Brzina i kreativnost opadaju sa godinama, to je sigurno, ali iskustvo starijeg programera može biti vrlo dragoceno.

How old is too old

Kao neko ko se bliži tim godinama mogu samo da potvrdim ovo. B)

On 23.8.2012 22:11, "nikola789" wrote:


Ne znam gde si do sada radio. Ali moje iskustvo govori da u većini firmi
sa kojima sarađujem glavni deo kreativnog posla obavljaju stariji. Mlađe
snage su samo izvršitelji i "fizikalci". Na žalost, većina ih je ubeđena
da su nepravedno zapostavljeni i da bi oni to radili mnogo bolje. Ali
nije tako. Sistem školovanja stvara kadar koji je više namenjen
izvršenju zadatih obaveza. Planiranje, organizacija i upravljenje je za
neke druge namenjeno. Ostaci ranijeg školovanja ( pre Šuvarove reforme)
su još uvek prisutni i to je ono što "kvari" planove novim kreatorima
školskog sistema. Ne može se na nekom tehničkom fakultetu većina ispita
položiti kroz raznorazna testiranja bez usmene odbrane rada. Ne može se
sve naučiti. Potrebno je naučiti i da se razmišlja.

IMHO, biti programer u pravom smislu te reci (biti zidar), vrlo tesko sa 50 ukoliko su izlozeni dsruptivnim tehnolskim promenama, sto bi rekli ameri "can't teach an old dog new tricks". To je i jedan od osnovnih razloga zasto sam izasao iz developmenta i poceo vise da se fokusiram na biznis a sve manje na s/w development. Gro mog posla sada se svodi na pracenje tehnologija i osmisljavanje tehnoloske implementacije poslovnih procesa, a nisam jos no 40u zagazio :) Realno kad gledam klince kako se loze i formiraju tabore i "lepe" se samo za jednu tehnologiju, ja nazalost vidim samo buduce nezaposlene kad izadje tehnlogoija XYZ a oni budu imali 50. Naravno, izuzeci postoje, uber likovi ce i sa 80 moci da vare nove stvari ali vecini ljudi u nekom trenutku prekipi cela ta jurnjava.

Ovo je naravno ekstrapolacija na osnovu tehnologija kojima su svojevremeno baratali danasnji 50-godisnjaci, i moja iskustva su zapravo potpuno drugacija od mkaras-ovih, "matorci" (u onovi mainframe era likovi) vrlo tesko kapiraju cak i osnovne koncept ne-monolitnih i distribuiranih sistema i uglavnom zavrsavaju svoje karijere izbacivanjem mainframe sistema iz kompanija, jedan od njih mi je posle sipao gorivo na benzinskoj pumpi. Njihovo iskustvo u vidu "kreativne sile" je takodje veoma problematicno iz istih razloga, jer njihovi dizajni veoma naginju ka onome sto znaju najbolje (centralizovani sistemi) i to obicno izaziva velike frikcije izmedju njih i development timova a potom i izmedju njih i IT likova koji treba da krpe sva uska grla tih sistema. Ko se izvukao u menadment, izvukao se, ko nije, jbg.

A tu pricu o tome kako bez starca nema udarca i kako je u "ono doba" umelo da se razmislja necu ni da komentarisem mnogo.

@mmix

Mislim da tvoj odgovor zasluzuje novu temu, posto se sve vise susrecem sa programerima koji se pitaju kako podneti tempo i pritisak posle 40-te godine. Svi zahtevaju da se prate najnovije tehnologije, da se radi u najnovijim sistemima koji dolaze sa svojim Framework-ovima za koje je postoje ogromna uputstva od > 1000 strana, i klijenti koji zahtevaju da se sve prezvace u rekordnom roku. Jedno je raditi sa 25-35 godina, kada je mozak u stanju da prezvace sve te informacije, po cenu totalne mentalne iscrpljenosti kada se covek vrati sa posla. Sta raditi posle ?

Ja mislim da idem ka tome da cu otvoriti svoju firmu u nekom trenutku, imam neke ideje koje vrtim u glavi vec neko vreme i da je Srbija ono sto nije (zemlja sa kapitalnim trzistem i bez 147 para fiskalnih nameta) to bi se verovatno vec i desilo. Meni je realno vec sada veoma tesko da nadjem posao samo preko CVa kao programer, uvek se postavlja pitanje kompetencija i toga zasto ja sa 20+ godina radnog iskustva zelim da radim kao programer, sta nije u redu samnom? U CVu mi pise da sam radio mnogo vece stvari od toga, da li je CV laz? Ako je to laz, sta je istina? Cak ne gledajuci samo skillset ja cu traziti vise para, hteti da u 5 idem kuci da se druzim sa detetom (ziva istina, da se ne lazemo), trazicu vise odmora i slobodnog vremena, bicu reakciona struja kad Lisp postance defacto standard u firmi (pu, daleko bilo) , bicu trn u oku svakom energicnom klincu koji je upravo otkrio da je sustina zivota python, itd.

Moja trenutna pozicija na osnovu iskustva je da svaku novu tehnologiju trenutno mogu da razumem i mogu da je "naucim", ali je to po cenu toga da ni u jednoj od tih tehnologija vise necu biti ekspert kao sto sam bio sa 20, 25, cak i 30 sa sve ponosom koji uz to ide , bez da ulazim u to koliko prilike imam da danas iskoristim to ekspertstvo. Jednostavno broj tih tehnologija eksponencijalno raste (svaki CS grad mora da izmisli neku glupost i da od toga napravi neku revoluciju), samim tim je veoma tesko odrediti koja ce biti dominantna a koja ce otici u zaborav i u koju vredi uloziti trudi vreme a u koju ne. Ako ne poznajem vise tehnologija ne mogu da donesem odluku koju cu koristiti, a ako poznajem vise tehnologija onda imam progresivno sve manje vremena da u nekoj od njih postanem dobar, sto je klizav i opasan put jer vodi ka sve slabijem razumevanju iterativno unapredjenih tehnologija sto dovodi u opasnost i posao kojim se trenutno bavim.


Ima tu jos problema, IT industriju danas, kao mature industriju, vodi marketing i sales umesto vizionarstvo, tako da je svaki trud na pracenju tehnologija rezultat trendovanja koje je u sluzbi marketinskih odeljenja kompanija koje ih plasiraju. Znam podosta ljudi koji su potrosili puno vremena, truda i rada da postanu eksperti u necemu, u npr Silverlightu samo da bi ih MS potapsao po ramenu i rekao "super ste, al sad je HTML5/JS glavni". Moja olaksavajuca okolnost je da ne radim sa end konzumerima tako da me iskreno zabole za sve te primene ali dosta od toga creepuje u enterprise svet, sad ako ti putujuci trgovac ne nosi iPad bolje i da ne dolazi.

Znam da sam svojevremeno bio bas ljut na RIM kad su pustili Blackberry. U osnovi inferioran proizvod koji nije postovao ni najosnovnije RFC protokole ( ine postuje ih ni dan danas) i zahtevao zestoke intervencije na strani operatera i firme da bi uopste radio (u vreme kad je dobiti otvoreni port od mobilnog operatera bila misaona imenica) i koji cak i posle godina prodaje radi na bagovitoj platformi. Sve konkurentne tehnologije su tada pravili vizionari koji su racunali na pomoc slicnih zanesenjaka u firmama da ih proguraju, ali ne RIM, oni su zapucali na old-boy klubove, i gurali svoje proizvod top-down od bordova i C level menadzera na dola, preko golf partija do jahtinga. I prodali su inefriorni proizvod. Tada sam bio ljut, danas to razumem. Biti najbolji ne znaci nista ako to ne mozes da prodas, a da bi nesto prodao marketing i sales su vazniji od kvaliteta proizvoda, to bi rekli ameri, possession is 9/10 of the law, kad pare promene ruke tesko se vracaju. Samim tim, ja se sigurno necu baviti programiranjem kad budem imao 50 (ako zdravlje posluzi )

Heh, moj kolega iz bivse firme je imao slicnu situaciju - covek jednostavno ne zeli da se bavi bilo kakvom vrstom menadzmenta (ljudi ili projekata) posto je to radio nekoliko puta i smucilo mu se... covek hoce da pise kod.

Elem, tako krenuo on da trazi novi posao sa ~37 godina, i gde god da ode, nude mu poziciju nekakvog team leadera, arhitekte itd... i cim on kaze da ga to ne zanima, dobije kao odgovor zbunjene face i "paa... nemamo tako nesto... imamo junior pozicije (sa neodgovarajucom platom za njegova ocekivanja) i ovo...".

Na kraju je uspeo da nadje poziciju, ali je bilo jako tesko - a i ta pozicija ima dobre sanse da sklizne u 50% kodiranje 50% arhitektura rad :-)

Ima mnogo parametara koji uticu na krajnji odgovor.

U medicinskom pogledu, nema sumnje da bazicne fizioloske reakcije vezane za misao i motoriku
slabe.

Medjutim, po mom misljenju fizicka/fizioloska komponenta je bitna samo donekle, i nikako
nije u samom vrhu najbitnijih stavki.

Neka 'na prvu loptu' nabacana lista bitnih komponenti bi bila sledeca:

1) Da li si prirodno opremljen za programerski posao ?

Mozemo poceti od najneposrednijih osobina - sklonost ka fokusiranom posmatranju, uocavanju
detalja, sklonost ka sklapanju slagalica, logickom razmisljanju, resavanju zagonetki i problema,
polemici. Dragocena osobina je i sklonost ka igri recima, osetljivost za nijanse jezika. Naravno,
tu je i brzina prstiju, sklonost ka kucanju. Prirodni multitasking - sposobnost da istovremeno
kontrolises veci broj stvari takodje zauzima vidno mesto na listi zeljenih disciplina.

Programiranje (kreativno, dizajn) ima blagoslovenu osobinu da cuva zdrav razum, pruza dragocen
prostor da se logika misaonih sklopova ispita i istera do kraja, neometano raznim koreografijama,
krivinama, spoljnim pritiscima, kvarnim politikama i kojekakvim drugim faktorima.

Ako se sve te osobine steknu, bavljenje programiranjem prakticno produzuje zivot.

2) Da li si pametno odabrao to sto radis ?

Na nekoliko predhodnih tema sam isticao da vezivanje za povrsinske/efemerne tehnologije znaci
tektonske promene karijere, bacanje u kos mase stvari koje si svakodnevno koristio. Stres kao i
osecaj besmislenosti moze strasno da truje i obeshrabruje, zahteva uslove za transformaciju (kojih
mozda nece biti), vreme (kojeg takodje mozda nece biti), i cesto iz mracnog coska izbaci horde
likova spremnih za nastupajuce izazove dok velika vecina ostalih mora da ulozi veliki napor da
pohvata sta se desava.

Jedini, ali apsolutno jedini nacin da se te stvari ne desavaju (i/ili da se hendluju sa lakocom) je
da se teziste struke bazira na sto fundamentalnijim stvarima, konceptima (detalje sam obrazlozio
u http://www.elitesecurity.org/t451922-0#3126694).

Tamo gde trziste ne dozvoljava mnogo duboko poniranje ka dovoljno sigurnim terenima, vrlo
pametna suplementarna strategija bi bila da se familijarizuje sa industrijom u kojoj se radi. Iako
ce se promeniti alatke i vise puta, problemi specificne nishe ce ostati, i steceno iskustvo nece
nikada biti naodmet.

3) Da li volis to sto radis ?

Ima li radosti u tome sto radis ? Ili one prijatne napetosti koja te tera da teras dalje i vidis sta ce
biti na kraju price ? Bez obzira na godine, u svakome od nas cuci onaj isti klinac od pre N decenija
u kojem su iste ili slicne radosti, interesovanja, iste stvari kojima se ne moze odoleti.

Ako je vise nema, dzabe su sve kalkulacije - ili menjaj profesiju ili idi u penziju.

4) Koliko kvalitetno si radio na sebi tokom proteklih godina ?

Starost neminovno nailazi. Glavno pitanje je kako si utrosio vreme do sada, i sa kakvim kapitalom
ulazis u zavrsnicu.

Sretao sam se sa sirokom skalom ljudi u raznim starosnim dobima, intervjuisao od potpunih
pocetnika do likova starijih i po 25 godina sa nekoliko decenija staza u velikim korporacijama.

Najredji su istrajni mislioci, oni koji su se namerili da sloze mnogo veliku slagalicu u smislenu
celinu. Svih ostalih ima u ogromnom broju, od potpunih oportunista koji mogu da provedu i po
15 godina u velikim korporacijama i steknu visoko zvanje a nesposobni su da na intervjuu kazu
bilo sta licno o makar jednom jedinom projektu na kojem su radili, preko fah idiota koji znaju
sve bezvredne detalje o davno zaboravljenoj tehnologiji, do likova koji su tu negde izmedju.

Najbitniji faktor dugorocnog trajanja u profesiji je sve vezano za ucenje. Dakle: da li postoji
resenost da se uci, da li se uci 'do koske', da li se ostavljaju bitne stvari nedorecene.

Licno sam veliki fanatik pristupa u kojem se koncepti sublimiraju do tacke gde i laiku i pocetniku
mozes da efektivno objasnis to sto radis, precizno i tacno. Intenzivno i nemilosrdno traganje za
rezonom, odgovorom na pitanje 'kome je to trebalo i zasto' je prakticno putokaz za siroke avenije
karijere.

Spremnost da se stvari nemilosrdno nazovu pravim imenom (naglas ili ne) je verovatno najdragocenija
osobina za ovu profesiju.

Tako radeci, put u starost je put u jasnocu, licno prosvetljenje, i savrsenstvo.

Iz nekog licnog ugla:

Sledeci rodjendan ce mi biti pedeseti.

Iako ne mogu reci da sam u svakom trenutku jasno video sta ce biti i kako, ali sam svaki korak
obavljao po opisanim principima (jer za bolje nisam znao), mogu sebi samo da cestitam na izboru
i ishodima karijere.

Upravo sam programer/dizajner/neposredni izvodjac radova/svinja koju nahrane da ne bi sami morali
da diraju dugmice.

Cinjenica da sam prosao sve i svasta (beskrajna zahvalnost pripada corporate idiotima koji su sa ili bez
razloga layoff-ovali citave kompanije, kao i odabranoj kolekciji srbomrza na bitnim pozicijama, menadzera
ubedjenih u svoju nepogresivost, lukavima, pokvarenima - svi su mi oni odradili posao) i svugde posteno
pristupio i muski odradio projekte, prakticno nema u uzoj profesiji toga sto mi je nepoznato. Pozitivni
transferi izmedju razlicitih tehnologija i kockice brizljivo slozene u smislenu slagalicu me mnogo cesto
cine brzim od ostalih - manje lutam, manje nagadjam, cesce uvidim paradoks kojim nelogicnosti
i greske objavljuju svoje prisustvo, sve sto radim obavljam sa jasnocom, nemam 'mracne coskove pune
opasnih kreatura koje hoce da odgrizu glavu ako slucajno tamo zadjes' (zapravo - bilo ih je dok nisam
zasukao rukave, zasao i rascistio gamad).

Jeste da se sve cesce gnezdim dok pocnem dan, i da svakih 15-tak minuta zavirujem na ES, ali na kraju
dana izbacujem vise koda kojem gotovo da ne treba nikakav QA.

Procenat korporacijskog bullsh*ta koji moram da progutam se sunja izmedju 0 i 1%. Na vreme kazem da
me ne smaraju da ne bi 'zauzeli znatno nepovoljniji time slot u mom busy kalendaru', i sve je OK.

Svidaju mi se i role gurua (nadgledam, savetujem, ne pipam kod), nesto manje VPEng (ne moze proci bez
politike, a u startup-ima razgovori sa likovima koji zastupaju velike pare a o tehnologiji znaju nista ili gotovo
nista).

Uglavnom - da znate da se itekako moze guslati i preko kilometraze od pola stoleca.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 24.08.2012. u 13:41 GMT+1]}

Ja sam nekad bio zagovornik ovoga ali ne vise. Iako IT jos nije uspeo sebe da ugura u mainstream operational management obrazovanje i sto i dalje nema status kakav imaju marketing i sales (uprkos tome sto prakticno nema firme koja ne koristi neke IT servise), njegov indirektan uticaj na poslovne procese je sve veci. Dolazimo u situacije da se uspsotavljeni uspesni poslovni procesi modifikuju samo da bi se uklopili sa tehnoloskim razvojem u prostom strahu od zaostajanja. Samim tim sedenje na dve stolice ima ozbiljne reperkusije u vidu padanja sa obe.



Sa ovim se definitivno ne slazem. Nismo deca, i postoje drugi ljudi koje zavise od nas. Da li ti stvano mislis da ja volim billing sisteme? Kad sam bio mali sanjao sam da radim loan management? ili procene rizika? Jbg, ja sam hteo ad budem astronaut, ali posto Srbija nema ni more a kamoli kosmodrom, morao sam da se prihvatim onoga sto donosi kintu. Sad sam u slobodno vreme strastveni gamer, mozda bi trebao da otkazem sve svoje ugovore i postanem iOS game dev Budimo ozbiljni trazanje "srece" na poslu je posledica 60+h radnih nedelja kad nemas kad i gde daje trazis drugde Tom konceptu sam bio svedok i ne deluje mi kao uspesan u velikoj vecini slucajeva.

Jbg, ja sam hteo da budem muzicar, klavijaturista + aranzer, nesto kao Dave Grusin ili Quincy Jones.
I nije bas da je bilo apsolutno nemoguce, bar teorijski.

Ali, mnogo bih slagao bih kad bih rekao da nema radosti ni u cemu drugome osim u onome sto sam
originalno namerio da budem. Ima, i to mnogo. Ne samo radosti, nego i one zive sile koja te mentalno
drzi okupiranog necim do mere da dosta slobodnog vremena trosis razmisljajuci o tome.

Iskreno receno, da sam onda mogao da vidim iz prve ruke kako izgleda konkretna zivotna strategija
profesionalnog muzicara, koliko odvratnih kompromisa mora da se preuzme, koliko je grcevita borba
za hleb nasusni, koliko kosta gram savrsenstva u gubicima u svemu ostalome....mnogo bi mi ciljevi
drugacije izgledali.

S druge strane, sustina stvari koje sam voleo u muzici (inventivnost, vic, slojevitost, kompleksnost,
preciznost, mentalna budnost), nadju se u vecim koncentracijama u ovom poslu.

Prema tome - uspevam da nadjem bas dosta toga sto volim.

Ne bi smelo da bude problem promeniti (potpuno ili do neke granice) struku.

Ja sam poslednjih 19 godina bio u IT-u na neki nacin (bilo to DTP, administracija, hardver, networking ili razvoj softvera). E, desilo se pre tacno godinu dana da je hotel u kome sam bio admin i "devojka za sve" sto se tice IT-a bio preuzet od strane drzave, tako da sam tamo ostao samo da napravim primopredaju. Sada upravljam CNC masinama (milling, laser, etc) i sasvim mi odgovara, a privatno i dalje cepam programiranje, a sve to sa 42 godine.

Što lepo piše ovaj Milanche. Pravi književnik. Ovakve postove do sada nisam čitao na ES-u.

Nisam mator, tako da ne mogu previše da doprinesem diskusiji, ali koliko god potcenjivali sebe smatrajte da preterujete bar za polovinu. Ako jedan hemičar kojeg poznajem može sa svojih 80 godina da radi bolje nego ostale laboratorije u gradu, što ne bi i jedan programer? Ako moj zubar ima 65 god i radi bolje nego njegova koleginica od 35, što ne bi i programer? Naravno podrazumeva se da bi stariji veliku količinu codinga trebali da prepuste mlađima i da pređu na neke senior/architect pozicije, ali ne vidim razlog izlaska iz IT branše, ne suši se pamet tako brzo. Bitno je ne biti tvrdoglav i iskoristiti mlade kičme gde ima više kreativnosti i novih načina razmišljanja, a zatim to povezati sa kvalitetnim iskustvom i rukovođenjem kako bi se napravilo nešto novo i kvalitetno.

Takođe, lično smatram da je "starenje" kod nas malo prenaduvano još od radničkih dana, gde se ili radilo ili učilo... nikako oba. Kada su studenti završili sa studijama i postali radnici, pretežno se nisu usavršavali niti proučavali nešto novo, nego su jednostavno sebe upregnuli na jednoj poziciji koju su znali da rade, pa kada je došlo do toga da treba posle 30 godina rada u kancelariji da se nauči jedan običan Word, onda kreću protesti, tvrdoglavost, "ja sam mator/a, šta će mi to?" i sl. U IT granama ne verujem da će takvo ponašanje postati dominantno...

@burex, mi i pricamo bas o tom apspektu industrije, ostati progarmer posle 50-e, bez arhitekture, bez mgmta. Plus budimo realni, korporativna organizacija je manje vise piramidalna, nece svi sadasnji programeri ni moci da udju u gornje eselone cak iako zele, sto znaci promenu struke ili ostanak na programerskom mestu. Nekakvu trasnverzalu po istoj paradigmi jos i mogu da prihvati kao izvodljivu, ali samo u poslednjih 20 godina od kad sam ja poceo bilo je bar 5 dominantnih promena. Ne mora cak ni da bude mainframe, uzbimi jednog clipper programera iz 1990 koji je tad imao 30 godina, koje su njegove opcije danas? Ako se nije razvijao, nikakve, a da bi se razvijao morao je da izabere neki pravac razvoja koji je danas aktuelan, gde doalzimo do klasicne "lako je biti general posle bitke" situacije. Mozda je sa 40 sazvaako Access i sad corak, a mozda je savladao SQL Server i sad moze negde da radi. bar jos neko vrme dok nas cloud ne pojede sve

Ono sto prica @fighter_022 zapravo i jeste najbolje moguce resenje, ako neko ima tu vrstu fleksibilnosti, ne mogu ni da izbrojim koliko puta sam razmisljao o tome da svoju profesiju ponovo prebacim u hobi . Samo sto je slatko, jbg Ide kinta a nisi izlozen elementima Al koliko puta mi dodje da uzmem neku njivu, da okacim diplomu u traktor i nakrivim sesir

Danas je nezgodno vreme za mladje, a kamoli za starije. Prosle godine sam ostao bez posla i ove godine ga nasao, u januaru sam napunio 50 godina.

Znam svasta ali sam na kraju nasao posao jer znam clipper, a hteo sam da ga se resim odavno. Trebalo je nmalo vremena ali sam se vratio u stos. Ima ogranicenja ali radi. Malo je cudno ali se clipper i dalje dobro drzi.

Problem moze biti da se covek vremenom specijalizuje za nesto a to moze da nestane. Pre dvadeset godina kad se pojavio clipper covek je rekao da je zadovoljan sa cobol-om i da mu ne treba nista novo. A novo se pojavljuje svaki dan. Nedavno je mladji kolega gledao koji se poslovi traze i video da se u kanadi traze cobol programeri i satnica je 50 dolara. Ali ne mislim da je to buducnost.

Realno bi bilo da neko sa tolikim iskustvom postane vodja projekta i bavi se upravljanjem projektima. Ima dobru osnovu, i poznaje mnogo sto sta, sto ne znaci da sve to moze da izvede sam. Zato su tu mladji koje moze uspesno da vodi.

Pre koju godinu sam video sajt http://www.cssplay.co.uk/ koji se bavi CSS-om. I onda komentar nekog mladjeg: kako je moguce da to sve radi covek koji ima 45 godina?

Nisu problem godine, nego prihvatanje cinjenica/novina, neke se stvari menjaju i ko to ne prihvati dzaba mu koliko ima godina.

Vic iz davnih dana: programer treba da ide na godisnji odmor ali stalno odlaze jer se pojavilo nesto novo sto treba nauciti. Na kraju je otisao na odmor, kad se vratio dobio otkaz. Pregazilo ga vreme jer mnogo toga nije znao...

Znaš kako, Clipper se koristi još oho-ho od kad, i znam dosta programera koji su radili u njemu... ali neki i DALJE lepo dođu u ovoj gospodnjoj 2012. godini u tipičnu kancelariju, stave Windows XP na mašinu sa 22" ekranom i 1GB RAM, i instaliraju svoj klasični Clipper program da zrači u full screen, pa se vrate oko kraja decembra da pokrenu "novu godinu". Evo, baš sam namestio DOS environment u XP-u na par računara kao uslugu u jednoj kancelariji, jer se matori Clipper program nije hteo pokrenuti i smarao je zbog manjka file handle-ova. Nikom ništa. Drugi su prešli na neku VB6/MSAccess kombinaciju za knjigovodstvene programe, treći su čak uzeli kombinaciju PHP + Firebird na Linux računarima u browserima, a četvrti Javu sa nekom ACID compliant SQL bazom, pretežno MySQL na lokalu, peti su na .net platformi sa MSSQL. Evo, sada cloud se kao izdiže, ali Chromebook se baš nešto ne prodaje najbolje, a dostupnost brzog interneta nije na najboljem nivou. Digium evo nudi Asterisk CloudPBX, ali koliko sam upoznat i dalje svako želi da drži svoju telefonsku centralu u ormanu on-site, povezan na bakarnu paricu, a ne bog zna gde na nekom bezimenom serveru. Web aplikacije su već trebale da preuzmu tron, ali eto vidimo povratak aplikacija raznih kvaliteta koje smo nekad videli 90tih, u vidu ikonica na AppStoreovima raznim, i to ne samo za mobilne platforme. Na OSX AppStore-u imamo izuzetno debilne aplikacije za 3$, ekvivalent ružnih i glupih shareware programa 90tih koje niko nije kupovao osim par nesretnika. IE6 se i dalje koristi (jeb... život) zbog bog zna kakvih in-house ActiveX aplikacija po svetu. WindowsNT4 i dalje pokreće bankomate. Ono što hoću da kažem jeste, osim ako neko nije imao manjak pameti/nesreću da pravi full-time Apache HTTPd modul u Erlangu za interakciju sa Silverlight aplikacijom koja radi samo u IE6, nije toliko lako da biva ostavljen u prašini. "Warning window" je dovoljno velik da se odluči da li ide abandon ship na nešto drugo ili ne. :)

Naravno, ovo je samo moje zapažanje, nisu činjenice... ;)

Uh kako dobra tema. Ovo bi valjalo da bude top. Iskreno vrlo cesto pomislim na to. Cak na samom pocetku karijere me isto mucilo. Imao sam srecu da sam uleteo u ludu firmu gde se radilo sve sto ne znam i super brzo i bio je to krvav rat koji sam na kraju dobio. Jos tada sam sebi rekao: auu sefe, nema sanse ovo da radis sa 50+, pojesce te klinci dok se vratis sa odmora!

Zato i jesam sad tu gde jesam. Pokusavam da ucim nove stvari van programiranja kako me ne bi gledali kao brku iz kanc 15 koji nesto drlja.

Cak nije stvar ni u novcu. Kad zaradim brdo love (koja samouverenost a :) ) opet ce 50-te doci i sta onda? Sta cu onda raditi? Jako tesko pitanje. Gledam sta pise @milanche, svestan je on vrlo dobro sta ga muci ma sta on ovde napisao. Gde je @Dragi Tata nestao? Seca li se neko @Leke? (stvarno gde su oni?)

Moj ujak ima 50+ i radi kao Clipper programer. Sreca njegova pa njegov program sije po brzini ove nove pa ima sta da radi, ali vidim da je poceo da gleda gde da bega. Vidim i da se nada da ce dogurati do 60-te u kliperu pa u penziju jer njegova firma (300+ zaposlenih) nece da izbaci kliper tamo gde radi ko zmaj. Mozda ce on imati srece.

@mmx je odlicno rekao na kraju posta, da se pazari komad zemlje od kojeg moze da se zivi 100 godina pa da klincima pricam kakvi smo hakeri nekad bili (to su one fore kad stariji sada nas smaraju sta su radili sa onim ludim imenima hardvera i softvera kao da mi znamo sta pricaju :) ).

Imam drugara u Srbiji, radio je dugo kao inzenjer pri lokalnom ISP-u (i to ne bas malom ISP-u). Onda je jednom digao ruke od IT-a, i to 100% (nije cak ni svoj racunar odrzavao vec je davao sitne pare nekom drugom za to) i poceo da pravi profesionalne tricikle... posle nekog vremena i da ih dosta dobro (i skupo) prodaje.

Znaci, ne mora (novi) posao cak ni da ima veze sa IT-om. E sad, da li bi neko uspeo u suprotnom smeru (da recimo radi sa glodalicama, vari, brusi itd), pa da predje na programiranje, graficki dizajn, administraciju ili nesto sasvim deseto u okviru IT-a, ne znam. Verovatno to jako zavisi od svestranosti osobe.

Secam se vremena, mislim da je bila 1999/2000 godina. Malo zabaviste negde u Vojvodini. Zove me kolega da mu pomognem da instaliramo neke racunare. Tu je racunovodja bila jedna bakica, bukvalno 6 meseci pred penziju, kao racunovodja sasvim ok ali je o racunarima imala samo najosnovnije znanje. Mi smo se malo dvoumili da li da nju i pocnemo obucavati za rad sa racunarom i sa nasim racunovodstvenim programom, ili da krenemo sa tim kada dodje njena zamena. Ona nas pocne zezati "Sta kao vi klinci mislite da ja ovo ne mogu da naucim? E bas da vidite!"

I stavrno, za nekih 2 nedelje zena je knjizila sasvim efikasno. Sa druge strane, bilo je slucajeva gde osoba od 24 godine nije mogla ni posle X sati rada da nauci osnovno, i pravila najglupavije greske, koje moj sin od 4 godine ne bi :D

Burex, file handleovi mogu lako da se nameste u fajlovima:

c:\windows\autoexec.bat
c:\windows\system.ini

Ako ih nema, kreiras ih. Nisam 100% siguran za system.ini (naziv fajla), a lokacija je ili tu ili u windows\system32

Ovo je upotrebljavano pod WinXP nekih 7-8 godina (do prelaska na Win7), za softver koji je bio radjen u FoxPro (DOS verzija).

@ivan.mojsilovic



Pitanje je lako, odgovori su teski. Ako nista, uvek mozes da muvas medicinsku sestru koja ti menja
infuziju na poliklinici. Ocistis vestacku vilicu da se cakli, izglancas c'elu, skupis stomacinu ispod kaisa
pa dobro pritegnes pa samo napred - pozoves damu na jedan valcer. Posle toga, mozda padne neko
besplatno merenje nivoa secera u krvi.

Salu na stranu, disproporcionalno mnogo se cvikate od pete decenije zivota. Mnogo su teze dvadesete.
Gomila zadatih prepreka koje treba osvojiti, mnogo morona sa kojima se treba ubedjivati oko prava na
sopstveni zivot, od kuce preko fakulteta do radnog mesta, masa zahteva realnih i nerealnih da se dokazujete
svemu i svakome, i kome hocete i kome necete, i zbog svega toga - strasno malo vremena da se radi
tacno i jedino ono sto vas zapravo zanima.



Doktore, kakva mi je dijagnoza ? Hocu li jos dugo ?



Secam se obojice.

DragiTata je ziv i zdrav, radi isto sto je radio za dobre firme i koliko znam ne pada mu na pamet da se
bilo cime drugim bavi. Spada u one kojima ta profesija savrseno pasuje. Za razliku od mnogih od nas
ima njuh za prave stvari i sve novo osvaja u fundamentu sa daleko manje zuljanja. Od mene je inace
mladji jedno 7 godina, tako da ima jos najmanje 40 godina profesionalnog rada pred sobom.

Programiranje je veština pomoću koje korisnik stvara i izvršava algoritme koristeći određene programske jezike da bi napravio računarski program.
Programiranje sadrži elemente umetnosti, nauke, matematike i konstruisanja. Ovo nisam ja smislio i nije moja definicija ali sam rad da u nju poverujem.
Da li je uvek presudna fizička snaga i izdržljivost za programiranje ili je važnije iskustvo i kontinualno usavršavanje?
Da li se pisci, slikari,arhitekte, fotografi, pevači i, ... ostali umetnici dele po godinama starosti?
Da li je neki maratonac osvojio trku u dvadesetim godinama ili neki sprinter u četrdesetim?
Neko reče da poznaje nekoga ko nije hteo da napreduje već je želeo da do penzije ostane "mlađi referent". Mora da je imao svoje razloge ali to godine
sigurno nisu bile.

Jbt pa ti planiraš da završiš kao broj jedan :)

Tako pametan + da izgledam kao Alan Ford. To bi bilo nesto.

config.nt sam menjao, tačnije.

Uh, da, to je to verovatno... Krecana u glavi, pocinjem da zaboravljam ;)

Ajd da izjavim i ja nešto za TV Dnevnik :)

Složio bih se sa Milančetom oko jedne bitne stvari, a to je da je u programiranju najbitnije naučiti fundamente profesije, a sve ostalo je manje više jednostavno nadograditi. Jeste, tehnologije se menjaju i usavršavaju, ali isto tako napreduju i metode za usvajanje istih, kao i dostupnost materijala za učenje. Mislim, siguran sam da će se "stara garda" setiti kako je izgledalo učenje nekog jezika u vreme pre interneta i googla. Imaš help fajl, možda uspeš da nabaviš neku knjigu i eventualno nađeš nekoga da ti pokaže osnove i to je to... sve ostalo naučiš metodom pokušaja i pogreške, što može da potraje. Danas, sve je dostupno online... brdo besplatnih knjiga, tutorijala, gotovih kodova, foruma na kojima možeš da postaviš neko pitanje koje te muči i u 90% slučajeva će se javiti neko da ti pomogne. Tako da, koliko je nekada bilo bitno postati ekspert za neki jezik, danas je mnogo bitnije postati ekpert za korišćenje pretrage :)

Na stranu što se tehnologije uglavnom ne menjaju iz korena, već je u najvećem broju slučajeva dovoljno nadograditi prethodno stečeno znanje. Mislim, šta se to fundamentalno promenilo u programiranju za sve ove godine ? Petlja je i dalje petlja, grananje je i dalje grananje, baza podataka je i dalje baza podataka, socket je i dalje socket, pointer je i dalje pointer itd. Prema tome, ko je naučio te neke osnove, može da ih primeni u bilo kom jeziku današnjice. Takođe, šta se to drastično promenilo u jezicima koji su već duži niz godina mainstream i sa kojima se gotovo sve može uraditi ? C++ na primer ? VB ? Java ? PHP ? Gotovo ništa, nove verzije jesu donosile nešto novo, kao recimo što je VB.NET doneo OOP koji pre toga nije postojao u VB-u (barem ne u potpunosti), ali to ne znači da se taj jezik mora učiti od nule. Sve što treba je naučiti razlike između nove i stare platforme i usvojiti novu OOP filozofiju, ali to je to. Meni je recimo trebalo (jednom kada sam se odlučio da se maknem dalje :)) cirka 15-tak dana da se prešaltujem i osećam kao kod kuće. Kada sam dovatio C#, skontao sam da ni to nije neki problem, jer se sve radi manje više isto kao u VB-u, samo je sintaksa drugačija. A tu bih iskoristio i priliku da priupitam da li neko ima ideju, koja je poenta C# kao jezika ? Po meni, to je nekakav hibrid između VB i C++, gde sintaksa naginje ka C++, a brzina izvršavanja više ka VB :)

Dalje, ako pričamo o mainstream jezicima, mislim da je jako bitno prilikom odabira jezika znati za šta će se taj jezik koristiti. Recimo, moje neko shvatanje problematike je da C++ nema premca u razvoju igara, sistemskih aplikacija, raznih jutilitija, softvera za obradu zvuka i videa, obradu velike količine podataka i sve ono gde je jako bitna brzina izvršavanja koda. Kada se radi o (mahom poslovnim) desktop aplikacijama, tu su VB.NET i C#, kao RAD jezici. Prednost Java-e vidim u razvoju cross-platform aplikacija gde je bitno da se aplikacija isto ponaša na bilo kojoj platformi. I konačno, tu je PHP za web programiranje (pomenuo bih i HTML, ali to po meni i nije neki programski jezik, nego više onako... :)). Svi ostali jezici su tu manje više kao nekakva alternativa mainstream jezicima ili mi se barem tako čini.

Tako da, otprilike ciljna grupa (platforma, vrsta aplikacija, klijent...) za koju ćemo programirati određuje i koji jezik ćemo koristiti. A ako ne znamo koja je ciljna grupa, naučićemo više njih, što naravno zahteva određene ustupke. Recimo, nećemo postati eksperti ni za jedan jezik, kao što je mmix lepo primetio. Međutim, da li je danas bitno biti ekspert za bilo koji jezik ? Opet ću pomenuti svoj primer. Kada sam počinjao programiranje, hteo ne hteo, morao sam da se ograničim na jedan jezik i postanem ekspert u njemu (tada su to bili VB 5 i 6), jer drugačije naprosto nije imalo smisla, već je to bio jedini način da kreiram smislene, korisne i stabilne aplikacije, a da to ne traje decenijama. Danas mi to više nije toliko bitno. Ne sećam se kada sam poslednji put naišao na neki problem, a da nisam uspeo na netu da pronađem barem nekoliko rešenja za taj isti. Bitno mi je samo da znam šta tražim. Tako da, moja situacija je takva da se bez problema služim VB.NET-om, C#, PHP-om, nešto manje Javom i C++, a ne smatram se ekspertom ni za jedan od tih jezika. Čak šta više, nedavno sam imao priliku da me klijent zamoli da mu odradim neku Perl skriptu. Pošto sam Perl video "samo na slikama" i nisam znao apsolutno ništa o njemu, krenuo sam malo da istražujem. Trebalo mi je svega 15-tak minuta da pronađem modul koji radi to što njemu treba, i uz određene modifikacije za koje mi opet nije trebalo nešto puno vremena, volila, rešenje je tu. A i dalje ne znam ništa o Perl-u :) Naravno, to me možda ne čini leet programerom kakav sam nekad bio (ili sam se barem takvim smatrao :)), ali mi to više i nije toliko bitno koliko mi je nekad bilo. Prošla su vremena kada sam se ložio da budem kao neki lik iz filma koji čuka po konzoli i upada u Pentagon, već mi je mnogo bitnije da donesem hleb na sto.

A sad, da se vratimo na temu :) Šta posle 50-te. Ko će ga znati. Niko od nas ne može da predviti kako će se IT industrija kretati narednih godina. Oni koji mogu, sa 50 će biti milioneri i neće ih biti briga šta sa svojim programerskim znanjem :) Ja sad sa svojih 30 još uvek mogu da programiram, poprilično efikasno, pa to i radim. Iako sam se još pre nekog vremena odlučio da stanem na ludi kamen, tj. da otvorim svoju IT firmu :) i dalje najviše vremena provodim pišući kod sa ekipom, bez obzira što sad imam i gomilu dodatnih obaveza. Međutim, svestan sam da polako počinje da me umara sve to i da to neću moći da radim još dugo ovim intenzitetom. Tako da, neki plan jeste potpuni prelazak u menadžerisanje kompanije i projekata u narednih par godina, a prepuštanje kodiranja nekom drugom. To ne znači da neko sa 50 ne može da se bavi programiranjem, ali isto tako sam siguran da neko u tim godinama više ne može da bude toliko efikasan i produktivan radeći samo kao programer.

A kao što su Ivan i mmix dobro primetili, postavlja se pitanje i kako u tim godinama pronaći posao programera. Mislim, ako pričamo o programiranju kao programiranju... to je čisto fizikalisanje, nešto poput ređanja cigli po unapred utvrđenom planu. Tu nije toliko bitno iskustvo koliko je bitna brzina, preciznost, efikasnost i slično... E sad, ako pričamo o developmentu, to je drugo, jer to ne uključuje samo čukanje koda, već i planiranje, arhitekturu, vođenje projekta... To jeste nešto gde je iskustvo bitno, ali se tu onda ne radi o programeru.

Sve moze sta se hoce, i da se nauci i da se uradi. Ali posao programera je jako cudan, i ima jos dve cudne cinjenice
- programeri mnogo cine da uniste svoj posao - samo pokazite nekom kako slazete "cigle" u visual studiju i dobicete komentar da je to lako i da moze svako
- san svakog programera je da ne programira - ali samo san, jer je zadovoljstvo programirati i to sve vraca na pocetak

Plus sto treba predvideti sta ce biti aktuelno narednih godina. Nekad smo gledali zvezdane staze, prva serija je snimljena 1966-67, a tek nedavno su se pojavili tableti pa su fanovi odusevljeni. I sta sad? Neko ce reci da se uskoro ljudi imati tablet i raditi od kuce. A ko moze tako da radi? I dalje ce trebati serveri, racunari, zice i slicno. Samo je pitanje sta izabrati i sta ce da opstane. Koje ce platforme da opstanu? I onda treba izabrati nesto sto radi na mnogo platformi i sto je popularno. Sta je to? Ili sta ce to biti?

A priroda ima svoje zakone. Covek napreduje do 45-te, posle stagnira ili nazaduje. Neko brze, neko sporije, ali nece biti bolje.

Tako da mozete vi da znate sta god, ako gazda ne da pare za tu ideju nista od toga. Zato cemo i dalje u filmovima da gledamo kako neko sedi ispred monitora i misem kontrolise sve(t), a kod nas jos svi nemaju telefonski priljucak, da ne idemo dalje...

Nekoliko puta sam ideju da postavim temu Koji se program/programski jezik/okruzenje ovde najvise koristi. Bilo je interesantno cuti jednog inspektora koji obilazi firme i vidi svasta, pa je njegovo zapazanje bilo bar 80% vidi clipper i slicno (cak i cobol), i stidljivo se pojavljuju windows aplikacije. To je u delu koji se bavi knjigovosdstvom/racunovodstvom i radi svakodnevno.

Obično me mrzi da odgovaram na teme koje nisu programerske, ali ova me baš zaintrigirala. Dakle, ja sam instanca klase o kojoj diskutujete ;) Imam 49 godina i programiram od 1980. (prvi program koji mi je radio bušila sam na 80-kolonskim karticama i još ih čuvam). Profesionalno programiram od 1987. Radila u ERCovima Simpa, Yumca i DIVa 13 godina, a onda 12 godina sa još 4-ro kolega radila u privatnoj softverskoj firmi. Što se tiče alata, bilo je tu svega: od Cobola, PL/I pa preko FoxPro-a, Deplhi-ja, C, C# do Jave. Od baza i alata skoro sve što se danas vrti kod nas. Ne tvrdim da sam genijalac, ali volim to što radim. Programiraću dok god budem mogla da držim miša. Učiću dok god budem disala. Proletos sam zavrsila https://www.coursera.org/course/nlp sa 90%. Planiram da slušam još toga. Pre tri godine, moj stariji sin koji je tada bio na 2. godini ETF-a pomogao mi je da se spremim za prijemni ispit na doktorskim na MATF. Poslednje dve godine se, dakle, bavim kompjuterskom lingvistikom. Moje je misljenje da problem matoraca je gubitak motiva u svakom, pa i ovom poslu. Stoga, ova tema može da se proširi i na druga zanimanja. Ali, znam samo jedno: matorce ubija SUJETA koja ih sprečava da uče od mlađih. X puta sam videla kolege koji ne žele da priznaju da nešto ne znaju, ili ne umeju, ili ne mogu, a da to neki klinac, izašao iz fakultetske klupe završi očas posla. Da ne bih zalazila u psihologiju i sl. mogu reći da nije problem samo u brzini usvajanja novih znanja već i u nedostatku vremena. Dok si student, samo učiš nove stvari, kad kreneš da radiš na leđima nosiš gomile poslova i okolnih gluposti, a često je tu i porodica, pa si uvek u manjku sa vremenom. Malo je vremena za usvajanje novih tehnologija, što je najvažnija stvar u našem (programerskom) poslu. Takođe, veoma je važan i odnos sa kolegama. Moje iskustvo kaže da introvertni i nedruželjubivi programeri na duge staze lošije prolaze od timskih igrača. Hmm... da rezimiram: gledaću da što više učim od kolega svoga sina i kolega sa fakulteta. Baš me briga ko koliko godina ima. Do sada nisam imala poteškoća sa svojom godinom izdanja, naročito ako odradim i fino radi to što je trebalo da uradim. Nemam problema ni sa klijentima, osim što ih je sve manje, jer danas živi svega 30% firmi kojima smo prodali softver na jugu Srbije, a novih poslova baš i nema. A ja neću da radim ništa drugo sem programiranja (ne daj bože neki menadzment - pre ću otići da pišem pesme i brojim zvezde).

Znate kako Englezi kažu. "Only fools and horses work" ili na srpskom "samo budale i konji rade". Ostali se npr. nameste da drugi rade za njih, a oni da uživaju.

Nije vazno koliko imas godina, vec koliko si star duhom i spreman da prihvatis nove izazove. Sve dok imam volje da ucim i da savladjujem nove stvari, dotle cu i da budem ovde. Posle idemo na goblene, to ne zamara. Inace licno znam nekoliko programera koji su prevrsili i 6 deceniju. Jes da su Cobol programeri, ali su programeri. Ne znaju da podese Windows okolinu, ali njihov kod odrzavaju i on jos uvek radi.

Za veliki respekt.

Kakva pozitiva, moje poštovanje!