Hvala za semu, bice sigurno korisna :)

Kratko pitanje, koliko ja vidim (a nisam nesto preterano zagledao za sada) on ce u slucaju da se okaci naopacke na accu samo upaliti led i nece ga "puniti"... ili sam preskocio deo gde ce da zarotira polove i nastavi da puni accu

Nema rotiranja polova

Tako je. Nema rotiranja polova, samo svetli crvena LED, i sve predje na standby.

Eh, ne bih to bio ja da nesto ne zaboravim.

Podesavanje punjaca:

Prvo se podesava za aku od 24V.

Prikljuci se nedovoljno pun AKU od 24V(najbolje je skoro pun, da se ne bi dugo cekalo :-)).
Postavi se struja punjenja na korektnu za doticni AKU, npr. 1/10C.
Trimer potenciometrom Trim_PI se podesi da zujanje od 100Hz bude jednoliko i ravnomerno u celom opsegu izlazne struje.
Ovo podesavanje se vrsi tako sto se nadje odgovarajuci polozaj trimera Trim_PI za vreme dok okrecemo potenciometar u nekom sirem rasponu struja (akumulatoru na kratko nece naskoditi cak ni struja od 1C).
Tako smo podesili odziv regulacije, moze i osciloskopom, ali je sasvim dovoljno dobro slusanjem trafoa.
Postavimo potenciometar za struju punjenja na nominalnu struju za doticni AKU.
Potom cemo prikaciti voltmetar na AKU i cekati da napon na AKU dostigne vrednost blisku naponu 27,6VDC.
Cekanje moze i da potraje, zavisno od stepena napunjenosti doticnog AKU.
Kada je ta vrednost bas tolika, trimerom Trim_U_27,6 podesimo da izlazna STRUJA bude u granicama 100-200mA, ne dirajuci pri tom potenciometar za struju punjenja.

Posle tog podesavanja se moze raditi podesavanje za AKU od 12V.
Postupak je slican.
Stavimo AKU od 12V, postavimo nominalnu struju punjenja, cekamo da se na AKU postigne 13,8V, potom trimerom Trim_u_13,8 podesimo da izlazna STRUJA bude u rasponu od 100-200mA.

I to je to...

Moze se za samo par minuta sve to podesiti uz upotrebu cetvorokvadrantnog stabilisanog ispravljace, ali posto ga retko ko poseduje, onda ostaje ovaj dugotrajniji postupak...

Simulator akumulatora mora biti cetvorokvadrantan da bi merenja bila korektna.
Za one koji nisu imali susreta sa cetvorokvadrantnim stabilizatorima, kratko objasnjenje: takvi stabilizatori imaju sposobnost da "daju"i da "prime" struju.
Nalik su audio pojacavacima.
Nesto vise o cetvorokvadrantnim stabilizatorima imate ovde: http://www.elitesecurity.org/t452126-1#3129665

Pozdrav

Macola, ima li u tvojoj arhivi izgled PCB-a sa rasporedom elemenata (malo je nezgodno u 3D hehe) ?

@boro62promaja

Na zalost nema.
Bilo je puno filmova na paus papiru koje sam negde izgubio.
Puno je godina proslo...

Veliki pozdrav Boro!

@boro62promaja

:-)

Ne pravim ja sve u 3D (cini mi se da sam osetio malo sarkazma).

Tako je samo najbrze, posle PCB ako mi treba, inace samo na papiru dok mi ne zatreba...

Uostalom, kako mislis da prvo napravis PCB za nesto totalno neispitano?

Kada je jednostavno pomogne iskustvo, kada je tudje gde se vec neko pomucio onda samo napravis, ali kada je nova konstrukcija slozenije gradje, e onda moze biti nepredvidjenih faktora...

Sa 3D se razvoj prilicno slozene naprave svede na jedan-dva dana, sto je neizvodljivo sa PCB, osim ako nemas ekipu ljudi samo za to, a one proto plocice na ubadanje su ekstremno nepouzdane, nesigurni kontakti, veliki parazitni kapaciteti i induktiviteti...

Svakako da cu u 3D praviti prototipove svega sto mi nije potrebno, ako nekom vec poklonim razvoj (koji nije bas jednostavan, a ni jevtin), sad ako je nekom tesko bar PCB da uradi sta ja tu mogu?
Za razvoj necega je potreban mnogostruko veci rad nego za PCB, znacajno znanje i iskustvo, dok PCB moze uraditi svako.
Vec posle nekoliko uradjenih komada postaje se pristojan projektant PCB, a posle koju stotinu vrhunski :-)


Veoma je lako napraviti tudj, proveren sklop, ali uvek iza toga stoji neko ko se dobro pomucio...
Pomalo me nervira sto bi svi hteli sve komplet, a da se ni malo ne pomuce.
Iza ovih mojih crtezica i tekstova stoji 2/3 mog zivota i ulozenog rada. Nista od toga nisam na grani ubrao, vec "krvavim" radom i ucenjem stekao, a imam dobru volju da pomognem...

Pa zar nije dovoljno od mene?

Pozz

@macolakg: Nemoj uopšte da se uzbuđuješ zbog ovakvih pitanja, dobijaćeš ih veoma često. Ovde na forumu ima kolega i "kolega", a i dosta "stručnjaka" kojima sama šema, bez pločice i DETALJNOG pisanija kako sve to funkcioniše, ne znači ništa. Znači, ili SVE ili koj si uopšte postavljao za ručak ako nisi i sažvakao da "krajnji korisnik" samo proguta.

Dizajniranje štampi, može, komercijalno. Štampe projekata od pre 10+ godina, može i za DŽ ukoliko projekti nisu i dalje u komercijalnoj upotrebi.

@ZAS011

Na zalost, pre nekog vremena kada su mi obili firmu, veci deo dokumentacije je zavrsio na nepoznatom mestu.
Tako da od stare arhive imam veoma malo, sto se nije tog momenta zateklo u firmi.

Sada veoma tesko dolazim do vremena da uradim PCB za nesto sto mi nije od vitalnog interesa.
Jednostavno, radim puno i cesto sam na terenu, i kada nadjem vremena za forum potrudim se da odradim najtezi deo...

Valjda ima ovde nekog ko crta PCB?

Znam da sigurno postoje ljudi sa viskom vremena koji to mogu da urade.
Ja jedva stignem da se naspavam dovoljno.

Ne vredi, ponestaje mi snage za sve to.

I ponekad "odlepim" jer sam bas preterecen...

Ne zelim nikog da povredim ili uvredim, ali ne mogu vise od ovoga sto vec radim na ovom forumu, umoran sam druze, preumoran...

Pozdrav!

Ako ima dovoljno interesenata mogu ja da odradim pločicu uz naravno pomoć vas iskusnijih sa savetima i sugestijama.
Trenutno imam neke druge projekte koje završavam ali čim budem to pozavršavao i ja planiram da odradim jedan punjač po ovoj šemi.
Počeću sa izradom pločice već narednih par dana pa postavljam ovde čim bude odrađena.


Pozdrav svima

@Sasa Maletaski

Veliko hvala u ime svih kojima to treba!

Posto sam tu napravu projektovao (doduse pre puno godina), mogu dati veoma precizne konsultacije oko pcb.
Ima par zahtevnih detalja zbog velikih struja, ostalo je uobicajeno i nije kriticno.

Ponovo hvala!

Pozdrav

@boro62promaja

Izvini Boro!

Bice da sam preozbiljno shvatio salu.

Bio sam pod stresom posle neke sahrane, pa sam onako "nadrndan" to video nekim drugim ocima.

Nemoj da se naljutis na mene.

Pozdrav

Ne ljuti se Bora, on srećno obrće prasiće

Iskreno se nadam...

Malo sinoc malo danas i iscrtao sam pcb za ovaj punjac. Jos nista ne garantujem da sam 100% ispravno precrtao semu pa ako neko ima 'oci' moze uporediti sa macolinom semom i otkriti eventualne greske.

Imam i jedno pitanje za g.macolu a tice se vrednosti R31, od koliko je kila ovaj otpornik?

I naravno, pozdrav za g.macolu...

Svaka čast _str_ bio si brži od mene :D
Pošto je odrađen izgled PCB-a neću praviti i ja (nema potrbe) već da vidimo da pregledamo ovu i da doteramo sve što treba da se dotera ili eventualno ispravi
pa da imamo svi mi koji hoćemo da radimo ovakav punjač.
Pozdrav svima

@_str_ svaka cast za drud! Ja bih samo preporucio da vodove kroz koji prolazi glavna (velika) struja punjenja bude maksimalno koliko moze podebljan. Verujem da ce Macola imati oko toga neke savete ali eto samo to na brzinu. Masa/minus moze slobodno da ide skroz popunjeno oko plocice - nece da smeta. Dodatno podebljaj sve ostale vodove (makar da budu sirine rupice ili deblje ili popunjeno masivnim poligonima) jer ce tako biti lakse za izradu u raznim uslovima a i nema razloga da bude ovako tanki jer nije "frka" sa prostorom = dobija se na robustnosti.

@_str_

R31 je 2K2.
Jbg. zaboravio sam.

PCB jos nisam pogledao, ali cim to uradim dacu sugestije.

Pozdrav i hvala!

@_str_

Pogledao sam PCB.

Bilo bi dobro da se vide i komponente, jer ovako je nezgodno...

Za pocetak jedna sugestija: Nema potrebe za dugackom PCB vezom za glavni - pol.
Sa oba pola inace ide zica na prikljucne kleme, pa jednostavno treba staviti rupu za zicu sto blize minusu od greca, pa zicom veceg preseka na klemu.

Najbolje bi bilo: rupe za tiristor, rupe za grec, rupe za shunt 4 komada (info o struji treba da ide sa samih nozica shunta i to blize samom shunt-u nego zice koje mu dovode veliku struju). Sve rupe za te zice sto blize jedna drugoj, tako da se samo veoma kratki komadi PCB optrerecuju velikim strujama.
Pik struje ovde dostizu i po 25A.
Sve nabrojane komponente idu inace van plocice, grec i tiristor na hladnjak, a shunt na neki metalni nosac posto se greje.

Moracu da postavim i slicicu nacina motanja mreznog trafoa, jer je to od kljucne vaznosti.

pozz

Trafo za ovakve naprave mora biti napravljen sa namerno losom (labavom spregom).

Tako se izbegne glomazna prigusnica koja bi inace bila nuzna.

Evo kako treba namotati trafo za punjac (vazi za sve dobre tiristorske punjace).

Vidi pdf.
-------------------------------------------
Broj navoja se racuna normalno, kao za standardan trafo.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 06.08.2012. u 15:59 GMT+1]}

@_str_

Postavi i komponente na onu sliku pcb sto si napravio.

Tako je preglednije, pa cu brze videti potencijalne greske.

Pozdrav

Evo novih fajlova, razlika je samo u nesto debljim vodovima i vecim pad-ovima. Po ovoj verziji sam izradio plocicu i planirao sam da se diode i tiristor pricvrste zajedno sa pcb-om preko aluminijumskog L profila, pa sve to na hladnjak... Tu su i neke slike kako sam pojacao strujne vodove kao i 'original' fajlovi pa nek prepravlja kako kome volja.

Izvini macola, nisam odma skontao na kakvu sliku mislis... :)

@_str_

Drugar,

Izgleda da je to u redu.

Dobro je sto si pojacao one vodove koje treba.
Ostalo je potpuno nekriticno jer nema vecih struja.
Rekao bih da nema greske, mada je moguce da smo obojica nesto prevideli, ali zato postoji revizija i seckanje PCB :-).

Kada budes sastavio spravu, javi se da je pustimo zajedno (moze preko skype).
Posaljes mi PP a ja ti uzvratim skype_name.

Video si nacin motanja trafoa.
To je nuzna stvar, potrebna bilo kom tiristorskom punjacu.

Bices jako zadovoljan radom, posebno kada pocnu zimski dani :-)
----------------------------------------

Kada malo nadjem vremena detaljno cu opisati rad naprave.

Pozdrav

Izvinjavam se na kasnjenju, obaveze... Evo ovako, sklopio sam uredjaj i sve je proradilo 'iz prve', nema gresaka osim sto treba korigovati vrednost otpornika od 470r (macolina sema R7) na 220-330r /2W. Pad napona koji je pravio ovaj otpornik je bio toliki da je na ulazu 7812 bilo nekih 12.5V sto je nedovoljno za stabilizaciju. Punjac je radio i sa starom vrednoscu ali se pojavio problem oko stabilnosti punjenja koja je znala oscilovati i tokom rada uredjaja. Ovom ispravkom punjac je pokazao stabilnost i pouzdanost u radu i siguran sam da trenutno nema kvalitetnije seme u 'slobodnom prometu'...

Prvo ukljucenje treba poceti sa trimer potenciometrima na srednjem polozaju. Bitno je strujnim trimerom ograniciti max. struju punjenja i isto tako pravilno podesiti napon punjenja 24V akumulatora na 27.6V. Polozaj ovog trimera na indirektan nacin ima veze sa kasnijim podesavanjem napona 13.8V dok to nije slucaj u obratnom smeru. Na semi je uocljivo i zasto je to tako...

LED signalizacija pravilnog polozaja klema radi bez obzira da li je uredjaj ukljucen ili ne. Malo jeste 'tripozno' ukljuciti punjac i krenuti staviti kleme + na - a - na +, nesto konjsko se u meni opiralo ovom pokusaju ali zbog kompletnog testiranja valjalo je i to proveriti... Nista strasno se nije dogodilo osim sto je crvena LED to uredno detektovala.
Prelazak punjenja sa 12 na 24V (i obratno) je bio bezbedan zato sto punjac ne isporucuje struju ako nema prikacen akumulato. Dakle, nista od okretanja raznja... :)

Da se osvrnem i na moje konstrukciono resenje... Bez ojacanja strujnih vodova bakarnom zicom ne treba ni pokusavati izvuci 10A punjenja i ovo resenje je na samoj granici upotrebljivosti za ovu struju. Moze se struja punjenja ograniciti i na nekih 8A sto je u mnogim slucajevima vise nego dovoljno. Mnogo bolje resenje, koje je macola ranije pomenuo, je sve diode (grec), tiristor i sant otpornik montirati na hladnjak i sa tankim zicama sve to spojiti sa 'kontrolnom elektronikom'. Ovim bi se izbegli debeli strujni vodovi po plocici i povecao nivo sigurnosti samog uredjaja.

Nisam imao pripremljen transformator kako je to predlozio macola pa sam 'za probu' na sekundar obicnog trafoa ubacio prigusnicu koja je nacinjena na sledeci nacin. Obicno EI jezgro sa ~2cm^2 srednjeg stuba, ~15 navoja lak zice od 1.6mm i vazbusnim procepom izmedju E i I limova od ~1mm. Prigusnica je imala 'normalnu' temperaturu i pri struji od 10A...

Sve u svemu, jako kvalitetan punjac i svako ko ga izradi nece se pokajati, cestitke autoru...

@_str_

Veliko Hvala @_str_ !

Moguce da je na uradjenoj seriji bio napon trafoa 28VAC (sto na ovom punjacu nije uopste problem) pa je stavljen veci otpornik ispred 7812 da mu smanji discipaciju.

Ispricao sam vec da mi je dokumentacija pre dosta godina pokradena, uz dva osciloskopa i gomilu vrhunskih alata.

Shemu sam iskopao sa jednog papira koji je "pretekao" iz tog vremena, pa je moguce da je bila neka od revizija u pitanju.

To je bilo napravljeno za ozbiljnu instituciju, kod koje nema z*zanja sa napravom, sa veoma strogim zahtevima i vrhunskom pouzdanoscu.

Rekao sam ti da ces biti prezadovoljan, a posebno ces biti kada pomocu njega "ozivis" poneki upokojen AKU puneci ga par dana sa strujom reda 1-2A (kod onih kod kojih nije otpao aktivni sloj, uspeva se vratiti i 70% kapaciteta, posebno kod stare garde AKU).
Kod onih akumulatora koji su "instant" iscrpljeni toliko da nemaju napon za start punjaca morace se na trenutak dovesti napon iz nekog drugog izvora ( ili skriveni taster koji cu kasnije opisati, bez bojazni, jer tako iscrplen AKU ima veliki Ri, tj. unutrasnju otpornost).
Takve AKU, iako se zbg Ri pune samo sa onih odrzavajucih 100-200mA, samo treba drzati na punjacu sto duze (dva tri dana), i ako posle nekoliko (ili nekoliko desetina) sati pocne da raste struja punjenja za takvog ima sanse.
Ako ga taj punjac ne vrati u zivot, slobodno baci AKU, jer ne moze ga ni jedan drugi punjac vratiti.

Ta osobina "osvezavanja" potice od uskog a snaznog strujnog impulsa sa velikim naponom premasaja, koji prakticno ima osobinu snaznog desulfatorskog uredjaja.

Aku koji se retko koriste je dobro nekoliko dana drzati na punjacu iako su puni (vrsi se desulfatizacija a ne isparava tecnost), to naravno vazi za ispravno podesen punjac (onaj postupak za 100-200mA na naponu zavrsetka punjenja).

Takodje kod UPS naprava (bez obzira da li je elektronski ili motor-agregat tipa), punjac moze TRAJNO biti prikljucen na AKU.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Za razanj ti treba jedan veci Elko (4-10000uF) na izlazu i jedan "podmukli" taster koji ne moze da nadje komsija kada mu pozamis punjac :-).
Taster treba na kratko da spoji bazu i emiter Q9 (ali u tom trenutku dok je spojen vise nemas zastite od kratkog spoja, zbog toga treba da bude "nevidljiv" za komsiju :-). Sa Elko na izlazu, punjac ce sam odrzavati rad, a i zbog KEMS motora za razanj. Mozes lepo okretati nesto na raznju, to je odlican sport :-). U slucaju kratkog spoja sam ce se iskljuciti (ako niko ne drzi tajni taster :-). A i ako drzi, tiristor moze svasta podneti, pa je dovoljna zastita dodatni automatski osigurac od 16A.

Spajanjem baze i emitera Q11, mozes ga "zakljucati" na 13,8V.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Izvrsno si se snasao sa prigusnicom za rasprezanje trafoa (glomazniji nacin, ali kada imas vec gotov trafo onda odlicna prva pomoc).

U jednom od postova sam eksplicitno napisao da se prvo podesava 27,6V. Taj red je neophodan.

Iz unetih improvizacija vidim da si izvrstan elektronicar i da savrseno shvatas rad naprave.

Veliko hvala u ime svih koji ce napraviti to, za odradjenu PCB, modifikacije i misljenje o mom resenju naprave.

Veliki pozdrav

P.S.

Evo videh da si me potpisao na plocici. Izuzetno korektno od tebe.
Moje duboko postovanje!

Možda samo treba napomenuti da podešavanja treba raditi sa ispravnim akumulatorima. Imam jedan sa povećim unutrašnjim otporom (brzo se napuni) i kada sam vec podešen punjač priključio na njega unimer je merio nešto preko 15V. Osciloskop je pokazao 'ravan' deo od nekih 12V (napon akumulatora) i impulse koje šalje punjač. Sa ispravnim akumulatorom ovi impulsi bi bili bolje 'utisnuti' i ne bi toliko štrčali, da se tako figurativno izrazim...

Impulsno punjenje je ono što me je i privuklo da napravim ovaj tiristorski punjač. Ostaje mi samo da pokušam oživeti ovaj stari akumulator koji je već otpisan, pa ću objaviti rezultate.


Pozdrav za mr. Macolu i ekipu...

Pa u tim impulsima koji strce je prednost ozivljavanja "upokojenih" AKU, a i odrzavanje dobrog stanja ispravnih.

Oni sto se brzo napune (kojima je veoma opao kapacitet), bez obzira sto pokazuju 15V, i dalje postoji kratak impuls za desulfatizaciju, pa ako je sulfatizovanje povrsine aktivnog sloja razlog malog kapaciteta (a u 10-tak% slucajeva bude to), dovoljno dugim "boravkom" na punjacu ce se "izleciti" (ponekad i na vise od 70% nominalnog kapaciteta), a ako je otpao aktivni sloj, onda mu nema pomoci.

Na zalost, vecina AKU novije generacije imaju veoma tanak aktivni sloj, pa cesto traju garantni rok + 2 meseca, kao da imaju tajmer unutra :-). Hemicari su cudo :-).

Moze se na primer ocitavanjem napona sa shunt-a (posrednim merenjem struje) i poredjenjem amplitude premasaja u odnosu na zaravan, u svakom momentu znati Ri prikljucenog AKU.

Prakticno impuls koji "viri" je direktna posledica postojanja Ri, i sto manje viri, Ri je manji.

Direktan kolicnik amplitude premasaja sa amplitudom struje je vrednost Ri.

Moze se napraviti sa dva peak-hold sklopa (poput VU metra za audio), ili rezultate proslediti do A/D konvertera nekog MCU, pa obracunati u njemu.

Postojeci izvrsiteljski sklop se sa MCU moze dovesti do perverzije: dodavanje sklopa za praznjenje, izracunavanje nominalnog kapaciteta, odnosa ubacene i predate energije, i jos svasta nesto...

Ima tu mesta za "igranje" :-).

Pozdrav

@_str_

Video sam prosle godine (i popravio) jedan stari ukrajinski punjac, genijalno napravljen, sa svim zastitama kao na mom, jedino sto nema automatske zavrsetke punjenja, ni automatsko prepoznavanje napona, pa puni konstantnom strujom bez obzira na napon AKU i predvidjen je za 6-12V.

Ali kako su briljantno resili merenje struje bez shunt-a i bez strujnog trafoa, pa ja sam se raspametio.

O njemu mozes naci ovde: http://www.elitesecurity.org/t452489-0#3131984

Steta je sto nisam znao za njega '88 kada sam konstruisao moj punjac, verovatno bi moj punjac bio mnogo napredniji.

Pozdrav

Meni se svidja tvoje resenje gde struja opada sa priblizavanjem nominalnom naponu akumulatora i koliko sam skontao ovaj pad struje ima veze se podesavanjem PI trimera (mozda i gresim). Ovakvim punjenjem akumulator nije 'isforsiran' i postize se veci kapacitet napunjenosti. Nista ja tu ne bih dirao... :)

Prostudiracu ovu rusku semu da vidim kako su oni to resili...

Opadanje struje na kraju punjenja je diktirano opstim pojacanjem sklopa, a pomocu PI_trim se stabilizuje servo petlja da bi radila bez "ljuljanja" tj. suboscilacija na nekoliko Hz.

--------------------------

U ruskom punjacu nije lose resenje za automatski prelazak na starter kada se zavergla, i BRILJANTNO, VANSERIJSKO resenje za merenje struje na prividnom magnetnom shunt-u. Ostalo je sasvim prosecno.

Sa sheme ne mozes videti metod merenja struje dok ne vidis kako je namotan trafo.

Prakticno, oni mere naponsku razliku izmedju tvrdo spregnutog referentnog sekundara od tanke zice (koji je smesten ispod primara), i labavo spregnutog sekundara snage koji je namotan zicom za 50-tak A, na drugoj polovini srednjeg stuba (ta naprava radi i kao starter od 160A i moze tako bar 10 minuta bez frke :-).

Labava sprega je postignuta klasicnom metodom ( split bobin i odmicanje dela sekundara od jezgra, kao na onom mom trafou).

Posto referentni i sekundar snage imaju iste brojeve navoja, sledi da imaju iste napone u praznom hodu, sa porastom opterecenja, na magnetnom shunt-u koji se formira u vazdusnom prostoru izmedju sekundara snage i jezgra nastaje pad napona na sekundaru snage, koji je direktno srazmeran struji i pojavljuje se razlika trenutnog napona izmedju referentnog namotaja i namotaja snage.

Razlika je uzeta kao podatak o velicini struje (i to super radi u rasponu od 0-160A :-).
--------------------------------
Onaj ko je smislio tu metodu merenja je "mrak"!
Pun respekt!
Zadivljen sam! Opasno dobra ideja!
-----------------------------------------------
Otkada sam to video, goni me misao da primenim takav nacin merenja na mom punjacu i izbacim onaj shunt koji se greje kao sporet.
Nego nikako da ulovim vremena, to me muci.

Takodje je njihov uredjaj efikasniji jer koristi dva tiristora, gde je pad napona na ispravljacko-kontrolnoj grupi oko 1,5V ukupno.
Kod mene je grec + tiristor oko 3-3,5V, sto kod vecih struja nije naivno.

Jbg, kod nas je '88 cena tiristora bila nekoliko puta veca od cene greca, pa je to presudilo, a korisnicima je bila bitnija cena od discipacije.

Kod Rusa je oduvek bio drugaciji slucaj, tiristora su imali koliko hoces, i to za dz., maltene su se gadjali njima i lampama :-).

Njihov uredjaj ima bolji KKD, a moj pametnije radi.

Sada vec cena tiristora i nije tako strasna, a moze se discipacija smanjiti na manje od pola postojece na mom punjacu, stavljanjem dva tiristora, i unaprediti ga dodavanjem sklopa za praznjenje sinhronim vracanjem energije u mrezu radi regeneracije i merenja kapaciteta. (vidi temu: http://www.elitesecurity.org/t...zu-kod-cetvorokvadrantnih-SMPS ).
Naravno da bih koristio iskljucivo tiristore radi robustnosti, ali princip bi bio slican ovom na temi.

Ako si raspolozen za eksperiment, mogu nacrtati modifikaciju, a ti da napravis uz moju asistenciju na forumu.

Samo za to je neophodan transformator nalik onom kakvog sam opisao za moj punjac.

Pozdrav

Ideja je odlicna i svako eksperimentisanje u svrhu unapredjenje postojeceg punjaca 'izazovno' zvuci.
Namotavanje transformatora nece biti problem...

Super! Onda cemo da ga razgazimo do perverzije :-).

Pozdrav

Obozavam elektronske perverzije, ono sto ne znam da napravim bar cu uzivati prateci kako vi pravite.

I ja Boro. Steta sto nemam vremena kao pre 20-tak godina :-(

Sve vise razmisljam da promenim posao u neki dijametralno suprotan, a elektroniku da nastavim kao hobi.

Veliki pozdrav

Razmisli o gajenju šargarepe, jer ja sam agronom a zelim biti elektronicar .... pa eto ti si elektronicar pokusaj sa agronomijom.
Pozdrav, tema vam je super

Agronom?! Ideja nije losa!
Bar ces imati min. 4 meseca godisnje za svoj hobi (elektroniku).A uz to imas stimulans za gorivo upola cene,novcani stimulans xx din po hektaru (jel treba lepse od toga???)
Jer kao elektronicar moras da radis 12 meseci u godini i nemas nikakav stimulans, a ni vremena za hobi (da gaji sargarepu)
I ja bi vec daaavno bio agronom,samo sot celo imanje (mislim na zemlju) posedujem samo toliko sto imam pod noktiju

He he, tesko bih ja podneo tako usporen posao.

Kada bi me neko primorao da drzim stap za pecanje i netremice gledam u vodu, najverovatnije bi me u prvih sat vremena strefio infarkt! :-)

Neophodna mi je vruca mozdana dinamika. I kada nema problema ja ga ishipotetisem da bih ga resavao :-)

Salim se malo, ali stvarno razmisljam o poslu koji bi zahtevao misaonu akciju, a bio unosniji od elektronicarskog ( bar u ovoj nasoj namucenoj zemlji).

Oduvek sam imao nepresusan generator ideja ("fabricki" mi je dato :-)).

Nikom nije palo na pamet da mi ponudi posao u razvoju elektronike, vec su me citavog zivota koristili da bi resili svoje trenutne interese...

I kada sam u par firmi radio razvojni posao, prevaren sam za deo zarade, a i za deo radnog staza.

Zato sam osnovao sopstvenu razvojnu laboratoriju (Sigma Lab.), i pola zivota se bavim tim, bez obzira na ekonomske rezultate (koji mogu varirati od nikakvih pa do odlicnih, ali kad se izvuce srednja vrednost, ispada da bih mozda bolje prosao da sam pravio burek :-)

To vam je kao slepom namigivati i gluvom saputati...

Jednostavno, kod nas je niska svest o tome kakav rezulat moze proizvesti dobar razvoj.
To se posmatra kao skupo, i u prvi mah samo odnosi novac, a nema svesti o tome da kada krene serija to se neverovatno brzo isplati.

Zivi primer je moj najbolji ucenik, a kasnije ortak i dobar prijatelj, sada ing. Mladen Veselic, sa kojim sam po citavoj EX YU "posejao" gomilu (oko 140) upravljackih sistema za razne automatske procese (PLC-a potpuno nase konstrukcije sa pratecim izvrsiteljima snage, od kojih se za 14 godina nikada ni jedan nije pokvario).

Sasvim slucajno se pojavio kod mene, kao decak, srednjoskolac, ludo zaljubljen u astronomiju i vrlo indirektno i ne posebno zainteresovan za elektroniku (prethodno sam imao 15-tak ucenika po nekim raznim servisima).

Decaku je trebala pomoc oko elektronike za kontrolu precesionog kretanja teleskopa.
Uputio ga je na mene moj prijatelj Zoran Markovic, pokojni otac naseg forumasa mikikg, koji je bio vanserijski covek, programer, elektronicar i radioamater.
Jedan od najboljih ljudi koje sam u svom zivotu upoznao.

U trenutku sam u decaku prepoznao takav potencijal kakav se izuzetno retko srece.

Za vrlo kratko vreme sam ga "zarazio" elektronikom, i kada je poceo da kreira neke stvarcice, neosetno sam mu dodeljivao zadatke od kojih je svaki sledeci kvadratno bio tezi od prethodnog.
Prvo je islo malo teze uz malo neckanja i straha od neuspeha (jer elektronika zahteva znacajnu akumulaciju znanja), ali nema boljeg stimulansa nego kada uz neprimetnu pomoc neki uredjaj "ozivi" u rukama mladog konstruktora.
Kako je vreme odmicalo, njegov napredak je bio neverovatan, jer od savrsenog testa je lako umesiti savrsen hleb :-).
Covek je jednostavno upijao kao sundjer, nikada, bas nikada, mu nije trebalo ponoviti nesto jednom receno.

On je skorije, spletom povoljnih okolnosti (i apsolutno vrhunskim sopstvenim potencijalom), dospeo u jednu multinacionalnu firmu u Nemackoj, koja se bavi razvojem cipova, i ima pripravnicku platu (jos uvek je na probnom radu) koja nama ovde izgleda prilicno nedostizno, takodje izuzetno korektan tretman i fenomenalno opremljenu laboratoriju (bas su se potrudili da ga zadrze, jer u njemu vide potencijal koji ce njima samima doneti puno novca, a siguran sam da ce se tek cuti o njemu).

Oni to znaju ceniti, i imaju jasnu predikciju o odlozenim ekonomskim posledicama ulaganja u razvoj.

Kod nas se takvi slucajevi upotrebe necijeg potencijala mogu na prste nabrojati i skoro da su rezervisani za sportske aktivnosti :-).

Mnogi briljantni umovi su otisli odavde u potrazi za hlebom nasusnim, i vise nezadovoljni nemarom drustva prema njima nego samom zaradom (mada je i to veoma bitan faktor, a opet se svodi na nemar drustva).

U firmi "Motorola", kad je bila u punoj "snazi" je jedan od pomocnih sluzbenih jezika bio srpski jezik :-)
---------------------------------------------------------------

Eto, pomalo sam razocaran, poput "Porshe"-a koji je parkiran u garazi, a nekoliko puta godisnje ga provozaju po par kilometara :-).

Vezan patriotizmom u najproduktivnijim godinama zivota, zeljom da na sopstvenoj rodnoj grudi napravim stvari koje ce biti mnogima od koristi, ostadoh svojih 47 godina ovde, i sada, u ovim godinama se preispitujem da li sam pogresio (iako znam jasan odgovor na ovu dilemu, jos uvek se nesto zavaravam).

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Potpuno sam odstupio od teme i oblasti foruma, ali verujem da ima jos ljudi bas na ovom forumu (vec sam prepoznao ponekog :-), koji dele deo moje sudbine, nacin razmisljanja i deo osecanja.

Zato ja ovo necu brisati.

Ako se moderatorima (ili kom iznad njih) tu nesto ne svidja, neka sa ovim tekstom ucine sta im je volja.


Pozdrav svima

Jos cekamo najavljene el. perv.

Izvinjavam se sto i ja odstupam od teme ali ne mogu da citam ovo i da se ne zahvalim Macoli na lepim recima o mom ocu (YU1ZM). Sve sto znam o elektronici i programiranju sam od njega naucio. SDR radio prijmnici su mu bili jedna od poslednjih zanimacija oko koje je provodio dane i noci. ZMSDR open source software/hardware projekat koji pravim je upravo njemu posvecen.
A "mali Mladnja", kako smo ga zvali, bio je na praksi citavu srednju skolu kod nas u firmi, dolazio je i kad je trebalo (po razporedu prakse) i kad nije trebalo. Uzasno ga je interesovalo sve vezano za elektroniu i programiranje. Bilo je vise slucajeva kada ga nije bilo po nekoliko dana i samo se pojavi sa nekakvim uredjajem sa PIC oko kojeg smo se svi u firmi samo bledo gledali sta je i kako je napravljeno / isprogramirano. Programirao je PIC-ove u FORTH-u samo tako :) ... Drago mi je da radi sad u nekoj ozbiljnoj i velikoj firmi gde ima drasticno bolje uslove za rad i napredovanje.
Ja sam sticajem ruznih okolnosti (raspad Zastave/Yugo automobili kao jednog od velikog "partnera" za elektroniku koju smo tada prozivodili za njih) presao u IT i sada mi je elektronika ostala samo hobi.

Jel se ostalo na prvobitnoj shemi i PCB-u ?

@_str_ je napravio, i zadovoljan je postojecom.

Ovako kako stoji, to je prvoklasan punjac, a za sada nemam vremena da ga unapredjujem,

Vodim borbu sa rezonansama pri 800V i 800A u oscilatornom kolu (i to 6 takvih u isti mah, znas vec o cemu se radi :-), i najvecu bitku vodim sa hladjenjem (cist vodoinstalaterski posao, gde su pomesane struja i voda :-).

Veliki pozdrav

Gde Si Macola " bravarčino" ???

I meni treba da se menjaju oluci na malko deblje,jer kaplje na sve strane,
pa da izdrže Grom od 100 kAmpera,da se ne otope i da traju 100 Godina.

Koliko uzimaš "za ruke" ?

Zaboravih da došapnem:
-Voleo bih da novi oluci imaju USB priljučak za svakodnevni UPdate sa meteorološkog sajta,
o trenutnoj vremenskoj prognozi

Macola,JUNAČINO---Kako Si ?

Danju radiš,noću pišeš,
Umrečeš ako ne prestaneš nešto od ta dva

Veliki Pozdrav !

@Trick_Fix

Umrecu svakako, to mi ne gine :-)

Zivot je jedna opaka, masovna bolest, koja se prenosi polnim odnosom i zavrsava smrtnim ishodom u 100% slucajeva!

Samo ne obracas paznju na njega, kao na telefon koji zvoni, sam prestane kad-tad. :-)

Ja svasta radim, ali ti batice...

Baklje, avioni, kamioni, vodonik pod pritiskom, sta sve ti neces raditi :-)

Veliki pozdrav

Posto sam se zainteresovao za konstrukciju punaca-startera IMPULS ZP-02,molim gospodina macolu za malu pomoc:
1.cime adekvatno zamijeniti ruske diode KC191A i KC175A ?
2.da li pri motanju sekundara koji je odmaknut od jezgra transformatora, taj "zazor" treba da bude sirine bocnog stuba (kao na slici koju ste okacili na ovoj temi) ili nesto drugaciji?
Unaprijed hvala*

@radojkomojkovac

Po secanju mi se cini da se radi o dve na red opoziciono spojene zener diode u istom kucistu.
Jedna vrsi ulogu zener diode, a druga temperaturne kompenzacije, i istovremeno ne mora da se pazi na polaritet (veoma lepo resenje).
Mozes ih zameniti sa dve zenerice na red kao na simbolu za iste na shemi.
-----------------------------------------------------
Rasprezanje trafoa bas kao na slici koju sam postavio, slobodno postavi drvene podmetace jer je temperatura paljenja drveta daleko visa nego sto moze izdrzati bilo koja izolacija u trafou.

Pouzdano se secam da je originalni uredjaj imao 4C jezgro za 1KVA. Moze bez problema i EI jezgro.

U nekom od postova sam opisao gde se smesta onaj namotaj koji je referentni za merenje struje (ispod primara).

Pozdrav!

macolakg
Hvala na sugestijama i odgovorima,kada bude nekih konkretnih rezultata-javljam.
Veliki pozdrav*

@radojkomojkovac

@_str_ ga je uspesno napravio, pa moze pomoci svojim iskustvom.

Pozdrav

Evo i ja da se javim sa uspešnom izradom punjača.

Zahvaljujem se Macoli i _str_-u na savetima prilikom izrade uredjaja.

Punjač sam ograničio na struju od 5,5A, jer sam toliki trafo imao pri ruci. Sekundar trafoa je 23V.
Verzija koju sam radio puni 12V i 6V akumulatore, pa sam prema tome korigovao vrednosti nekih elemenata sa šeme ( uz pomoć _stra_-a).
str - mi je prosledio svoju verziju PCB-a koju sam malo korigovao.

Većinu elemenata sam imao pri ruci, pa sam od njih i sastavio punjač.
Sa strujom od 5,5A hladnjak se greje do 45-50C. Možda je mogao i veći hladnjak, ali...takav sam trenutno imao.
Ugradio sam i dodatni ventilator koji izvlači toplotu iz čitavog kućišta.

Ventilator je kontrolisan pomoću NTC-a i mosfeta i ima poseban izvor napajanja 12V, direktno sa izvoda trafoa. Ventilator je iz PC napajanja, 120x120x25mm, 12V.
Kolo za regulaciju ventilatora je objašnjeno ovde: link - kontrola ventilatora
Pomoću potenciometra sam postavio prag uključenja ventilatora i on kada se uključi postepeno povećava broj obrtaja u zavisnosti od trenutne temperature hladnjaka.

Na hladnjak sam ugradio i jedan PTC 60C, vrednosti 100R u hladnom stanju i njega sam ubacio redno sa Rmax otpornikom na šemi. Time sam dobio da ako iz nekog razloga temperatura hladnjaka predje 60C, ...PTC poraste na 1kohm i time utiče na smanjenje struje punjenja.
Potenciometar za regulaciju struje punjenja je smanjen na 1K. Na orginalnoj šemi je upisano 10K.

Hteo sam da testiram i opciju za "pokretanje ražnja"... to je ovaj zeleni prekidač za "start bez akumulatora", on spaja kondenzator od 4700uF na izlaz i žutim tasterom se okida ovaj režim. Po otpuštanju tastera uredjaj daje na izlazu 13,8V i drži ih sve dok se ne prekorači zadata struja.
Kako ražanj vuče više od 5,5A (moje ograničenje) pokretanje nije moguće :( jer u trenutku kad se desi pik struje, punjač isključuje
... naravno za sve potrošače koji vuku manje od 5,5A ova opcija funkcioniše.
Bilo bi dobro da sam ugradio trafo za struju od možda 10A... tada bi ovo imalo smisla...

Kućište je od starog UPS-a.

Evo i slika:

Može li pomoć,
pošto nemam namenski trafo, po preporukama macolakg, iskoristio bih običan EI, može li pomoć oko prigušnice da bi se raspregnuo trafo. Trafo ima 10A i ne znam da li su bitne još neke karakteristike trafoa.

Da li su svi otpornici R2,R9,R10 od 0,1R 15W ?

Brkicu, jel' napravi punjac ?

Zamolio bih kolege forumaše i sve ostale koji su napravili ovakav uređaj, da mi nešto preciznije kažu o trafo-u koji treba da nabavim.
Bio bih zahvalan da mi neko napiše same detalje trafoa za ovaj uređaj. Planiram da angažujem nekoga ko bi to znao da mi napravi, da bude odgovarajući ovom ispravljaču.
Hvala svima na bilo kakvoj pomoći..

Pozdrav

Druga strana teme prvi post (da ne stavljam link) PDF fajl kako treba da izgleda trafo motan na EI jezgru. Bitna labava sprega primara i sekundara, ovdje dobijena
motanjem sekundara pored primara na srednjem stubu-plus drveni ume(t)ci da sekundar ne obuhvaca cvrsto srednji stub. Ide vise zice, ali to je ono osnovno sto
punjac cini takvim kakav je.-

pOz

Pogledao sam ja taj PDF dokument prije desetak dana, jasno mi je kako trafo treba da izgleda. Ali nema informacija kojom debljinom lak žice motati primar i sekundar, kao ni broj namotaja za oba kalema.
Volio bih da mi se javi neko ko je već napravio ovaj ispravljač. Da mi kaže nešto preciznije o trafou i ostalom.
Već sam u potrazi za komponentama. Pertinaks ploča nabavljena, i nešto djelova.
Zanima me i ovo, koji su ovo tranzistori sa slike u pitanju?

To su diode a ne tranzistori.

Valjalo bi postaviti spisak djelova. Ja sam vadio sa one slike đe je raspored djelova, i još uvijek tražim djelove, a najveći problem će mi biti trafo.
Nadam se da je neko spisak kompletnih djelova povadio i ako mu nebi bilo teško da ga okači zbog drugih. Evo ja saznah od forumaša samuki da su ovo diode, ali ne znam koje. Nema oznaka na šemi, ili se ja ne snalazim dobro..

I ja imam uradjen PCB !...

Za diode D1, D2, D3 i D4 (ove sto si pitao) je specificirano "Grec_2xIpunj" sto znaci da treba izabrati diode strujnog ranga dva puta veceg od struje punjenja, dakle ako pravis npr 10A punjac diode treba biti 20A (ili vise) i bar 40V napona (ili vise).
Mogu siliciumske a mogu i Schotky, koje god nadjes.
Takvih (Schotky) dioda obicno ima u rashodovanim ATX napajanjima ...

Ako možete, da li biste mogli postaviti ovde PCB u obliku pdf-a?

Posto vidim da si na Win 7, vjerovatno imas i OFFice od istog. Iz zipovanog fajla sto je postavio @_str_, sliku uvedi u Word, imas dimenzije i linijar u
wordu i odstampaj maksimalnom rezolucijom koju ima stampac. Jakostrujne vodove obavezno "podebljaj" kao sto je @_str- uradio-zicama.-

pOz

Hvala mikikg-u i ostalima. Sada je već svima lakše. Što više informacija, to bolje.
macolakg svaka čast na svemu, šteta što su ti pokrali servis, ko zna šta si sve tu imao korisno...
Pozdrav za sve..

Da li bi neko od Vas mogao uraditi PCB ruskog punjača IMPULS ZP-02 i da napravi ekvivalentni spisak svih elemenata koji se može naći kod nas?

Možda pogrešno shvatam, da li bi neko mogao objasniti u detalje izradu trafoa sa brojem namotaja?

Meni lično mi se veoma sviđa mogućnost paljenja auta uz pomoć ovog ruskog punjača akumulatora.




http://chomikuj.pl/zielonykosm...nty/IMPULS+ZP-02,490467816.pdf


http://acutp.qrz.ru/shem/impuls.htm



http://acutp.qrz.ru/download/impuls.ZIP

http://acutp.qrz.ru/graph/zar_pusk.jpg

http://acutp.qrz.ru/shem/impuls.jpg



_{[Ovu poruku je menjao paterson dana 23.12.2014. u 03:18 GMT+1]}

Na onom ruskom sajtu postoji vec izradjena pcb za ovaj punjac, tako da nema potrebe za izradom istog. Jedino sto treba da se instalira na racunar sprint layout program i da se otvori prilozeni fajl i da se odstampa na paus.

Evo i ja da budem od neke koristi nema potrebe za skidanje Sprint-Layout ja sam to prebacio iz Sprinta u PDF formatu tako da mu ostaje samo da odstama.

Pozdrav

Macolaaaa !?

Oooj legendo...

Evo me. Reci šta te muči.

Što se tiče Macolinog "neuništivog" Pb automatskog punjača, naknadna ugradnja LED (ili LCD) indikatora za prikazivanje napona i struje punjenja mislim da nije problem, a pošto se već ima LED (ili LCD) indikator napona i struje, da li je moguće na postojećem "neuništivom" Pb automatskom punjaču napraviti da bude i kao laboratorijski ispravljač sa regulacijom struje bar do 5 A DC i napona bar do 18 V DC sa vizuelnom indikacijom napona i struje tako da se može po potrebi služiti i kao punjač a i kao ispravljač?

Da li je moguće napraviti da posluži i kao starter za motorna vozila?

..mislim da bi trebao da ima i USB-3...

..i jedno 32Gb RAM-a,.... minimum

Prvo, ne bi trebalo "izvrtati" moje reči.
Nigde nisam napisao "neuništiv" već "teško uništiv", a to ima drugačiju notu... Protiv čekića od dva kilograma se ne može jadnik odbraniti :-)
Ne postoje neuništive stvari u ovom kosmosu, osim energije i sličnih bla bla. Na kraju je entropija toliko neumoljiva da će u prašinu pretvoriti i keopsovu piramidu, kad-tad, i to mnogo posle nas :-)


Taj projektić, star koju deceniju, poklonio sam Vama svima kao open source i s njim možete raditi šta god poželite, samo ako umete (stvar ličnih mogućnosti).

To je samo bio kratak fleš - sličica, neke ideje u nekom trenutku vremena. Pošto znam da ideja generiše ideju, savršeno je jasno da se ta naprava može bezgranično izmodifikovati i poboljšati.

Verujte mi na reč da kada završim neku spravu, gotovo istog trenutka sam nezadovoljan nečim i imam ideju kako bi to opet trebalo preurediti. No čovek se u nekom trenutku mora zaustaviti i okončati nešto, inače ga nikad neće završiti.
Ljudski život je prilično kratkotrajna pojava.

Mogao je biti napravljen bitno efikasnije, sa dva tiristora i bez grecovog isravljača (dobrim elektroničarima će biti sasvim jednostavno da ga preurede na tako nešto), no u tom vremenu je bilo drastično jevtinije koristiti jedan tiristor i grecov spoj. Na račun efikasnosti je tada cena "presudila".

Što se tiče granične snage, izlaznog napona i slično, taj uređaj nema nekih posebnih ograničenja. Tako kako stoji sa tim triger trafoom, može pokretati tiristore reda stotina ampera, sa pripadajućim trafoom naravno.
Uz "bustovanje" triger trafoa nekim tranzistorom, ni kiloamperi nisu nedostupni.

Jedino što je tu zanimljivo je korišćenje nekoliko komponenata na neobičan način, uz ostvarivanje relativno složenih funkcija, a bez MCU (a MCU u tim vremenima je bio nedostupan običnim smrtnicima).

Prilično "pametan" punjač sa jednostavnim komponentama i njihovim malim brojem (i najmanji MCU ima broj komponenti koji se izražava desetinama hiljada pa na više, te je sa MCU savim lako napraviti da "kuva, pere, pegla i puši").

Pravljen je tada tako, sa jasnim ciljem da ga može bilo koji čobanin upotrebiti, i da ga potom vrati u ispravnom stanju (za razliku od dosta klasičnih punjača koji sasvim lako završe u dimu).


Punjač sam postavio u izvornom obliku, kakav je bio u tom vremenu, eto baš kao fleš iz nekog prošlog vremena, i dokazano je vrlo upotrebljiv i veoma izdržljiv, poput svih ostalih naprava te generacije.

Sprave su u tim vremenima bile ružne, glomazne, ne posebno efikasne, ali imaju izvesnu misaonu eleganciju i dan danas uspešno rade.

Dakle, ulovljen trenutak u vremenu u kom je "zarobljeno" nekoliko mojih sitnih "caka" i određen način razmišljanja u tom trenutku, baš kao neka stara crno-bela fotografija (a uz to i radi).


Pozz

Inače, jako lepe stvari iz tih prošlih i stvarno lepih vremena, mogu se naći na primer na ovakvim mestima:

http://www.hpl.hp.com/hpjournal/journal.html

Lepe stare stvari koje mirišu na "ona" vremena :-)

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 15.01.2015. u 19:10 GMT+1]}

Nego, zašto je macolin PCB automatski punjač na drugoj strani ove teme u obliku bmp? Zašto nije u obliku pdf-a tj. da bude štampano na papir u razmeri 1:1?

Kako svesti iz bmp-a na odgovarajuću razmeru 1 : 1 na papir ili pdf?

Kako si na Win XP vjerovatno imas i Word 2003 ili slican program koji ima integrisan linijar-lenjir. Uvedes sliku u Word, podesis vec napisanu velicinu i
volja ti direktno iz Worda ili da fajl pretvoris u PDF, i stampaj u najvecoj rezoluciji koju dopusta stampac koji imas. Ako ti program ne prima .bpm format,
prevedi sliku u .jpg i udri kako sam napisao. Na ovom racunaru nemam nista od tih programa, mogu jedino pretvoriti u .jpg format.-

pOz

Na toj istoj stranici u zip datoteci imas izvorne fajlove koji su radjeni u dip trace programu, koje nam je autor pcb ostavio na slobodno koristenje, na cemu mu se zahvaljujem.
Jednostavno trebas da skines sa interneta dip trace program, otvoris fajlove i odstampas u razmeri 1:1.

Instalirao free Dip trace program i ubacio.....

S obzirom da prvi put vidim taj program, kako da odštampam PCB u razmeri 1:1 bez tih vidljivih elemenata (otpornika, kondenzatora, dioda,....)?

Top (1) opciju prebaci u bottom (2), . Kada ti se pojave vodovi idi u File-preview i tu odstampaj.

evo u prilogu spiska delova, macolinih shema i PCB koju sam malo izmenio na osnovu _STR_-ove pločice. Moja pločica staje na jednu standardnu 100x70mm.

slike i detalji su ovde, da ne ponavljamm... http://www.elitesecurity.org/p3328185

Baš se lepo igrate :-)

Šteta što imam malo vremena, inače bi vam napravio punjač da vam čita novine dok pijete kafu.

Nego evo nacrtah modifikaciju na dva tiristora, ako to nekog interesuje, sa trigerom sa kiloamperske tiristore (mada isti triger može bez izmene na tiristire sa Itav > 10A).

Kome bude trebalo za neke baš velike struje (možda neko startovanje i punjenje), može naprviti sa ovakvom modifikacijom.

Anode tiristora su na masi (minusu), tj. na šasiji, te se lako montiraju i hlade bez izolacije. Nema Greca i efikasnost je drastično veća, posebno kod većih struja. Pad napona je tipičnih 1,2V pri mominalnoj struji, pri čemu pojedinačni tiristor deli pola discipacije pa se teoretski može opteretiti sa 2x Itav, a praktično sa više od 1.5 x Itav. Na primer sa dva 10 amperska tiristora, bez problema 15A struje.

Na bivšem punjaču maltene sve ostaje isto, jedino se koristi triger trafo sa dva sekundara (1:1:1) i BD140 + 2 otpornika.
Na žalost, za tako jednostavnu modifikaciju postojećeg, neophodan je pomoćni namotaj za onih 12VDC, eventualno pomoćni trafojčić.

Pozz

Može da se napravi pravi "bes" od punjača, sa četvorokvadrantnim čoperom i rekuperacijom struja pražnjenja, nazad u mrežu.

Sa jednim prosečnim MCU i finim hardverom okolo: punjenje-pražnjenje, test kapaciteta, startovanje, desulfatizacija, ekvalizacija ćelija, multinaponsko punjenje, LCD displej, merenje temperature, automatski izbor polariteta, i ko zna koliko lepih stvarčica još. Samo ko voli da se igra a ima vremena...

Naravno, naprava bi bila drastično složenija, ali zato veoma pametna...

Mogu dati neke predloge ako to nekog interesuje. Imam ja dosta toga u arhivi.

Pozz

Da li je to kompletan spisak potrebnih delova datih u EXCEL-u?

Nešto mi se čini da tu nedostaju one 4 velike diode sa hladjenjem i plus BTR59.

Na kraju spiska, koja je (22) ZF Zener dioda za 12/24V?

Edit:

Da li svi Vaši elementi bez problema se ugrađuju u "-str-" -ov PCB pošto sam već dao da se napravi PCB?

Da li bih mogao ugraditi dvoredni LED digitalni indikator napona i struje na "-str-" -ov PCB?

_{[Ovu poruku je menjao paterson dana 17.01.2015. u 09:30 GMT+1]}

Pitanje: da li Vaš prvobitni punjač iz 1988 godine radi i desulfataciju Pb akumulatora?

Što se tiče ekvalizacije ćelija, to se radi pri naponu većem od 15 V i manje od 15,5 V sa 1A jačine struje oko 2 - 3 sata. Da li se to može uraditi sa Vašim prvobitnim punjačem?

..izvin'te ako upadam u razgovor...

Samo me interesuje kako češ sa 1 Amperom da postigneš 15 V na akumulatoru ???

..ne znam, pa pitam , 'elte ..

Da li biste mogli da nam pošaljete negativ tj. obrnut lik u ogledalu tog Vašeg PCB-a u razmeri 1:1? Koji ste program koristili? Da li biste mogli da nam pošaljete PCB kako bih mogao modifikovati?

@paterson,

Odgovori na to su u prvom postu ove teme:



I mali dodatak:

Odnos pik i rms struje zavisi od naiymeničnog napona na trafou i sprege trafoa, i to po sledećim pravilima:
- veći naizmenični napon - veći odnos pik/rms,
- tvrđa sprega primar sekundar - veći odnos pik/rms

Što je veći odnos pik/rms sve je snažniji desulfatizacioni efekat.
Rad ovog punjača (a i ostalih tirirstorskih punjača koji se regulišu faznim zasekom) je praktično impulsno punjenje.
Brzina pulsacija je 100Hz, odnos pik/rms struje može biti i do 5:1 sasvim lako.
To neće preopteretiti akumulator i ako je vršna struja reda 25Apk za 5Arms jer je duga pauza između dva impulsa te uspešno dolazi do raznih elektrohemijsko-jonskih rekombinacija u akumulatoru, a za vreme pauze između impulsa (tih 5-6mS je dovoljno).

Pauza je tipično duža od trajanja impulsa i za vreme te pauze postoji neka minimalna potrošnja (pražnjenje) iz akumulatora ka kontrolnim sklopovima naprave.

Tako velike udarne struje ni malo ne smetaju akumulatoru, jer traju kratko i termički efekat im nije veći nego kod upotrebe čiste jednosmerne struje sa istom rms vrednošću.

Neverne Tome mogu prikopčati DC amper-klešta i izmeriti na svom automobilu jačinu struje punjenja neposredno posle "verglanja" automobila, i ne treba ni malo da se iznenade cifrom od 50-100A za tipično putničko vozilo u prvih 30-tak sekundi posle starta motora.
Kod svakog automobila je tako, odnosno neposredno po startu motora alternator puni maksimalnom mogućom strujom kojom raspolaže, a koja je jedino ograničena snagom alternatora.
Zapamtite da je strujni limit alternatora rešen jedino veličinom statorskog jezgra i zazorom stator-rotor.
Ako je napon na aku bateriji niži od nekih 11-tak V (a to je slučaj u nekoliko desetina sekundi po startovanju), regler se otvara maksimalno, magnetsko polje rotora dostiže punu jačinu, i jačina maksimalne struje je u funkciji sprege stator rotor, veličine statora i rotora (praktično celog alternatora), i broja obrtaja alternatora.
Običan Jugo 45, neposredno po startovanju, puni sa 35-50A, zavisno od modela alternatora, jer bilo ih je 5-6 tipova na tom vozilu.
Kod svakog startovanja tako i ništa mu ne smeta.
-------------------------------------------------------

Desulfatorski efekat postoji sve vreme punjenja, a najizraženiji je na kraju punjenja kada se struja smanji na par stotina miliampera. Ako se dopusti oko 100mA pri 15-15,5V onda se obavlja i ekvalizacija ćelija na račun nešto isparenog elektrolita. Međutim, ekvalizacija se radi isključivo na akumulatorima koji imaju čepove na ćelijama jer se mora doliti tečnosti posle tog procesa.
Važno!
Ako podesite punjač na 15-15,5V pri 100mA, onda morate voditi računa o punjenju i pratiti proces i ručno prekinuti punjenje.
Ukoliko podesitie 200mA pri 13,8V onda ne morate nadzirati proces. Tada aku može biti trajno zakačen na punjač.

Desulfatorski efekat se može veoma pojačati za sve vreme punjenja ako se akumulatoru paralelno prikopča obična sijalica 12V/21W, a struja punjenja namesti na oko 5A za tipičnih na primer 55ah akumulatora. Naravno, onda punjenje traje znatno duže, ali zato dolazi do izvesne regeneracije sposobnosti akumulatora.
Jednostavno, sve je bolje ako se punjenje vrši sa zakačenim potrošačem koji konzumira oko 1/3 ukupne struje punjenja, a pri tom se punjenje vrši impulsima.

Bolji punjači sa polarnih područja planete, gde su temperature veoma niske, obično su napravljeni tako da vrše impulsno punjenje/pražnjenje, sa tipičnim odnosom punjenja sa 2/3 struje i 50% vremena, pražnjenja sa 1/3 struje 50% vremena. Neki su rešeni relejima, neki tiristorima, neki tranzistorima, ali zajedničko im je da postoji struja pražnjenja tokom samog punjenja.

Nisam previše ulazio u mikro procese toga, ali njihovu praksu treba poštovati jer oni i nemaju previše solucija na -50*C, te moraju imati najbolje moguće punjače i akumulatore.
Drugačije kod njih i ne može.
Malo je teže tamo paliti na "gurku", osim ako te ne vuče guseničar :-)

Jednostavno, nekada davno sam se dočepao nekoliko različitih marki punjača iz tih krajnje severnih područja i zapazio zajednički sadržatelj za metodu njihovog punjenja.
Zato sam pristalica te metode.

Na kraju krajeva, moj je se punjač dokazao u vrlo surovim uslovima eksploatacije i na veoma zahtevnim mestima primene...

Pozz

Da li možete da nam objasnite šta znači u vašoj šemi "ZF0" za napone 12/24V, a na spisku slovo "k"?!

Ako ce neko da pravi ovo ali u verziji "mrcine" ili bolesnih vrijednosti amperaze nek kaze,
Poklonicu tiristore i kucista koji mogu 200A...uvjet je da napravi masinu (makar je prodao)a ne da tiristori stoje po strani..
[img][/img][att_img]

Žica
Možda bi bilo dobro za generator vodonika. Kao hoću da ga napravim, ali sumnjam.
Treba mi trafo od jedno 5kW.

Ono sto je skuplje od tih tiristora, i jos teze za nabavku, je "stega" za montazu sa meracem pritisne sile na sebi:)

A bez nje, nikakva konstrukcija da tim tiristorom nije pouzdana.

Imam stege i tiristore sve ide u kompletu...

Da pitam,imam jedan tiristor ispravan je, sta je ovo desno? Deluje da je izgorelo,a mozda je i neka cevcica kroz koju je ili izvucen vazduh ili upumpan neki gas.

Wire49, imas PP

Gejt ?

Izmeri DMM-om, na DIODNOM !

EDIT: Ispravio sam: neispravno napisano "Omskom" ----na---> DIODNOM

pOz


_{[Ovu poruku je menjao Trick Fix dana 29.01.2015. u 10:27 GMT+1]}

@zoksy, pogledaj pazljivo i sliku koju je postovao kolega @zica49, ima isti "pipak". U kuciste gdje je poluvodic oslonjen na jednu podlogu
ubrizgana fina termoprovodna silikonska pasta da se disipacija u vidu toplote rasporedi na cijelo kuciste i izvod zataljen.-

pOz

Trik fix merio sam i nema nikave veze ni sa jednim izvodom, gejt je jedan od ova dva pljosnata izvoda. Bunilo me je to sto je tiristor ispravan a postoje tragovi nagorelog izvoda. Zato sam i postavio pitanje jer i Zicin ima isti izvod. EmiSar hvala ti na odgovoru, predpostavljao sam da je nesto ubaceno unutra,i logicno je da je unutra ubrizgana pasta. Hvala na odgovoru,pozdrav.

Napravljena štampana ploča i zalemljeni su svi elektronski elementi za napon 12/24 V, za razliku od "stojakovicv"-og punjača 6/12 V.

Izvršena je proba funkcionisanja punjača i..... nije radio uopšte. Problem je bio u otporniku R 30 (3k3) i zamenjen je sa 1k i punjač je proradio.

Urađena su baždarenja prvo na napon 27,6 V pa onda i za napon 13,8 V.

Zamenjen je obrtni potenciometar P1 od 10k (grubo podešavanje jačine struje) sa 1k (fino podešavanje jačine struje).

Pozdrav svima
Sastavio sam punjac 24/12 ,podesio odziv regulacije(na uho) ali imam problem kada napon dostigne 27,6V i pokusam da oborim struju na 200mA smanjuje mi se i napon na akumulatoru.Kad struju oborim na 200mA napo padne za 1,5V.Gde li sam mogao napraviti gresku, proverio sam sve komponente pre montaze,menjao ic ali ne vredi?
Hvala unapred

Kratko ću pošto nemem vremena...

Struju tiristorskih punjača treba meriti analognim ampermetrom, sa kazaljkom, ili sa DVM koji ima integracioni RC filter ispred..
Digitalni (čak i oni "true rms") imaju problem sa faznim zasekom. Većina njih je u suštini sposobno da obradi sinusni oblik i obično u njihovom uputstvu stoje obrasci i(ili) korekcioni faktori za još nekoliko jednostavnih talasnih oblika.
Fazni zasek je dosta nezgodan oblik i nije opisan u takvim uputstvima.

Sa DVM je daleko pametnije meriti posredno pad napona na shunt, i to sa RC integratorom ispred DVM. Odnosno niskoimpendansnim RC filtrom sa vremenskom konstantom od reda 1 sekunde. Na primer 10K i 100uF.
DVM imaju na naponskom području ulaznu otpornost od 10Mohm, gde taj 10K umanjuje stvarnu vrednost za tačno 1%, a bolju tačnost nećete imati ni na direktnom području za merenje struje čak ni kod boljih DVM.

Tako ćete imati srednju vrednost struje koju pravi kompleksan oblik faznog zaseka i nećete imati problema sa spornom vrednošću koju DVM prikazuje.
Stoji da reakcija DVM tada malo kasni, ali tome je se lako prilagoditi.

Pozz

...vidim ja da mi nisu sve kockice složene u glavi , al nisam znao šta je ?

Sad mi je jasno...

Pozdrav macola !

Struju sam i merio analognim ampermetrom ali problem je u padu napona na akumulatoru
prilikom smanjivanja struje na 200mA (mislim na trimer za 27.6V) kada je taj napon dostignut.Valjda sam sad bolje izneo problem.

Da ne bih gnjavio macolukg, Trick Fix, da li bi mogao nacrtati šemu vezivanja otpornika 10k i kondenzatora 100uF sa DVM?

Kod mene stalno menja amperaža na ovom LED INDIKATORU.

To cudo sto si linkovao, iako pise da mjeri struju do 10A, unutrasnji sent, ta mala "klamfica" objektivno dozvoljava mjerenje struje max 2A, preko toga se grije i lazno
prikazuje, plus sto mu je vrijeme osvjezavanja kako pise oko 500mSec, pa znaci da u sekundi moze izvrsiti u najboljem slucaju dva mjerenja, sto je uzasno sporo.-
Integrator koji pominje postovani @macolakg napravis tako da 10 kOma prislonis-zaletujes na jednu stranu senta pa u zavisnosti od polarizacije struje na koju stranu si
stavio taj otpornik, nastavis elektrolitom ka drugoj strani senta. DMM na podrucju milivolti vezes paralelno elektrolitu i ocitavanjem usrednjene vrijednosti napona
na sentu proracunas struju kroz isti. Nadam se da nisam stvar jos vise zakomlikovao.-

pOz

_{[Ovu poruku je menjao Trick Fix dana 06.02.2015. u 11:33 GMT+1]}

pretpostavljam da ovi malo bolji sa termo krstom nemaju taj problem?



mega smor se ponasaju na vecoj struji, ne greje se previse primetno ali preko 2-3A krece da bude bas netacan .. no ima isti takav da se kupi od kineza ali bez shunt-a tj zahteva externi, oni su super jedini problem je sto im 10A shunt (veliki, lep, koji valja) kosta ko bubreg :(



macola rece 100uF kond .. to bude bas sporo ocitavanje zar ne?
mene tu nesto drugo zanima, deluje mi taj shunt+RC u paraleli kao jeftin TRMS konverter :D ... tih 1% manje sto je na kondu, koliko je daleko od TRMS vrednosti?

To na kondu je totalno usrednjena vrijednost, vremenska konstanta od jedne sekunde je povelika, ali spicevi se prazne nazad kroz sent i tih 10 kOma pa
na elektrolitu se dobije fakticki efektivna vrijednost struje ciji oblik je zbog faznog zasjeka nemoguce drugacije "uštrojiti" niti izmjeriti. Koliko si sreo
instrumenata sa termokrstom?- jedino oni mogu prikazati stvarno stanje. Ovo sa integratorom je surogat ali radi.-
Na tom indikatoru i prikljucne zice su tanke za 10A za mjerenje struje. Ovaj surogat RC sa dovoljno tacnim DMM prikazuje tacno koliko i skup TRMS
ali se cijena placa sporoscu odziva ma koliko bio brz DMM- milivoltmetar.

pOz

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 06.02.2015. u 11:53 GMT+1]}

pa sad koliko ... do pre godinu dana svi TRMS koje sam sreo bili su sa
termokrstom :) .. svi su doduse bili 20tak godina matori (i stariji) ..

kapiram da moze da se stavi tu i manji kond da se skrati vremenska
konstanta zar ne .. ako pricamo o 10-100kHz signalu i 1/10 sekunde je
vise nego dovoljno da pokaze realnu vrednost zar ne :)

e sad, znam da ce RC da usrednji vrednost ali me zanima koliko je ta
usrednjena vrednost == trms vrednosti (ako trms definisemo kao isto
grejanje kao dc tog napona), uporedivo ili nije uopste uporedivo sa trms ?

Baš kao što su poštovani Trick Fix i emiSar rekli ili nacrtali, to je to.

Bogdane,
Nemaju svi smrtnici priliku da se kao ti sreću sa opremom iz cenovne kategorije nekoliko Kila bilo koje zapadne valute.
Šalim se malo, ali ampermetri sa termokrstom se stvarno retko sreću u svakodnevnoj mernoj opremi :-).
Termokrst je takođe integrator impulsnih veličina i takođe ima vreme kašnjenja kod pokazivanja.
Upravo njegova termoinercija osrednjava složene talasne oblike i prikazuje srednju vrednost koja je u najrealnijem smislu termička vrednost.
Na isti način će i RC integrator to uraditi, tj. prikazaće srednju vrednost bez obzira na talasni oblik.
A još precizniji će biti pravi integrator sa op-ampom.
Što se vremenske konstante tiče, ona se bira prema frekvenciji pojave.
Eto ja sam ovde za 100Hz izabrao RC konstantu od oko 1sek. Zbog toga će filtriranost biti solidna a DC voltmetar će opet prikazati osrednjenu vrednost od tog rezuida U_ripple.

Kod termokrsta ništa nije bolja situacija ako je frekvencija toliko niska u odnosu na njegovu termoinerciju.
On će onda imati termički ripple i ako nema naknadnog procesiranja signala onda to merenje neće pomoći jer posmatrač nema integrator u glavi da osrednji vrednosti koje "skakuću".

Ti ako hoćeš analogno da meriš nešto ranga od minimalno 10KHz, pošto posmatranje okom sa promenama bržim od 10 merenja u sekundi skoro da nema smisla na cifarskom instrumentu, ti onda hladno možeš izabrati RC konstantu od 1/10 sek sa vhunskom filtracijom za tih 10KHz. Naravno da možeš ukalkulisati grešku na dodatnom serijskom otporu.

Postoji za te spore a kompleksne talasne oblike i vrlo brz metod merenja.
Danas je sa DSP i brzim A/D konverzijama to jednostavno: Pipe-line integraljenje rezultata sa prikazom apsolutne vrednosti rezultata. To onda važi kako za DC tako i za AC veličine, potpuno nalik termičkom ampermetru ili voltmetru.
Stvar brzine DSP i A/D određuje maksimalnu frekvenciju upotrebe.

Pozz

Moguće je da taj akumulator ima značajnu struju curenja, a možda ti nisi bio dovoljno strpljiv...

Ono što je važna stvar da se mora sačekati stanje potpune napunjenosti akumulatora pa tek onda to podešavati.
Za to treba vremena i strpljenja.
Dakle, puniš ga na primer sa nekoliko ampera (prema kapacitetu aku) i onda kada priđeš blizu tom naponu, smanjiš struju na recimo 1 amper, napon padne ti opet sačekaš da izađe na tu veličinu, opet smanjiš struju, i tako nekoliko puta dok ne dođeš do najmanje struje koja će održavati tih 27.6V u beskonačno dugom trajanju.

Poenta toga je upotreba punjača za UPS, pogone pumpi za grejanje i slično, gde tada punjač može biti trajno zakačen na aku, da mu održava skoro potpuno punjenje, desulfatizuje ga a pri tom ne isparava tečnost.
To je za takvu priču.

Ako koriustiš jednokratna punjenja onda taj napon može biti i viši.

Pročitaj literaturu oko punjenja olovnih akumulatora i razjasniće ti se sve oko toga.

--------------------
Brz način za podešavanje tih napona se može napraviti i na sledeći način (vidi pdf u prilogu).

Pozz

P.S.

Naravno da stabilisani ispravljač mora imatii bar 3A na raspolaganju.

Pozdrav svima a g. Macoli par pitanja,pa kad stigne...

Ako bude vremena, ovaj punjac ce dobiti i svoju smd izvedbu. Namera mi je da uradim varijantu za 12/6V, 10A
1. Za koliki napon u ovoj varijanti trafo treba da se namota, cistih 12Vac?
2. Moze li se izvesti trafo tako da sekundar obuhvata primar,s tim da se izvedba sekundara jednako razlabavi kao i u predlozenoj varijanti...imam jednu interesantnu niskoprofilnu varijantu jezgra i sve bi se lepo uklopilo u jedno tanko kucistance...
3. Koje su ostale modifikacije komponenata za 12/6V
4. Moze li se iskoristiti neko manje jezgro umesto predlozenog N20/R30? Ne znam koliko energije prenosi ovo jezgro a sa velikim torusima sam u svadji :-P

Hvala unapred
nadam se da ce odgovori pomoci i ostalim zainteresovanim za konstrukciju

Na drugo pitanje koje sam postavio gosp. macoli kada sam radio punjac, dat mi je sledeci odgovor citiram:
Kod motanja sekundara pored primara i podmetačem debelim približno kao širina prozora ili bočnog stuba (ista je mera), dobije se dosta raspregnut trafo sa mekom karakteristikom. Ako se mota sekundar preko primara (sa istim podmetačima),sprega je nešto "tvrđa" i biće veće udarne struje tiristora. Radiće i tako, ali će više grejati tiristor i ispravljačke diode.

Efikasnije je ono prvo.

vojni otpadi, rashodovani stari servisi, bankrotirane laboratorije .... nemam ja gde da vidim dobar uredjaj osim te neke uglavnom starije od mene pa ih onda nosim kuci, perem od onog vojnog smrada, popravljam i finalno koristim :D

Ako već prepravljaš od početka, onda bar uradi sa dva tiristora, kao što sam u jednom od prethodnih postova nacrtao.
Tako je znatno efikasnije, greje neuporedivo manje, mogu slabiji tiristori i u današnje vreme tiristori više nisu skupi.



Za oko 14VAC.



Naravno da može, posebno ako uradiš sa dva tiristora. Onda će izvestan prirast njihovog zagrevanja biti neosetan.



Dovoljno je samo R45 (na mojoj šemi) promeniti sa 1K2 na 2K7 i u bazi Q11 promeniti zenericu umesto 15V na 6V8. Ostalo ostaje isto.



Nije mi baš najjasnija opaska o "velikom torusu"? Radi se u izvornoj verziji o R20 (spoljni prečnik 20mm) i Epcos-Siemens materijalu N30. Taj torus i nije baš veliki.
Ako su tiristori reda veličine manje od 160A, može i torusić R13(R12.5) od istog materijala ili od K10000 ukoliko je proizvođač Kaschke.

Takav torusić se često nalazi kao ulazni diferencijalni filter na starim PC napajanjima (ono jezgro koje ima dva namotaja obučenom žicom i kroz koje prolazi 220VAC iz mreže).
To je upravo od materijala nalik N30 i mislim da je 16-20mm u prečniku. Savršeno odgovara.
U suštini treba u gejt tiristora "ispaliti" 300-1000mA u trajanju od bar 100uS. Tako će dugo "živeti".

Pozz

Da li mislite paralelno da se vežu dva tiristora na iste žice?

Ne misli, pogledaj temu pazljivo unazad...

Gospodin MACOLA je mislio na ovo...

Mislim da je tema tesko unistiv, a ne tesko napravljiv uredjaj

Evo Macoline verzije sa dva tiristora (4. strana ove teme):
http://static.elitesecurity.org/uploads/3/5/3533191/2pow_scr.pdf

Sta biva sa onim RC snubberom (47ohm+100n) kod varijante sa 2 tiristora?
Izostavlja se?

Baš tako druže :-)

Većina prosečno nabavljivih tiristora je za napone preko 400V tako da i bez RC snubber-a mogu raditi bez ikakvih posledica, posebno zato što na gejtu imaju kondenzator pa su stoga vrlo imuni na visok dU/dt.

Međutim, ne želimo da nam se na nekom tv ili radio prijemniku javi ometanje od faznog zaseka, te soga treba svakom pojedinačnom tiristoru staviti paralelno anoda-katoda kontaktima, RC član reda 33-56R sa 47-100nF.

Sve u tom osegu će biti sasvim dovoljno da ukloni bilo kakvu buku u vidu radio smetnji.

Pozz

Inače,

Punjač sam postavio u izvornom obliku, kao jedan stabilan, pouzdan i vrlo robustan punjač, gde se ne morate plašiti pozajmljivanja komšiji :-)

Cilj mi je bio da proučite način rada, sitne "cakice" koje ga čine takvim, naučite nešto i primenite to u sopstvenim konstrukcijama.

Poenta je u tome da tim "cakama" usmeravam na način razmišljanja.
Nisu te same "cake" u postojećem obliku toliko bitne, kao ni sama konstrukcija konkretnog punjača, koliko je bitan model razmišljanja i prilaska problemu.

To je suština i na osnovu već viđenih modela treba da razvijete sopstveni model razmišljanja, gde veštom kombinacijom jednostavnih stvari osvarite željeni cilj.

Sam punjač je sada open source projekat i možete ga naravno modifikovati prema svojim potrebama.

Naravno, za svaku modifikaciju postojećih oblika je neophodno što bolje shvatiti rad tog oblika, sa posebnim naporom uloženim u razumevanje zašto je neka komponenta baš tu gde jeste.

Kada "prodrete" u um konstruktora nečeg, nebitno ko je konstruktor, tj. "šta je tekstopisac hteo reći", spremni ste i za modifikaciju nečeg u smislu poboljšanja.
A da se baš sve može poboljšati, - može maltene baš sve! Čak i običan čekić, kao sasvim jednostavna a veoma funkcionalna naprava.

Samo je želja ka tom cilju bitna i naravno stvarno poboljšanje sa opravdanim izmenama.
-----------------------------------


Raspregnut trafo i par snažnijih trijaka, plus jedan MCU i displej, i eto ga punjač neverovatnih mogućnosti!

Raspregnut trafo kao "mek" izvor, sa blago padajućom karakteristikom zbog manjeg stresa svega, tiristori-trijaci kao neverovatno robusni elementi, jer i ako su već arahaični kao komponenta još uvek nemaju konkurenciju u izdržljivosti.
Ono što trijak, pogotovo tiristor, kao struktura mogu podneti, teško je uporedivo sa ostalim upravljivim poluprovodničkim komponentama!

MCU zbog toga što se tu mogu smestiti najmoderniji i najmoćniji algorittmi profesionalnog punjenja, desulfatizacije, ekvalizacije i slično, kao i algoritmi za druge vrste punjivih aku baterija, LCD displej i lako komandovanje, kao i memorisanje nekih preseta ili stanja, a takve algoritme možete sami stvoriti na osnovu pažljivog proučavanja procesa pujenja i ostalog oko toga...

I tako dalje i tako dalje, da ne davim...
------------------------------------------
-------------------------------------------

Evo vam jedne jednostavne i pretpostavljam sveže ideje, koju ja sigurno neću stići da realizujem zbog manjka vremena i terenskog posla, ali ideje koja zaslužuje pažnju i veštijim članovima može obezbediti odličnu polaznu osnovu, na osnovu koje se može napraviti maltene savršen aku punjač multinamenskog tipa i izuzetnih mogućnosti.

Samo uključite vijuge i pažljivo pročitajte ono što vam budem napisao sada:

1)
Prva i važna metoda:
Energija se iz akumulatora MOŽE vraćati kroz trafo nazad u mrežu, posebno lako faznim zasekom, tako što se upravljivi elementi (trijaci) okidaju u prednjem delu mrežnog polutalasa (rastući deo četvrtine sinusoide), tj. od trenutka prolaska kroz nulu pa do momenta kada naizmenićni napon na sekundaru postane JEDNAK trenutnom naponu aku baterije. Ako struja teče IZ aku. ka sekundaru, po presecanju veličine napona koja je jednaka DC naponu akumulatora SCR će se ugasiti za taj smer struje.
To je krajnja tačka (ugao) do kog će se punjač ponašati kao DC/AC pretvarač.
Tog trenutka će se tiristor ili trijak ugasiti ukoliko nema kontinualnu pobudu na gejtu.
Do tog momenta će se energija iz akumulatora vraćati nazad u mrežu i punjač će raditi kao pretvarač sa sposobnošću PRAŽNJENJA akumulatorske baterije, BEZ bitne termičke discipacije i veoma ekonomično pošto će se najveći deo energije pražnjenja vratiti nazad u mrežu.
To je zona invertorskog rada.

Pitate se čemu pražnjenje aku baterije?
Više razloga je u pitanju:
- test kapaciteta,
- poboljšanje desulfatizacije,
- regeneracija,
- ciklično punjenje i pražnjenje.

Potrebno (nužno) je obezbediti izvesnu "mrtvu" zonu, reda 500uS, oko prve presečne tačke amplitude mrežnog napona i napona aku. Ta zona se mora dinamički kretati u zavisnosti od mrežnog napona i napona na aku.
Dakle po bar 250uS levo i desno od te presečne tačke je zabrana trigerovanja.
Razlog je da kod invertorskog rada ne pređemo u nekontrolisano punjenje maksimalnom strujom, već da oba procesa možemo savršeno kontrolisati.

2)
Druga važna metoda:
Kada imamo trafo sa split sekundarom koji ima srednji izvod, i snažne trijake umesto tiristora, na oba kraja sekundara, imamo pravo prvo prepoznati polaritet povezanog akumulatora dok su isključeni (nepobuđeni) trijaci, potom uključiti odgovarajući polaritet sa algoritmom punjenja ili pražnjenja, ili oboje u isti mah, sa nameštenim parametrima za jedan ili oba procesa.
Kompletno upravljanje se svodi samo na odlučivanje oko ugla paljenja trijaka, i tim se arbitrira tri stvari odjednom:
- automatski izbor-nameštanje polariteta prema zakačenom aku, bez obzira kako je zakačen.
- pražnjenje aku,
- punjenje aku.
- pražnjenje i punjenje u isti mah sa nezavisnim parametrima pojedinačnih procesa.

3)
Treća bitna stvar:
MCU bi morao imati split napajanje. Na primer, ako je na 5V, onda +-2V5. Tako bi njegovi A/D konvertori mogli meriti oba polariteta napona i struja na izlazu, tj. na aku bateriji.
Ukoliko su A/D kovertori dovoljno brzi i procesiranje takođe, onda se mogu meriti impulsi na takav način da se stigne u dosta tačaka usemplovati njihova envelopa, po struji i naponu, odakle lako možemo izračunati sledeće:
- stvarnu srednju i vršnu vrednost struja, bilo punjenja bilo pražnjenja. Integraljenjem tog impulsa srednju vrednost, a vršnu vrednost da ne objašnjavam.
- unutrašnju otpornost akumulatorske baterije, obračunatu na osnovu dU u odnosu na dI na akumulatoru.

O mogućim algoritmima da i ne pričam, to je bezgranično mogućnosti. O displeju i metodama rukovanja, automatskih delovanja, memorisanja i preset vrednostima prema tipu baterije, i čak i automatskog prepoznavanja polariteta i veličine baterije, na osnovu unutrašnjeg otpora pomoću omanje "pilot" struje ,takođe neću pričati.
To je stvar vaše mašte i mogućnosti.

U MCU treba dovesti nekoliko signala:
-utvrđivanje prolaska kroz nulu, mrežnog napona na sekundaru,
-merenje trenutnih AC vrednosti napona na sekundarima trafoa,
-merenje +- DC napona aku,
-merenje +- struje kroz aku.
- i naravno tastatura za zadavanje veličina- vrste procesa.

IZ MCU treba da izađu:
- svega dva pina za upravljanje triger sklopovima pojedinačnih trijaka,
- i naravo onoliko pinova koliko treba za displej i neke LED indikacije.

Osnovni koncept energetskog dela je u priloženom pdf, a osnovni zakon upravljanja takođe u još jednom pdf.

Na prvom pdf je koncept, blok šema takvog punjača.
Na drugom pdf je slikovit način upravljanja gde su prikazane zone dejstva (trigerovanja) za pozitivan polaritet aku.
Za negativan polaritet aku se jednostavno prvo trigeruje trijak 1 potom trijak 2, odnosno vremenski zamene mesta.
Naravno, redosled trigerovanja zavisi od polariteta napona na pojedinačnim sekundarima, odnosno trigeruje se onaj trijak kome trenutni polaritet pripadajućeg namotaja odgovara polaritetu akumulatora.
Trijake treba okidati negativnomstrujom gejta jer tako su najosetljiviji u svakom kvadrantu rada.
Zato su triger trafoi i diode na gejtu polarisani tako.

Ostaje samo da uključite vijuge i iskoristite priložene podatke, a slike će reći više od mnogo reči.


I nema na čemu...

Pozz

P.S.

I da ne zaboravim:

Topljivi osigurač na izlazu je prisutan iz samo jednog razloga: Postoji izvesna verovatnoća da nestane mrežnog napajanja (nestane struje) u trenutku dok je neki od trijaka bio u provodnom stanju.
To znači da će zauvek ostati uključen, odnosno da će do kraja iscrpsti akumulaor i spaliti trijak i(ili) tu polovinu sekundara.
Sasvim dovoljna prevencija je topljivi osigurač reda 1.5 puta veće struje od najveće struje punjača.
Verovatnoća je mala ali ipak postoji (ipak smo na Balkanu :-).

Macolag,
Što se tiče struje curenja i to je moguće jer nemam accu od 24v nego koristim dva od 12 na red od kojih je jedan nov a drugi "dobar".Preostaje mi onda druga varijanta sa stabilisanim ispravljačem i po šemi iz priloženog pdf-a.Mada meni ustvari ni netreba punjač od 24v nego od 12 i eventualno 6 dali sam dobro razumeo iz nekog od prethodnih postova da je sve što treba promeniti citiram:" Dovoljno je samo R45 (na mojoj šemi) promeniti sa 1K2 na 2K7 i u bazi Q11 promeniti zenericu umesto 15V na 6V8. Ostalo ostaje isto." i naravno trafo na 14v
Pozz

gorso6973,

Naravno drugar, ako ti treba samo 12V, onda ti je dovoljan trafo sa 14V na sekundaru i fiksni otpornik R45 čiji se donji kraj veže na masu a tranzistor Q11 i njemu pripadajući elementi izbace.
R45 tolike vrednosti da na razdelniku za FB, čiji je on deo, bude oko 5V kada je na aku 13V8.
Onda se napon 13V8 podesi samo onim jednim trimerom od 1K, pošto više i nema onog od 4K7.

Pozz

Hvala Macolag

Nema na čemu.
I nije Macolag već Macolakg, od Macola iz Kragujevca :-).

Pozz

Khm...
Nauckavam ovaj punjac polako u stari dobri Protel99SE...ovu varijantu sa 2 tiristora ...i nekako dodjoh do ovog kola za okidanje gejtova...
koliko me ovo moje malo pameti sluzi, djeluje mi da ce se oba gejta okinuti u isto vrijeme posto su oba sekundarna namotaja na drajverskom trafou isto orijentisana i diode isto polarisane...?

@DSL
nemo da se brineš,_____nisi jedini u toj " Neposlušnoj pameti",
___________________________________________________________________

Koliko mene pamet služi (a sve manje), došapnu ću ti ovo:

....ja znam da TI znaš !---da je @macola u brzini i manjaknju vremena pogrešio u obeležavanju Gejtova na to šemi,

Verujem da TI UMEŠ da rasporediš ---Gde šta ide i verujem da ćeš to dobro da uradiš.

NIJE greška ovde:

Tiristor ne mozes okinuti ako nije pravilno polarisan spoj A-K sta god dovodio na gejt.
Ti pokusavas upaliti oba a upali se samo koji treba.

Kucao sam odgovor na ovo i pokusao da napisem onda jedno teoretsko pitanje ŠBBKBB i onda mi je sve sinulo...
Hvala ljudi...
Iskreno, ovo ce biti drugi put da kreiram stampu u koju ce biti ulemljen neki tiristor...prvi put je bilo sa nekim BRX49, ako se ne varam... :-)

Moje misljenje je da MacolaKg nije pogresio. Ako tiristor nije polarisan da provede impuls koji dobije u tom trenuju nista mu ne znaci ali znaci za drugi tiristor koji je polarisan i on ce da provede.

Preduhitri me @veselinovic.
Tiristori izigravaju diode u dvostranom ispravljacu sa srednjim izvodom trafoa. Vodi samo onaj koji je ispravno polarisan+kontrola vremena vodjenja.-

pOz

Moje mišljenje je da je macola

-- na principu "Copy-Paste" i u brzini obeležavanja "spojnih tačaka" propustio malu sitnicu.

Evo razloga i primera:

To sam vec konstatovao i greska je zanemariva i lako detektabilna...

Gde si se setio tiristora BRX49 ?

Taj mi je detinjsvo "preimenovao" u TO-92 kučištu :)

Evo ga:

Izvinjavam se Macolakg,
Izvrsio sam prepravku za 12v accu i podesio sa akumulatorom umesto one varijante sa stabilisanim ispravljacem jer nemam otpornik 10oma 50w.Sad punjac radi extra.
Hvala jos jednom :-)

Dobro te pamet služi, ali ja nisam pogrešio u ovom slučaju.

Oba tiristora se pobuđuju istovremeno jer postoji samo jedno triger kolo.
Biće okinut jedino onaj koji je u tom trenutku ispravno polarisan.

Tako se to mora izvesti kada imamo jedan triger sklop koji radi sa 100Hz a dva tiristora koji rade protivfazno sa 50Hz.

Inače, ako neko ima bolju ideju baš sam radoznao :-)

Pozz

Šta se to događa sa ekipom?

Niko živi da postavi pitanje u vezi ovog: http://www.elitesecurity.org/p3543426

Dali je to neki nedostatak hrabrosti ili baš volite da vam neko sažvaće hranu pre nego što je progutate?

Moja pamet je, u poslednje vreme, poprilicno diskutabilna...

Nego...Ja, sa strpljenjem pletilje, čekam i ovaj momenat.



U medjuvremenu, tražim gotovo kućište u koje ću sklepati ovaj komšija-proof punjač.

?.......?.......?

_?_ ?_ ?


--" Polako sa to Plaćanje " !


Da nisi možda malko "Over-Klokovao to tvoje Switchersko Napajanje" ---- ? ? ?

_{[Ovu poruku je menjao Trick Fix dana 09.02.2015. u 16:53 GMT+1]}

Pa Trick Efix,

Ideja koju sam postavio je veoma moćna i sasvim izvodljiva.

Radi se o veoma profesionalnoj napravi koja bi mogla imati sve što jedan punjač može imati, samo što ne bih imao vremena da se posvetim potpunoj realizaciji projekta, već bih mogao da asistiram oko tog.

To znači da bi trebalo još neko da pokrene moždane vijuge oko detalja na takvoj napravi, a ne samo da čeka da dobije gotovu stvar.

Međutim, ne vidim neko interesovanje oko toga pa se dalje neću ni truditi u tom smislu.

Pozz

Macola, tebi svaka cast ali nemoj da nas ostavljas kao sto je to uradio Forest Gamp.
Pokusavam da shvatim nerviranje ljudi koji znaju ono sto ja ne znam. Ja bih licno volio da budem na strani tih koji znaju i - nerviraju se zato sto to drugi ne znaju. ALI (uvijek postiji) nisam te srece. No medjutim ja volim lemilicu i tu je mojoj prici kraj.
Pa eto da bude posteno prema nama koji aktivno prate temu i koji otprilike prepoznaju o cemu je rijec a nisu teorijom potkovani, ne odustaj od nas !
bp

Iskreno, i nemoj trositi energiju na onako brutalnu razradu ovakvog projekta. Pre svega, cini mi se, svi su ovde zainteresovani za ovaj punjac pre svega sa amaterskog stanovista i sve preko ovoga bice apsolutni overkill. Kao sto sam ja kao mali, besomucno iznova i iznova citao Dragoslava Dobricica YU1AW, svaki put da bi, kao sto se gleda film iznova i iznova, razumeo po jos jedan dodatni promil one materije koju je opisivao... Nikada nisam dosao do toga da koristim elektronke QQ od po 1kW PEP zato sto bi mi to bilo previse, u svakom smislu. Ali sam sa paznjom citao po 50 puta njegove clanke. |clanak o Wilkinson hibridima mi je ostao urezan u secanje do dana danasnjeg, a poslednji put sam ga procitao kao student, pre dvaes godina... Na osnovu toga uradio jedan mali eksperimentalni hibrid i sabrao na njemu par mW.



Iskreno, radije bih da nam pred noge bacis jos jedan svoj biser (bicu bezobrazan da to tako napisem, bez prizvuka zlobe...) iz neke druge oblasti kojom se bavis.

Naravno da se zahvaljujem na ulozeni trud ovde na forumu, u ime svih, a pre svega u svoje. Ovaj punjac sa dva tiristora je u procesu i ovde ce biti objavljeni detalji iz produkcije...

Je li YU1AW=ex YU1PKW ?

Jeste Boro od Doboja, dok je brada bila crna bio je YU1PKW a sad kad je sijeda-bijela je YU1AW.-

pOz

U tom projektu može lepo osciloskopom da se prati pobuda gejtova i okidnje tiristora,

pa onda igrarija sa pravilnim trigerovanjem tiristora.

Ma milina za rad !

Pretpostavljam da triger kolo treba da izgleda ovako, ako se ne varam, u situaciji sa dva tiristora.
(Btw, nisam navikao da radim sa energetskim komponentama nego sa SMD, pa se moja opaska za velike toruse odnosila upravo na cinjenicu da je to "s one strane PCB", i da je to mnogo glomaznije od nekog 1206 kucista. Ode mi vid na sitno trunje...)

Ma Boro,
Ne ostavljam ja vas nego mi je preveliko opterećenje da odradim i softver i hardver za napravu kojoj ne nameravam praviti produkciju za lične potrebe (a nije mi ni preko potrebna).

Dajte malo da podelimo posao, na primer na sledeći način:
-nacrtam šemu hardvera, neko uradi pločicu i sklopi,
-napišem algoritme i ključne delove programa, neko odradi ostalu šminku oko toga.

Ima ovde ljudi koji to mogu glatko odraditi, a svi možemo dobiti jedan stvarno ozbiljan proizvod koji se može koristiti u profesionalne svrhe, a neće škoditi bilo kom ko ga ima u svom vlasništvu.

Takav punjač bi mogao imati sledeće važne osobine:
-inteligentno punjenje sa proizvoljnim polaritetom aku baterije,
-inteligentno pražnjenje sa rekuperacijom energije nazad u mrežu,
-presetovane algoritme za razne procese i veličine aku baterija,
-fini LCD sa izveštajima o procesu i stanju aku baterije.
-ostvarivi su: punjenje, pražnjenje, test kapaciteta, merenje unutrašnjeg otpora, desulfatizacija, kondicioniranje i td, i td... stvar samo softvera i mašte, i naravno konsultacije sa stručnjacima ili literaturom oko najkvalitetnijih procesa poput onih na modernim aku za viljuškare.

Dakle, naprava koja može dostići nivo da matene "kuva, pere, pegla, ****" :-)

Ono što najčešće "upuca" akumulator na, na primer, pretvaračima za pumpe od grejanja i sličnim napravama je to što se aku besprekidno puni a veoma retko prazni.
Mnogo efekata se tu javlja (da ne budem dosadan sa objašnjavanjem) koji mu drastično skrate vek.
Neretko je da akumulatori na takvim mestima jedva dožive ili prežive garantni rok.

Punjač koji poseduje sposobnost pražnjenja i inteligentni algoritam punjenja, može vršiti takozvani ciklični metod punjenja, poput sibirskih punjača, gde se akumulator puni periodima koji podrazumevaju "dozirano" punjenje, "dozirano" pražnjenje.
Takav metod održava izvrsnu "kondiciju" akumulatora na duže staze, poput optimalne upotrebe u automobilu, kao što je svakodnevna vožnja sa "turama" od bar 20-tak Km ili više.
U takvim uslovima akumulatori najduže traju jer se ništa preterano ne događa u njihovoj eksploataciji.
Niti se često i duboko prazne kao kod kratkih tura tipa kuća-trafika-kuća, gde dožive dva "verglanja" i 2 x 500 metara za nadoknadu potrošenog, niti su pak kao kod ekstremno dugih tura izloženi dugotrajnom punjenju gde postoji rizik da regler nema idealno podešen napon, nego samo malo veći, pa dolazi do gubitka tečnosti i dodatnih štetnih hemijskih efekata.

Sve se to može raditi i ručno. Akumulator se na pretvaraču pumpe za grejanje može ručno prazniti u određenim periodima. Nego to je dodatna obaveza koju često možemo zaboraviti.

Mnogo je lepše kada to neka naprava sama automatski obavlja.

Mikrokontroleri više nisu skupi i najveći troškovi su trafo i kutija kod takve naprave.
Mikrokontroler nudi jednu fantastastičnu mogućnost, da se softver može postepeno nadograđivati i poboljšavati, a hardver ostane nepromenjen ako je pametno iskonstruisan.

To daje mogućnost da neki naš pretpostavljeni punjač doživi mnogobrojne revizije i u nekom trenutku postane stvarno "zverka" od naprave, a ujedno dobijemo izvrsnu, korisnu i veoma edukativnu zabavu.
Dobro sklopljena takva naprava bi mogla biti izvrstan uređaj za reparaciju i kondicioniranje skupljih akumulatora i mogla bi se profesionalno koristiti, kod autoelektrčara na primer.

Open suorce projekat sa više učesnika i sumiranjem usputnih ideja. neka vrsta daljinskog timskog rada.

Na to sam mislio sa tom idejom.

Pozz

Da DSL, sasvim si to dobro razumeo.

Što se sinhronizacije tiče, ona bi mogla ostati na stari način ako se odreknemo anoda tiristora na zajedničkom hladnjaku, nego tiristore stavimo kao diode na krajeve sekundara a da srednji izvod bude na minusu, ili pak da upotrebimo malo skuplje tiristore sa izolovanim krilom za hlađenje poput BTW69, kome je krilo izolovano za 2.5KV pa možemo par komada staviti direktno na hladnjak bez obzira na veze njegovih izvoda.

Ako su tiristori neizolovani i anode želimo staviti neizolovano na zajednički hladnjak, onda se mora imati pomoćni namotaj za sinhronizaciju, a srednji izvod kao iz primera što sam ga nacrtao, je plus pol izlaza.

Oko ovog novog koncepta koji predlažem bi se mogli odlično upotrebiti trijaci iz serije BTAxxx, koji su svi do jednog sa izolovanim krilom, a kojima je cena veoma pristojna, a takođe najjači iz serije (BTA41-xxxB) može dohvatiti realnih 35A Itav kontinualno (mada piše 41 ali je to nepreporučljivo, provereno utiče na radni vek), odnosno pošto svaki radi po jedan polutalas, izlazna struja konačno može biti sigurnih 70A kontinualne struje, što može zadovoljiti za potrebe veoma velikih aku baterija na viljuškarima a za smešan novac, jer na primer BTA41-600B košta oko 2.5-3eura maksimalno.

Veće snage za neke baš ekstremne potrebe bi bile ostvarive sa antiparalelnim tiristorima u bloku, gde više nema ograničenja gornje snage, maltene do nekoliko stotina KW.
Međutim, lakše bi bilo napraviti dvostruki sekundar sa na primer 4 kom. BTA41, gde se može dohvatiti čak 150A punjenja, što bi zadovoljilo i najveće aku baterije kod većih viljuškara na primer...

Druga uloga naprave (opciono) bi mogla biti i starter sa možda 6 komada BTA41 i 200A struje, a da u istoj napravi ostane i inteligentni punjač koji može puniti sa par stotina miliampera svega.
Opet bi to bila samo stvar dobrog softvera za MCU, a hardver bi bio jedan jedini i univerzalan.

Pozz

Ma nisam ni sumnjao u ono sto sam napisao, Macola - trudicemo se (evo mene da lemim i u foto postupku izradim PCB-eee, za pocetak).
Pozdrav za ekipu
bp

Evo uradjena PCB (-str- design)...

Koje feritno jezgro (od ovih na slikama) da koristim za motanje (2x20 navoja) trafojceta ?

Ni jedno.
:-P

@macolakg je radio na toroidu 20mm precnika, materijal N30 TDK/EPCOS. To je materijal sa visokom permabilnoscu pa neki od ulaznih filtera od
nekog napajanja (diferencijalnu prigusnicu) ako ne nadjes toroid, rasturi, tu su korisceni materijali slicni N30 (visoka permabilnost) pa ce raditi u
tom impulsnom trafojcetu. Izaberi neki koji moze stati na pcb, nema puno prostora.-
S lijeva na desno cini mi se prva cetiri na slici su dif. prigusnice.-

pOz

A ovaj na mom PCB-u?

Sasvim će biti ok bilo koje od jezgara za diferencijalnu prigušnicu RSO filtra.
Oni imaju visoku permeabilnost i obično su od N30.

Može iz ATX jezgro driver trafoa, jezgro ulaznog diferencijalnog filtra (kod onih napajanja koja ga imaju), može čak i glavni trafo samo što je mnogo veliki i zauzima preveliki prostor bez svrhe, jedino neće moći ni jedan toroid od storage prigušnica (3V3 i 5V) kao ni mag-amp jezgro za 3V3.

U prevodu, zadovoljiće svako jezgro kojim postignete od 500uH do 5mH sa 20-50-tak navoja (obavezno isti broj navoja sa obe strane).

Kod baš velikih tiristora (>100A) valjalo bi ići na malo veće jezgro R20 ili EE25 ili EI 25, sa materijalom visokog permeabiliteta (N30, K10000 i slično tome).

Taj trafo praktično vrši direktan transfer struje maleckog tiristora ili ovog dodatnog tranzistora kod šeme za duple tiristore.
Prenos se događa forward, dakle za vreme impulsa 1:1, dok se pauza relaksira kroz antiparalelnu diodu.

Ono što je Boro postavio na fotkama radiće sve do jednog (izvini DSL, ali tako je) a kada je šema sa jednim tiristorom onda će verovatno raditi sa većinom diferencijalnih prigušnica, tako kako stoje sa postojećim namotajima.

Kod trigera za tiristor koji koriste direktan prenos impulsa (forward), magnetizacioni induktivitet (Lp)treba samo da je iznad neke granice da ne bi "progutao" previše energije impulsa reaktivnom strujom, veći induktivitet je u principu bolji ali ne treba preterivati jer ako ima previše navoja onda raste termogeni otpor žice pa opet se na njemu potroši deo energije.
Dakle previše navoja opet postaje kontraproduktivno, kao i mali permeabilitet ili malo navoja.

Relativno mali tiristor na primer BT152 ima dozvoljenu pik struju gejta 5A i dozvoljenu pik snagu gejta čitavih 20W.
Taj isti tiristor ima dozvoljenu kontinualnu snagu gejta 0.5W.

Neka bude na primer da u gejt "spucamo" čitav 1A u trajanju od 500uS (što je vrlo dugačko i teško moguće jer triger kola koja sam nacrtao generišu kraći impuls), to biva svega 0.15W kontinualne discipacije gejta.
Tiristore je dobro pobuditi snažnim impulsom jer će do dovesti do brzog rasprostiranja provodnog kanala po celoj površini pelete i eliminisati nastajanje hot-spots na njoj.
Mada kod mog punjača čak ni to nije kritična stavka jer je opterećenje ipak induktivnog karaktera pa struja ne narasta strmo.
Ono što je zanimljivo je da na primer za tiristor od reda 160A Itav, poput T161-160, taj 1A impulsa u gejt je i više nego dovoljan u ovom sklopu punjača.

Trigerovanje je ovde sasvim nekritično i poželjno je samo da se za bar 200-300uS razvije višeod 500mA u gejtu i to će poterati sasvim korektno tiristore od 10-100A Itav, bez frke.

Jednostavan zaključak sledi: sa 1A i oko 300uS triger impulsa, kada su radni naponi reda ispod stotinak volti i karakter opterećenja induktivan, mogu se sasvim uredno pokretati tiristori od desetak ampera Itav do nekoliko stotina ampera Itav, u najvećem broju slučajeva primene.
--------------------

Gde postaje kritično trigerovanje tiristora?
Tamo gde postoji mogunćost visoke strmine narastanja struje (dI/dt), a to su slučajevi kada se tiristori koriste za pražnjenje nekih kondenzatora (na primer cdw punktovanje), i tamo gde rade sa visokim naponima i značajnim parazitnim kapacitetima od snubber kola ili nekog kalema-trafoa ili šta već drugo.
Tu se sasvim pažljivo mora dimenzionisati impuls na gejtu, preciznog trajanja i velike struje, prema konkretnom tiristoru i kolu u kom radi, da se ne bi prediscipirao gejt a da se maksimalno brzo uspostavi provođenje čitave površine pelete.
Kod takvih slučajeva je sasvim štetna nedovoljna pobuda gejta i posle nekog vremena dođe do stradanja tiristora čak i pri relativno benignim strujama u odnosu na ono što on može.

Oni koji su imali prilike da pri servisiranju nekih tiristorskih naprava nalete na oštećen tiristor ili trijak koji je "procureo" ili počeo sam da okida bez pobude, neka budu sigurni da je to nastalo zbog tri moguća razloga:
-preveliki prenapon kod blokiranja (kvar u snubber),
-prevelika brzina narastanja struje (kapacitativno opterećenje ili kratak spoj potrošača, a odsustvo zasićene prigušnice na glavnim priključcima, kojom se kontroliše brzina porasta struje),
-nedovoljna pobuda gejta i formiranje suženog strujnog kanala na peleti, praktično hot-spot, gde dođe do topljenja kristala na tom mestu (ne mora odmah, ali svaki impuls po malo i za relativno kratko vreme kraj tiristoru).
U suštini se svodi na veliku temperaturu pelete, koja je potrajala dovoljno vremena u njegovom radnom veku.

Stari tiristori su bili prilično neotporni na lošu pobudu i vremenom je razvijen mnogo bolji način postavljanja gejt strukture unutra.
Moderni tiristori su desetinu puta otpornji na nedovoljnu i sporu pobudu, ali i oni imaju granicu u tome.

Eto neke pričice oko trigrerovanja tiristora i(ili) trijaka, koja je nekritična kod malih napona (a kod tiristora je nešto ispod stotinak volti baš mali napon, jer se prave i za nekoliko kilovolti a retko ispod 400V). Tu je dovoljno samo malo induktivnog karaktera potrošača i teško da se može i ostvariti neki visok dI/dt.

Kod teških kapacitativnih opterećenja i visokih radnih napona, trigerovanje postaje čitava nauka i prava mala noćna mora od silnih kompromisa. Normalno da u takvim slučajevima snubber mora biti takođe tačno dimenzionisan, a često se primenjuju i kalemovi sa zasitivim jezgrom koji ograničavaju maksimalni dI/dt.

Tiristori su prave "mazge"od poluprovodničkih komponenti, samo ako ih držite dovoljno daleko od kritičnih veličina.
Sasvim lako podnose i po deset do dvadeset puta veće udarne struje od nominalnih za konkretan komad, i ta veličina zavisi prvenstveno od tranzijentne termalne otpornosti kućišta.
Bilo je na primer slučajeva da se u proizvodnji pojave tiristori u kućištu za snažniji tiristor (verovatno iz nekih tehnološko-ekonomskih razloga firme-proizvođača), gde su vrlo velike granice Itsm u odnosu na Itav.
Primer je recimo Iskrin tiristor za 40A Itav koji je stavljan u kućište 80 amperskog tiristora. Kod njega je Itsm/Itav čitavih 27!!! Odnosno Itav je 40A dok Itsm 1080A za jedan mrežni polutalas.

Obično je u datashhet od nekog tiristora priložen i dijagram " Maximum permissible non-repetitive peak on-state current ITSM, versus number of cycles, for sinusoidal currents, f = 50 Hz.".
Može svaki tiristor raditi sa velekim udarnim strujama u svakom polutalasu (naravno ni blizu Itsm, jer je to slučaj za jedan neponovljivi impuls) samo ako srednja vrednost toga ne prelazi Itav.
Kod klasičnih dvopulsnih, tropulsnih i šestopulsnih ispravljača sa kondenzatorom na izlazu, neretko tiristori u svakom polutalasu rade sa nekoliko puta većom strujom od izlazne, ali zato sa uglom provođenja koji je takođe nekoliko puta kraći od polutalasa te se srednja vrednost opet svede na ispod Itav.

Vrlo slična pravila važe i za ispravljačke diode. Kod klasičnog greca sa većim elektrolitskim kondenzatorom-filtrom, udarne struje dioda su tipično 6 puta veće od struje potrošnje, samo što traju 1/6 vremena polutalasa.
Jedna obična 1N540x za 3A Iav (kada su joj nožice pune dužine), može sebi dozvoliti "luksuz" od 200A za 8,3mS ako je bila u hladnom stanju pre toga, doduše jednom, pa može opet tek kada joj padne temperatura na 25*C, ali prođe bez oštećenja i to dosta puta u svom radnom veku.

Malo van teme, ali ne sumnjam da će biti korisno, pošto smo se već dohvatili tiristora i njihove pobude.
Jednostavno opisano, amaterskim jezikom, a koga bude više zanimalo o tome lako će naći dodatnu literaturu i doći do preciznih podataka.

Pozz

[quote]macolakg:



Prikljucujem se projektu , imam dovoljno vremena u penziji sam , elektroniku tu i tamo pristojno poznajem

Preuzimam na sebe deo oko pisanja softtvera , poznajem asembler i C radio sa zilogom motorolom avr-om pic-om ..... dogovoricemo se oko kontrolera i problema nece biti , kad budemo znali algoritme i koliko ce nam matematike trebati

Jedna sugestija/misljenje , merenje struje bih odradio kao na onom ruskom punjacu , sa dava namotaja , trafo se ovako i onako mora motati tako da to nece mnogo komplikovati samu izradu trafoa.
Mislim da je efikasnije i pouzdanije od grejalice od senta.

Da li ima neko sa grupe ko ima mogucnost motanja takvog trafoa (naravno uz materijalnu nadoknadu) , ovde sam mislio na izradu kompletnog trafoa , jezgro tela zicu .... lak za zalivanje istog i pecenje

Predlozio bih trafo od 150 W , sto je dovoljno za skoro sve akumulatore putnickih automobila

Lepo je pred zimu proveriti kapacitet akumulatora , i znati da neces jedno jutro kad ti je auto bas tog jutra najpotrebniji , juriti po prodavnicama za nov

Pozdrav za celu grupu uz ZAHVALNOST G. macolakg

PS mislim da treba otvoriti novu temu

@tomam,

Nema na čemu drugar.
Hvala tebi što želiš pomoći u projektu pametnog punjača!

Čim nađem malo viška vremena, pokrenućemo novu temu koja će biti grupni projekat.

Što se ono genijalnog ruskog merenja struje tiče, stoji da je to stvarno vanserijski genijalan metod, međutim zahteva individualno baždarenje za svaku izvedbu transformatora.

To bi bilo ok tek ako se transformatori motaju na jednom mestu, sa istim jezgrima, telima, distancama i rasporedom namotaja.
Jedino u tom slučaju bi se mogla priložiti neka merna elektronika bez nekih posebnih podešavanja.

Za ovaj novi projekat pre predlažem strujni transformator koji je veoma nekritičan za izradu, može se od mnogo raznih jezgara napraviti, čak i od nekog standardnog mrežnog transformatorčeta.

Mesto za priključivanje strujnog trafoa je lako obezbediti i sasvim je lako obezbediti vrlo tačno merenje jer zavisi isključivo od prenosnog odnosa. Merenje je nediscipativno, odnosno troši svega nekoliko stotina mW.

Možda bi bilo pamatno razraditi i opciju sa trafoom od 1KW sa 4 tiristora gde bi to moglo raditi i kao pametan starter i kao pametni punjač.

Pozdrav drugar,
Macola

Posto sam uradio PCB, veacam se izradi transformatora. Naime imam jedan (rasturio sam ga) fabricki namotan separatno primar od sekundara ali sekundarni namotaj moram (tijelo za sekundarni namotaj) moram ponovo napraviti zbog onog drvenog distancera (kako je Macola opisao na strani br.2 ove teme).
Pitanje: koliki fizicki razmak treba da bude izmedju primara i sekundara, onako kako ga je Macola nacrtao ?

Približno koliko je širok bočni stub trafoa.

Sirina bocnog stuba trafoa je dimenzija onog drvenog distancera koji se postavlja ispod sekundarnog namotaja (ako sam dobro skonto). Mene interesuje koliki je razmak izmedju primara i sekundara (na slici je nacrtano da ga ima) ili moze primar neposredno pored sekundara (bez razmaka) ?

Samo sigurnosni razmak...par mm.

Da. Najlakše je upotrebiti telo koje već ima pregradu između primara i sekundara, a ako se nema takvo onda je napraviti iz dve polovine od vitroplasta bez bakra, debljine 1.5mm, tako da premaši visinu primara za par milimetara.

Te dve polovine uredno zalepiti tako da nema prolaza za vazduh između sekcije primara i sekcije sekundara.
To se uradi tako što se posle prvog lepljenja, posle stezanja lepka, naknadno ponovo nalije lepak po spojevima te pregrade.
Po spoojevima koji ih spajaju međusobno, kao i po spojevima sa telom za motanje.
Ako se zatvore vazdušne šupljine između primara i sekundara, dobije se bezbedonosna margina preko 1.5KV, što je odlično.

Pozz

Ovde nema nikakvog problema da se koristi triak umjesto tiristora?

Kod primene trijaka treba biti oprezan i postaviti automatski osigurač na glavnu granu ka akumulatoru.

Ukoliko iz nekog razloga mrežni trafo ostane bez napajanja, trijak nema šta da ugasi, jer gasi ga trenutak kada naizmenični napon postane jednak naponu aku. i ostaće provodan ukoliko je bio u akciji pražnjenja aku, tj ako je bio okinut tako da bude provodan od aku ka trafou.

Tada bi se akumulator praznio u sekundar trafoa sa DC strujom, bez ograničenja, dok neko ne crkne u toj priči.

Ako se pravi samo punjač, bez pražnjenja aku, onda je bolje staviti tiristore jer oni mogu biti provodni samo u jednom smeru.

Naravno, ima i njih sa izolovanim krilom, i to snažnih, kao na primer serija BTW69-xxx.

Pozz

Ako imaš vremena :

Da li je običan, tromi automatski osig. (nebitno da li je A,B ili C karakteristike , čije izbacivanje/okidanje.....traje ...li ...traje ) dovoljono brz
da zaštiti poluprovodnički Trijak u toj situaciji ?

pOz

Ne nego da spreci pozar, ili eventualno strujne udare.

Elektronika umire daleko brze nego sto je brzina uspostavljanja sile u elektromagnetima osiguraca.

Bolje je brzi automatski osigurač mada može i običan.
Otpori sekundara su obično dovoljni da struju ograniče na nekoliko desetina do stotinak ampera, što je dovoljno da preživi snažniji tiristor poput navedenog BTW69-xxx, koji za jedan polutalas može podneti oko 500A i ta maksimalno dozvoljena struja opada u vremenu i posle oko 12 sekundi ne sme biti veća od 100A. Automatski osigurač će izbaciti za par sekundi maksimalno i to je to.
Automatski osigurači tu sasvim dobro završavaju posao, a merenjem termogenog otpora sekundara i prelaznih putanja od aku ka trafou, može se izračunati maksimalana struja koju može SCR da doživi u takvoj situaciji.

Sa aku od 12V minus oko 1.5V pada napona na SCR u takvoj ekstremnoj situaciji, bilo bi potrebno manje od 21 miliohm otpora da se "overi" jedan BTW69.

Vrlo je teško postići tako malu otpornost sekundara na trafou reda ispod 1KW, a tu ujedno veoma pomaže onaj raspregnut način motanja koji sam svojevremeno nacrtao, jer raste dužina žice sekundara, ujedno i termogena otpornost istog.

Naravno, apsolutno je najsigurnije napraviti simulaciju takve ekstremne situacije, što se radi sa jednom mrgom od diode kroz koju se aku napuca u sekundar, naravno i kroz automatski osigurač.
Pri tom se meri maksimalna struja i njeno trajanje dok osigurač ne otkači.
Ako se to nalazi ispod granica na koje ukazuje dijagram " Non repetitive surge peak on-state current
versus number of cycles" za konkretno primenjen tiristor, onda neće biti problema.

Mislim, mora se shvatiti da postoji dva načina projektovanja nekog sklopa, kao i dva načina pravljenja nečije konstrukcije.

Konstrukcija:
-pravi način projektovanja je da se prvo izračunaju stvari, potom izvrše realne simulacije i merenje graničnih situacija, potom pravi takav sklop sa potrebnim korekcijama da može da podnese granične situacije.
-sa manje računa i simulacija, gde se pretera sa snagom komponenti, testiraju "uživo" granične situacije dosta puta, i ako preživi onda je ok. To je nešto lošiji način jer se u konstrukciji mogu kriti neke zamke, koje su povezane sa dugoročnom primenom a na prvu se ne primete. Mada od tih bolesti pati i onaj prvi način ali ređe :-)

Pravljenje tuđih sklopova:
-putpuna imitacija do u detalj, nekog sklopa koji provereno radi, i tako je pravitelj oslobođen brige oko sigurnosti rada.
-individualne improvizacije na tuđem sklopu, gde pravitelj može znati ili ne znati šta radi.
Ovaj drugi slučaj se svodi na dve verzije opet. Prva verzija je gde improvizator ima dobra znanja i može unaprediti postojeći sklop. Druga situacija je da improvizator izmišlja rupu na saksiji, odnosno MISLI da ima dovoljno predznanja za takvu intervenciju.

Tada samo od lične sposobnosti pravitelja zavisi konačan ishod...

Pozz

P.S.

Sasvim je jednostavno namerno upotrebiti kablove nešto duže i nešto većeg otpora ka akumulatoru, a u cilju ograničenja Itsm.
Na kablu neće biti nekih preterano bitnih gubitaka kod punjenja, a njegova otpornost i induktivitet, zbirno sa otpornošću svih ostalih prelaznih putanja i sekundara, može biti dovoljna da sasvim lagodno tiristor ili trijak prežive ekstremne situacije dok običan automatki osigurač izbaci pod dejstvom delovanja ipak nedovoljnog magnetskog polja od brze zaštite, ali udruženog sa bimetalom u njemu.

Kod tih niskih napona nije posebno teško namestiti dovoljne otpornosti za takve slučajeve.

P.P.S.

Ranije sam za neke moje regulatore motora sa 6 komada SCR, modifikovao automatske osigurače od 3 x 25A, tako što sam ih rasturio i premotao kalem elektromanetske brze zaštite na nivo od 800A (obično su unutra namotaji za 6 ili 7KA).
Sa trofaznim napajanjem od 3 x 400VAC takvih 14 naprava rade oko dve decenije već, na trikotažnim mašinama "Štajger" širom EX YU, sa dosta situacija nastupanja kratkih spojeva u samom motoru koji ima četkice i tesan je, a nakupi se ugljena prašina i razvuče luk od kraja do kraja.
Osigurači izbace bez crkavanja tiristora, lokalno održavanje očisti motor i zameni četkice, digne osigurače i vozi Miško.

Takvi sklopovi pokreću DC motore od 3.5KW sa instant snagom od 10.5KW, koji hiljadama puta dnevno menjaju smer okretanja pod punim opterećenjem. Za vreme promene smera trpe dvostruku snagu od nominalne.
U nekim od tih sklopova imam tiristorske blokove od 2 x 95A, u nekim Iskrine tiristore od 40A, u nekim BTW69-1200.
Ni jedan nikada nije pregoreo.

Normalno da imam veoma pažljivo odrađenu pobudu gejtova sa 6 triger transformatora.

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 16.03.2015. u 19:24 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 16.03.2015. u 19:25 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 16.03.2015. u 19:39 GMT+1]</sub>

macola,

Svaka čast !!!....ko zna, ZNA !

pOz

Da oživim malo temu......

Da li ima napretka u projektu pametnog punjača i pametnog startera?

Pozdrav!

Kako vam se čini ideja da se na R-LED za obrnuti polaritet nakači optokaler i relej da kada se polovi okrenu nastavi normalno punjenje samo na mjesto + dolazi - pol i obrnuto
Ja imam jedan žičani otpornik 15R 50W koji se može podijeliti na dva dijela sa srenjim izvodom po 7.5Ohm ako neko ima mogu i 2, tako da se uz pomoć 2 jača releja,1 tajmera i 1 grebenastog prekidača može odraditi opcija za punjenje i automatsko održavanje (mislim na onu foru o opterećenju pri punjenju što je već pričano u ovoj temi)

1. Zašto nema filter kondenzatora ispred greca i klasičnog ampermetra i voltmetra?
2. Da li za jaču stuju treba veća prigušnica?
3. Može li ova moja ideja od gore da se iskoristi?





_{[Ovu poruku je menjao Zona Balkanska dana 06.11.2016. u 16:43 GMT+1]}

Ideja da se na Macolin punjac kaci "Optokaler" mi se jako svidja !

-- Mislim da Si ga ubo-o u centar mete !

I ja sam primetio da tom punjacu nesto nedostaje, al' nisam znao sta je to ?

Dobar Ti je ovaj predlog !

Kad si vec tako "Duboko u Temi",
-kazi mi, gde da pazarim taj optokaler?

I meni bi trebao jedan, makar samo jedan.

Optokapleri se mogu kupiti u radnjama koje prodaju elektronske komponente ili kod servisera koji popravljaju kućanske aparate ja sam ih nalazio u atx napajanjima te se i odatle mogu izvaditi.
Naravno pored releja i optokalera moraće se upotrijebiti i jedan tiristor da kotva releja ostane u jednom položaju kako bi se spriječilo da relej stalno mijenja + - jer kada r led prestane sa radom prestane i optokaler a onda će se isključiti i relej. Ako upotrijebimo i jedan tiristor problem bi trebao biti riješen. Naravno nakon punjenja prvog akumulatora i stavljanja drugog biće potrebno restartovati ispravljač jer se zna da je mana tiristora isključivanje ali mislim da bi ovo restartovanje neko znao da riješi da se to radi automatski.

<sub>[Ovu poruku je menjao Zona Balkanska dana 13.11.2016. u 12:28 GMT+1][/sub



[Ovu poruku je menjao Zona Balkanska dana 13.11.2016. u 15:19 GMT+1]</sub>

"Optokaler" na to je mislio , nisi se dobro izrazio , napisao . pozz

Griješim ja sa svojih 16 god života a griješe i profesori sa po 15-35 godina radnog staža . Npr miješaju + i - na kondenzatoru itd.

_{[Ovu poruku je menjao Zona Balkanska dana 15.11.2016. u 15:29 GMT+1]}

Da li mi je utisak varljiv ili ja nisam nigdje procitao debljinu žice ta ovaj trafoic za pobudu tiristora 2x20 zavoja.
I još jedno pitanje koji od ovih prstenova mogu da iskoristim ovi žuti su ustvari žuto-bijeli ne znam da li se vidi na slici
Ili ti možda neki od ovih trafoa iz atx-a

Debljina zice nije uopste kriticna, kakvu nadjes, 0.1ili 0.2.
Sto se tice jezgra, to zeleno bi najbolje doslo u obzir jer ima najvecu permeabilnost.

Samo, cini mi se da je malo preveliko.

@zehebi 77, materijal prstena mora biti sa velikom permabilnoscu. Za ljutu nevolju, iz starih stednih sijalica , dva prstena spoji i namotaj.-
Trafo je specifican , vidio si u temi, u tuzli imas covjeka koji ti to moze namotati, mislim da je 200VA trafo ispod 100KM.-
pOz

emiSar meni nije problem transformator namoto sam ih mali milion i dobro svario kako napraviti trafo za napajanje sa labavom spregom primar/sekundar . Nego ja pitam u vezi ovog malog za okidanje tiristora imam ove jezgrice sa slike pa koje odgovaraju to mi nije jasno pošto iskreno nisam nikad se bavio ovim jezgricama

Nista sa slike ne odgovara-mali je permabilitet-zutobijelo 75 zeleni nepoznat ali takodje je nedovoljan treba oko 10000.-
pOz

Može li me neko uputiti na neki domaci sajt gdje opisuju ove prstene kako da ih razlikujem po boji koja im je permabilnost ili na neki drugi nacin kako se oznacavaju.
I drugo pitanje kako na koji nacin motati trafo za okidanje tiristora postavio sam sliku ispod

Ovi zelembaci imaju prilicno veliki permeabilitet, sad, ne secam se tacno koliko ali znam da je daleko veci od zutaca.
Zeleni se obicno nalaze u EMI filtrima na ulazu SMPS napajanja, ja sam ih obicno tu pronalazio.

i ja sam ga izvukao iz nekog starog napajanja samo je možda malo veci od zutaca evo tacnih dimenzija
vanjski promjer 33mm, unutrasnji promjer 17 mm, debljina 7,5mmx7,5mm

Na gornjem postu sam nacrtao sliku kako se mota vaj trafo znaci treba mi samo nacin da mi objasnite kako se mota

Pozdrav, u početku se ispričavam zbog pravopisa, ali koristim google prevoditelj za pisanje poruke. Želim napraviti ovaj punjač, ​​ali za veće struje za poljoprivredni traktor sa mogućnošću paljenja 12V. Koju snagu trebam koristiti transformator (struja, napon), tiristor (model)? Traktor ima starter od 3kW i startnu struju oko 450A.
Pozdravi
Janek