako kako stoji, raditi godinama, bez primedbe kupaca, pa mozda nije bilo potrebe za revizijom.

Ali, i dalje stoji da je konstrukcija tog pretvaraca veoma kriticno i lose napravljena, gde je cak i odstupljeno od "aksiomskih" pravila za push-pull SMPS.

U to vreme je vec push-pull bio toliko "razgazena" stvar (pravio se od vibracionih pretvaraca, preko cevi, pa do tranzistora svih vrsta), tako da je konstruktor imao milione primera za sticanje predznanja, ali se ocigledno nije posluzio dovoljno dobrom literaturom.

Jednostavno, radilo je i onda je bilo ono: "ne cackaj nista, ovo vec provereno radi".

To je to. I dalje tvrdim da je neiskusan konstruktor u pitanju. Iz sklopa vidim njegov "model" razmisljanja.

Uz obimno iskustvo se cak moze (posebno kod starijih konstrukcija, pre najezde interneta) prepoznati zemlja porekla neke konstrukcije.

Da se prepoznati "stil skole" neke drzave, poput razlicitih vrsta muzike.

U svakoj drzavi se "stil" u konstrukciji elektronike oslanjao na neki broj veoma uspesnih konstruktora, tako da je se njihov licni "pecat" znao provlaciti decenijama kroz sijaset resenja.

Ovi moji komentari nemaju nikakve opozicije vasem misljenju, niti su na bilo koji nacin usmereni licno vama.

Jednostavno sam stavio uopsten zakljucak, utemeljen na mnogo rada, ucenja i ispravki "fabrickih" gresaka.

Veliki pozdrav

Razlika je nastala zbog nestajanja one superponirane AC komponente, ciju srednju vrednost DVM ne "shvata" bas najbolje :-).

Ako ti je od interesa ultrapreciznih 22,00V, posle podesavanja vrednosti tog C, mozes fino namestiti vrednost onog 78K za koju desetinu ili stotinu ohm, pa dobiti "mrtvih" 22,00V.

Vrednost Vreff kod TL431 je tipicnih 2,495V, ali postoji inicijana tolerancija kod svakog pojedinacno i krece se u granicama od 0,4% (nije povezano sa stabilnoscu napona, vec sa fabricki "odrezanim" referentnim naponom, koji mu dodje neka "pocetna mera", ciji dijagram temperaturne zavisnosti mozes videti u data-sheet od TL431).

Pozdrav


_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 26.08.2012. u 15:30 GMT+1]}

Pitanje... Zasto od starta nije iskoriscen standardni ispravljac nakon kojeg bi se kasnije granali pozitivni i negativni naponi,
vec je napon spusten na 13.8V, a zatim podizan (i menjan u negativan) uz pomoc DC-DC konvertera?

Samo zato da bi mogao biti upotrebljen u automobilu, gde je tipican napon AKU 13,8V-14,5V dok radi motor.

Sve sto vidis sa napajanjem od 13V8 ima taj napon upravo zbog navedenog razloga.

Samo da javim da je posle par dana testiranja sve ok.

S metar ne pokazuje pomeranje... testirao sam prijemnik uz pomoc oscilatorske kockice.

@Marcony

Tako i treba da bude. Drago mi je da si zadovoljan.

Pozdrav druze

Znao sam ja da mi Srbi možemo da preveslamo Japance kada god poželimo !

Nešto sam tražio i slučajno naišao na još jednu fabričku grešku u R7000 evo ovde http://www.pressebo.com/lo08000.htm.
Takođe sam tu negde primetio i konverziju MF sa 10,7 na 30 MHz. Kako je ovo vrlo stari uređaj siguran sam da ima dosta prepravki i unapređenja na netu samo treba potražiti.

Tu je i modifikacija audia za SSB...

http://vss.pl/mods.dk/mods.php...-7000&selectid=408.htm#408

Ko radi taj i gresi! - rece jez i sidje sa ribace cetke.

SRPSKA poslovica

Samo pocnemo KOSO da razmisljamo, i onda nema problema sa japanskim uredjajima

Da, to su neke modifikacije za koje sam tvrdio da sigurno postoje negde na netu.

NF je izuzetno bitna stvar kod prijema, a to ljudi često previđaju. Staviš dva uređaja na sto i imaju istu osetljivost, selektivnost itd., uključiš u antenu i odjednom jedan mnogo bolje čuje! U stvari samo ima bolju NF sekciju uključujući i zvučnik. Postoje i filtri naročito za telegrafiju kojima se praktično bira selektivnost u tom delu prijemnika i to zaista dobro i radi. Jako je dobro imati spektralni analizator koji neki noviji uređaji imaju već kao standardnu opremu. Na taj način odmah vizuelno vidiš u kom delu spektra ima emisije i ne moraš da scaniras već odmah ideš na tu frekvenciju. Korisno je i povećati broj memorija na 200 kako je opisano. Možda ima još dobrih saveta, tekst sam bukvalno preleteo.

AGC sam prepravio (mogucnost iskljucivanja), i pri tome iskoristio postojece tastere koji nisu u upotrebi.
Memoriju necu dirati kao ni brzinu skeniranja. Nije mi od neke koristi.

Spektralni analizator ce ici preko IF stepena na SDR, pa dalje na kompjuter.

BTW: @Marcony Sta si konkretno odlucio za SDR tj koju konstrukciju si izabrao i sta si uradio za oscilator? Oko ovoga mozemo nastaviti na SDR temi ...

Stavio sam 22pF i problem je nestao. Da li je ovo premala vrednost?

Procitaj jos jednom recenicu ispod okvira citiranog @macolakg posta.-

@emiSAr

He he, dragi prijarelju emiSAr, ti i @milan_obr ste najbolje dezurno oko.

Stara dobra garda, navikla da pazljivo prikuplja info.

@Marcony se plasi da ce nesto pogresiti. Nema saznanja bez mnogih promasaja i gresaka :-).

Tako to ide. Nema nepogresivih. Japanci pogresili, a on se brine...

------------------------------------------------------
Nego, postavio sam nesto na: http://www.elitesecurity.org/t...witching-IGBT-za-audio-primene

Tebi, kao elektronicaru sa puno znanja ovo mozda moze biti od prakticne koristi.

Stajalo mi je zaboravljeno u fioci, a moze se za svasta primeniti.

Veliki pozdrav!

@Marcony

Naravno da nije premala, @emiSAr ti je lepo objasnio, sve potrebno sam ti napisao u jednoj recenici.

Pozdrav

Vidio. Kopam po arhivama i trazim vec gotova rjesenja kvazikomplementarnih pojacala sa MOS i VMOS
u izlazu, koja se daju "preveslati" na jedan izlazni par umjesto "kilo" tranzistora. Nesto je radio krajem
80-tih i Bora (1OXB) cini mi se.

Veliki pozdrav jarane: podsjecas me na mene kad sam imao toliko godina. Srecno.-

Kad ne znam, bolje da pitam :)

@emiSAr

A mene pak Bogdan Kecman podseca na mene u njegovim godinama :-).
-----------------------------------------------------------------------
Rad onog sklopica koga sam malopre pomenuo jako podseca na rad elektronske cevi, i moze sa tim naponima, sto moze biti zanimljivo, samo nema negativni prednapon vec pozitivni :-)
Sto je veci Re, sprava ce raditi sa manjim strujama, ali i dalje veoma linearno, pa se moze gurnuti i umesto neke EL34 i sl.

Svuda gde zatreba konstantna struja, to se moze primeniti, a uz to za velike napone.

Dobar besplatan izvor veoma snaznih tranzistora moze biti iz pregorelih frekventnih regulatora >5KW, gde rade tri polumostna bloka, gde su dva obicno potpuno ispravna i preteknu za bacanje, a moraju se zameniti sva tri zbog medjusobne uparenosti (vec posle neku godinu ih nasledjuje novi tip, pa se stari tesko da naci)...

--------------------------------------------------------------------
Mozes naci i neko kvazikomplementarno sa bipolarcima (ima ih mnogo vise), samo driverskom paru povecaj otpornike u emiterima i razvuci napon za podesavanje mirne struje na oko 10V+2Ube.


Pozdrav

Da li je moguce povezati dva razlicita izvora napajanja (dva ispravljaca) tako da se dobije + i - napon sa srednjim vodom?

@Marcony

Svakako da moze.

Mozes serijski povezati neogranicen broj napajanja.

Maksimalna struja ce ti biti ona koju moze "dati" "najslabiji" od njih, tj. onaj cija je struja najmanja, a ukupni napon ce biti jednak zbiru svih napona (sabira se sa predznakom, tj polaritetom kao npr: +25V + (-15V) = +10V).

Pomocni izvod se moze uzeti sa bilo kog medjuspoja.

Evo jednog pdf koji ce ti slikovito objasniti.

Nacrtao sam dovoljan broj kombinacija, lako ces shvatiti.

Pozz

Lepo slikovito objasnjeno.

Na koji nacin je odredjen R6 (tj. Rb na donjoj slici)?

Na slici koju si prilozio krije se rijesenje. U zavisnosti koje opterecenje ( struja ) treba na izlazu 5V regulatora
biras serijski tranzistor, da li obicni ili darlington zavisi od opterecenja koje ces koristiti. Darlingtoni imaju gadnu
osobinu da im je napon Uce sat dosta visok i do 4V pa moras racunati na povecano grijanje. Bolje vezati dva
bipolarna tranzistora u vezu kao darlington. U igri su napon baze tranzistora, pad napona BE, ulazni i izlazni
napon. Na slici fino pise da struja katode TL-TS 431 mora biti veca od 1 mA. Ako sklop tranzistora da li
darlingtona ili veza obicnih ima strujno pojacanje 500 i trebamo izlaznu struju od 1 A, znaci struja baze
za izlaznu struju od jedan A mora biti 2 mA X 500= 1000 mA =1A. Da bi sklop TL-TS431 ispravno radio
minimalna struja katode mora biti visa od 1mA. Usvajamo struju katode 4 mA.
Da bi na izlazu imali trazenih 5V na bazi tranzistora mora biti 5V+ napon Ube upotrijebljenog tranzistora,
a ako su vezana dva tranzistora 5V+Ube1+Ube2 Sto obicno iznosi 6,8V za dva tranzistora . Uzmimo da je U bat 7,5V i za struju katode TL-TS kola treba
4mA, pa racunamo 7,5V - 6,8V =0,7V : 0,004A= 175 Oma. Usvajamo prvu nizu satandardnu vrijednost
a to je 150 Oma. Malo smo povecali struju TL-TS 431 kola (moze do 100 mA zavisi od disipacije kola i trazenog preciznog napona) i dobili precizan stabilizator
napona za 5V. Nedostaju jos kapaciteti koje je @macolakg na onoj semi nacrtao.- Pozdrav.-

Grana -11V takodje utice na promenu jacine prijema. Sa porastom temperature, napon se penje, a prijem slabi.
Prepravicu stabilizator na -11V, koji trenutno koristi zener diodu, pomocu ove modifikacije
Sa 7912 dobijam visi napon nego sto je potrebno, a ovim cu lepo proracunati za tacnih -11V.

S obzirom da je struja koju vuce -11V grana veoma mala (4mA) nema potrebe za darlingtonom.

Na Macolinoj semi (za +22V) je izabran otpornik od 1k5.
Uin je 26V, Uout je 22V.
Iz ovoga proizilazi da je struja za TL431 oko 2mA.

Za ono sto meni treba:
Uin=20V
Uout=11V
Ube=0.8V
I ako za TL431 racunam = 2mA

Rb= 4100oma.

Standardne vrednosti su 3k9 i 4k3.


Da li je ovo u redu?

Ok. Samo u odnosu na onu modifikaciju TL i otpornike koji definisu napon 2,5V na TL-u pazi kako stavljas.
pOz

To sam vec preracunao.

Za -11V (izlaz ce biti -11.1V, zbog dodatne prigusnice):

R1 - 33k+1k5
R2 - 10k

Samo u izlaznom razdjelniku upotrijebi stabilne metal film otpornike.-

Dolaze li u obzir SMD - 0805, 1/8W, s obzirom da su 1%?

dolaze. Kako se napon -11 V formira iz nezavisnog namotaja, napravi klasican pozitivni stabilizator i uzemlji mu
plus. Probaj to nacrtati.-

Napon za -11V se formira sa istog namotaja kao i za +22V...

S tim sto je Macola dodao grec spoj umesto ispravljackih dioda.

Probaj nacrtati to sto si naumio, da vidimo kako ce raditi. Ona opaska o poz. stabilizatoru otpada zabog
nacina formiranja napona.- pOz

Nece tako ici. Referentni napon, nazivni 2,5 tipicno 2,495 postavlja se izmedju anode i referentne elektrode.
u tvojoj konfiguraciji koju si nacrtao, obrnuo si razdjelnik napona, ali ni to nije bitno jer bi tu konfigurisao
i napon Ube serijskog PNP tranzistora koji bi kvario stabilizciju. Predlazem da umjesto 79L12 stavis 79L15,
pa kako je potrosnja svega 4 mA napravis otocni-sent stabilizator za struju od 8 do 10 mA koji ce biti
temperaturno stabilizovan kao sto je sam TL431 i zadovoljit ce potrosnju. Na ovom racunaru nemam nista od
programa za crtanje pa cu nacrtati rucno, slikati i postovat.-


Mozes ostaviti i originalni tranzistor ali umjesto zenerke 12V stavi ovako orjentisan TL431 sa razdjelnikom
za 12 V. pOz

<sub>[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 04.09.2012. u 23:09 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 04.09.2012. u 23:11 GMT+1]</sub>

Da li to znaci da je dovoljno da zamenim mesta otpornicima na mojoj semi?

R4+R3 od referentne ka katodi, a R5 od referentne ka emitoru tranzistora.

Ne. Otpornik izmedju anode i kontrolne elektrode u razdjelniku napona definise referentni napon koji je kao
sto znamo nazivni 2,5V, u stvarnosti se malo razlikuje i tipicno je 2,495V+-0,4%. u tu racunicu ulazi samo
ref. napon. Ako bi zamijenio mjesta otpornicima, serijski sa ref. naponom imao bi u opoziciji (kontra polarisanu)
dionicu BE PNP tranzistora i nebi nista radilo. S toga ili onako kako sam nacrtao , ili samo u originalnoj semi
zamijeniti Ze diodu od 12V sa TL431 sa razdjelnikom proracunatim za 12V (onih 34,4 kOma raste negdje na
38 kOma). TL431 je puno bolje temperaturno kompenzovan od bilo koje standardne Ze diode i k tome ima
podesiv napon.- pOz

PS: Ako ti 79L12 pravi probleme samo zbog povisenog napona, na izlaz mu vezi jednu diodu da obori
0,6 do 0,7 V napona i trebalo bi biti ok.-

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 05.09.2012. u 10:28 GMT+1]}

I dalje mi nije jasno na koji nacin da postavim razdelnik za TL431 u slucaju da zelim da ga postavim umesto zener diode.

Mada je ovo jos jednostavnije resenje :)

Da ne komplikujemo , samo tom malcu79 L12 "zvekni" diodu na izlazu, poslije kondenzatora a prije prigusnice i
bit ce ok.- pOz

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 05.09.2012. u 14:00 GMT+1]}

@emiSAr

Hvala emiSAr, nesto nisam bas bio pri vremenu, a i potrajace to stanje.

@Marcony

Sve proracune oko TL431 i mnogobrojne aplikacije mozes naci u datasheet-u, ali ne od tajvanca TS431 (koji je nesto losija zamena za TL431), vec od neke ozbiljnije firme.

Proracuni i aplikacije u potpunosti vaze za TS431, s' tim sto je ono nesto manje precizno od TL431, ali zadovoljava za vecinu slucajeva.

Potrazi Motorolin datasheet za TL431 (novo ime im je ON-semiconductor).
Oba datasheet ce se medjusobno dopuniti (nije los ni onaj za TS431).

TL431 mozes uvek upotrebiti umesto bilo koje zener diode u rasponu od 2,5V pa do 36V, sa maksimalnom strujom od 100mA, s' tim sto je neophodno samom TL431 u svim uslovima potrosnje obezbediti 1mA "viska" koji je neophodan za rad internog reff i op-amp.

Mozes i ovako napraviti negativni stabilizator, kontrolisan preciznim TL431 ili TS431. Mozda ce biti potrebni dodatni R C za frekventnu kompenzaciju, ali to si vec uvezbao.

Mozda ce biti potrebno smanjiti onaj 1K ispred kompletnog stabilizatora, jr ce TL431 "trositi" dodatnih 2mA, uz perfektnu stabilnost.

Pozdrav

Sema napravljena prema Macolinom oprobanom receptu.

+22V, -11V... i ni da mrdne!

@Marcony

Nema ni razloga za "mrdanjem".

TL431 je solidan referentni stabilizator, i predobar za svoju cenu.

Postoje i slicni sa 10ppm odstupanja, ali su reda 50+$. A ti nikom neces bazdariti instrumente :-).

To je sasvim dovoljno za te potrebe, a za malu cenu.

Mozes i onaj treci napon tako isto da uradis ako zelis da bude jos stabilniji (kao za -11), poenta je samo u onom BC556 i baznom R1=1K, R2=330R, njihovu vrednost ne menjas, samo "namestis" R4 i R5.

pozz

Ne, drzim se samo bazdarenja prijemnika :)




Koristio sam BC640, tj. ono sto sam imao pri ruci.

@Marcony

Ma sto da ne, izbor tranzistora nije uopste kritican u ovim sklopovima.

Sve ti je to sa manje od 50mA i manje od 50V, bukvalno ce raditi bilo sta sto ti dodje pod ruku :-).

pozz