koji tinol koristis? ako koristis los tinol vrh ce prebrzo da oksidira
koju temperaturu si postavio, ako si postavio prevrce - vrh ce brzo da se trosi
na toj lemilici treba da drzis na oko 300C za normalni tinol. bezolovni tinol nemoj da koristis dok se ne uvezbas. fora je da nadjes temperaturu koja je dovoljno visoka da se lemi bez problema ali dovoljno niska da ne gori vrh

sundjer uvek mora da bude mokar i vrh uvek mora da se sija, cim se vrh ne sija, odma brises, ako treba posle svake lemne tacke, a ti brisi posle svake lemne tacke..

Imam dve vrste tinol zice imam jedna je stara oko 10 g i kad je prislonim na vrh iz nje izlazi ona tecnost braonkaste boje , jeli to dobro , a imam i nov koi sam kupio sad lemi odlicno samo sto iz njega ne izlazi nikakva tecnost , to da sundjer mora da bude mokar to znam inace lemilicu drzim na oko 250-300 c nikad jace . Inace prilikom lemljenja koristim ponekad i Tinol pastu za meko lemljenje ona lepo rasporedi lem na lemno mesto jeli ok ta pasta ?

ta pasta je za oluke, nemoj time da prilazis lemilici za elektroniku, najsigurnije je da je kantiras "odma".

mozes da koristis kalafonijum ili da napravis flux sam sa kalafonijumom i alkoholom ili da kupis flux u nekoj radnji..

tinol treba da ima jezgro od kalafonijuma, najbolje ako ima multi-core, tj nekoliko jezgara, mada i ovi sa samo jednim jezgrom su ok. Kada pokidas zicu rukom treba lepo da se vidi to jezgro.

proveri sta ti pise na tom tinolu

inace dal je star 10 godina ili 10 dana, bitno je i gde si ga kupio, ako si ga uzimao na pijaci ne valja, ima jako nekvalitetnog tinola koji u jezgru ima isto sra*e kao sto je ta cinol pasta za oluke (to sto pise meko lemljenje, to je za oluke), treba ti kvalitetan tinol, prodaju ga sve firme koje prodaju elektroniku (imas spisak kod mene http://elco.crsndoo.com/wordpress/spisak/ ) skoro svi salju postom ako nisi u mogucnosti da odes do njih, imaju koture po pola kile i vece, neki cak imaju i koture po 250g. Savetujem ti da uzmes 0.5mm a ne deblji tinol, jeste malo skuplji ali se mnogo lakse radi, posebno ako sutra krenes malo i sa smd-om (nemoj se bojati smd-a to je lako)

tinol zice su kupljene u elektro radnji i mogu da kazem da su odlicne , imao sam priliku da radim sa losim kalajem , tj onaj sa pijace\kineza i po tome znam dali je kalaj ok ili ne , kazes za smd cipove , zezao sam se malo , kazimo da zam ucio i njih da lemim , ali samo cipove koi imaju na dve strane pipke ne na 4 i mogu da kazem da sam uspeo da ih zalemim bez muke inace lemio sam ih na staru graficki pa one dole pipke i taj cip uspeo sam da ih spojim da se ne mesaju , to nije problem kad je dobra tinol zica ali ne znam sta da radim sto se tice vrha lemilice ?

aj slikaj vrh od te baku lemilice... ti kinezi nemaju bas ultra kvalitetne vrhove, moze se naruciti original hakko vrhova za te lemilice i oni traju sto godina

da li se oksid skida kada obrises lemilicu o sundjer?

vrh se ne briše posle lemljenja već neposredno pre .
u prevodu kad uzmeš lemilicu sa stalka, pred lemljenje je brisneš.

@guja011 jasno mi je to , gledao sam tutorijale na yt.
@bogdan.kecman oksid se ne skida kad obrisem vrh , sliku nemam trenutno sam u Prokuplju a lemilica je u lebane cim odem kuci slikacu je .


Neznam kakav je to oksid ali kad ocistim vrh vodenom smirglom on se vrati cim zavrsim lemljenje .

taj vrh sto si smirglao, uzmes lepo i bacis u kantu posto je neupotrebljiv jer si ga upropastio. Vrh se ne smirgla - NIKAD.

Vrh ima spoljni sloj od kalaja, onda je ispod toga gvozdje i ispod toga bakar. Taj kalaj (i eventualno nikl) su na gvozdje naneti specijalnom metodom i to kada se pojede mozes da bacis vrh a debljine tih slojeva su u mikronima dakle smirgla -> vrh u smece

nista osim mokrog sundjera ti ne treba za ciscenje vrha. Taj si verovatno inicijalno upropastio cinol pastom koja ga je pojela pa si ga ti dokrajcio smirglom

Sve je moguce , negde na internetu pise da sme da se smirgla vrh , a negde da nesme , tako da sam to probao , imam jos jedan frh za rezervu.

svakakve gluposti mozes da nadjes na internetu, imas i likove koji tvrde da sa ekserom i malo zice iz fena moze da se napravi odlicna lemilica ...

ne sme da se smirgla vrh

Ok , kupicu ja drugi vrh , sami mi kazite koi je dobar i kolika je cena inace samo da kacem meni treba vrh koi uma supljunu u koju ulazi grejac , tako je na mojoj ne znam za ostale, ovakav je sad kod mene

http://www.google.rs/imgres?nu...21&ved=1t:429,r:1,s:0,i:70

Jesu li dobri ovi , dali mogu mozda da kupim ove :

http://static.kupindoslike.com...MILICU-936_slika_O_3575225.jpg

EDIT : Mozete li da mi otkrijete neke male ali korisne tajne i tehnike za sto bolje lemljenje ?

Praksa, praksa i opet praksa

http://www.youtube.com/watch?v=AOdnGUMi7lQ

http://www.youtube.com/watch?v=I_NU2ruzyc4

http://www.sparkfun.com/tutorials/106

http://radiojove.gsfc.nasa.gov/telescope/soldering.htm

@Taddy

Praksa i iskustvo oko lemljenja je neophodno kao i dobra oprema.

1) Tinol zica, recimo ova je skroz OK http://ucables.com/ref/HQ-SOLDER-TIN-R1002399642, to je 60% kalaj i 40% olovo i jos ima i fluks u sebi (taj HQ ima u prodaji kod nas). Debljina od 0.7mm je super za siru primenu. Tehnicki nista vise (dodatne paste) ti ne trebaju. Kasnije kada budes usao u SMD tehniku zatrebace ti samo jos neki flux. Bezolovne kalaje (ili sa srebrom) za sada preskoci.

2) Lemilicu imas i ta ti je super.

3) Vrhovi za lemelice, to nije nesto skupo i najbolje da uzmes nekoliko komada da imas u rezervi i to par modela (siri, tanji itd)

4) Teflonski sundjeri za ciscenje, vec su kolege opisale kako se koristi. Samo bih dodao da je pozeljno preci preko sunjdera malo brze kako ga nebi previse rashladio. Dodatno nije losa ni ona zica za domacinstvo (za ciscenje zaribalih serpi/tiganja :), to se preporucuje zato sto moze "na suvo" da cisti - produzuje se radni vek vrhova jer nema velikih temperaturnih promena kao sa sundjerom+voda

5) "Prave" vrhove za lemilicu (kako sto koristi tvoja lemilica), NIKAD nemoj ostrim predmetima (a kamoli smirglom) da obradujes. Ti vrhovi su presvuceni mikronski tanskim slojem specificnog materijala (koliko se secam 99% cisto gvozdje) dok je telo vrha uglavnom od bakra zbog vece mase i bolje termicke provodljivosti. Kada se taj sloj gvozdja osteti/istrosi, vrh je odsvirao svoje.

6) Temperatura vrha je stvar koju ces kroz iskustvo da steknes, nekad ti treba veca, nekad manja. Uglavnom, sto ti je masivnija neka povrsina koju lemis to ti je potrebna veca temperatura. Takodje, oksidacija vrhova je neminovna i brze oksidira kada je veca temperatura. Opet kroz iskustvo ces videti (ne gledajuci u displey) ako ti vrh oksidira za nekoliko sekundi znaces da je previsoka temperatura. Desice ti se neki put da se uhvati i nekakva crna skrama (oksid) na vrhovima koji ne moze tako lako da se skine, opet nikako nista ostro oko toga, samo stavi kalaj pa ocisti i tako vise puta dok nestane (moze i privremeno da dignes temperaturu).

7) Ako hoces malo da stedis vrhove, stekni naviku da kada uvidis da neces koristiti lemilicu u nekih narednih X minuta, samo smanji temperaturu na recimo 150 stepeni pa posle vrati kad ti zatreba (neki modeli lemilica imaju ugradjenu tu logiku).

Nadam se da ce ti ovi saveti biti od pomoci za pocetak.

Jasno mi je da samo kroz praksu sve ucim , zato stalno i lemim neke sitnice da bih naucio da radim sto bolje i brze , da ne zadrzavam lemilicu puno na stampanu plocu da je ne bi izgoreo ili ostetio otpirnik ili ono sto budem lemio . Inace ja imam ovaj kalaj nadam se da je dobar imam oo 10 m

http://www.proelectronic.rs/KA...Kg-1mm-KAL-SUPER-04-10124.htm#

Svaki savet pocetniku je dobrodoso

E ljudi hteo sam da pitam Jos jedno pitanje , ovako , do sad sam dva puta popravljao napajanja koja su bile cmeknula ( pregorela ) menjao sam im kontenzatore i rade odlicno , ali sad na projektu koi radim mi treba mala pomoc . Imam unimer , ali znam samo za jednu stvar da koristim , za jednosmernu struju , merio sam u automobilu neke napone , odprilike znam kako funkcionise unimer i imam ovakav :

http://www.google.rs/imgres?nu...24&ved=1t:429,r:0,s:0,i:67

Zanima me ovako kako da merim otpornike , da vidim kolika je otpornost i na koju stranu protice struja .

http://www.google.rs/imgres?um...22&ved=1t:429,r:2,s:0,i:76

I kako da merim kontenzatore , jasno mi je da je minus kraca zica kad je nov ili ak oje skinut od nekog drugog napajanja , znam da je minus na onu stranu na kojoj su strelice nadole .

http://www.google.rs/imgres?um...11&ved=1t:429,r:8,s:0,i:95

Znaci zanima me kako se koristi unimer za ovakve stvari i ako moze neko da mi napise sta se gde meri .

Odlican je ,ja ga koristim vec neko vreme i extra se pokazao . Zbog kalaja nemoj da se brines tu ne gresis vec da pri ruci imas uvek brusilicu i kada nece ti je palis i obrusis povrsinski da se sija . Malo sale naravno , samo ti vezbaj istrosi par ovih koturica tinola i sve ce doci na svoje mesto , videces u ostalom .Pozdrav

Sa ovim unimerom ne mozes meriti kondenzatore ,a i uglavnomje minus pol oznacen na samom kucistu to jest na samoj komponenti oznakom minus , vertikalno stoji.
Inace si na svoje pitanje da sam odgovor



Za otpornike imas omski ako znas kako se obelezava om .

P.S Nadam se da se ne radja novi Bogdan car u svemu ovome jer cu se obesiti

Pozdrav

P.S Nadam se da se ne radja novi Bogdan car u svemu ovome jer cu se obesiti


Hahahahhah Pojasni mi malo ovo mi nije jasno hhahahahahahahahhahahhahah

http://www.elitesecurity.org/korisnik/profil/Bogdan-car

Prelistaj malo ali nemoj da se vredjas , nisi ti takav mada u ostalom vreme ce pokazati svoje , salim se , delimicno !!!!

hahahahha sad sam gledao , ne brini se nisam ja takav ,ja znam da saslusam i kad nesto ne znam trazim pomoc da bih naucio a ne da ja pricam moju pricu , tako da samo opusteno vreme ce pokazati . Pozdrav

oni "drugi" vrhovi su ti kvalitetniji, ali kupi vrh sa "srafciger" (TIP D) ili sa "zarezanim" (TIP CF) vrhom a ne ove siljate, ovi siljati su potpuno beskorisni.

pogledaj http://www.kupindo.com/Elektronika/9805127_vrhovi-za-lemilice
taj lik (qstuff) ima odlicne vrhove (ovi sa utisnutim aouye su odlicnog kvaliteta), sa ove njegove slike tebi odgovara ovaj treci vrh (1.5CF), on je generalno za "drag soldering" za smd ali moze da se koristi i za normalne stvari, cimni qstuff-a da vidis dal ima srafciger vrhove, imao je, uzmi 2.5 ili 3.2mm srafciger vrh, to ti je idealno za rad. ne vidim kod nas online nigde srafciger vrhove ali evo ti kako on izgleda:
http://www.ebay.com/itm/T18-D3...main_0&hash=item256b078168

re: http://www.proelectronic.rs/KA...Kg-1mm-KAL-SUPER-04-10124.htm#

hmm, ako moze jedno pitanje za iskusne, ili je ovo neka greska na sajtu, zasta se koristi Sn60-Cu40 legura??? Da nije malo premnogo bakra u leguri? :) Ako je tacno, to ne verujem da je za elektroniku, pre ce biti da je za varenje radijatorskih cevi!? :)

Poznati su mi ovakvi vrhovi , inace uzecu ja na kupindu ovaj treci pa cu videti kako i sta .

to je vrlo nekvalitetan obican olovni 60:40 tinol

Stoji kao legura SN i CU , nemoguce da je bakar ,mozda je greska i trebalo bi da stoji Sn - Pb , ovo nisam nivideo do sada .
Inace imam ovakam i mogu reci da je fenomenalan , tacka lemljenja mu je ispod 300 stepeni i lem sija lepo , ne jede vrhove lemilice , nema hladnih lemova .
Pre bih rekao da je greska na sajtu jer na pakovanju ne pise nista ,a oni znaju da grese u ovim informacijama
Pozdrav

greska je na sajtu, imao sam i ja taj isti sa slike, zato i znam da je obican 60:40 .. a jeste vrlo loseg kvaliteta .. em sto je debeo (1mm) em sto je flux u njemu vrlo los, slabo cisti, mnogo dimi...

Neznam stvarno zasto je los , ja taj koristim i bez problema izvucem kao fabricke lemove , a kod mene ne dimi skoro uopste .

Doduse ja imam 0.7mm i isto fenomenalno radi , odlicno se lemi sa njim prezadovoljan sam ,a i skoro ne dimi uopste malo nesto kao obicno.
Kako je najbolje prepoznati kada je kalaj los , koji su pokazatelji toga. Ja sam mogu reci od kalaja koristio sve i svasta mada sam uvek imao dobre , skoro da sam sve probao iz proelektronika i m@g-a i nikada nisam imao problem ni sa jednim doduse se neki malo vise dimio kaosto rece Bogdan ali se sa svim lepo radilo , lemilo.
Interesuje me kako prepoznati kalaj sa vise olova u sebi ili pa ispada da sam od uvek koristio lose kalaje jbg. Imam cak i bezolovni probao i on je super i cim potrosim ovaj napadam njega .
Pozdrav

ja ne volim bezolovni, za smd je smrt, em nece lepo da "wet"-uje (izem ti izraz), em oce rastu brkovi pa pravi kratak spoj izmedju pinova (brkovi mogu da budu i 5cm dugacki!!), em trazi mnogo C, em je skuplji, em je krtiji pa se od vibracija prave ladni lemovi... da ne spominjem da ih ima 2000 vrsta i nijedna nije univerzalno dobra vec ovaj je za ovo a onaj ... ma daj .. ako mogu ganferi da zapale 100 akumulatora ispod gazele da bi izvadili olovo i onda to prodaju na pijaci, mojih par kila olova sto cu potrositi za zivota je smesna kolicina ..

kako prepoznati dobar/los kalaj, pa za razliku od bezolovnog koji je bolji kad je mat, olovni je bolji kad je sjajan no sto se same legure tice, da li je 60:40 ili 67:33 ili 53:47 .. sve je to isto .. sve to "radi ok", ono sto je lose kod tinol zice, PO MENI, je
- ako varira mnogo debljina (tj kolicina kalaja u jedinici duzine zice, ne mora da varira spoljni precnik zice dovoljno je da varira unutrasnji)
- ako je mnogo debeo (1mm je bas debeo, 0.7 je po meni max za neki normalan rad)
- kvalitet flux-a u njemu, recimo multicore tinol ima 5 kanala za flux u 0.45mm tinol zici, to radi dobro - ubija + je sam flux extra kvalieta, a opet npr taj sa slike (moj je bio 1mm, ista takva nalepnica, kupio sam ga na bubanj potoku bio je nesto super dzabe tipa 200din pola kile ) ima vrlo nestabilan unutrasnji precnik pa dobijas blobove kalaja i blobove flux-a, flux je prilicno gadan (i po mirisu bi rekao da nije baziran na kalafonijumu) i vata skramu na lemilici samo tako na 200C + isparava extra brzo + ostavlja muzge po pcb-u kao oni sticky flux-ovi

Inace kalaj je jedan od 3-4 materijala kome rastu brkovi i to je ozbiljan problem za elektroniku, do skoro je resenje za taj problem bilo olovo posto sa 30+% olova problem brkova se skoro eliminise. Ove moderne SNAG, SNAGCU i slicne legure smanjuju kolicinu brkova nisko ali npr ne dovoljno nisko, u auto industriji, avio industriji, aerospace industriji koristi se iskljucivo kalaj sa olovom... jos uvek ne postoji bezolovna legura koja kompletno eliminise problem brkova

inace uprinc-ov tinol je odlican, probao 2-3 vrste, kelcov tinol je odlican, isto sam probao 2-3 vrste - svi su 0.5mm, ove deblje vise ne kupujem ... najbolji koji sam ikad koristio je neki 0.3mm japanski, mmmmmmmmmmmm kako je to dobra stvar .. samo skup majku mu poljubim .. previse skup

E ljudi evo par slika kako izgleda taj vrh koji je oksidirao i slike na koim se vidi cip koi sam lemio bezeze i slika kalaja.

ne deluje taj vrh uopste strasno, moguce da si mu upropastio sam vrh sa tom smirglom

evo par tinola dostupnih po domacim radnjama ... ovaj plavi koji ti imas je ok, ja sam ga pomesao sa jednim drugim plavim, ovaj je skroz ok, jedino je debeo

ovde na slici, ovaj zeleni je neki kao super bezolovni za "kad se mora", najkvalitetniji je ovaj crveni multicore sa 5 flux jezgara kroz 0.7mm zicu, doduse 0.7mm je malo debela zica za ove smdove sa ultra malim pitch-om tako da najvise trosim ovaj svetloplavi od 0.5mm cookson tinol, nije nista posebno ali radi posao (primetno losiji od multicore-a). Ako neko vidi kod nas da se prodaje multicore 5C ili 7C u 0.4-0.5mm debljini neka mi dojavi :)




A evo kako izgleda multicore pod mikroskopom (ruzno zarezan nekim losim skalpelom):




_{[Ovu poruku je menjao bogdan.kecman dana 19.09.2012. u 14:56 GMT+1]}

Olovo je raznim ekoloskim propisima "proterano" iz oblasti elektronike.

Objasnjavaju to potencijalnim stetnim dejstvom na zive organizme (jos uvek mi nije jasno kako bi moglo stetno delovati na mrtve organizme ?).

Strah pociva na potencijalnom sadrzaju radioaktivnih materija u olovu, pogotovo u novije vreme, gde se olovo razmenjuje izmedju drzava, a izvorno poreklo je teze utvrditi.

Svetski trend je da se olovo masovno razmenjuje izmedju drzava metodom slanja kroz cevi vatrenog oruzja, a najsmesnije je (istovremeno i najstrasnije) sto se obogacuje osiromasenim elementima :-( i :-).

Bicu sarkastican:

10 g olova iz monitora vam moze opasno naskoditi (pogotovo ako pojedete monitor), dok 30 Kg olova iz akumulatora vaseg automobila je potpuno bezopasno (mozda je i jestivo :-).

Smisao proterivanja olova iz lemnih legura koje su razvijane vise od dva veka (i dostigle inzvaredan kvalitet, ne racunajuci plagijatorske proizvodjace), je ravan smislu zabrane pusenja u zavarivackoj radionici.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Sada cu vec biti ozbiljan.

Meko lemljenje je veoma siroka oblast, pa je najbolje pronaci podatke o polju namene kod samog proizvodjaca lemne legure.

Grubo napisano objasnjenje sastava legure kao npr. Sn60 Pb40, uopste ne objasnjava potpun sastav legure.
U samoj leguri se mogu sadrzati i nepomenuti materijali poput Kadmijuma, Antimona, Platine, Srebra, Bakra i slicno, koji drasticno menjaju osobine tinola.

Mozete kupiti od 10 razlicitih proizvodjaca leguru Sn60 Pb40, i ni jedna se nece ponasati isto pri lemljenju, cak ce im se razlikovati i temperatura topljenja.

Kljucne osobine tinola odredjuju materijali cija je kolicina znatno ispod 1% ucestvovala u sastavu legure, a sto nigde ne pise.

Proizvodjaci imaju selekcione tabele, gde leguru birate prema nameni i osobinama, a svakako da vam nece napisati potpun sastav, jer su na to potrosili godine istrazivanja.

Evo jedne od selekcionoh tabela npr:
http://www.stannol.de/WS_Draht...Dateien/Auswahlhilfe_LD_EN.PDF

Evo neceg o raznolikosti lemnih legura na staroj dobroj Wiki: http://en.wikipedia.org/wiki/Solder

-----------------------------------------------------------------------------------------------

Najradije koristim 0,7mm Sn60 Pb38 Cu2 leguru "Stannol", pokazala mi se kao veoma zilav i dugotrajan lem, bez obzira sto ostavlja malo vise tragova kalafonijuma pa lem ne izgleda savrseno cisto, ali sam kalaj ispod, posle 15 godina ostaje sjajan kao ogledalo.

Izbor je na osnovu vidjenih lemova u starim vojnim uredjajima iz 60-tih, gde je preko lema znacajan sloj kalafonijuma, a legure su bile slicnog sastava, a gde nisam uspeo naci neku alarmantnu kolicinu "hladnih" lemova, bez obzira na rok upotrebe i teske uslove rada, a lemovi su i dan-danas sjajni kao ogledalo.

Kada vam dopadnu neke stare naprave u ruke (posebno vojne), pogledajte kako je samo bio dobar kvalitet lema...

Pozdrav

SPC je super ali je bio znacajno skuplji od obicnog SP tinola ..

ima dobar jedan film o brkovima gde lik kaze na predlog EU komisije da se potpuno zabrani olovo u svim slucajevima, tj da ne postoji exception kao sada za auto industriju i slicno da su ovi iz autoindustije rekli nesto tip "ok, ne treba vam elektronika u kolima, moglo je tolike godine bez elektronike, moci ce opet" dok su ovi iz nase zavristali od smeha na pomen ukidanja olova iz tinola za aerospace industriju ... bio je real time snimak kako raste brk na lemu u svemiru, 5cm brka je izraslo iz lema za manje od minut!!

Da, SnPbCu je skoro dvostruko skuplji u odnosu na SnPb, ali je opravdana njegova upotreba kod primena u industriji gde je izlozen raznim stetnim uticajima, od mehanickih, preko termickih do hemijskih.

Ne cudi me sto su se ljudi iz NASA smejali na pokusaj izbacivanja olova iz aero-space primena :-).

Nisu samo brkovi u pitanju, vec posebno osetljivost na mehanicke uticaje.

Starom Nokijom 3310 ili slicnom se mogao igrati fudbal, i posle toga radi, dok ove nove sa Pb free kalajem jedan put ispustis i kraj.

Pa ko bi kupovao novi ako mu stari traje dugo :-).

U kontaktu sam sa olovom iz kalaja vec vise od 30 godina, intenzivno i svakodnevno, i mislim da me od zdavlja muci jedino 47 godina stara krstenica i moja totalna nebriga prema sopstvenom zdravlju :-)

Valja li čemu taj Bakku 936, znači esd ? :D

Bogdane pročitah u nekoj drugoj temi da si kupovao te bakku stanice od "Qstuff" za neke drugare van bg-a i da su zadovoljni, ali takođe nisi pohvalio Gordak?
Našao sam na Ku***d* tu bakku stanicu ali kod drugog prodavca, sve je to made in china, ali za manje dinara i zanimljivo mi da je sam opis gotovo identičan onome od prodavca Qstuff? O.o

"Hteo" sam ja da pravim i tvoj SID v3 kontroler ( ako se sećaš pitao sam te u vezi DC pwm sa ruskih šema) ali "mrzi me" brate, morao bih kupovati znači "sve", i pic mcu ( sad nemam ni programator ) , i 16x2 lcd, i (najradije) hakko 907esd štap a nemam ga odakle drugo nego na Ebay, znači cvrc, nemam paypal...

Ipak, pitaću prvo tog lika na Ku***d* ima li samo štapova za bakku, ako su kvalitetni, ili još bolje ako ima hakko 907esd pa bih uzeo 1 "štap" i jedan "aoyue" -1CF vrh od Qstuff koji si preporučio kao kvalitetne ( oni crni hakko su šiljati mnogo zar ne ?) , pa bih radio lemna stanica by korejac , video jer imam i par atmega8 i 7seg displeje, i već gotovu pločicu za displej/3tastera koja bi odgovarala od nekog drugog projekta i skoro gotovu pcb za mcu.
Samo bih zbog tog DC-pwm-a , koji ne preporučuješ za grejač ( valjda zbog voltage ripple ako se sećam dobro ), ja dodao stabilizaciju na 24VDC za grejač.

Ako nema štapova jednostavno ću uzeti tu bakku 936 stanicu i vrteti potenciometar, i ja zanovetam...

E sad, ima još ( ja ne znam kratko ) :)

Nisam baš profesionalac ali sam poprilično vešt, ne radim mnogo i često, lemilica uključena u vrh glave 1 dan nedeljno, i kontam da bi mi i štap na DC pwm izdržao, još ako mu dam jednostavno stabilisano napajanje? Tu te pitam za mišljenje/savet?
Hoću dobru lem.stanicu jer kada radim nešto to je uvek dosta pipavo, sitno, sve češće SMD 0603, tqfp i volim da uradim što bolje!
Do sada sam koristo onu plavu ZD-99 sa relativno slabim vrhom, radila je "ok" ali nije to to, nemam pojma ni gde je koja temp. pa mi je sada dosta nezgodna za rad.

- Totalno se izvinjavam svima što je ovaj post gotovo 80% off-topic, i sorry sto je predugačko i jako nepregledno za čitanje... :))

@milekNS

Evo male pomoci oko DC PWM:

Kada dodate iza switching tranzistora jednu brzu diodu i jedno MPP jezgro iz starog ATX napajanja (prakticno napravite buck konvertor), sa svega par stotina uF dobicete lepo ispeglan DC napon za grejac.

DC je idealan za grejac, imace maksimalan vek, a potrebno je dodati svega tri elementa.

Treba napraviti buck za 25-40KHz, da bi MPP toroid radio u dobrim uslovima. Treba razmotati namotaj koji je bio za +12V na toroidu, izbrojati navoje, skinuti svu staru zicu i namotati dvostruk broj navoja od onog sto ste izbrojali.

Pozdrav

@bogdan.kecman


Ja se ubih od pisanja na "onoj" temi pokusavajuci to da objasnim ... evo potvrda i od strucnjaka ;)

valja. Lemilica je skroz ok, kupis aouye ili hakko vrhove i nemas problem, radi super. ESD je tu svuda izveden vrlo jednostavno, vrh lemilice je spojen zicom za ESD pin na drajveru. Neki drajveri vrh vezuju direktno na uzemljenje, neki ga vezuju preko 1M na uzemljenje, ne znam iskreno sta je bolje ail ..

sto se samog drajvera tice, to radi super, potpuno analogni drajver je vise nego dovoljan, obzirom gde je postavljen senzor bilo kakva super precizna kontrola je cisto gubljenje vremena i para.

sto se tice duvaljki, obrati paznju na spojeve, otvori kutiju i samo proveri sve buksne da li su lepo stegnute i ako nisu dotegni klestima, sve ostalo je ok



taj lik je skroz ok i ima rezervne delove i slicno, ovi ostali umeju da budu koji dinar jeftiniji ali nemaju prateci materijal.. generalno kupis de je najjeftinije sve je to isto .. gordak marka je najgora od svih koje sam ja probao (tih hakko klonova), quick i aouye su najbolji. Racunaj btw da ako uzmes original hakko drsku ne mora da znaci da ce ti raditi na drajveru koji imas posto RTD kriva moze da bude malo drugacija


CF vrhovi su odlicni za drag soldering, doduse 1CF je pomali, treba ti malo veci, npr 2.5 .. ali obavezno dobavi jedan srafciger vrh (tip D ako se dobro secam), da oni siljati nisu ni za ... ne isplati ti se da pravis draver uopste, uzmi gotovu lemilicu za 2000din i ne brini, za te pare tesko da ces da je napravis sam i smestis u ok kutiju ... dakle moj savet, uzmes bakku, quick, atten, aoyue 936 klon ili slicno (ili kombo sa duvaljkom, jos bolje po meni) i nemoj da gubis vreme ... uzmi jeftiniju - da li je digitalni ili analogni display potpuno je nebitno ni jedan ni drugi ti ne pokazuju super tacnu temperaturu... imas celu pricu oko toga tamo kod mene na sajtu i tamo na dp forumu .. a i kada gledas original hakko grafikone vidis da temp ide 50C gore dole a i vise, tako da, fora ti je da nadjes na kom setovanju tebi nesto radi kako treba i tu ga drzis :)

ja rekoh par puta da nemam pojma u cemu je fora... na netu ces naci one koji tvrde da je AC idealan za grejac i one koji tvrde da je DC idealan i one koji kazu da PWM ne moze da pravi problem i .. i ... i ... ja sam rekao da iz licnog iskustva PWM bez filtera je ubio par lemilica i pwm sa filterom (cist DC signal na izlazu) je ubio par lemilica .. neke su solomon hq, neke hakko 936, neke hakko klon 936, neke weller pes51 ... zasto su crkle - nemam pojma ali ulazni napon je nizi od max napona grejaca (sve su radile sa 19V DC na ulazu dok se ti grejaci voze sa 24VAC u originalu) tako da nije to problem .. sta je problem - nemam ideju ... takodje, sa pwm-om nijedna jos nije crkla ... sa druge strane isto rekoh, evo ovaj pace ima definitivno DC na grejacu pa radi bez problema .. cuo sam razna objasnjenja kako i zasto to ne valja, nijedno mi ne pije vodu ... meni je realno lakse da stavim trafo i triak i ne mislim ..

inace, imam ovu ZD915 cucalicu i radi super i preporucim je drugaru, on kupi istu takvu, 100% identicno izgleda, ista oznaka, sve isto, samo je njegova 10 puta laksa, otvorimo obe, kod mene trafo, kod njega switcher ... evo moja i dalje radi, njegovu vec tri puta popravljao a sad mu je izgleda crko i grejac a nema je ni godinu dana ...

dalje, znas da se ja drndam sa onim 3d printerima i tu ima bas mnogo razlicitih mesta gde se nesto greje, potrebna je dosta dobra preciznost i slicno .. pola radi na DC pola na AC, svi grejaci su ili NiCr ili ona zica od aluminijuma (ne mogu da se setim kako se zove ali znas na sta mislim, nije cekas nego ona druga po popularnosti) i vozio ih sa DC ili AC nema absolutno nikakve razlike, jedini problemi koje imam sa grejacima su to sto se od vibracija rasturi onaj samotni malter pa mora grejac da se doradi... imao sam neku tecnu keramiku koja je radila dosta bolje (mnogo crvrsce, otpornije na vibracije) ali od toga nista ... kolege su presle na power otpornike i aluminijumske nosace za iste .. ista prica, DC vs AC nema razlike sve radi ok, PWM isto radi bez ikakvih problema.. Zasto je toliko lemilica crklo a toliki grejaci na ovim printerima nisu ... ja ideju nemam .. mozda je to sve samo slucajno..

Switching tranzistor? Nemam ga ? :)) Mislio sam to standardno uraditi, trafo->grec->LM350 3A stabilizator->grejač.
Može li se na izlaz toga dodati buck konvertor? MPP toroid je onaj mali žuti ? Čini mi se da imam jedan.
Onaj link što sam dodao "stanica by korejac" ima LM2575 ali vidim to je samo na napajanju za kontroler i ostalo, dok je grejač direkt sa greca, znači loše bez peglanja?
LM2596S 3A bi mogao umesto lm350, ali piše uz njega 150Khz znači dvostruk broj navoja ne bi pio vodu ? O.o
Treća opcija lm317+4502+op-amp ?

Da ne bude zabune, ja se u teoriju elektronike slabo razumem, jednostavno znam napraviti onako kako mi je nacrtano i napisano, a zašto 'e to tako prepuštam drugima :D Ja sastavim nešto i to radi iz prve ili druge.



Razmenio sam par poruka sa tim likom iz Koreje, on kaže da je driver radio baš za Hakko 907 štap i na moje pitanje da li preporučuje te druge klonove tipa Gordak, quick odgovorio mi isto tako: Hakko 907 da, ostali "diskutabilno" po savršen rad zbog RTD. Zbog toga sam i "navalio" na taj projekat a ne one ruske šeme ( mada ima ona DSS-100 deluje zanimljivo), a jedino sporno mi je bilo jer vidim IRF1310 tj. oko dc pwm-a ali uz savet "macolaKg" kontam da to nije više problem?!
Ta stanica mi ne bi bila trošak, sem samog štapa koji ne znam gde da nabavim po normalnoj ceni, a eno ih na Eb*y oko 9$ sa free shipping, ali ajd da verujem da će biti približno isto sa klonovima.
Već spomenuh šta imam za nju ali imam i totalno cool metalnu kutiju ( sa sve brushed alu front panelom xD) i trafo od 55VA.
Verujem ja tebi da je analogni driver sasvim dovoljan i da mi nije potreban displej, da je tako i sve jednostavnije, nego nekako mi ne da mira. :D
2700din je Bakku (3700 kod Qstuff...) ali i taj što prodaje jeftiinje ima delova.
Prihvatam naravno dobronameran savet i zato sam sada na 50/50 za diy/just buy it ali ne bih ja bio ja da sebe ne maltretiram jednostavnim stvarima... Možda i kupim gotovo pa sastavim i driver da vidim kako radi... :D
O5 se izvinjavam znate zbog čega

samo opusteno, samogradnja ima svoje prednosti ... ja da sam znao ono sto sad znam oko toga kako lemilice rade ne bi izgubio ni minut praveci svoju ..

Savet sam dao zbog onog "pwm". To inace ne moze bez switching tranzistora :-).

PWM je skracenica od "Pulse Width Modulation", sto podrazumeva impulsni (prekidacki, coperski) rad.

Pozdrav

MacolaKg

onda se nismo razumeli :) Ja sam govorio o DC PWM koji daje Atmega8 i tera IRF1310 koji kontroliše grejač štapa.
A ono oko Buck konv. je bilo vezano za napajanje grejača, tj. što bolje ispeglan DC koji mi je cilj.
Stvar je u tome što stanica koju bih radio ima "switch" napajanje ali samo za atmegu8 i periferuju oko njega, ali napajanje grejača je uzeto direkt za greca. Ja bih i taj deo da što bolje stabilizujem, ispeglam pa i da grejač ima svojih čistih 24VDC, bez nekih voltage ripple. Zato sam pitao da li bi mi bio dovoljan i taj LM350 od 3A na napajanju grejača.

Hvala

@milekNS

Hajde da budemo malo precizniji.

DC PWM je neobican zargon, kog je neko po svom nahodjenju nakalemio radi lakseg objasnjenja.

Mozemo usvojiti da svaki uredjaj koji ima promenljivo vreme aktivnog davanja energije (sirina impulsa), u odnosu na neaktivni deo (pauza), a pri cemu je konstantna srednja kolicina snage u aktivnom delu, je PWM uredjaj.

Obicna pegla je vec PWM uredjaj, ciji termostat definise odnos vremena ukljucenja grejaca i njegovog pasivnog stanja.

Sad, veoma su vazne jos neke osobine neceg sto mozemo svrstati u PWM:

- oblik energije sa kojom se barata (postoje pneumatski, hidraulicni, mehanicki PWM, opticki, elektricni...)
- ako je elektricna struja u pitanju, onda njen oblik: AC, DC, ako je AC onda osobine toga (ima ih daleko vise nego kod DC).
- i konacno, sam raspon vremena impulsa, takodje i pauze PWM (perioda ne mora biti konstantna da bi nesto bilo PWM).

Pitanje za vas:

Taj PWM iz Atmel-a mora imati neku frekvenciju, trebalo bi da saznam kolika je, da bih mogao da vam pomognem oko urednog filtriranja za grejac, takodje i makar precizniji opis sklopa kojim nameravate "seckati" dovod energije grejacu.

Ovako samo mogu da se oslonim na vidovitost, koju na zalost nemam.

---------------------------------------------------------------------
Da li je taj Atmelov "DC PWM", ili stagod, ucestanosti reda HZ ili KHz?

To jako menja stvari.

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 28.09.2012. u 03:10 GMT+1]}

Kecmanova lemilica jako mi se sviđa ali gde se mogu nabaviti delovi.Imam staru iskrinu lemilicu THS11)pregoreo grejač i dršku od Gordak sa Pančevačkog buvljaka.Kako da najednostavnije preradim lemilicu

pcb da si se javio ranije mogao si da dobijes dzabe, ja sam razdelio 20 komada .. na zalost vise nemam .. tako da ti ostaje da napravis sam
pic imas da kupis/narucis preko kometa
op-amp isto tako
sve ostale delove mozes da uzmes u bilo kojoj radnji koja prodaje delove (ukljucujuci komet)
drsku - mozes tu gordak sa buvljaka




mozes da iskoristis trafo odatle (mislim da nista drugo ne mzoes odatle da iskoristis) ona koristi senzor koji nije kompatibilan ni sa jednom od ovih drski koje mozes lako da dobavis

Evo mene opet :)

Kupio sam Bakku936, kvalitet? onako... jeste da Mastech instrument nije baš nešto, polu profi, ali merenje temp termoparom pokazuje 15-tak C manje nego na onoj skali (?), nije problem jer otprilike malo potenciometar nateram preko i to je to, mada nisam očekivao...
No, kao što sam i planirao želim probati najviše radi radoznalosti i učenja taj štap i na diy stanici, onoj što sam ostavljao link (by korea).
Napajanje: Našao sam na nekom turskom sajtu zanimljivo lab napajanje 0-30v 0-3a i odlučio sam njega raditi.
Kupio sam Lm2576T-adj, (3A) i par onih komponenti oko njega što idu ali ne i induktivnost za buck jer taj deo me opet "buni" i ne kondenzator jer čekam da vidim koji će "L1" da čučne. I da, kada smo kod L1 da li i onaj drugi L2 od 10-tak, 20-tak uH mora biti isto za tu max izlaznu struju, 3A ?
Koliko vidim šeme po netu 100uH je najčešća vrednost ali Vout nije nešto preko 15v čini mi se.
Farnell drži nešto poput PE-92108 100uH 3A ( čak piše da su za National sem. swichere poput 2576) ali videh na jednoj temi ( LM2576T umesto 7805 ) da to možda nije dovoljno za izlazni napon od 24vdc ( i malo više, do 30-tak V).

Da ne bude zabune to napajanje sa lm2576 ( što se tiče frekvencije više je od 40khz, tačnije 52khZ ) mi je cilj da napravim neko mini lab napajanje koje bi ostalo sa tom svrhom, ali na njega bih upotrebio za probu lemne stanice.

Dakle, 100uH ili više, 150 ( PE-53115 po šemi je ta vrednost), 220 ? 330uH? ( sva su 3A i drži ih Farnell UK, cena pristojna).
Mada slabo se razumem u motanje ali imam 2 žuta prstena iz ATx napajanja i lakiranu žicu 1mm, mogao bih možda i da namotam samo da provalim kako proračunati.

Sve ostalo je spremno ( kontroler pcb, atmega8) samo dakle L1 ( uH? ) i L2 ( I=?)
Sve ovo, i oko lemilice i oko napajanje mi je vezano za neke druge projekte koje sam namerio raditi pa da i to dodam kao razlog čitavog ''maltretiranja" sem učenja i radoznalosti. :)

Zato sto sve te lemilice kontrolisu temperaturu GREJACA a ne temperaturu VRHA. Kada dotaknes lemno mesto tim vrhom temperatura padne i po 40 stepeni. Zato i lemis tako sto drzis lemilicu na 350C iako se kalaj topi na 180C. Drugo kontaktno merenje termoparom vrha lemilice ima minimum 15C gresku zato sto termopar dodiruje vrh u jednoj tacki a ostali deo termopara se hladi okolnim vazduhom



ja ti savetujem da "lab" napajanje pravis sa linearnim regulatorom, no to nije za ovu temu, napravi zasebnu temu za taj projekat (napajanje sa tim lm-om) pa udri, ima ovde dosta ljudi koji mogu da ti pomognu