Ma opusteno autotrafo, ili na red sa primarom kond,
1uf 275VAC, pa 2uF, ... dok ne dignes struju primara do nominalne,
a pritom povremeno "pipkas" sekundar da l' se greje il' je 'ladan k'o spricer.

A sto se omskog otpora tice, on je jako mali,
i velika je verovatnoca da je apsolutno ispravan.
R=(0.0172 x l(m)):s(mmkv)

@bogdan.kecman , pozdrav. Mjeri L primara. Ako postoji medjuzavojni spoj L ce biti 0 (nula). Ako postoji konacni L,
kratko spoji sekundar i L ce opet iti nula. Ponasanje na radnom naponu preko zastitne sijalice ispitati.- pOz

@bogdan.kecman

Q od 2,2 je pristojan za takav trafo.

Provuci kratko parce zice kroz torus (oko 1-2mmsq), tako da formira jedan navoj, i kratkospoji ga.

Q treba da ti opadne drasticno (reda 4-5 puta).

Pored tog navoja provuci jos jedan isti takav (odokativno), i isto ga krakospoji (pri cemu je prethodni jos uvek u kratkom spoju).

Sada ce ti Q opasti za samo 10-20%.
-------------------------------------------------------------------------------
Eksperiment je samo da steknes osecaj o promeni.

Bilo koji trafo, ako ima makar jedan navoj u kratkom spoju, dodavanjem jos jednog kratkog spoja ce malo promeniti Q.

Ukoliko je ispravan, promena Q ce od samo jednog kratkospojenog navoja biti drasticna.

----------------------------------------------------------------------------------------
Shvatas foru?

Inace nema potrebe za dodavanjem tog navoja, dovoljno je kratkospojiti sekundar.

Kod ispravnog trafoa ce ti induktivitet i Q (posebno Q) opasti drasticno, kod neispravnog relativno malo.

To je to.

-------------------------------------------------------------------------------

Nazalost, moram malo da iskorigujem tvrdnju @emiSAr (verovatno previd u zurbi):

Kod kratkog spoja induktivitet nece opasti na nulu, vec na vrednost preostale rasipne induktivnosti.

Preostala vrednost rasipne induktivnosti ce veoma zavisiti od toga koliko je cvrsto spregnuta kratkospojena zona sa primarom (celokupnim, jer parcijalni kratak spoj moze biti i u samom primaru, svejedno, ima izvesnu spregu sa ispravnim preostalim delom ).

Npr.: Ako je samo jedan navoj u spoju, induktivnost primara ce ti opasti sa (zavisi od trafoa, ali cisto radi orijentacije) npr. 5H na 1,5H.

Ako je zahvacen siri region, onda na svega nekoliko mH, itd...


Pozdrav

Pozdrav. Moj odgovor je samo najgrublja aproksaimacija dogadjanja koja si opisao. Znaci drastican pad
induktivnosti usljed medjuzavnog kratkog spoja (preslikavanje stanja na primar) zbog cvrste sprege
primara i sekundara kod energetskih trafoa.

Veliki pozdrav.-

ja sam u pola selidbe (radionica preseljena ali je sva u kutijama jos uvek i tako ce da bude jos neko vreme) tako da "preko sijalice", "auto trafo" i slicno, na zalost, ovih dana ne dolazi u obzir. Od alata mi je ostalo samo ovo sto je bilo kod kuce (rlc, par multimetara, counter, generator i lemilica, nemam cak ni lab psu ovde).

RLC, namestio sam ga na 50Hz i 5V (onaj Q od 2.2 je bio na nekoj drugoj frekvenciji ne secam se kojoj)

Otvoren sekundar, merim primar:
Ls 44H
Lp 67H
Rs 10k
Q 1.4
Napon na sekundaru 260mV

Kratko spojen sekundar (izgleda je ovaj trafo ispravan)
Ls 62mH
Lp 63H ??????????
Rs 0k6
Q 0.03

Merim sekundar, otvoren primar
Ls 140kH
Lp 250kH
Rs 40M ?????????????
Q 1.12

I sad, cudno, zakacim DMM na primar, merim sekundar
Ls 17kH
Lp 390kH
Rs 25M ????????
Q 0.22

Kao da mu je preveliki load na primaru ovaj DMM ?! cudno, trebalo bi da je 10M minimum impedanca istog...

Ono sto me brine je sto je jedna od dve zice na sekundaru "crna" i lak je izgoreo ... konektor na koji je bila vezana ta zica je bio istopljen, tako da meni deluje da je zbog loseg kontakta grejao konektor zicu a ne da se zica grejala sama od sebe, ali tu vidim da je na zici izgoreo lak, kakvo je pitanje unutra mogu samo da pretpostavim ... videcu da nalemim dve zice na neku zarulju pa da probam da ga kresnem na mrezu da vidim sta ce da se desi ..

na slikama se vide merni parametri (frekvencija, napon, struja, meren napon etc)

ultra mi nije jasna vrednost za Rs za sekundar ... sad sam uzeo da izmerim opet i dobio sam potpuno druge vrednosti :( ... dal malopre nisam ok spojio sondu na sekundar ili sam pomerio trafo pa se "opravio" (odvojilo se nesto sto se pipalo kroz izgoreli lak) ne znam :(

Merim sekundar, otvoren primar
Ls 177mH
Lp 550mH
Rs 81R
Q 0.7

merim sekundar, primar je DMM i pokazuje 60V
Ls 177mH
Lp 550mH
Rs 81R
Q 0.7

merim sekundar, primar je kratko spojen
Ls 2uH
Lp 950mH
Rs 520mR
Q 0.00

Morao sam da to detaljnije objasnim Bogdanu. Znas da on to voli da izmeri bas laboratorijski.


Veliki pozdrav

@bogdan.kecman

Pa sta ti tu nije jasno?

Ta merenja su sasvim ok.

onih 20 megaoma nikako nije ok ...

ovo ostalo deluje ok ...

ne znam dal da premotavam ili da vrnem ovaj .. deluje da je ok a opet ...

Uopste mi nije jasno kako uspete napraviti toliku filozofiju za ispitivanje klasicnog trafoa , odgovor si dobio jos u drugom postu



Koristi ovu metodu i bices 200% siguran , batali neka laboratorijska ispitivanja i gde na kraju nisi 100% siguran kao sada upravo.
Za tu snagu znas nominalnu struju , auto trafo (pa cak ni on nije potreban) , sijalica na red(ili neki jaci otpornik od cekasa kojisam namotas za ove svrhe) , amper metar na primaru i voltmetar na sekundaru ukoliko ti je poznata voltaza koja treba biti , ako je sve u redu vrednosti ce biti u granicama koje trebaju biti , a ako ne videces vec isam da nesto nije u redu , a uz to ce se i grejati(pocece da se pregreva-gori i da smrdi, a i sta fali nije ispravan pa nije ) i cuce se brujanje koje se ne bi trebalo cutu .
Prosta stvar .

Pozdrav

Moj savet je da ne ispitujes trafoe na ovaj nacin , komplikovano , nisi nikada siguran , rezultati ce varirati od trafoa do trafo , i na kraju nikada neces moci da mirno spavas ,a da te ne muci pitanje da li je 100% ispravan . U 1000 namotaja jedan da je u kratkom spoju to neces moci sa sigurnoscu da izmeris dok ga ne ukljucis i pustis da poradi 4-5 min (uz povezane instrumente naravno)pa pipnes rukom i omirises ga ,za mene je sve ostalo samo nagadjanje i gubljenje vremena .

To je moje misljenje i ne mora vaziti za svakoga !!!
Pozdrav

pustio ga preko sijalice, radi, pustio ga bez sijalice, eno ga sljaka ... mislim da nije skroz ok ali radi tako da .. videcemo sta ce biti ..

Pozdrav Kolegama.

Ako imate isti takav trafo, vežite redno primare, pa spojite takvu (rednu) vezu na mrežni napon (220V~).
Merenjem napona na pojedinim primarima i sekundarima, ustanovićete eventualno oštećenje.

Drugi način je da sekundare vežete paralelno. Primar prvog (ispravnog), vežete na mrežu.
Na primaru drugog (ispitivanog) trafoa treba da se pojavi napon približan mrežnom (+/- 5-10%).

Često se desi (kod torusnih trafoa), da se pretegne žica kod motanja. Takav trafo, povremeno dobije "spojku".
Kad zamenite osigurač, on dalje šljaka bez greške.

Milan.

Ma svakako narode. Nema sigurnijeg ispitivanja od stare dobre sijalice na red ili grejaca ako je jaci trafo.

To je majka svih ispitivanja.

To ga zagreje i stavi pod prilicne napone, i u 99,99% slucajeva je sigurna provera.

Jedino moze da se "provuce" neki visokonaponski trafo koji provarnici sa >90% napona primara, Takav ce pokazati pravo lice tek pri punom naponu, ali takva dva tri covek vidi u celom zivotu :-).

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Nisam ni primetio ono prvo bogdanovo merenje, gde je merio kroz oksidaciju na zici (zbog toga onako sasave vrednosti L i Rs).

Bogdan nema iskustva sa tom metodom merenja, jer bi mu odmah bili jasni oni silni KH (torusi imaju L primara reda nekoliko H).

RLC ce pokazati ono sto vidi spoljno kolo.

Ako se meri kroz oksidaciju ili garez, pokazace reaktivnu vrednost u kojoj ucestvuje i taj R oksidacije.
------------------------------------------------------------------------------------------------

Bogdan je rekao da ga NAROCITO interesuje metoda merenja RLC-om. Zato sam je i opisao.

Usput to je veoma pouzdana metoda jer kontrolom Q se vidi jedan jedini kratkospojen navoj na bilo kom namotaju, ali pri tom onaj koji meri mora da napravi siguran kontakt pipaka sa krajevima trafoa (sto se takodje odmah vidi uz izvesno iskustvo, tj. iz ocekivane vrednosti L i Q).

Ni jedan mi se nije "provukao", dovoljna mi je samo razlika Q sa otvorenim i krakospojenim sekundarom.

Kod obicnih mreznih trafoa je greh ukljucivati RLC. To se brate radi sijalicom ili grejacem (zakon).

Vec za coperske se nece moci sa sijalicom, tu stvarno pomaze RLC, a pravila su bas ista ona koja sam opisao.

Dakle, ne filozofiram, vec mu prenosim metodu koju moze upotrebiti tamo gde se ne moze sijalicom (a kod SMPS trafoa sijalica ni malo ne pomaze).

Lepo sam napisao da pravilo za promenu Q vazi za bilo koji trafo.

Mikikg je se uzivo osveodocio kako se pomocu promene Q otkriva greska u SMPS trafou gde je samo jedan navoj u spoju (a takav slucaj je veoma retka pojava).

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
@radarac66 @Darko_zed

Ne vredi :-). Moram ja da k*njam.

Nemojte da mi se ljutite.

Stvarno nisam zlonameran tip i nikom ne mislim nista lose, i postujem vas rad i znanje maksimalno (u vasim postovima se vidi obilato znanje i iskustvo), ali ovo sa kondenzatorom nije dobra metoda.

Nije mi od interesa da se pro*eravam (znam sta znam i sta ne znam, i dovoljno sam mator), niti imam ikakvih interesa da bilo kom ovde delim nekakve savete, jbm li ga sta vec.

Da vas ne postujem, ne bih vam se ovoliko u napred izvinjavao.

Svakodnevno radim sa rezonansom, i mislim da ce ovo biti od koristi za znacajan broj ljudi na forumu.

Jednostavno, ovo sto cu sada napisati znam teoretski i prakticno, i bas kondenzator koristim da UVECAM napon primara kada imam trafo za 400VAC a na raspolaganju mi je "samo" 230VAC. (http://www.elitesecurity.org/p3152791)

Takodje istu metodu koristim kod SMPS trafoa, indukcionih grejanja, HV generatora.....
--------------------------
Probajte da "pokrenete" prosecan 50VA torus sa 1,8uF na red sa primarom (naravno 230V, 50Hz).
Ili npr. neki od 500VA sa oko 5uF. (naveo sam priblizne vrednosti za prosecne torusne mrezne trafoe)

"Naboscete" makar jedan put rezonansu, pa cete videti kako lepo seva vatra u "zdravom" trafou (koji ce tog trenutka prestati da bude "zdrav").

Ako imate neki stari trafo koga vam nije zao, stavite mu kondenzator na red sa primarom, treba ovoliki: C = (1/(2 x PI x 50Hz x sqrt Lprim))^2 , i ako prezivi vise od par sekundi imacete priliku da vidite kako se dobija 2-3KV na primaru trafoa reda >50VA.
---------------------------
Ponovo, nemojte mi zameriti. Ovo je iz krajnje dobronamernih pobuda.

I opet, izvinite!

Nadam se iskreno da cete shvatiti da je ovo korisna stvar.

Kada mi neko ukaze na gresku (imam ih naravno i na pretek), zahvalan sam mu jer cu iz toga nauciti i imati manju
potencijalnu stetu.

Uvek, kada kod mene zapazite gresku, a to zapazanje ima ispravnu podlogu (teoretsku i prakticnu), " ozezite".

Zauvek cu vam biti zahvalan, jer cu je istog momenta ispraviti proucavanjem toga sto nisam dovoljno znao, i javno cu vam se duboko zahvaliti na forumu ( i nece mi biti prvi put: http://www.elitesecurity.org/p3118816 na primer, da ne trazim dalje).



Veliki pozdrav obojici

razumite matorog ispravljaca "krivih Drina"
---------------------------------------------------------------------
P.S.
Videh sada metodu koju je postavio Milan.

To su takodje odlicne metode.

za varijantu sa sijalicom znam odavno, auto trafo volem isto za mnoge stvari no ko sto rekoh, to je ovih dana veliki luksuz (ok uspeo sam na kraju da budznem neku sijalicu) ali me vise teoretski nego "za ovaj specifican slucaj" zanimalo RLC merenje trafoa pa reko kad vec treba ispitam trafo, da ponesto i naucim :D al je ispalo kompleksno posto merim glupom kineskom pincetom (oni kablovi koje sam ja pravio su u nekoj kutuji preseljeni vec na novu lokaciju 25km dalje od ove gde je rlc metar a i moja malenkost veci deo dana) okacenom na rlc metar i onda kada sam video vrednosti 40 megaoma potpuno sam se smorio ... onda mi pade na pamet da probam jos jednom i .. eto, ispade ok ...

Inace inspekcijom ostatka sprave (lustera), neko je u jedno grlo stavio "prejaku" sijalicu (nisam ni znao da postoje 80W 12V sijalicice, treba max 20W), a gore u grlu je bio los spoj i onda je tu krenulo grejanje a odatle je ugrejalo jedan izlaz sekundara na kom se vidi izgoreo lak .. ocistio sve, stavio keramicke kleme, kalaiso zice, spojio, nista se ne greje sve radi, trafo ispravan .. a ja valjda naucio kako da overim trafo .. videcemo kad naidjem na stvarno neispravan :D

Macola@
ne vidim razloga zasto se izvinjavas i niko nije rekao da filozofiras .
Rekao sam da se od prostih resenja prave velike filozofije (koje opet imaju smisla i nije da nisu tacne ) , bitna stvar je kod mene makar tako , da dobijes tacan ,konkretan i precizan odgovor ako ga znam tako da sagovorniku bude savrseno jasno .
Pohvale za tebe posto ti stvar volis da ispricas iz korena u detalje cenim to ali to ponekada pocetnika zna da u startu uplasi , mnogo informacija ,mnogo stvari koje treba zapamtiti i onda nastaje totalna blokada.
Imas ogromno znanje i iskustvo , radni staz veci nego ja godine zivota i taman posla da ti kazem nesto tako jer znam da si se osetio prozvanim u mom postu ali veruj mi nije bilo upuceno tebi vec uopste pricam za forum .
Ima vise tema gde je cela prica ispala kao naucni rad ,a pitanje je bilo i vise nego smesno.
Pozdrav i nemoj da se ljutis ,
nego onaj Trick_fix mi je na tapetu , tu je , ne predstavlja se(profil prazan) , a uz to nece pivo da oladi za rostilj da ne govorim, ne ide to tako !! E ovo je prozivanje !!!!


Pozdrav za sve

@Darko_zed

Drago mi je da nisi pogresno shvatio moje insistiranje na dubljem razmatranju.

Bogdan ni malo nije pocetnik i ima ozbiljnu mernu opremu, samo jos nije nakupio iskustva.

Takodje, kod njega vidim snaznu sklonost za maksimalno dubokim pristupom, a nije jednostavno stigao (vreme bavljenja oblascu) da se zavuce u razne delove ove nase kompleksne oblasti.

Nasa oblast je podeljena na bezbroj vrlo specijalizovanih podoblasti, i svako od nas ima sta da kaze vezano za onu kojom se dugo bavio.

Osim toga, mislim da ce makar jednom neko imati koristi od metode povecanja napona na krajevima induktiviteta (ili trafoa), a pomocu priblizavanja rezonansi, takodje ce neko izbeci stetu izazvanu nezeljenom rezonansom.

Inace, rad na boku rezonanse vidjas veoma cesto na monofaznim motorima koji imaju kondenzator za pomeraj faze na pomocnom namotaju, a gde je napon bitno VECI od mreznog (a neobicno je da sam cuo puno njih da to povezuju sa pogresnim pokazivanjem voltmetra, a rezultat je stvaran).

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sto se tice merenja kroz oksidaciju, pre tri dana sam svojerucno naleteo na "minu" na svom automobilu koji je se iznenada iz cista mira ugasio.
Uzmem ti ja DVM, i sta cu prvo da proverim nego napon napajanja centrale (vergla, a ne svetli check engine).
Izmerim, ima lepih 12,7V. Kada zaverglam iza releja koji napaja jedinicu nema napona, posto neke od tih zica idu kroz kutiju osiguraca u kabini, ponesem DVM tamo i merim. Sve ok.
Posto me je mrzelo da nosam DVM tamo-amo, ostavim ga u kabini, uzmem kineskog kazaljkasa pa ponovo proverim onaj glavni dovodni napon (razmisljam, mozda malopre nisam merio pravu zicu posto je vec pao mrak).
Kad ono 8,5V. Tu si ptico! Pojurim zicu unazad i nadjem oksidisanu klemu .
DVM, koji ima Ri od 10Mohm, je izazvao beznacajan pad napona na oksidaciji, dok je kazaljkas (20K/V@50V, Ri=1Mohm) isprovocirao vidljiv pad napona.

Sto je manja merna struja, veca sansa da se kroz oksidacijiu dobiju pogresna merenja.

Detekciju loseg kontakta vrsi nasa pretpostavka o ocekivanoj velicini, koja se stice pretezno iskustvom.
(cak se se ponekad i iskusne gospodje za*ebu, polazeci od iskustvene pretpostavke

Moze se tako "zalutati" bilo kojim instrumentom. To vazi, kako za DVM tako i za RLC ili osciloskop, svejedno.

Merenje trafoa RLC-om je pouzdana metoda, samo zahteva kvalitetan spoj pipaka.

A od kineskog kazaljkasa se ne razdvajam , iskljucivo njim merim poluprovodnike.
Tu nema promasaja.
Rx1 opseg razvija 150mA, Rx10 15mA itd.... napon baterije od Rx1-Rx1K 3V (jako svetli led dioda . To zagreje PN barijeru, pa one podmukle greske u poluprovodnicima, tipa kao da ima zivog crvica unutra, detektije u trenutku.
A na opsegu Rx10K, baterija 9V (taman da napuni gate mosfeta ili IGBT, pa ga posle izmeris ostalim opsezima .

--------------------------------------------------------
A kod gospodina Tricka Efiksa cemo mozda zajedno na to severno pivo sa mirisom nafte . I ja ga nesto prozivam...


Veliki pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 30.08.2012. u 14:25 GMT+1]}

oksidacija je totalni bamer .. posebno sa kineskom pincetom :( moracu da preradim one moje kablove da stavim neke kvalitetne krokodile na krajeve, one bakarne plocke isto ne mogu da prodju kroz oksidaciju, o ovoj kineskoj pinceti da ne govorim ...

video si da sam ja krenuo da se bunim odma sta megaomi, odakle .. doduse nije mi pala oksidacija na pamet :D .. al tacno posto sam ja podigao merni napon na max (5V) on je tu imao ludnicu ... da sam sputio merni napon na 0.001V sigurno ne bi imao taj problem...

elem, kad vec smaram, da smorim jos malo, kada setujem "level" RLC merenja mogu da biram 0.001-5.0V "Voltage measurement", 0.001V-5V "Constant Voltage" i 0.01-99.99mA "Constant Current". E sad, znam ja sta znaci CV i CC i ... no kad sta treba da koristim? el bolje induktivnost (obican induktor za dcdc npr) da merim sa CV ili CC ili V (kako merim sad), trafo? kond? ili ne postoji uopsteni odgovor i vracamo se na ono, zavisno sta tacno gde i zasto hoces da izmeris...

@bogdan.kecman



Naprotiv.

Tek onda bi problem bio jos izrazeniji, tako mali naponi ne mogu probiti ni mikrooksidne slojeve, a dolaze do izrazaja i termonaponi spoja, takodje poluprovodnicki efekat oksida na spoju.

Sto veci napon, to bolje. Sto veca struja to bolje.

Intenzivno razmisljam trazeci razlog podesivosti mernog napona i struje, i ne uspevam da ga nadjem.

Jedini razlog koji mogu da "iskopam" iz glave je da se neke mikro-mikro zavojnice sa jezgrom mogu zasititi vecim mernim naponom i strujom, pa ga za njih treba smanjiti, inace nista drugo mi ne pada na pamet.

Veliki broj vrlo skupih RLC-a ima fiksan merni napon. (tipicne vrednosti 1VAC, 2VAC, 5VAC)

Moguce je da se proizvodjac prose*avao sa mogucnostima, sto uopste nije neuobicajeno.
Kao na mobilnim telefonima: imas gomilu funkcija koje nikada neces upotrebiti, ali ih imas :-).

-------------------------------------------------------------------------------------------

CV kod induktiviteta vece vrednosti i C manjih kapaciteta, a CC za suprotno.

Pitam se da nisu to mozda samo limiti obe velicine?
Izvedi ovakav eksperiment: stavi sve na najvece vrednosti pa zakaci neko kalemce od 100uH, sa svakako mernom frekvencijom od bar 1KHz, pa onda osciloskopom utvrdi sta imas na krajevima merenog kalema.
Postavi oscilogram, pa cemo puno vise znati o toj napravi.

Imas li neku shemu tog RLC da vidim metod merenja (ima mnogo mogucih varijacija na temu), pa cu ti dati precizan odgovor?
Ili mozda neki user manual?

Pozz

pa verovatno su kad vec imaju kontrolu dali da mozes da podesis "ako ti za nesto treba", posto on sve vreme meni jeli i napon i struju. I vrednost za napon i za struju jeste gornja vrednost posto sigurno nece nagruvati kilowat u spravu koja je u kratkom spoju :)



hm, ima smisla :)



ko sto rekoh, nece on nagurati kilowat u spravu koja je u kratkom spoju tako da ...



evo ga ide samo da iskopam kalemce (iskopao sam 100uH i 22000uH pa cu da probam oba)



semu jok, otvarao ga i odustao, ima jedno 4 procesora, mnogo neke analogije, nekoliko relea... seme nema nigde

uputstvo: http://elco.crsndoo.com/files/hioki3522.pdf

oscilogram - cist sinus, morao sam sa ovim scope-om na bakterije da gledam posto Lcur i Lpot izlaz nije na masi a gnd osciloskopa jeste pa onda nista ne radi ako spojim osciloskop direkt na izlaz lcr-a .. da ne spominjem kako je nezgodno to sve spojiti na tupavu pincetu :(

elem, kada merim bez sonde, samo izlaze Lcur/Hcur je sinus i Lpot/Hpot je takodje sinus ali su ta dva sinusa razlicitih Vpp i pomereni su ako se secam dobro za 90 stepeni ali kada vezem pincetu na induktor ja na osciloskopu vidim samo jedan sinus

@bogdan.kecman

Kratkim pregledom vec vidim ono sto mi je bilo potrebno.

Divna naprava, uz to veoma veoooma upotrebljiva.

Objedinjene funkcije generatora sinusa sa preciznom podesivom ucestanoscu, napona i struje, sa funkcijom RLC metra.

Ako imas i njegovu originalnu konzolicu za DC bias, onda imas samo sa njim fantasticne merne mogucnosti.

Slatko bih sebi pozeleo jedan takav, ali verujem da sa opremom ne moze da bude manje od 5000$, pa je "vruc" kolac.


Na mom matorcu sam morao da napravim eksternu alatku za merenje L sa DC bias (sto nije naivno merenje, a u slucaju kidanja zice koja biasuje kalem, moze da ubije RLC kao motkom :-), pa sam bio prinudjen da ga zatrpam raznim zastitama).

Sve u svemu, ekstra mocna naprava.

Uputstvo ti je i vise nego dobro napisano, pa polako...

Savrsena sprava za konstrukciju SMPS do par KW, bas rodjena za to.

Potrudi se da komponentu meris u interesnom opsegu ucestanosti, jer te prakticno te osobine za njen realni rad i zanimaju.

A za obicno RLC merenje informacionog tipa, uobicajen opseg: 1V, 10mA, 1KHz.
Kroz kratko iskustvo ces da steknes osecaj o realnim ocekivanim vrednostima (dovoljno je za brzo sagledavanje parametara, na 100KHz se to nece bas mnogo razlikovati, ali razlika postiji i sagledavaj je samo kada ti je to od interesa).

Ako bez potrebe cesto menjas napon, struju i ucestanost, imaces previse varijabli za pamcenje, pa ce te mnogo boleti glava :-).

Promena mernih uslova ti treba jedino kada projektujes neku spravu, pa reaktivnu komponentu za nju pozelis da dovedes u uslove koji su sto blize realnim, ocitavajuci osobine komponente koje su neidealne i delom ti narusavaju koncepciju.

Tako mozes da imas izvrsnu predikciju o tome sta uciniti sa elementima okolo, da bi smanjio probleme zbog parazitnih osobina doticne reaktivne komponente.

Veliki pozdrav

Na zalost ne. Neka francuska laserska laboratorija (sporo svetlo) je komplet menjala svu opremu (dobili pare za novu), drugar i ja smo uzeli ovaj lcr (ja), neke multimere (oboica), drugar uzeo neki freq counter i neki curve tracer za tranzistore i to je to ... to smo preko naseg instituta za fiziku imali srece da proberemo sta je ostalo sto radnici tamo nisu vec uzeli za sebe. Na zalost sve sonde i kablove su zadrzali u laboratoriji zato sto im to verovatno radi posao i sa novim spravama. Ni tako "polovne spremne za bacanje" ove sprave uopste nisu bile jeftine, ali ja nisam mogao da odolim :). Bila je i jedna strujna sonda za tek ali mi je bila preskupa :( to mi sad ultra zao sto nisam uzeo


reparirane ove sprave idu oko 5000$ ali je problem sto ih nema uopste u ponudi klasicno polovnih. Jos uvek su relativno nove tako da su retke situacije kao sad sa ovim "sporim svetlom" da neko dobije puno para pa onda menja svu opremu (i onu 20 godina staru i onu 2-3 godine staru).



naravno, zato sam onaj trafo merio sa 50Hz :)



lagano, jos je cela analogija meni dosta velika nepoznanica posto kad se dovatim necega probam da ga skontam skroz i onda neke delove znam mnogo dobro a druge opet ne znam ni osnove tako da sam cesto smesan sam sebi :D al to valjda ide tako kada ucis od projekta do projekta :)

@bogdan.kecman



Za tako jednostavne dijagnoze nema potrebe da spustas ucestanost sa "default" (pretpostavljam da je 1KHz), takav trafo se sasvim uredno meri na 1KHz (uticaj internih kapaciteta jos uvek nije znacajan, a gubici u gvozdju su jos uvek premali za tako male energije pobude, dok vec na 10K bi dobio sasave vrednosti zbog tada vec znacajnih parazitnih kapaciteta namotaja sa najvecim brojem navoja ).

Mrezni trafoi su L primara reda henrija (nekoliko), videces vec proveravajuci nekoliko ispravnih, razlicitih snaga.

Uvek je najpovoljnije meriti namotaj sa najvise navoja.

Odatle sve mozes da vidis jednostavnim merenjem sa otvorenim i kratkospojenim nekim od sekundara, Lp, Ls, koeficijent sprege (Lp/Ls)... i svakako njegovu ispravnost.

Jedini interes merenja Lp sekundara je da saznas prenosni odnos nepoznatog trafoa (Np : Ns = Lp_prim^2 : Lp_sec^2)

Lp je od interesa kada je otvoren sekundar, Ls je od interesa sa kratkospojenim sekundarom, Cs je realna vrednost kapaciteta koju vidi spoljno kolo, itd...

Nadam se da ce ti ovih par sugestija koristiti...

Pozdrav druze

Pod luster klemu, rednu stezaljku ili bilo koji drugi slican sistem
nikada se ne stavlja kalajisana zica.
Kalaj se vremenom "trosi" i tako spoj postaje sve losiji.
Zato kesica raznih hilzni, klesta sa buvljaka od 1500din i ne razmisljajte.

@PedjaZ

Pravi komentar koji mnogima moze koristiti!

Kada se okalajise licnasta zica i stegne u klemu, vec sutradan mozete "dotegnuti" klemu za bar jedan ceo krug, bez obzira koliko je stegli danas!

Ili je stegnuti tako kako stoji predvostrucivsi je ako moze, da je staf ne presece, ili jevtina hilznica koja je najbolja varijanta.

Pozdrav

nisam mogao drugacije da ocistim zicu od smeca a klesta za te "hilzne" (nisam imao pojma da se to tako zove) su negde u nekoj od stotinu kutija koje su sve naredjane usred "postace uskoro dnevna soba" tako da je ovo bilo jedino moguce resenje za sada ... na sve to, klema je "mala", to je jedina keramicka koju sam imao pri sebi a u nju treba da udju sa jedne strane debele zicke iz trafo-a a sa druge strane po 3 zicke od sijalica... tako da, pasce tu repariranje cele sprave (menjanje te kleme, skracivanje zicki, hilzne..) samo da se "raspakujem" .. .ali po mojoj naj-optimalnijoj proceni, nece to biti jos mesec dana :(

Inace nisam znao da kalaj propada, ja sam planirao ovde da menjam klemu posto je mala, da stavim vecu, ali nisam mislio da ce to sto su zicke kalaisane da pravi problem

nevezano za temu ali vidim da spominjete da postoje lose strane kalajisanja kraja provodnika koji ide u klemu. pa bih voleo da znam koje su to osobine. inace to cesto srecem na staroj vojnoj opremi (agregati..), rasveta,skoro sam menjao automatiku jednog ormana svi provodnici su bili kalajisani na krajevima i nisam primetio ni jedan labav kontakt a bilo ih je mnogo. vidio sam to i na nekim novijim produznim kablovima na koturu domace proizvodnje. cisto me interesuje zbog bezbednosti posto i ja znam nekad tako da uradim kad nemam hilzni pri ruci

@marko0309

Za kalijisanje zica je bezbedno koristiti najtvrdju leguru kalaja sa dodatkom srebra, medjutim, onaj koji mi uobicajeno koristimo za lemljenje je isuvise mekan, pa kada popuni supljine u licnastom provodniku posle stezanja dodje do promene strukture kalaja i taj prostor koji je on popunio bude sabijen.
Kalaj bukvalno iscuri u preostali slobodni prostor i ako je u hladnom stanju , te zbog toga popusti pritisak zavrtnja ili drugog elementa koji steze, vec posle par dana.

Napravite eksperiment: Okalajisite malo jace neku licnastu zicu i dobro je stegnite nekom klemom.
Sutradan, ili jos bolje za nekoliko dana, probajte ponovo da stegnete klemu. Videcete da ce se niotkuda pojaviti mozda i ceo krug za stezanje.

Kada sam pocinjao da se bavim ovom oblascu (pre vise od tri decenije), prvih par puta sam pomislio da sam zaboravio da dobro stegnem klemu (sto se u mom slucaju granici sa tesko verovatnim), posle par eksperimenata sam sebi razjasnio pojavu.
Kalajisem i dalje zice, ali iskljucivo kada sam u mogucnosti da posle nedelju-dve obidjem masinu, i ponovo dotegnem sve kleme, ali pretezno izbegavam.

Posle drugog stezanja sa razmakom od par nedelja, vise ne popusta.

Kada nemam hilznice pri ruci, stavim samo licnastu zicu takvu kakva jeste (bez upredanja!), pazeci da mi neka licna ne "proviri", stegnem i to nikada ne popusti.

Drugi problem je sto sam kalaj na povrsini formira znacajno veci prelazni otpor nego bakar, pa kod vecih struja dolazi do pojacanog zagrevanja, sto je inace kumulativan proces koji se brzo zavrsi ostecenjem kontaktnog mesta.

Zice punog preseka je potpuno bezbedno kalajisati tankim slojem kalaja kada ne teku velike struje kroz njih.
Obicno zbog tvrde bakarne podloge ispod, zavrtanj probije tanak kalajni sloj, napravisi direktan kontakt sa bakrom, a ostatak povrsine je zasticen od oksidacije (to prolazi kod klema sa zavrtnjem koji direktno steze).

Moze i licnaste, ali pod uslovom da su licne medjusobno veoma sabijene i oslanjaju se jedna na drugu, ali to je u praksi veoma tesko postici jer odmah po skidanju izolacije dodje do njihovog razmicanja.

Pozdrav

Kod povezivanja provodnika punog preseka ja koristim sledeću varijantu: Oba provodnika pod oba zavretnja

Hvala
Preostaje mi da proverim kleme i da nabavim vecu rezevu hilzni

Lemna masa se kod ispravnog lemljenja razlije po bakru. Kod licnaste žice i do centi zna ući uspod izolacije.
Do tog mesta zica je kruta, i ako postoje vibracije provodnik na tom mestu puca, prekida se strujno kolo a žica je na mestu.
ili još gori scenario ponekad ima spoja i da poludiš pri servisiranju.
Ozbiljniji proizvođači u uputstvima za održavanje čak i brane lemljenje.

Upravo tako, ili hilzna ili ništa.

Upravo tako :