Svakako je pokretna bolje rešenje u pogledu efikasnosti, ali sam na netu naišao na tabelu koja je pokazala da razlike nisu velike izmedju obe varijante (ispod 20% ako se dobro sećam). E sad, sve zavisi šta ti je prioritet, da li cena i jednostavnost konstrukcije, ili količina energije koju hoćeš da uzmeš od sunca.
Ja sam imao ideju da napravim jednu (verovatno da hoću, samo još ne znam kad) i svakako bih pravio pokretnu. Jedno jeftino rešenje bi mogla da budu pokretna ledja za satelitsku antenu.

Pozdrav.
Sinisha

Na teritoriji Srbije solarni trackeri nisu isplativi. Na mestima gde je moguća proizvodnja >1400kWh/kWp tu trackeri dolaze do istog finansijskog učinka kao i bez trackera, jer taman onoliko koliko je veća efikasnost, toliko je i veća investicija u njih + količina energije koja je potrebna za pokretanje samih trackera.

Recimo MecaSolar trackeri (u attachmentu su brošure i tehnički podaci) koštaju reda veličine 500-520 evra po kW instalisane snage (+ porez), dok je povećanje proizvodnje sa tim 1-axis trackerom nekih 25-30%.

Suština je da trackeri imaju smisla jedino u državama koje podstiču takozvane "advanced technologies" ili postoje određene subvencije za takav tip instalacija. Srbija nažalost nije među tim državama, i feedin tarifa je fiksna bez obzira na tip PV instalacije.

https://dl.dropbox.com/u/49111...ASOLAR%20PRESENTATION%20EN.pdf
https://dl.dropbox.com/u/49111...%20DATA%20SHEET%20%28EN%29.pdf

Mito - bato, daj malo konkretnije. Na netu imas podataka lopatom da bacas. Najveci proizvodjaci vafera jesu sa istoka, ali svi pricaju engleski ....

Daj priblizno snagu / velicinu / lovu koju planiras. Da znamo jel to moze da se vrti sa motorom od satelitske antene ili ti treba 10 kubika betona za stopu.

Ako si ozbiljan kupac da ti sredimo i ozbiljne sagovornike i ponudu, da ne zloupotrebljavamo forum ...

Inace za velike sisteme, fiksirana varijanta bi je reda 2-3 evra za Wat. Čisto da mozes da procenis koliko je uvecanje sa cenama koje ti je dao ventura.

sistem je 200-230 kW, dimenzije 1650*992, velika je lova u pitanju Javite se na PP ili na mail, da nastavimo pricu.

Evo ti računica za trackere za 225kW:

mecasolar MS-1E TRACKER, 15kWp/106m2, €6850
propratna oprema (anemometri, smet vetra), €860
gruba elektro instalacija, €500
Startup, €200
Šalunzi, besplatno (nama su dali 2 šalunga besplatno ali na sistem od 2 MW, moguće je da ovo nešto naplaćuju ako su u pitanju manji sistemi)
beton 18m3 (fi4m, dubina 1.4m), €1500
Ukupno po trackeru: €9910

Za instalaciju od 225kW je potrebno 15 trackera, što mu ukupno dođe cca 150.000 evra

Ako ideš na 2-osne trackere onda je računica nešto lošija jer oni imaju manju površinu od nekih 13.5kW u odnosu na 1-osne.

sad nesto gledam, po nekoj gruboj proceni ovo se ne isptali. Ventura, ako moze mala pomoc, posto izgleda imas iskustva sa soslarnom energijom, mozes li se javiti na privatnu poruku

Pa mogli ste i direktno da se dopisujete ako cete da begate odmah na PP. Kao sto je ventura izlozio sve brojke (kao i uvek stoje za pohvalu) tako i ti mittoe nece niko ideju da ti urade ne boj se :)

@mitta014:
Ja sam ti napisao još u prvoj poruci da se trackeri ne isplate, osim ako ne postoje posebni podsticaji baš za njih.

Ako imaš pitanja postavi ih ovde na javnoj temi, jer ipak ovo je forum gde svi treba da vide informacije a ne privatna konsultantska kuća.

Ne brinem se ja za kradju ideje, tj. ne vidim sta bi mogli da mi ukradete ovde, jer je ideja da se radi solarna elektrana,a samo je pitanje u vezi odabira konstrukcije :) a sto se tice brojki, pa naveo sam ono najbitinije. snagu,dimenziju,sto je i trazeno u jednom od postova. Sto se cene tice mozete i sami zakljuciti da je cena nije mala. Pocetnik sam u ovom poslu, pa me mnogo toga zanima, a buducnost je u Suncu i solarnoj energiji,a vidim da u Srbiji pocinje aktivno da se ulaze u obnovljive izvore energije.

Baci pogled na

http://re.jrc.ec.europa.eu/pvgis/apps4/pvest.php#

Unesi svoj polozaj i mozes da uporedis sa koliko energije raspolazes na toj lokaciji u odredjeno doba dana, godine .... koliko je to za fiksni sistem, 1 ili 2 ose .... koji je optimalni ugao i jos dosta toga!

Znam za tu kalkulaciju, koristim je vec. Mada volim kad sam to bacim na papir i pravim kalkulacije. Ako znas jos neki program ti ostavi. Ja sam koristio Sunny Design softver, koristan je i on,samo sto taj program ne daje proracune proizvodnje el.energije.
Vidim da je za elektranu u Leskovcu, Tehnicki Fakultet Novi Sad radio projekat. Jel ima ko nekakv einformacije o tom projektu?

Ne bih da delujem pesimistički, ali vrlo oprezno u investiranje proizvodnje el.energije
preko PV panela. Stvar je naduvana i i dalje se duva kao atraktivna. Rekao bih da
proizvođači i uvoznici opreme ti koji celu stvar pokreću.
Regulativa kod nas vrlo sumljiva. Zakonski je regulisano ali u praksi još ne.
Stimulacije koje su propisane nisu garantovane za period koji zahteva otplatu a kamoli zaradu.
Ko meri proizvedenu električnu energiju, a ko plaća? Država ne plaća ni osnovne obaveze
a kamoli da plaća struju po subvencionisanim cenama. A Investitor za ceo posao
obično mora da uzme kredit i jako mu je bitno da se preuzeta energija i plati na vreme
od strane države.
Niste napisali da li se radi o Srbiji ili Republici Srpskoj.

Evo vam konkretan primer iz Češke. Država je dala garancije i odličnu cenu da
će u roku od 10-15 godina plaćati izvesnu cenu. Puno je toga napravljeno i potpisano
ugovora a sada je upravo to Češkoj kamen oko vrata i mora da uzima kredite da bih isplaćivala tu energiju.
Ne mislite valjda da će tako i Država Srbija da se odnosi prema ugovornoj strani.

Elektro inženjer sam i bez obzira na trenutne trendove, tvrdim da se još niko nije ogrejao na Sunce i vetar.
Ne bukvalno ogrejao, već to da to nisu sistemi kojima se može rešiti nedostatak električne energije sem
u nepristupačnim krajevima gde druge opcije ne dolaze u obzir.

Ako samo razmotrite današnje cene hrane i trendove rasta i ukalkulišete koliku površinu
zauzimaju paneli, lako ćete doći do toga da više možete zaraditi ako na tom zemljištu investirate u
proizvodnju hrane, bez obzira da li se radi o žitaricama, povrću ili voću.

Proizvodnja toplotne energije iz solarnih kolektora (naravno ako vam je potrebna toplota na toj lokaciji) je
nešto sasvim drugo i vrlo je isplativa investicija.

Legislativa postoji, potpuno je jasna, postoje projekti koji već funkcionišu (pa i solar izmeđuostalog), država uredno izmiruje svoje obaveze, tako da to nije problem.

Apropo same tehnologije, Nemačka je ovog leta u nekoliko navrata podmirila preko 50% sopstvene potrošnje iz solarnih panela, neka 22 GW energije, tako da tehnologija postoji i itekako se neko 'ogrejao' na nju... A o vetroparkovima neću ni da pričam, oni generišu vrlo značajan procenat električne energije u zapadnoj evropi već više od 10 godina.

U Srbiji je feed in tarifa za photovoltaic instalacije korektna. Nije nešto specijalno visoka, ali je dovoljna da omogući neko ulaganje sa povratom investicije od 5-6 godina, što je uobičajeno. Problemi photovoltaica u Srbiji su druge vrste: relativno niska sunčeva radijacija (1100-1150kWh/kWp, osim u nekim višim krajevima ali u tim višim krajevima ima više radijacije ali nema infrastrukture i obrnuto) i drugi vrlo značajan problem je što je limit za solarnu energiju u Srbiji na samo 5MW sveukupno.

Postoje neke indikacije da će se to promeniti sa novom uredbom koja treba da dođe, da će se limiti ukinuti (ilustracije radi u Bugarskoj je u otprilike istom periodu izgrađeno preko 800MW photovoltaic instlacija dok je u Srbiji možda 1 do 1.5 MW), ali to sve ostaje da se vidi, a do tada o solaru u Srbiji ne treba ni razmišljati, jer iako je izgrađeno vrlo malo toga, svi kapacitetu su razgrabljeni od strane mešetara koji nemaju novca da dovedu investiciju do kraja, ali su imali neke veze da dobiju građevinske dozvole i uzmu te privremene statuse, tako da su svi ostali ozbiljni investitori blokirani i primorani da ukoliko žele da investiraju, da od mešetara otkupljuju projekte.

Slažem se da regulativa postoji, to sam i naveo i ne bih se složio da je u potpunosti jasna. Takođe znam da postoje projekti.
A što se tiče ostalog svaka čast ako je tako,
pretpostavljam da znate tačno nekoga ko je to uspeo , tako da ako nije problem i navedete ih.
Ponovo da napomenem uopšte nebitna pitanja: ko je izmerio koliko je EPS preuzeo energije i
koje je preduzeće platilo tu fakturu?

Elem u Tehničkim preporukama Srbije ne postoji preporuka koja definiše tehničko rešenje priključenja
takvog brojila, kao ni procedura oko pregleda postrojenja, očitavanja energije i fakturisanja,
pa bih bilo lepo ako bi sa nama podelili ta rešenja sa terena.

O otplati investicije u roku od 5-6 godina neću ni da govorim, takvu subvencionisanu cenu
nisu uspele da ostvare ni najrazvijenije svetske države.

Sve vreme pominjete energiju izražavajući se u jedinici kW, pa me interesuje da li pravite razliku između
mere za el.snagu (kW) i mere za el.energiju (kWh)?

I da, povodom energije vetra, Nemačka iz energije vetra podmiruje negde oko 3,5% potrošnje el.energije i
to je podatak iz stručnih studija.
Ali istina je da je u jednom članku 29. maja 2012., u Večernjim novostima bilo navedeno da su solarne elektrane
u Nemačkoj zamenile 20 nuklearki.

Zaključio bih ove komentare, mislim da je bilo dovoljno da čitaoci i članovi foruma steknu
realnu predstavu o ovoj tematici.

U Srbiji u ovom trenutku pored naše postoji dosta firmi koje isporučuju električnu energiju u ED sistem i procedura naplate funkcioniše na sledeći način:
Generalni ugovor o otkupu električne energije od povlašćenih proizvođača se potpisuje sa EPS (Elektroprivreda Srbije) pri čemu uslove za priključenje (i samo priključenje) izdaje lokalno nadležna elektrodistribucija (EDB, EV, JI, ES), koja ja inače ćerka firma EPS-a.

Merenje isporučene električne energije se vrši na mestu priključenja koje je ujedno i mesto predaje. Merenje vrši predstavnik prenosnog ili distributivnog sistema na koji je elektrana priključena svakog 1. u mesecu u 07:00 časova, a proizvođač elektrane je dužan da dostavi zapisnik o izvršenom merenju najkasnije prvog sledećeg radnog dana. Nakon toga proizvođač je dužan da dostavi račun za isporučenu električnu energiju najkasnije do 10. u mesecu, pri čemu je rok za plaćanje tog računa do 23. u mesecu, odnosno ukoliko je došlo do kašnjenja u izdavanju računa, rok za plaćanje je najkasnije 15 dana po prijemu računa.

Kašnjenja u plaćanju električne energije ne postoje. Otkup od povlašćenih proizvođača se tretira jednako kao i svaka druga trgovina električnom energijom i tu ti iz višegodišnjeg iskustva mogu reći da su kašnjenja u plaćanju, pogotovo sa velikim sistemima poput EPS-a, nepostojeća.


Verovatno si loše informisan, ali i na samom sajtu EPS-a stoje modeli ugovora, kao i sve ostale neophodne informacije koje se tiču povlašćenih proizvođača električne energije.

Što se tiče tehničkih uslova, te uslove određuje lokalna elektrodistribucija na čiju mrežu će se elektrana i prikačiti, i u samim tim uslovima se nalaze sve te tehnikalije oko brojila, pregleda sistema i sl. koje spominješ.


Nadao sam se da nema potrebe da pišem da je 5-6 godina ROE (Return on Equity) a ne ROI (Return on Investment) jer su to dve totalno odvojene stvari. Osim ako se ne radi o investicionim fondovima koji žele da plasiraju velike količine sopstvenog novca, svaki investitor će tražiti eksterno finansiranje, i u tom slučaju njega ne zanima mnogo ROI (koji je u slučaju solara u srbiji preko 10 godina), već ga zanima ROE odnosno IRR jer je to novac koji on dobija na sopstvena uložena sredstva, a banka se zadovoljava sa daleko manjom kamatom na plasirani novac, nego prosečan investitor.

Inače, 5-6 godina otplate je jedan sasvim normalan period za bilo koji privatni biznis. Ako praviš fabriku čipsa, fabriku cipela, fabriku televizora, frizerski salon, roštiljnicu uvek ćeš gledati da svoj uloženi novac možeš da izvučeš nazad za maksimalno 5-6 godina, odnosno da na godišnjem nivou imaš nekih 15-20% IRR jer ako to nije slučaj, onda ti je bolje da pare staviš u banku ili neki investicioni fond, i bez ikakvog rizika i truda da ostvariš jednake prinose.


Izgleda da ne pravim :)

Možda je nekome logičnije da mu kažem da imam elektranu od 24.000MWh električne energije, ali je većini jednostavnije ako im kažem da je u pitanju elektrana od 3 MW, a svako pismen će podrazumevati da se radi o 3 MW instalisane snage i ni o čemu drugom.


Opet kažem, imate pogrešne izvore informacije, ali to je u redu jer su meni obnovljivi izvori energije svakodnevni posao pa baratam uvek sa relativno svežim informacijama na tržištu.

Po tim informacijama u 2011. godini od ukupne proizvodnje električne energije u Nemačkoj 17% je došlo iz obnovljivih izvora, od čega 7.7% od vetrogeneratora odnosno nekih 46500 GWh (cca 29075 MW instalisane snage). Čisto ilustrativnosti koliko solar i vetar neće nikoga ogrejati, instalisana snaga HE Đerdap 1 je 1026 MW a ukupna proizvodnja 5600 GWh što mu dođe 8 puta manje od vetrogeneratora u Nemačkoj. Ali ajde da uzmemo primer iz okruženja: Bugarska ima oko 800 MW instalisane snage u photovoltaic postrojenjima, što je skoro jednako kao instalisana snaga jednog Đerdapa. Tako da te izjave da obnovljivi izvori neće nikoga 'ogrejati' su blago rečeno neozbiljne.

ventura, svaka cast na odgovorima.Vidi da se da imas dosta dobre informacije. Koliko sam ja informisan, drzava valjda placa 0.23 e/cent po kWh. Ugovor se potpisuje na 12 god, a uglavnom vreme isplate projekta je maksimum 8 god. Inace, imate i na EPS-ovom sajtu tehnicke preporuke, u ovom slucaju TP-16 koja glasi: "osnovni tehnicki zahtevi za prikljucenej malih elektrana na distibutivni sistem". Tu se nalazi sve sto vam je potrebno da biste znali o tehnickim uslovima. Samo nadlezna ED u tehnickim uslovima daje blize informacije, ali dok cekate da ED izda tehnicke uslove (ja vec cekam 2 meseca) mozete prelistati teh,preporuku. Ventura, imate li neki program za izracunavanje proizvodnje el.energije iz fotonaponskog sistema. Ja sam malo koristio pvgis, sunny design. Sunny design nije los, ali nema mogucnost izracunavanja koliko bi dobili kWh, ali na primem ima dimenzionisanje kablova od panela do dc i od ac do mreze.

@mitta014:
Uslovi, odnosno ispravnije rečeno postojanje tehničkih mogućnosti za priključenje je najbitnija stvar za elektranu. Džaba sve ostalo, dobra lokacija, zemljište, građevinska dozvola, sve to pada u vodu ako ne postoje uslovi za priključenje (ili oni nisu finansijski isplativi). Evo da ti ilustrujem, na jednoj opštini na kojoj smo mi počeli da gradimo elektranu od 3 MW postojala je tehnička mogućnost za priključenje do maksimalno 170kW što nije ni blizu onoga što nama treba. Da bi se kapacitet povećao moralo je biti zamenjeno 30-tak trafo stanica, da se digne napon na 20kV, i tek onda naša elektrana može da se priključi. Ukoliko ta investicija nije obuhvaćena redovnim planom i programom održavanja i unapređenja ED sistema, investitor mora da napravi neki dogovor sa distribucijom i obično se dogovara da investitor plati značajan deo troškova unapređenja sistema iako je sistem vlasništvo ED kompanije, jer se nikada ne zna da li bi taj upgrade došao naredne godine ili po planu tek za 10 godina. Tako da vrlo često se desi da sami uslovi za priključenje totalno unakaze finansije projekta i učine ga neisplativim.

Apropo softvera, ja se ne bavim tehničkim projektovanjem samih sistema, a za finansijske kalkulacije su mi dovoljni parametri sa PV GIS-a i moja interna P&L/Cashflow tabela, ali znam da ovi što se bave projektovanjem i održavanjem uglavnom koriste PVSYST.

Hvala na linku. A to za mogucnosti, upucen sam u skoro sve. Dva meseca radim na sakupljanju dokumenata potrebnih da bi se izradila elektrane. Dug proces koji trazi dosta strpljenja i dosta vucaranja po opstinama, Ed...

Ti od lokalne elektrodistribucije treba da tražiš zvaničnim dopisom "Mišljenje o uslovima i mogućnostima priključenja na distributivni elektroenergetski sistem objekta za proizvodnju električne energije". Bez te ključne stavke vrlo lako se može ispostaviti da sve ostalo radiš za džabe.

Poslednji zahtev koji sam uputio je zahtev za izdavanje tehnickih uslova za izradu tehnicke dokumentacije. I tu sad cekam njihov odg. Vec dva meseca cekam na to,nadam se skorom odgovoru.

Da li bi mogao da nam kažeš koje su to firme (pored one u kojoj radiš) ili još bolje ... možda nije poslovno da okačiš ugovor, ali možda bi mogao da postaviš taj zapisnik o izvršenom merenju, koji pominješ.
Čisto da vidimo kako to izgleda. Pošto verovatno imate i tehničku dokumentaciju, možeš li mi reći i kojeg je tipa
ugrađeno brojilo i kog proizvođača. To su to bitne stvari koje mogu biti od velike pomoći svima koje zanima ova tema.




Nemoj ovo da smatraš kao ironiju, ali stvarno mi nije jasno ko je u stanju početi da gradi elektranu od 3MW a da je dobio tehničke uslove za priključenje max 170kW. I po ovome što pišeš ispada da je distributivno preduzeće
krivo što ti ne možeš da priključiš to što si proračunao sa tvojim ROE, ROI, IRR, pvgis, sunny design, PVSYST, P&L/Cashflow. Vidim da se u lovu razumeš ali u elektrotehniku i konkretno energetiku, definitivno ne.
Valjda bi ti bilo prihvatljivo da distributivno preduzeće od budžetskih para (čitaj narodnih) zameni 30 trafo stanica i ko zna još, potroši milione, samo da bih ti mogao da tvoju sjajnu investiciju od
ko zna koliko desetina milona evra isplatiš za 5-6 godina. Trafo stanice nisu kockice i zamena 30 trafo stanica u jednom rejonu vremenski ne može da se uradi za manje od godinu dana i to kad bi se to radilo samo to.
Ova država jeste pukla ali nemoj toliko podcenjivati sistem, ima u tim firmama još dovoljno normalnih i stručnih ljudi zbog kojih i ovako urušen elektrodistributivni sistem funkcioniše koliko toliko dobro.



Distributivna preduzeća su ušla u kako to nazivamo - period pripreme za zimu i veruj mi da imaju dosta muke oko toga kako pripremiti sistem za predstojeću zimu, jer kad krene zima i niske temperature,
teško da će iz elektrana o kojim ste poveli temu (konkretno solarnih) doći potrebni kiloWati. Verovatno je to razlog što nisi dobio odgovor.

Solar:
Dunav Osiguranje na Zlatiboru, 1 MW
Privatni investitor i grad Leskovac, 250 kW
Elektrana u Rumi, 300 kW

Biogas:
Mirotin Energo, Vrbas, 1 MW
Mlekar Lazar, Blace, 1 MW

Mini-Hidro:
Preko 50 elektrana je priključeno

Kogeneracija:
Klinički Centar Srbije, 3 MW
NIS, gomila generatora, ne znam tačnu snagu

Deponijski gas:
Grad Kragujevac i MPD Trade, deponija Jovanovac, 600 kW

Elektrana na otpad:
Alltech Farmin, 1 MW (već godinu dana imaju problema sa motorom i kvalitetom gasa, ne znam da li funkcionišu)

To je ono što ja znam, i to su projekti koji su nakačeni na mrežu i koji feedinuju struju po povlašćenim cenama. Moguće je da postoji još projekata za koje nisam čuo.


Ugovor sam ti okačio u prethodnoj poruci, i imaš ga na ovom linku:
http://www.eps.rs/StariDokumen...povlascenih%20proizvodjaca.pdf

Ugovor je identičan za sve povlašćenje proizvođače, samo se menjaju parametri.


Znaš kako, kada radiš investicije koje su kapitalne tu se često umeša i politika mnogo više nego što bi trebalo.

Kad neko čuje da treba da investiraš 15-20 miliona evra, tada sve može i sve je moguće. Ali tek kad kreneš u projekat, onda vidiš da mnoge stvari baš i ne mogu tako kako su ti govorili i obećavali.

Evo ti primer MK Fintel Wind, ljudi su krenuli sa projektom 150 MW vetrogeneratora, lokacija, dozvole sve je tu, sa najvišeg političkog nivoa sve odobreno i gura se, sve može sve super.. I onda su došli u Elektrovojvodinu. Može tebi i premijer i svi ministri da obećaju priključak, ali kad fizički nema mogućnosti da se 150 MW priključi na mrežu bez ozbiljnih investicija koje bi koštale i trajale minimum 5 godina, džaba ti sve. Jednostavno ne može.


Jesi li ti ikada u životu uložio neki novac u bilo kakav posao kad tako cinično komentarišeš?

Da preformulišem malo, jer ti ne shvataš princip investiranja. Investitor ulaže X količinu novca. Nakon 5-6 godina njemu će se vratiti njegov novac. Dakle on je tek nakon 5-6 godina ponovo na nuli (uz sve moguće rizike da posao propadne). Tek nakon 5-6 godina investitor počinje da ostvaruje profit, odnosno dobit.

Svaki posao nosi određenu dozu rizika, pa čak i da propadne skroz, i da sav uloženi novac bude izgubljen. Svaka investicija vuče sa sobom određenu količinu rada, angažovanja, stresa. I sasvim je normalno da se za bilo kakvu privatnu investiciju, bilo ko da je investitor, bilo gde u svetu, očekuje povrat uloženih sredstava za 5-6 godina. To je neki normalan period povrata sredstava za bilo kakav posao, bilo to proizvodnja cipela ili otvaranje restorana. Brži povrat od toga je moguć u nekim slučajevima, i to je onda vrlo dobar posao, ali obično takvi poslovi nose i mnogo više rizika. Isto tako postoje poslovi gde se povrat vrši za 10 godina, pa nekada čak i duže, ali to su obično poslovi u koje ulažu investicioni i penzioni fondovi, i države radi nekog dugoročnog/globalnog interesa.

Sa gledišta privatnog investitora, ako ne možeš sa nekom realnom projekcijom da iz projekta izvučeš uloženi novac za 5-6 godina, i da nakon toga krećeš sa generišeš profit odnosno dobit, bolje ti je da novac staviš u banku, jer ti je to sigurna investicija, garantovan prinos, a nemaš ni posla ni stresa oko toga.


Ne pretendujem da budem elektro/energetski inženjer i projektant sistema, te me taj nivo znanja ni ne zanima, ali sa tim nekim osnovnim stvarima i principima koje su mi potrebne za svakodnevni posao baratam sasvim solidno.


Pazi ovako. Postoje generalni planovi da se na celoj teritoriji Srbije uradi jedan upgrade sistema i da se svi 10kV vodovi zamene sa 20kV modernijim vodovima većeg kapaciteta koji će omogućiti manje gubitke, bolju kontrolu, generalno pouzdaniji sistem itd itd, totalno nevezano za priključenje elektrana. E sad uzmi neku siromašnu opštinu u kojoj ne postoji nikakva industrija, ništa se ne dešava, i generalno oni nisu na listi prioriteta... U toj opštini može da se desi da rekonstrukcija sistema počne sutra, može da počne za 5 godina, a možda i za 10 godina. Ko zna. Jedino je izvesno da će se taj sistem morati zameniti, samo je pitanje kada.
E sad, tu se pojavi neki investitor kome je u interesu da se taj upgrade odradi što pre. Onda Elektrovojvodina kaže, ok, upgrade tog dela mreže nam nije bio u trogodišnjem planu, ali ako vi baš insistirate, to će da košta oko milion evra, izvolite predračun, ako hoćete da se ubrza, vi snosite 50% troškova, ostalih 50% snosimo mi i krećemo sa radom.

Sa te tačke gledišta, kamo sreće da u svakoj opštini postoji takav investitor, jer bi u tom slučaju država uštedela 50% sredstava za rekonstrukciju mreže koju ionako treba da obavi.


Ja nisam primetio da iko potcenjuje te ljude, a ti?

_{[Ovu poruku je menjao ventura dana 14.09.2012. u 23:41 GMT+1]}

OK ventura,
za razliku od prethodnih komentara, ovi odgovori su ti OK i slažem se sa tobom u dosta stvari.
Kao što ti gledaš to sa ekonomske strane, ja posmatram sa tehničke i
zato se i javljaju te razlike i dileme.
To je razumljivo kad su veliki poslovi u pitanju, i bez usklađivanja svih učesnika nema ni obavljanja posla.

Shvatam potrebu za inoviranjem stvari, uvođenjem novih tehnologija i rešenja. Žao mi je što EES nije u dobrom stanju i
muči muke kao i komplet društvo u kome živimo. Situacija je baš-baš loša.
Radim u EDB, ako ti mogu biti od pomoći u nekim konsultacijama, pojašnjenjima itd., slobodno se javi, pomoći ću šta mogu.

pozdrav

Zakuvala se tema. Ventura, dosta si posla obavio, ali zasto se izgradnaj tih elektrana nije medijski ispratila (mozda i jeste ali ja ne mogu pronaci). Covek napravio "elektranu" 10kW i svi mediji su pisali o tome, a kada pogledam cifre koje si naveo 3MW, 1MW pa i 300kW su znacajno vece cifre od 10kW. I kako su instalirani ti sistemi? Jesu samo za sopstvenu potrosnju, ili za prodjau EPS-u, ili kombinavi sistem ,za sopstvenu potrosnju i visak el.energije predati ED?

Nije to sad nešto specijalno medijski interesantno, ali desi se da poneki novinar napiše nešto. Mada i ljudi nešto posebno ne vole ni novinare, pa ako nema potrebe za njima, niko ih ni ne zove..

Biogas
http://www.b92.net/biz/vesti/s...05&dd=10&nav_id=608023
http://www.ekapija.com/website/sr/page/624971
http://www.novosti.rs/vesti/sr...as-Struja-iz-stajskog-djubriva

Solar
http://jugmedia.info/2012/08/2...-elektranu-jablanickom-okrugu/
http://www.dunav.com/Dynamic/N...tegoryID,3,intItemID,1246.html

Mini Hidro
http://www.rts.rs/page/stories...hidroelektrana+na+Vlasini.html
http://adavinic.wordpress.com/...a-mini-hidroelektrana-prvonek/
http://www.extra-zabava.com/ek...tvorena-hidroelektrana-postica

Deponijski gas
http://www6.b92.net/info/vesti..._category=12&nav_id=407652

Hvala. Elektrana na deponijski gas, deluje zanimljivo, mozes li mi malo pojasniti oko toga, kao i oko ovoga za stajsko djubrivo. Toga u Srbiji ima i uvek ce ga imati, pa me zanima princip rada te elektrane.

Deponijski gas je vrlo jednostavan, izbušiš 'bunare' u deponiji, uguraš cevi i tu se skuplja gas koji ti provedeš kroz filtere i dalje koristiš u glasičnom gasnom motoru. Otprilike ovako:


E sad, tu postoje neke začkoljice, pričali su mi ovi iz Jenbachera, ali nisam uspeo da upamtim tačne cifre, ali princip je da za neku ekonomsku isplativost deponija mora da bude prilično velika (u Srbiji postoje samo tri dovoljno velike deponije za eksploataciju), i tu se snaga računa na osnovu količine đubra, starosti deponije, jer u zavisnosti od toga količina gasa raste do neke granice pa krene da opada... Uglavnom ima tu dosta nekih stvari u koje se tačno ne razumem, ali verovatno postoji dosta informacija na netu o tome..


Što se tiče stajskog đubriva, to ti je klasična biogas elektrana, i o tome imaš online informacija koliko god hoćeš

Jos nesto da pitam, mozda sam i malo dosadan. Jel imas nekakvu tehnicku dokumentaciju za solarne, invertori,kablove,odvodnike,prekidace,osigurace. Ove poslednje 4 stavke manje vise i nisu bitne, jer to zavisi od elektrane do snage elektrane.

Gotove projekte ti neće niko dati jer to košta, a dosta literature možeš naći online.

Znam da gotove projekte nece niko dati, ko je lud ustupiti tako nesto za dzabe. Mozda tamo za 5,6 godina moze se dobiti za dzabe :) kao sto se sada moze naci svakakvih projekata za instalacije zgrada, a kako sam cuo, da projektanti rade projekat instalacije zgrade za veoma male pare.

A ko je rekao za džabe -> pazari ti kod njih za tu lovu i dobićes sve projekte za fraj. Bar Schuco tako radi. A sve se projektuje u Nemačkoj.

Sve kataloge, data tabele, prospekte nije problem skinuti sa nekog od njihovih svetskih sajtova - vec prema tome kojim jezikom baratas. Recimo
http://www.schueco.com/web/de-...hselrichter_ab_30_kwp/13177522

Prosetal po meniju sa leve strane.Da bi prisao nekim podacima i programina moras se registrovati kod njih kao kupac/arhitekta/projektant/instalater / štaliveć ... Predstavništvo im je u novom Beogradu - lako se nadje adresa i telefon ...

E sad, projekat čega ... obično se kaze da svaki dundjer zna da ti uradi celik za kucu 10x10m. Vec 15x15 nijedan ozbiljan majstor nece ni da pokusa, vata se za projekat. Slicno i ovde, ako ti neznas kataloske oznake Sikoa i jos 5 sestrinskih firmi nista ti projekti ne znace. Ako ti treba nesto za kucnu upotrebu - potrazi da ti omoguce schuco SolarCalculator PV eventualno IPE koji se odnosi na invertere. U programima su uneti tehnicki podaci panela i opreme pa te spasavaju skidanja kataloga sa neta.

Znam da ovako receno mnogo mirise na reklamu i ne moze se mnogo reći , ali koga zanima shvatice gde da gugla ...

ne moze se registrovati na njihov sajt. A sto se tice kataloskih oznaka, imam sve podatke o panelu i invertoru, sad jurim neke kataloge za regulatore i baterije, kao i za kablove. Vidim da na netu ima dosta o ovome

Nesto razmisljam da napravim pokretnu konstrukciju, za 3,4 panela, ima li neko nekakav predlog,da to izadje sto jeftinije. Nesto gledam elektricni razanj :) bi mozda mogao da se iskoristi, napaja se na 12v.

Motor od satelitske?

Hm. Cuo sam za to. Da li imas kakvog iskustva? Cuo sam nesto ovako, da bi moglo preko PLC-a da se isprogramira da preko indikatora svetlosti palimo motor.

Nisam jos uvek nista pravio, jos uvek istrazujem :)
http://www.redrok.com/electron.htm#led3

Planiram da postavim dva panela od 230W, i da na njemu izvrsim merenja sa fiksnim uglom. Napravio sam jednu konstrukciju i na njoj izmerio neke od uglova tako da se rucno moze pomerati ugao. Nego, zanima me kako da spojim panel direktno na neki od potrosaca, prvo imam problem koji potrosac staviti, razmisljam izmedju grejaca i nekog motor.. najveci problem je kako konektore sa panela da vezem na potrosac a da to nije presecanje kabla pre multikonektora.