Mislim da su se davno "transformisali".
A ovde ima nekih indicija u šta.

JUPAK ... hehehe ... evo malo nostalgije (kome je dosadno neka ide na Fejs):

JUPAK je skracenica od JUgoslovenska mreza za PAketsku Komutaciju. Oznacava nasu (istorijski) prvu nacionalnu mrezu za prenos podataka po X.25 protokolu i ujedno jos jednu sagu o kratkovidosti i nedostatku vizije razih nasih takozvanih eksperata.

Sve je pocelo 1988. kada je formirana savezna komisija, drugovi iz raznih komiteJa su mozgali i samoupravno se sporazumeli da izgrade nasu nacionalnu X.25 mrezu, po kojoj ce se kasnije "voziti" i svi ostali servisi (X.400, X.500 itd.). Projekat je poveren konzorcijumu firmi, sve pod kapom ZJPTT, a mreza koja je 20 gradova povezala linkovima od 9.6 kbit/s (nazvana JUPAK) je pustena u rad 1989. Koristio se i za vezu izmedju jugoslovenskih univerziteta i biblioteka (DEC VAX + DECnet-over-X.25). A u zgradi Glavne poste u Beogradu je bio postavljen cak i jedan X.400 terminal za slanje email-a. Da, odes u postansku kabinu da saljes email. Smejurija! Sve to je naravno pravdano da i druge zemlje imaju slicne mreze - Francuska (TRANSPAC), Italija (ITAPAC) itd. tako da je sve na prvi pogled izgledalo kako smo i mi, eto, uhvatili voz ka buducnosti. Ali samo na prvi pogled ...

JUPAK je izgradjen 1989, bas u vreme kada je SFRJ pevala svoju labudovu pesmu. I dok su se u SFRJ ljudi pripremali za (klasican) rat, Evropa je vodila jedan drugaciji rat - The Protocol War. Vise informacija o tome mozete da nadjete ovde i ovde. Ukratko, u vreme dok je TCP/IP u Americi uveliko trasirao put formiranju onoga sto danas nazivamo Internetom, telekomunikacioni stratezi u Evropi su bili podeljeni u dva tabora:

U jednom, tzv. "OSI/COSINE camcu" su sedeli nacionalni PTT-ovi, birokratske strukture oko njih (vlade, ministarstva itd.) i kompanije bliske jednima ili drugima.
U drugom, tzv. "TCP/IP camcu" su sedeli univerziteti, entuzijasti i kompanije blize akademskom svetu.

Jugoslavija je i po tom pitanju bila podeljena. Vecina se priklonila "postansko-biroratskoj", top-down inicijativi da se ide na COSINE, koji je vec bio na izdisaju. Neki "eksperti" iz te (COSINE) grupe su u to vreme cak TCP/IP nazivali "nedovoljno standardizovanim" da bi se strategija jedne ozbiljne drzave kao sto je Jugoslavija zasnovala na tome. Druga, manja grupa koju su uglavnom cinili Slovenci, su se zalagali za TCP/IP. Nije tesko pogoditi kom se carstvu bila privolela Srbija i njeni "eksperti" ... nazalost ... Onaj manji deo razumnih ljudi u Srbiji koji su stajali na strani TCP/IP, Interneta itd. je bio maltene u nemilosti vecine. Nepovoljna okolnost je bila i ta sto je vecina pristalica TCP/IP bila u Sloveniji, koja je vec bila pocela da pakuje kofere. Znate vec ono - izdajnici, peta kolona itd. Pa bojkot proizvoda ... jogurti i balvani ... itd.

Ubrzo je Juga pukla, a u Evropi je OSI/COSINE camac potonuo. TCP/IP je pobedio, u Evropi su se formirali EUnet i Ebone, ali taj talas je Srbiju malcice bio zaobisao ... iz poznatih razloga ... Tu pricu vec znaju i vrapci, pa da je ne ponavljam. :-) A imate je i ovde.

Za vreme sankcija JUPAK i X.25 su nam nazalost bili jedini prozorcici ka ostatku sveta.

1996, bas u godini kada su Beotel i EUnet ostvarili nase prve linkove ka Internetu, Telekom Srbija i Pupin Telekom su zajednickim snagama resili da od babe prave devojku, pa je formirana JUPAK-2 mreza, zasnovana na Frame Relay-u. A po Frame Relay-u je pusten i IP, cime je Telekom zagazio u IP biznis. I protoci su "porasli" na 64 - 2048 kbit/s.

U godinama posle toga ta infrastruktura je obnavljana vise puta. Ovako napamet i proizvoljnom hronologijom: stari JUPAK (X.25) je rasformiran, nabavljeni su novi ruteri, napravljen je SMIN (041/042), pusten je MPLS, dosao je ADSL a potom i ADSL2, pojavio se IPTV ... a Carrier Ethernet je postala dominantna tehnologija za povezivanje poslovnih korisnika. To je ono sto znam i cega se secam.

A sada i odgovor na pitanje: cisto sumnjam da je i JUPAK-2 (Frame Relay) do sada preziveo, jer firme kojima su potrebni izuzetno mali protoci uglavnom idu na ADSL. Em jevtinije, em ne zahteva posebnu paricu, em jednostavnije za odrzavanje ... :-)

_{[Ovu poruku je menjao B3R1 dana 15.08.2012. u 14:04 GMT+1]}

Mislim da TS ima jos negde Frame Relay cenovnik sa sajtu..:)

Sad sam i ja nasao, doduse malcice skriveno:
http://www.open.telekom.rs/bus...?temp=0&sid=269&id=272

Ali mislim da su ATM i Frame Relay "legacy" usluge, za bankomate instalirane pre 10 godina, koji nemaju Ethernet portove. Ovo je naravno samo nagadjanje. :-)

Beri,

prvo hvala na ovom overview-u, bas zanimljiv tekst!

FRa ima i dalje, i uglavnom se koristi za neke backup veze i sl. Do skoro je bilo i krajeva Srbije gde L2/L3 VPN nije bio dostupan pa je davan FR po niskim cenama (za institucije koje imaju veliki broj filijala) da bi se ostvarila puna pokrivenost.

Takodje ima i stranih ispostava (adv. kancelarije i sl.) koje traze L2 dedicated vezu ka svojim maticama, pa one i dalje koriste FR.

Pre par godina sam se sreo i sa starim X.25 bankomatima, to se resavalo sa emulacijom na Cisco routeru (x25 pad ili tako nesto).

Poz,
Milenko.

bio bi zahvalan ako neko moze vrlo kratko i plasticno da mi objasni razliku izmedju FR i ATM .

Da ne trosimo vreme na prepricavanje vec odavno ispricanih prica, evo ti dva linka (od 10000+ na tu temu koje Google izbacuje):

http://www.networkworld.com/ne...arguments-frame-relay-atm.html
http://www.sprint.com/business/resources/SPR6859c.pdf