Prve tri carobne reci su metal detector schematic. Drugih pet carobnih reci su metal detector how it works. Probaj pa se javi.

Zakopao deda! Tu je, znamo njivu, al' ne znamo bas tacno :-)...

Jok bre, drugi problem:) Nasao sam literaturu, nisam ni znao da sam madjionicar :P

Postoji vise vrsta metal detektora koji se dele po nacinu rada pa cak se dele i unutar svojih grupa u zavisnosti od toga koliko im je dobra diskriminacija .
Osnovni metal detektori su PI tip (puls, indukcija) princip rada je taj sto salju magnetne impulse u zemlju i ako se tu nadje metal blago se magnetise i krene sam da odasilje slab magnetizam gde sonda tada krene da hvata te signale i putem elektronike obradi signal i obavesti te ili zvucno ili vizuelno. Sto se tice diskriminacije , dosta im je slaba ,mada im i okolina (zemljiste bogato mineralima , rudama metala itd ne smeta puno) nesto bitno ne utice na rad dok je to veliki problem kod ostalih. Ovakvi se dosta koriste u industriji (pravio par komada zbog jednostavnosti izrade koji sustojali na trakama(separacija,kamenoloma) koje su transportovale kamen u mlinove gde se drobio i na trakama u prehrambenoj industriji )
Jos jedan tip PP je taj koji ima drugaciji nacin rada i koriste ga uglavnom lovci na blago (obozavam ih jer su im price inzvanredne i sve lici na film Indijane Dzons , iste avanture ) mada se i on svuda moze koristiti .Nacin rada je taj sto on ima dva namotaja gde jedan sluzi kao predajnik ,a drugi kao prijemnik . Ovakve sam napravio par komada i jedan za mene koji je vec godinu dana u fazi sklapanja i jos toliko ce mi trebati da se testira . Nacin rada je relativno prost i fora je u tome da kada se napravi balans ravnoteza megnetizma izmedju predajnog i prijemnog namotaja i tada prilikom nailaska na metalni deo taj balans primo predaje detektuje prijemni namotaj (tu promenu prijemnog magnetnog signala promenjenog usled nailaska na metalni deo u zemlji) i tada obavestava korisnika o promeni stanja opet putem zvuka ili vizuelno. Ovakvi detektori suveoma osetljivi ,imaju veliku diskriminaciju bas zbog toga sto imaju mogucnost slanja putem predajne sonde promenjiv magnetni impuls u zemlju gde na odredjenoj freq. se razlicito ponasa svaki metal , gvozdje , bakar , zlato , srebro. Ja sam cak u fazi gde razmisljam da na ovom detektoru koji radim ugradim lcd prikaz sa pratecom elektronikom koja ce obradjivati signal sa prijemne sonde i ispisivati o kom se metalu radi . Jos jedna mana je ta koja je po meni neizbezna ,a to je da se stalno mora vrsiti kalibracija to jest balans primo-predajnih namotaja u sondi zbog toga sto na njih dosta utice okolina sto sam naveo u prvom delu i gde je ovaj detektor mnogo osetljiv za razliku od prvog.
Na ovoj temi imam dosta ideja(u vezi modifikacija i poboljsanja samog rada ovih uredjaja nebitno cije su proizvodnje jer uglavnom je princip rada isti sa razlikama unekim sitnim finesam ,a cena uredjaja ogromna u odnosu ulozeno-dobijeno ) koje cu nadam se realizovati u bliskoj buducnosti jer sada mi je dan ''veoma kratak'' . Veliki pozdrav

@Darko_zed

Ha :-)

Prica pocinje obicno ovako:

Zvoni telefon...

Ja: Da...

Neko: da li sam dobio Macolu? Izvinite zbog nadimka, ne znam vam pravo ime.

Ja: Da, ja sam, samo izvolite, svi me tako zovu...

Neko: Cujte, da odmah predjemo na stvar (tisim glasom), nije bas za preko telefona... Mozemo li da se sastanemo u nekoj kafani gde nema guzve?

Ja: zakazem termin i mesto...

U zabacenoj skoro praznoj kafani, sa dva pripita gosta u uglu dijametralno suprotnog od onog gde mi sedimo:

Neko: (osvrcuci se levo-desno) vadi ispod stola akten tasnu, izuzetnog kvaliteta izrade, malo vecih gabarita, sa dva sifarnika za otkljucavanje i otvara je...

U akten tasni vidim jako lepo izradjenu alumunijumsku kutiju sa velikim instrumentom koji ima kazaljku, sa nekoliko prikljucnih terminala odlicnog kvaliteta, 4-5 prelepih preklopnika, sa vrlo profesionalno ostampanim oznakama, kaligrafskim slovima.
Pored "instrumenta", u kesi od ciste svile nazirem postojanje jos nekih predmeta.

Pitam: Sta je u kesi?

Neko: To su sonde, ima ih 4 komada.
Znate, ja sam ovaj uredjaj kupio u Kanadi. Platio sam ga 12000$, ali izgleda da mu se nesto dogodilo u transportu.
Pa pitam vas: da li bi mogli da ga pojacate?
Izgubio je osetljivost, a covek u Kanadi mi je demonstrirao njegov rad.
Zakopali smo zlatni dukat na metar dubine, i on ga je uredjajem otkrio.
Pitam se da ga nije ostetio aerodromski rendgen?
Znate, on mi je objasnio da se SPECIJALNOM metodom merenja otpora zemljista, pomocu ove 4 sonde, koje na odredjen nacin zabodete u zemlju, moze utvrditi lokacija i vrsta metala u njoj (vadi iz svilene kese 4 izuzetno lepo napravljena kocica od prokrona, sa zicama od nekoliko metara).
Znate, ja sam cuo da biste jedino vi mogli da ga "pojacate".
---------------------------------------------------------
Tajac.

Razmisljam: Obrazovan i vaspitan covek, dozvolio sebi da ga prevari ugladjeni sarlatan iz Kanade.
Dobro, moze se desiti svakom...
Nemam srca da mu kazem da je bacio 12000$. Osecam se jadno, i ako je on prevaren...

Posle krace stanke kazem mu:
Znate, nikada nisam video takav princip merenja, i nista ne znam o tome.
Bice najbolje da se obratite izvornom proizvodjacu...

Neko: Uh, vi ste mi bili poslednja nada. Kada sam njega zvao, ne javlja se. Moguce je da je otisao na odmor, a ja se tek za 2 meseca vracam u Kanadu. Znate, jedva sam ga preneo preko granice, a sada treba da ga vracam, bas sam u problemu.
Mozete li makar da pokusate?

Ja: Oprostite, bojim se da mogu nesto poremetiti u uredjaju, jer ne znam princip njegovog rada. Ne bih se usudio da "cackam" po necemu sto ne poznajem.

Neko: Ali ja insistiram da pokusate.

Ja: Zao mi je, stvarno ne bih. Pretpostavljam da je jos u garantnom roku.

Neko: Jeste, jos je u garanciji, ali vec smo ga otvarali. Nekoliko dobrih elektronicara je vec pokusalo. Jedan mi je zamenio nekoliko delova i rekao da su mnogo osetljiviji od bivsih, i Bogami, lepo mi naplatio. Medjutim, opet nista. Svaki pokusaj probe sa jednim ili vise dukata zavrsi neuspehom.

Razmisljam: Tuga! Opet je prevaren.
Posle beskrajnog ubedjivanja, definitivno odbijam da imam ikakav dodir sa tim uredjajem...

Odlazimo. Svako na svoju stranu. On pognute glave. Ja, po ko zna koji put razocaran u moralnost nekih osoba...
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prolaze godine...
Po ko zna koji put zvoni telefon...

Ja: Da.

Neki drugi Neko: Znate, imam nesto za vas, ali nije za preko telefona...

Ja: Znate li tacno gde ga je deda zakopao, i koliko je kilograma u pitanju?

Neki drugi Neko: Da vam neko nije nesto pricao o meni?

Ja: Ne naravno, ja vas i ne poznajem.

Neki drugi Neko: Da niste mozda vidoviti?

Ja: Ne. Nisam.

Neki drugi Neko: Nista. Dovidjenja, izgleda da sam pogresio broj.

Ja: Dovidjenja. Prijatno.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
OVO JE STVARNA PRICA (jedna od takvih).
Nije proizvod maste.
Na nesrecu, nije jedina takva...
Saslusao sam ih par desetina, dok nisam otkrio metodu direktne odbrane pri prvom kontaktu telefonom.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Nekada davno sam imao prilike da sagledam unutrasnjost profesionalnog uredjaja francuskog proizvodjaca "Metadecco".
Bila je to veoma slozena naprava (sa cenom od oko 8000DM tadasnjih), i njen vlasnik je uspesno nalazio grumenje zlata po reci Tari. Radio je na principu merenja interferencije izmedju dva oscilatorna kola (dva kalema oko metar u precniku).

Darko_zed je opisao taj princip.

Takodje sam imao prilike da vidim jos slozeniji uredjaj, u vlasnistvu Geoloskog zavoda Srbije, koji radi na principu emitovanja magnetnog pulsa, i lici na skiju dugacku oko dva metra.

Takodje je Darko_zed opisao i njegov princip rada.

Oba uredjaja su izuzetno slozene naprave, i za bazdarenje zahtevaju poveliki plac, napravljen od posebno dobro preciscenog zemljista, do dubine od par metara.

Pravljenje visoko osetljivih uredjaja te vrste je manji problem od dobrog bazdarenja (za dubine vece od pola metra i male kolicine metala).


------------------------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------------------------------
@Brelak

Google, ne samo da cini coveka madjionicarem, vec pogadja i misli! Ukucate nesto sa jednim pogresnim slovom. A on: da li ste mislili na X (nesto to).....? I pogodi majku mu!!! :-)

Pozdrav

Ne mogu da verujem kakve si situacije imao , pazi dolazilii i kod mene mada direkt u radnju sa svojim zahtevima da resim problem to jest pojacam dubinu i diskriminaciju aparata bez pitanja moze li to uopste da se sredi . Uvek imaju pricu da postoji neko ko to radi uspesno i da je moguce ali je daleko u Cacku , Uzicu , Knjazevcu , Zajecaru itd pa da ne bi slali aparat brzom postom ili licno nosili da to ja resim posto je moguce .I sada posle sat vremena ubedjivanja da to nije moguce i objasnjavanja kako to radi ipak odluce da odu ili posalju debelo plate i z_aebu se e sad neki priznaju da su prevareni , a neki ne sa izgovorom da sada ide dubljle od 1 metar i kada se nesto detektuje uglavnom je metal i mrzi ih da kopaju toliko duboko , navodno. Neke sam cak upalio da se moze resiti ali se moraju zbog velike potrosnje nositi akumulatori od minimum 55Aha sa sobom i bilo bi pozeljno 2 kom i veruj mi da cak i na to pristaju samo da se iskopa cup .



Ovo si savrseno rekao i to moze biti veliki problem i cesto treba vremena i zivaca da se to bazdari i aparat bude pouzdan , mada ne postoji 100% pouzdan aparat ne samo zbog samoga sebe vec i zbog metala(pogotovu zlata jer ne oksidira brzo kao ostali vec se na njemu talozi sve i svasta) koji se trazi i koji sem menjanja strukture delimicno sto dugo stoji u zemlji lagano na sebi stvara sloj minerala i stvara taloge svega i svacega i vara sam uredjaj pri detekciji . U praksi i dosta razgovora sa tragacima (mada se i oni razlikuju i to je definitivno velika razlika u svemu i to na lovce na blago i ostale koji traze stare predmete ,novac itd) i koliko dobar bio aparat nije 100% pouzdan vec po nekim procenama 80% pogadja ,a ostatak gresi bas zbog razloga koje sam naveo.
Mozda nisam 100% u pravu u vezi mojih tvrdnji ali sam te zakljucke doneo iz dosta prakse i rada i razgovora sa ostalima u nastojanju da resim te probleme i pokusavajuci da dodjem do preciznijeg aparata
Veliki pozdrav

Da dodam jos da su me vec dva puta izbacivali sa foruma hobydetektory jer sam pojedinima bio trn u oku ,a ti ljudi su bas oni koje je Dragoljub spomenuo to jest postoje dva soja tih ljudi tamo oni koji prodaju i oni koji kupuju i ne pitaju za cenu , a uglavnom je ista prica posle kao sto je Dragoljub ispricao.
Tamo su tvrdnje da je domet do metar i po mogucnost detekcije novcica od par grama , da razlikuje metale na metar takodje itd itd , svega i svacega sam se nacitao . Navodno su ti uredjaji izradjeni u kucnoj radinosti i da je to velika tajna .
Imao sam prilike otvoriti jedan od tih , cena je bila oko 400 eur i ugledao to jest prepoznao po semi klasicnog fisera ,a svi delovi izbrisani i ocajno je sklopljen ,mada je radio solidno ali ni priblizno onome sto je ispricano da se sa njim moze uraditi.

Najveci problem mi je bio izrada sondi ,jer nikako da savladam nacin na koji se rade to jest zalijuse u neku smesu i kada se izvadi iz kalupa izgleda extra . Pokusao sam sa poliesterom , ne valja , sa jos nekim smesama i nije to to , dosta je krto ili ne ispada lepo , a video rucne radove i extra je.
Sigurno neko zna i bio bih zahvalan da mi sapne kako to da uradim jer vecina vas ima vise godine radnog staza(prosli , videli , radili sve i svasta) nego ja godine zivota i siguran sam da imate neku ideju.
Veliki pozdrav

......Minimum 55 Ah sa sobom da nose ...

i po mogucstvu dva komada

Hahaha, kamo srece da su snimani ti razgovori, bili bi vece blago od tog koga ljudi pokusavaju da nadju :D A ovo za akumulatore je vrlo moguce, jos ako je Black Horse...

Ljudi moji, to je bio jedan od najskupljih ohmmetara koje sam u zivotu video :-).

Priblizavao se ceni HP-3458A (polovnog) :-)

Ovaj drugi bar opravdava svoju cenu, uz to moze meriti jos toga.

Covek je slovima dao 12000$ za los ohmmetar (kada sam rukom uhvatio sonde to mi je licilo na "kazaljkasa" na opsegu X1K).

Prevarant ga je "izuo iz cipela".

Nisam mogao da verujem sopstvenim ocima.

Samo se pitam kojim se trikom posluzio kod demonstracije detektovanja dukata na 1m dubine?

Pitao se ja, ne pitao, korpus delikti je da je "upalilo".

Sprava je bila napravljena sa ekstra kvalitetom kutije, pratecom dokumentacijom (u koloru na lepom sjajnom papiru, sa fotografijama), gde se sonde postavljaju sa proracunom kao za pogodak u artiljeriji. Garancija, pecat, prelepa kozna tasna nalik akten tasni, svilena vrecica, savrseno obradjene prokronske sonde (dugacke 15-tak cm)...

Sve u svemu, spoljasnji izgled takav da mu mogu pozavideti mnogi proizvodjaci "besnih" audiofilskih pojacavaca.

Prava "macka u savrsenom dzaku".

Izuzetno mi je zao sto ne zapisah ime firme (internet je tada bio kod nas u povoju), sada bih pokusao da potrazim da li je jos koji komad napravljen, cisto iz radoznalosti.

Ovaj svet je pun cuda!

Uzmes od nekog plasticara polietilenski granulat, vrlo lagano ga u vecem loncu istopis na oko 180-230^C (lagano ga treba grejati da nema pregrejanih zona jer ce promeniti boju), i nalijes zavojnicu.

Ima fantasticne izolacione osobine, izuzetno male dielektricne gubitke, lep i gladak izgled spolja (ako je kalup gladak, napravi ga od drveta, dobro uglacaj, i namazi veoma tankom slojem motornog ulja pre nalivanja), i vrlo je zilav materijal (ako ga ne pregrejes).

Od istog plasticara mozes uzeti i boju pa ga obojiti (nikako crnu, moze imati grafita u sebi).

Tako.

Ja mislim da je 55Ah nedovoljno te da bi minimum bio 4 komada od 200Ah, redno vezana. E, da, da ne zaboravim, izuzetno je bitno koristiti celicne a ne olovne akumulatore, radi faznog razlike dijametralno reflektovanog stojeceg talasa ;)

@flighter_022 he he ... da VSWR je vrlo zeznuta stvar :) ... samo na srecu nije od uticaja na DC ;)

Zaboravili ste jos dva para akumulatora za merenje Stevan-Boletovog efekta :-)

Za neupucene, Stevan-Boletov efekat radi na sledeci nacin: i Stevan i Bole se napiju pa se "okamene", onda uzmu po jedan par akumulatora u ruke i tako uspostave nisko teziste radi bezbednijeg stizanja do kuce...

Salu na stranu. @Brelak je pitao za konstrukciju.

Nemam sada vremena.
Mislim da cu nocas stici podrobnije da opisem principe naprave koja bi bila zgodna za home-made.

Ili je mozda jos bolje da postavite konkretnu shemu, pa da je maksimalno poboljsamo.

Apsolutno nema problema, ja pre svega zelim da razumem kako sklop funkcionise a ne posto poto da napravim detektor i brze bolje na livadu. Interesuju me VLF detektori, cak sam nasao i jednu semu koju detaljno analiziram i jasna mi je koliko toliko, ali trebace vremena dok je ne razumem u potpunosti kako bih mogao da resim sve probleme koji se budu javili ukoliko se odlucim da napravim bas takav.

Prilozenu semu u sustini gledam kao blokove a trenutno mi nije jasna uloga CD4066 cipa, i sta je rezultat menjanja vrednosti na trimerima R3 i R4 u bloku diskriminatora. Sto se tice sonde, ona je marke Fisher a ako se ne varam dimenzije su 37x41 [cm].

Sad se vratih iz cacka i videh ovu shemu.
Covek koji je ovo konstruisao se tako nakenjao gluposti da to ne mogu da ti opisem na dve strane.
Ovo je obicna budalastina koja (ukoliko je pcb uradjena tacno po shemi) nece raditi.
Tipican primer mistifikacije jedne veoma prosecne naprave, koja uz to i ne radi :-).

Nemam vremena da veceras pazljivije pogledam ovo, ali ti u startu mogu nabrojati poveliku gomilu gresaka (ovako za 5 minuta gledanja).

Evo napravicu jedan kratak spisak (samo da zakacim drugi monitor):
-zvucniku sa emitera Q11 doveden DC 11,3V.
-Paralelno zvucniku stavljen C25 470uF.
-kolektor od Q10 vezan na besmislen RC clan
-umesto PUT strukture (Q4, Q5) imao je jednu slobodnu kapiju U3 za iste svrhe.
-oba PLL sviraju K**** jer se mogu zameniti sa jednim schmidt invertorom i dva RC clana u iste svrhe.
- AKU ili baterije od 18V (2x9), he he...
-volume kontrola pomeranjem radne tacke Q8
-A to sto rade 4066 (ili 4016), to je vec trebali da rade fazni komparatori unutar PLL 4066

Ne mogu da gledam vise, povracacu...

Stavi nesto drugo, ovaj ocigledno za*ebava naivne.
Besmisleno je baviti se ovim sr*njem.

Tebi srdacan pozdrav, a ovom p*deru bih slatko j* kevu.

Evo sad citam post i uporedo gledam semu, za neke stvari sam se i ja pitao cemu sluze a uz to i ne rade al reko batali zvucnik daj prvo ovo ispred, mnogo ispred da vidim :) E a sada cu ja da probam da nacrtam semu onako kako bih ja radio kada bih radio ali za sada ne bih radio semu sa diskriminatorom vec cisto detekciju "necega" :)

@Brelak

Jedna od pouzdanih i jevtinih metoda je napraviti dva ista oscilatora ciji su zavojnice dva potpuno identicna kalema, gde je u prostor i kome su smesteni kalemovi (obicno se zaliju u neku smesu) postavljen i njihov rezonantni kondenzator. Tako dobijemo dva identicna oscilatorna kola sa istim rezonantnim ucestanostima. Treba ostaviti mesto gde su prikljuci kalema i rezonantni kondenzator, nezalivenim, jer mozemo dodavanjem kondenzatora malene vrednosti "natrimovati" da budu bas iste rezonantne ucestanosti.

Jedan kalem se postavlja horizontalno, na nemetalnu "drsku" tragaca, a drugi vertikalno iznad horizontalnog kalema na istu drsku, na takav nacin da zamisljena osa horizontalnog kalema prolazi kroz centar vertikalnog kalema, cija je zamisljena osa pod pravim uglom u odnosu na osu horizontalnog, i medjusobno su udaljeni bar jedan svoj precnik.

Kada se tako postave, minimalno razmenjuju svoja magnetna polja.

Najveci "neprijatelj" LC oscilatora je promena temperature, pa iz toga proizilazi da je takodje neprijatelj tragacima metala.

Gradjom sa dva potpuno identicna sistema oscilatora, na opisani nacin, dobijamo to da nam je donji (horizontalni kalem) detekcioni, posto je donja polovina njegovog magnetnog polja izlozena uticaju metalnih predmeta koji mu menjaju rezonantnu ucestanost, dok je gornji (neizlozen tom uticaju) referentni i termokompenzacioni.

Radi se prakticno o nekoj vrsti raciometrijskog merenja, gde se poredi RAZLIKA ucestanosti ili faze ova dva sistema.

Feromagnetni metali ce sniziti rezonantnu ucestanost donjeg kalema, dok ce je obojeni metali povecati.

Kalemovi se izradjuju da im precnik bude mnogo veci od duzine (prakticno pljosnati, nalik prstenu).
Sto je veci precnik kalemova, veca nam je dubina detekcije, ali (ne moze bez ali) opada osetljivost ka malim predmetima.
Tom problemu se doskoci na takav nacin, da se naprave dva kompleta kalemova koji se mogu menjati po potrebi izbora: dubina ili sitni predmeti (jedan par sa manjim, a drugi sa znatno vecim precnikom). Parovi ne moraju imati iste rezonantne ucestanosti posto se prati razlika. Rezonantne ucestanosti bi trebalo da budu iste u okviru jednog para.

Manje zahtevni korisnici (krupniji predmeti, ili na manjoj dubini) mogu uvesti signale iz oba oscilatora (tako da budu minimalno optereceni) u jedan obican sumirajuci audio pojacavac sa visokoimpendansnim ulazima, gde ce se razlika ucestanosti kalemova pojaviti kao interferencija u audio opsegu, bez obzira sto ucestanosti kalemova mogu biti daleko od cujnih.

Citava vestina pravljenja dobrog urejaja takve vrste se svodi na pedantnost izrade oscilatora i koriscenjem elemenata u oscilatorima sa poznatim temperaturnim koeficijentom, gde se na kraju zbirom njihovih uticaja, dobije da temperaturni koeficijent kompletnih oscilatora tezi nultom.

Poboljsanje se moze izvesti tako sto moze jedan od oscilatora biti "master" a drugi "slave", kontrolisan PLL sklopom cija regulaciona petlja ima jako veliku vremensku konstantu (spor odziv) >30 sekundi. To ce dodatno poboljsati temperaturne osobine sklopa, i omoguciti da se uporedjuju faze oscilatora, cim se dobija izuzetna osetljivost.
Samo poredjenje faza se moze vrsiti ocitavanjem izlaza istog PLL sklopa, pomocu filtera krace vremenske konstante.

Takav sitem nece detektovati nista kada je tragac statican, u jednom polozaju, ali kod bilo kakvog kretanja tragaca, detektovace i najmanje "uzrocnike" promene magnetne permeabilnosti prostora ispod detekcionog kalema.

To bi bili opsti principi, koji se mogu izraditi na bezbroj nacina, a posto je za takav posao potreban specifican poligon koji nema metalnih predmeta u blizini, ne bih se hvatao prakticnog izvodjenja prototipa jer: nemam takav prostor na raspolaganju, i za to je potrebno dosta vremena (koje takodje nemam).

Inace, razmisljao sam da bi se poligon za bazdarenje mogao napraviti od vecih blokova stiropora, gde bi covek koji bazdari i sam detektor bili izdignuti metar-dva iznad tla.

Mogu vam pomoci ovako: teoretskim osnovama, posmatranjem sklopova koje ste konstruisali, njihovom online korekcijom u smislu poboljsanja, i ponekom idejom.

Pozdrav

Mala ispravka oko bazdarenja , a to je da je bas potrebno bazdariti na realnom terenu ako se napravi vec provereni uredjaj da nije prototip ,a ne na idealnom jer sta se desava ako izbazdaris na stiroporu na visini od 1-2m dobijas idealna prostor bez ikakvih primesa u njemu i kada izbazdaris na tome u prirodi ce brljaviti samo tako . Ovo je ok ako je u pitanju industrija i potrebno je detektovati i najmanju cesticu necega metalnog u masi koja ide ispod detektora radice perfektno .
Iimao sam prilike pre par god da napravim uredjaj koji je detektovao metal to jest povecanje mase metala u nekom prostoru , konkretno je pokretna ili transportna traka bila delimicno od metala ispod same gumene trake , valjci , lezista itd i detektor se upuca na tu kolicinu metala u okolini i svaka mala promena u tom prostoru odreaguje detektor i signalizira ili zaustavi proces.
Za klasicne detektore za tragace ili lovce na blago je potrebno izvrsiti bazdarenje na sto vise terena i to tako (kako sam ja radio vise puta) sto iskopam svrdlom rupu do dubine koju testiram i opet na metal koji testiram i ubacim predmet ,- zatrpam i izvrsim test i onda krecu stalna stelovanja i korekcije dok ne dodjem do dobrih rezultata . Isti taj detektor probam cisto na jos par podrucija , recimo kamenita , vlazna itd i pratim da li dolazi do znatne promene mereci istu dubinu i isti predmet svuda i pokusavam pohvatat isve rezultate i doci do neke sredine i izbazdariti tada i onda mogu reci da je 80% pouzdan kada zapisti na nesto i otklon skale pokaze da je to recimo gvozdje ili neki obojeni metal .
Kao sto Dragoljub rece potrebno je itekako dosta vremena i jos vise zivaca da se napravi prototip i kvalitetno izbazdari ,a da je pri tome stabilan u radu i pouzdan .
Recimo da se napravi prototip ovog uredjaja potrebno je prvo bazdarenje u idealnom prostoru(govoreci iz prakse) da bi se uopste vidla diskriminacija uredjaja i uopste funkcionalnost(kao sto je opisao Dragoljub ) i kada se utvrdi da je to sve u redu i radi kako treba pre svega stabilnost rada onda se lagano pristupa realnom prostoru to jest klasicnom zemljistu . Moze doci do toga da uredjaj perfektno radi u idelanom prostoru , a nikako u realnom i skoro je nemoguce izbazdariti ,a uzrok moze biti sama elektronika (oscilatori) , jer ima dosta finesa da se dodje do kvalitetnog uredjaja.
Inace po meni su najbolje omega sonde .
Pozdrav

@Darko_zed

Da Darko,

I mislio sam na obezbedjivanje dobrih i stabilnih performansi uredjaja, bazdarenjem na idealnom terenu.

Za koriscenje na realnom terenu se napravi neka "Null set" komanda.

Kada mozemo "verovati" stabilnosti uredjaja, onda takva komanda bude isto sto i "tara" za vagu, sto vec nije bazdarenje.

Pozdrav

Da bih dosao do zeljenih rezultata da vidim prvo da li sam ja to dobro razumeo :) Ako pretpostavim da se radi o VLF detektoru sa ovakvom sondom tj. tog tipa i da zelim da detektujem sve metale koji se nadju u magnetnom polju a da pritom mogu da odredim da li je u pitanju feromagnetni ili neferomagnetni, blok sema bi bila ova koju sam okacio.

Pre svega bih obezbedio odredjenu frekvenciju ciji bih izlazni signal pojacao "x" puta a potom doveo do Tx namotaja. Original signal sa oscilatora bih uporedjivao sa signalom koji sam dobio sa Rx namotaja (koji je prethodno pojacan) radi odredjivanja fazne razlike (neferomagnetni metali) a u isto vreme bih ga doveo na voltmetar ili nesto poput VU-metra radi detekcije feromagnetnih metala. Sada me pored toga da li ovo uopste ima veze sa mozgom interesuje i to kakva je razlika izmedju toga da li se Tx namotaju prosledjuje sinusoida ili kvadratni signal. Kada budem dobio tu famoznu sondu onda cu pomenuti naravno i njen tip, model i karakteristike pa cemo dalje diskutovati o konkretnim vrednostima, uh :)

@Brelak

Posto je Tx namotaj spregnut sa kondenzatorom, cini oscilatorno kolo, pa ce, sta god "gurnuo" u njega talasni oblik biti sinusan (ako je dovoljan Q faktor).

Blok shema je ok. To je jedna od metoda merenja.

Ok, moja ideja je bila da se frekvencija dobije iz kristala i invertora, eventualno da se doda i delitelj frekvencije ako je to potrebno pa sve to da ide na pojacavac koji ce da pogoni Tx namotaj.

Kolege da li ste ima iskustva sa Fisher F2-11 DD detektorom, kako vam se cini?

Još ni jedan dedin nije nađen njime

(jbg, bilo jače od mene)

A "Babin" ? ___možda Ona zakopala blago od " Poštara" !

ebg,
jače je od mene, i to oko ~3,14 x

Pozdrav svima, evo sada sam nabasao na ovu temu, pa rekoh da se prikljucim.

Cisto jedno teorijsko pitanje, posto vec vise od godinu dana pravim jedan Tesoro Bandido 2 MicroMAX, sto cini mi se da zbog nedostatka vremena ce se razvuci jos koju godinu, recimo da li bi to moglo mnogo jednostavnije da se odradi da recimo racunar (kao neprenosiva varijanta) odnosno konkretno laptop (na terenu) odradjuje onaj deo vezan za elektroniku.

Recimo sad ima polovnih laptopova veoma povoljno, mnogo povoljnije nego sto kosta detektor metala sa najlosijim karakteristikama. Uzme se laptop, posto sonde obicno rade na nekoj frekvenciji od oko 10KHz, iskoristi se audi izlaz na koji ce neki od programa da generise odredjenu frekvencu za "predajni" kalem sonde, a onda vrednost dobijena sa "prijemnog" kalema uvesti na mikrofonski ulaz i jednostavo sa nekim programom vizuelno porediti te dve vrednosti i razliku koja se dobija pri promeni impedansi u kalemovima.

Verovatno bi ovo imalo prednosti jer bi program mogao da generise razlicite vrednosti frekvenci i sl.

@kucnimacak
Ako si dobro pročitao celu temu, pominjali se neki 'kumulatori u parnom pboju komada. Laponja i prateće skalamerije će sigurno zahtevati barem 3 (para)

A i dekin će teško da se nađe (mislio sam na ćup, ne na bakin kolač).

moj savet ti je da svoju iventivnost u konstruisanju metal detektora iskoristis na nekim drugim naucnim poljima,
jer ovo sto predlazes za sada ipak nije moguce, a daleko od toga i da je isplativo ili funkcionalno.
pre svega ne radi vecina sondi na 10khz,
a cak i kad bi uspeo da nadjes ili napises program koji bi neku sondu i neki lap-top "umrezio"
zamisli kako bi ti bilo tesko da u jednoj ruci drzis lap top a u drugoj stap i sondu, fali ti jos barem jedna ruka koju bi koristio za asovcic ili lopatu...

moj predlog ti je da ipak uzmes neki solidan i nov metal detektor cije cene pocinju vec od 200 evra...

Ova problematika sa akumulatorima resila bi se bezicnim napajanjem....

Salu na stranu ovo je dobar primer da se odgovori Brelaku na postavljeno pitanje o principu rada detektora metala, jer ova primedba:

"moj savet ti je da svoju iventivnost u konstruisanju metal detektora iskoristis na nekim drugim naucnim poljima,
jer ovo sto predlazes za sada ipak nije moguce, a daleko od toga i da je isplativo ili funkcionalno.
pre svega ne radi vecina sondi na 10khz,
a cak i kad bi uspeo da nadjes ili napises program koji bi neku sondu i neki lap-top "umrezio"
zamisli kako bi ti bilo tesko da u jednoj ruci drzis lap top a u drugoj stap i sondu, fali ti jos barem jedna ruka koju bi koristio za asovcic ili lopatu...

moj predlog ti je da ipak uzmes neki solidan i nov metal detektor cije cene pocinju vec od 200 evra..."


ne lezi, odavno se u izradi detektora metala koriste mikroprocesori, cak sta vise imam jedan istrument po funkciji priblizan detektoru metala (Elcometar) napravljen 80-ih godina i u sebi ima mikroprocesor, memoriju... a ako cu citirati Voju Antonica tvorca domaceg racunara Galaksije onda se takav uredjaj moze nazvati racunarem.
Takvi detektori metala u principu sadrze stabilisan oscilator koji napaja predajni kalem u sondi, signal koji se dobija sa prijemnog kalema odvodi se prvo na AD konvertor a onda dobijena digitalna vrednost u procesor koji poredi tu vrednost sa vrednostima zapisanim u memoriji (obicno u nekim eprom ili slicnim memorijama) i na osnovu toga ispisuje vrednost na displeju.

Po vec napisanom principu rada svako ce uvideti da onda od gore sponemutog lap topa slobodno mogu da se otkace suvisni potrosaci: DVD rezac, hard disk, monitor.. itd, dovoljno je da ostane maticna ploca i zvucna kartica...

Tacno je da ne rade sve sonde na 10KHz, tu vrednost sam naveo cisto da se vidi OPSEG na kome radi dosta sondi kod detektora metala koji se koriste personalno, a iz razloga jer je to audio opseg koji moze da generise zvucna kartica kod racunara.

Napisati program koji bi poredio izlazni i ulazni signal na zvucnoj kartici ne bi bio problem, veci problem kod izrade detektora metala je napraviti dobru sondu kao i bazdarenje uredjaja.

Jedino si u pravu da je lakse uzeti neki detektor od 200eurica nego igrati se sa svim ovim, ali bas iz tog razloga sto je zanimljivije tezim putem postoji i ova tema.

ja sam na osnovu tvoje izjave da tesora pravis vise od godinu dana pomislio da ti hoces da imas neki detektor koji radi a ne detektor koji se radi i radi i radi i radi..........
pa sam ti zato dao predlog da umesto da se i dalje mucis jednostavno kupis nov detektor za 200 evrica ,
moja greska,
zelim ti srecu u tome sto mislis da ces uspeti,
a ako ikad i uspes javi da vidimo kako izgleda i koliko je taj "frankenstajn" funkcionalan /sumljam da ce biti/ i isplativ /ne verujem/.

cisto radi tvoje buduce matematike,
sonda za metal detektor, minimum 50-60 evra
stap za sondu 30-50 evra
polovan racunar 60-100 evra,
znaci ulaganje 150-200,

sa druge strane neki modeli teknetiksa ili gareta govorim o novim metal detektorima ,
pocinju sa cenama vec od 200-230 evra.
znaci kupis i ides na teren , ne gubis vreme zivce pare, nego aparat i asovcic u ruke i udri,
pa sad ti vidi , tvoj je izbor...

Ma ja i punjac za akumulator pravim godinu dana, ali to nije poenta, poenta je da je korisnik Brelak zapoceo ovu temu da mu se jasnije objasni princip na kome funkcionisu detektori metala a verujem da ima jos korisnika koje ova tema interesuje i koji bi razmenili misljenja, a ne da mu se daju oglasi gde moze i po kojoj ceni da kupi koji.

Samogradnja detektora je lep nacin da se covek zabavi a i da nesto nauci, lako je nesto kupiti, ionako smo postali potrosacko drustvo gde se sve svelo na kupovinu jer je nesto lakse kupiti nego praviti.

Eto ciste matematike: "sonda 50-60 eura", u samogradnji sonda izadje 50 dinara, najobicnija glupost od dva ili tri namotaja zice, naravno potrebno je imati znanje, strpljenja i po koji uredjaj (osciloskop, frekvencmetar, generator frekvence ili racunar koji zamenjuje navedene) ali to nije poenta, poenta je da se kupi tudje znanje i komad zice zaliven u lepo kuciste i sa zvucnim imenom i onda tako svemirski opremljen pravac na njivu po dedin cup.

Ali da ne bi ovo otislo u onom pravcu u kome nikako zainteresovani korisnici nece saznati princip rada detektor ja odoh na pivo na koje pozivam i banebeograd66, jer verujem da se uz pivo lakse raspravlja o ovj temi

Slucajno sam nasao ovu temu pa me interesuje, a vidim da ste experti u ovoj oblasti.
Trebala bi mi sema (vertikalnog) detektora metala koji bih koristio na izlaznom delu mlina za mlevenje plastike za otkrivanje metalnih opiljaka u recikliranom granulatu (meljavi).
Da li tako nesto vec imate i sa kojim problemom bih se moga susresti ??

Hvala unapred na savetima

Kroka

-krompic-

Nema potrebe za detektorom metala, postoje industrijske induktivne sonde recimo proizvodjaca OMRON, mogu da detektuju veoma sitne cestice metala, detektuju na razdaljini od nekoliko cm... mozda one mogu da ti posluze.

Pa to je to , metal detektor , induktivna sonda u svakom slucaju postoji e sada sto sto je to upakovano sve u kompletu je druga prica mada ako je u pitanju sonda samo mora postojati prateca elektronika ili ti baza . Ja sam nesto video od toga i kostalo je poprilicno , nisam radio sa tim tako da ne mogu reci nista vise o tome.

Sto se tice mlinova za plastiku video sam da na ulazu u sitan mlin gde se jos usitnjava vec mlevena plastika postoji elektro magnet na tom ulaznom delu gde se metalni opiljak lepio na metalnu povrsinu po kojoj je samlevena plastika klizala. Ovo je imalo nedostatak kada se pojavi bakar i aluminijum prolazi bez problema . Inace je u pitanju bio vibro dozator i tako je ubacivao materijal u mlin. Inace su uslovi za postavljanje detektora bili nemoguci tako da sam odustao od celog posla , vibracije velike , nemarnost uradu itd itd pa nisam sebi hteo da stvaram glavobolju .
Pozdrav

Hvala na informacijama

Ako ne moze da se montira na mlin za plastiku ja bih ga napravio kao poseban uredjaj kroz koji bih naknadno sipao mlevenu plastiku preko nekog vibro dozera.
Tu nije problem sa metalnim cesticama to moze da se resi i sa neodijum magnetima nego je najveci problem nemagnetni materijali kao bakar, aluminijum, mesing itd.

Ako neko ima neki link ili adresu gde se te sonde mogu kupiti ili napraviti.

Pazi nisam rekao da ne moze , moze ali da ne trpi vibracije mlina ili vibro dozera .Sve zavisi koliko imas mesta i kako osmislis da to postavias direktno na ulaz u mlin .

Pravljenje metal detektora nije uopste naivna stvar da bi radio kako treba ili u suprotnom bacen novac i vreme , imas dosta sema na netu potrazi malo .
Evo linka iz prve i vec vidim dosta podataka https://www.google.rs/search?n...cbcdc&biw=1024&bih=601

Nasao sam ja dosta sema metal detektora na netu ali svi su za otkrivanje pod zemljom i trganje za novcicima, instalacije, kablove, cevi itd.
Ali ovo su u pitanju metalne cestice milimetarskih razmera 1do 3 milimetra da li to moze da posluzi a da radi kako treba

U sustini moze samo je pitanje koliko si sposoban da to izvedes , imas znanja ,prakse , vremena da sve to napravis , modifikujes i pustis u rad . Samo motanje sondi je zeznuta stvar , a kamo li ostala prica . Mozes naruciti knjigu tu negde na netu ,teorija iprakticni deo sve lepo objasnjeno , kupi procitaj i videces gde stojis ,a knjiga mislimda je oko 1000 din , nije mnogo. Ovako ne verujem da ces bas za ovo dobiti valjanu semu , sondu i sve ostalo jer ipak je to kompleksan uredjaj i nece niko tek tako da poklanja ono za sta se debelo namucio . Imas forum Hoby detektori pa pitaj tamo ipak su oni vise upuceni i strucniji za ovo ako jesu ili mozda imaju samo dobru pricu proveri , pa mozda naidjes na neku ideju .

Darko hvala na odgovoru

Nisam mislio dzabe ako neko ima semu proverenog uredjaja ili ima ko da napravi taj uredjaj i po kojoj ceni neka se javi mozemo se dogovoriti !!!

Hvala unapred

Evo link za sonde:

http://www.mikrokontrol.co.rs/...ron/sensing/induktivni-senzori



u principu u tim sondama je smestena citava elektronika (imam ih kuci desetak pa sam one neispravne iz radoznalosti otvarao..) koriste se za detektovanje sitnih cestica metala recimo u prehrambenoj industriji i sl.

druze ovo sto si naveo su takozvani popularni bez kontaktni prekidaci i ja ih stalno upotrebljavam za neke moje potrebe jer menjaju mehanicke i nema habanja , a mogu da istrpe sve uslove na radu sem mehanickih ostecenja naravno .
Pazi on samo odreaguje ako mu na vrhu prineses metalni deo i ta povrsina detekcije je od 4-12mm (precnik samog senzora) zavisno koji je senzor u pitanju . Ne verujem da ce ti to pomoci u ovome sto tebi treba , ovo je nesto sasvim drugo , mada ne mogu da tvrdim da ne postoje takve i sonde koje ce tebi vrsiti posao jer to jos nisam video .Pozdrav

Slazem se da se mogu koristiti kao bezkontaktni prekidaci ali ima izvedba senzora recimo koja se koriste u prehrambenoj ili preradjivackoj industriji, gde recimo navescu primer kada se transportuje uduvavanjem odredjena prehrambena materija na primer brasno, produkt mlevenja, ili bilo sta drugo kroz cev ili kad se sa raznih masina uvlacenje odvodi cevima stvorena prasina, piljevina i sl. pri obradi, onda se na delu cevi (koji je obicno plastican) postavljaju senzori koji detektuju veoma sitne delice metala jer ti delici metala kretanjem velikom brzinom kasnije kroz metalne cevi mogu da stvore iskre koje dovode do paljenja smese vazduha i transportovane materije.... i oni tada isto igraju ulogu prekidaca, cim detektuju prisustvo metala oni automatski stopiraju proces i sl.

Kod ovih senzora postoji mogucnost rednog povezivanja tako da se ostvari potpuno pokrivanje radne povrsine (naravno ako su pravilno postavljeni da ne uticu jedan na drugog).

Malo cu odstupiti od teme detektora metala, ali jedino ovako mogu da pomognem.
--------------------------------------------------------------------------------

Jedna od metoda koja to resava pneumatskim centrifugalnim razdvajacem koji se kod nas popularno zove "ciklon".

https://www.google.rs/search?q...66a65&biw=1024&bih=640

Ta sprava je nalik dugackom levku u koji se na sirokom delu, pod izvesnim uglom ubacuje smesa cestica sa vazduhom.
Metalne cestice imaju vecu masu od granula i na tome pociva sistem razdvajanja.
Masivne cestice ce spiralno kretanje te smese, centrifugalnim silama zalepiti na zid, cestice manje mase ce napustiti "ciklon" zajedno sa vazduhom.
Za proracun takve naprave treba pitati nekog iskusnog masinskog inzenjera koji se bavio tim stvarima (oblast peskarenja, plastifikacije i sl...).
Razlika u masi plasticnih i metalnih cestica, moze biti dovoljna za rad ovakve naprave (konsultovati se sa mas. ing.).

-------------------------------------------------

Postoji i metoda razdvajanja vodom, gde se plastika u tankom sloju sipa u vodu koja blago cirkulise, tj. tece.
Na kraju kanala sa vodom je transporter od sitne zicane mrezice koji odnosi vlaznu plastiku.
Metalne cestice zavrsavaju na dnu kanala.
Posle procesa susenja, plastika je ponovo spremna za upotrebu.
Za plastike koje imaju specificnu tezinu manju od vode (prilican broj plasticnih materijala, videti osobine materijala), takav filter odlicno radi.
Kod plastika koje imaju vecu specificnu tezinu od vode (poliamidi i sl.), gustina vode za razdvajane se poveca dodavanjem nekog procenta glicerina (koji se izvrsno rastvara u vodi i neagresivan je prema vecini plasticnih materijala, opet videti osobine materijala).
Posle procesa razdvajanja ide proces ispiranja ostataka glicerina tekucom vodom, pa opet proces susenja.

-----------------------------------------------------------------

Treca metoda je da se snaznom vazdusnom strujom (koja sluzi kao transporter), usitnjen materijal ubrza do vecih brzina, propusti kroz otvor ogranicenog precnika kome je bocno postavljen snazan magnet. Iza tog otvora postoji cev slicnog (malo veceg precnika) koja sluzi za "lov" cestica koje putuju PRAVO, a to su nemetalne cestice.
Feromagnetici ce vecinom zavrsiti zarobljeni na magnetu (koji povremeno treba cistiti), a dijamagnetici (bakar) i paramagnetici (aluminijum) ce napustiti otvor ZAKRIVLJENOM putanjom zbog sadejstva internog magnetnog polja koje potice od fukoovih struja razvijenih u njima, a kao posledica brzog kretanja kroz magnetno polje.
Zbog zakrivljene putanje, metalne cestice nece "pogoditi" prijemni otvor i zavrsice van njega.
Sto su metalne cestice sitnije, potrebno je vise uzastopnih, suprotnih polova magneta, veca brzina strujanja i manji izlazni otvor.

Veoma dobro odvajanje se postize propustanjem materijala vise puta kroz napravu.

Pozdrav

Slazem se sa obojicom u potpunosti ali je to ljudi veoma slozen proces i iskreno receno filter sa vodom mi je najprostije i ekonomicinje resenje . Kao sto rece Dragoljub sve se treba proracunati napraviti i uz to da radi , opsno z..a.ebano.
Imas specijalne induktivne sonde veoma osetljive koje bi mogao spojiti na red i dobiti lepo resenje ali znas li koliko kosta komad ???
Koliko komada ti treba na red , izracunaj i reci cifru .
Pozdrav

U svakom slucaju je dobro da vidi koja sve resenja postoje pa zavisno od svojih mogucnosti ili potreba da se opredeli za neko.

... ali odosmo mi od teme - Detektor metala...

Pozz

Hvala na ovim iscrpnim odgovorima ja mislim da sam nasao resenjebice gotovo za dvadesetak dana pa cu vam se javiti da li radi ili ne
Hvala jos jednom

Kroka

Evo povratak na temu o detektorima metala, evo jednog clanka o proslogodisnjem Tesla festu, citat je sa sajta:

http://nikolaos1946.wordpress.com/tag/pronalazaci/


"Ovaj proizvod zaslužuje da bude predstavljen u širem svetlu. Detektor metala (minoistraživač) „Mirador” TR-GEO-04 (Ground-penetrating radar GPR) razvila je i proizvodi kompanija „Geologikal prospekting Rus. Ltd” iz Moskve. Reč je o kombinovanom detektorskom uređaju, koji poseduje sondu (radar) i druge komponente za detekciju metala i drugih predmeta ispod zemljine površine. Radom uređaja upravlja kompjuter tipa „Nomad”.

Pomoću ovog detektora mogu da se evidentiraju dielektričnim objekti (koji ne sadrže metal), kao i šupljine ispod zemlje. Zbog toga je ovaj uređaj pogodan za traženje kablova, cevi od metala, ali i od plastike i drugih predmeta koji u sebi ne sadrže metalne delove. S obzirom na dvojnu, civilnu i vojnu upotrebu, može uspešno da se koristi za brzo pronalaženje ukopanih mina i drugih eksplozivnih sredstava. Ovaj uređaj na ekranu prikazuje dvo- i trodimenzionalne slike skeniranog dela zemljišta u vertikalnom preseku, koje se koriste za detaljno proučavanje. Radarska slika na ekranu omogućava da razlikujemo signale objekata prema obliku i tipu materijala, posebno prikazujući šupljine, iz čijeg oblika se može zaključiti da li je reč o mini ili eksplozivnom punjenju u plastičnoj kutiji, sa minimalnim sadržajem metala. Može se koristiti i za očitavanje položaja rasporeda gvožđa u armiranom betonu.

Princip rada zasniva se na emisiji impulsa elektromagnetnog signala preko emisione sonde (radara), koja stvara elektromagnetno polje. Impulsima vrtložne struje se sondira površina tla. Emitovani impuls prodire u tlo, kada naiđe na predmet signal se reflektuje i vraća u sondu. Primljeni povratni signal dolazi do kompjutera koji vizuelno kreira sliku preseka tla ili skenirane površine. Kompjuter obrađuje signal u dvodimenzionalnom obliku (2-D) kao presek ili trodimenzionalno (3-D). Obrađeni signali se prikazuju na ekranu laptopa. Obrada signala uključuje preliminarnu obradu, odnosno uzima u obzir uticaj neravnomernosti površine na direktan prenos signala, kao i neke druge dodatne obrade, kao što su autokorelacije i algoritam za identifikaciju tipa predmeta. Na taj način otkriva dielektrične i metalne predmete veličine 5-7 cm, na dubini od 0.5 – 0.7 m u suvom zemljištu, odnosno na 0,1 – 0,3 metara u vlažnim ili do 0,1 m u vlažnim glinenim zemljištima. Dubina detekcije objekata sa niskim sadržajem metala iznosi 0,3 m. Mirador detektor georadarskim pulsom može da detektuje objekte u terenu koji se razlikuju od njega po dielektričnim svojstvima ili provodljivost elektromagnetnih impulsa.




... Takođe je testiran za otkrivanje protivpešadijskih plastičnih i metalnih mina, prečnika do 10 cm. Ovaj detektor metala našao je primenu u razminiranju kao i u protivterorističkim akcijama, kada su teroristi pretili postavljanjem eksplozivnih naprava u javnim objektima. U sastavu njegovog kompleta je prenosni računar za obradu signala i vizuelizaciju rezultata. Ima detektorsku glavu (antenska jedinica) dimenzije 12x35x3 cm. Maksimalna dubina detekcije kreće između 0,5 i jednog metra, u zavisnosti od sadržaja vlage terenu.

S obzirom na to da prosečna učestalost od 1 GHz nije dovoljna da otkrije plastične predmete manje od 3 – 5 cm, proizvođač je stoga razvio novi model Mirador-2009, koji zrači impuls frekvencije 2,5 – 3 GHz.

Georadar TR-GEO-04 je poslednji razvijen uređaj iz te serije. On emituje impuls sa prosečnom frekvencijom oko 1,5 – 2 GHz. Ta frekvencija omogućuje detekciju na putevima, pa je deset primeraka ovog modela proizvedeno za montažu na auto, što omogućava skeniranje puta.

Upotreba je jednostavna. Antena (detektorska glava), koja je montirana na teleskopski štap, pomera se na maloj visini (oko 5 cm) iznad površine zemlje duž linije pretraživanja, u širini pojasa od približno jednog metra. Kada se kretanje antene završi, monitor prikazuje vertikalni poprečni presek terena uz skenirane linije. U obrazloženju funkcionisanja navodi se da signal sa sonde sadrži dve osnovne oscilacije u pola ciklusa. Metalni objekti, odnosno oni koji imaju različit električni potencijal u odnosu na okolnu zemlju, identifikuju se po znaku prve oscilacije. Vertikalne preseke operator koristi za preliminarno gledanje. Snimanje signala u nekoliko linija duž površine omogućava prikaz horizontalne sekcije ili 3-D slike. Zvučni signal tokom skeniranja ukazuje na prisustvo objekta.

ALGORITAM ZA PREPOZNAVANJE

U kompjuteru postoji algoritam za prepoznavanja klase objekta koji je uočen. Ovaj algoritam koristi bazu podataka koju automatski upoređuje sa evidencijom reflektovanih signala iz raznih vrsta površina. Poredbom dobijenih signala sa snimljenim otiskom, tokom skeniranja po linijama, ili tokom dodatne obrade posle skeniranje površine, dobije se trodimenzionalni pregled skeniranog prostora ispod zemljine površine. Pri identifikaciji pronađenog objekta program će prikazati fotografiju iz baze podataka, radi procene pouzdanosti identifikacije, kao i oblike predmeta na vertikalnom ili horizontalnom preseku. To je posebno značajno kada se georadar koristi za otkrivanje protivpešadijskih mina, jer se time odmah dobija podatak o kojoj mini je reč. Prototip uređaja je testiran sa dva nova modela antipersonalnih plastične mina (PMN, PMN2).

@kucnimacak

E ovo je mocna naprava!

Ima ogroman spektar moguce primene.

Pozdrav

E, da je takav jedan...

Da ne duzim mnogo o metal detektorima ovo je svecki poznat sajt koji se bavi tom problematikom, a sema ima na tone.

http://www.geotech1.com/forums/activity.php

Ja sam napravio White surf PL odlicno mi je izasao pa sam se informisao dosta i ovde na ruskom sajtu. http://vrtp.ru/index.php i ovde http://www.md4u.ru Koristio prevod . U pocetku ovde http://www.thunting.com/smf/metal_detectors-b198.0/ ali ipak najvise http://www.geotech1.com/forums/activity.php

Surf pi je solidan detektor za plazu, ima malu potrosnju i sasvim solidnu detekciju. Kada se fino nasteluje sasvim pristojan detektor.

Ne da je dobar nego odlican.
Stvarno sam ga podesio kako treba. Sad sam mu nasao i neku kutiju pa polako cu da ga ubacim.Jos i neku postolju i to je to.
Pa nek se nadje u kucu.Mozda ce nekad zatrebati. Ko zna!

Interesuje me dali je moguće iskoristiti stari android telefon kao detektor metala tako da se hardverski doda eksterna antena ili nešto slično ? Senzor u telefonu detektuje na maloj razdaljini metalne predmete ali kako mu povećati domet ako je uopšte moguće. Naravno ne mislim da pomoću telefona tražim zlatne ćupove :) nego čisto povećati domet.

Ne moze antena. To bi trebalo neki kalem od primer 100uH.
Inace nenas gde nakaciti zicu a i neces dobiti povecanje detekcija. To je telefon koji je tako napravljen ima neke male vibracije kad se priblizava metal. Inace to je vise za zezanciju.

Ne zove se to antena vec sonda.
Prikljucivanje sonde na android nije moguce, androidi ne koriste nikakve elektrnske sklpove za detektovanje metala, aplikacija aktivira jednu komponentu, zaboravio sam tacan naziv koja meri samo promenu magnetnog polja i nista vise, te komponente postoje i na hard diskovima.
Ako ovde ima nekog ko se ozbiljno bavi ovom tematikom neka se javi da razmenimo iskustva.

Imate li nešto dobre dokumentacije sa šemama metal detektora?
Zakačite ako vam nije teško, unapred zahvalan.

Evo link:http://www.geotech1.com/cgi-bi...e=metdet&file=projects.dat

pOz

Hvala ti, ali imam taj link. Poskidao sam sve inerensantno sa njega.

Interesuje me da li ima neko nešto po računarima.