[ Dexic @ 09.10.2012. 16:11 ] @
http://www.kamatica.com/vesti/...radjani-srbije-ih-placali/3675
Citat:
ura je od 2010. do danas u Srbiju uložila 60 miliona evra, ali gotovo polovinu tih ulaganja (28 miliona evra) čine državne subvencije


Ja sve dobijam utisak da je Jura DOBILA novac za otvreno radno mesto, i efektivno "ulozila" drzavin novac :)
Ali od kud ta logika, zar ne idu subvencije samo kroz razne poreske kredite a ne da se daje unapred nekome novac?
[ ventura @ 09.10.2012. 17:48 ] @
Prosečna neto plata u toj Juri je oko 26.000 dinara, što znači da Jura državi svakog meseca plaća 140 evra na ime poreza i doprinosa. Kako su od SIEPA-e dobili 7000 evra po zaposlenom radniku, oni će taj novac vratiti nazad za 50 meseci, odnosno 4.16 godina samo kroz te poreze i doprinose.

Međutim SIEPA daje novac isključivo izvozno orijentisanim firmama, a kako je Jura u prošloj godini realizovala izvoz od nekih 122 miliona evra prihod države od toga i uvećanje GDP-a i ekonomije takođe nije nimalo beznačajan faktor.


Kamo sreće da država redovno 'baca' pare na ovaj način raznoraznim Jurama koji zapošljavaju na hiljade ljudi... Efekti po ekonomiju bi bili i više nego vidljivi... Uostalom, raspitajte se kakav uticaj ima ta firma trenutno u Rači i Leskovcu i šta lokalni stanovnici ima da kažu o svemu tome..
[ Dexic @ 09.10.2012. 18:03 ] @
Citat:
ventura: Prosečna neto plata u toj Juri je oko 26.000 dinara, što znači da Jura državi svakog meseca plaća 140 evra na ime poreza i doprinosa. Kako su od SIEPA-e dobili 7000 evra po zaposlenom radniku, oni će taj novac vratiti nazad za 50 meseci, odnosno 4.16 godina samo kroz te poreze i doprinose.

Ako zaboravimo da je drzava za taj novac placala kamatu na obveznice (jer inace ne bi morala da proda dodatne obveznice!), da dok ih Jura vrati oni manje vrede, da Jura efektivno onda nije ni dinar platila...
dobila je novac da kaze da ulaze?

Citat:
Međutim SIEPA daje novac isključivo izvozno orijentisanim firmama, a kako je Jura u prošloj godini realizovala izvoz od nekih 122 miliona evra prihod države od toga i uvećanje GDP-a i ekonomije takođe nije nimalo beznačajan faktor.

Uvecanje GDP-a je i kolicina izvoza su beznacajne brojke za drzavu ako nista od toga novca ne ostane u zemlji. Koliko od tih 122 miliona evra je iskorisceno na uvoz sirovine za Juru? Koliko je poreza dobila drzava od tih 122 miliona?
Sta vise, povecanje GDP-a je jako negativno za ovu drzavu jer time moze vise da se zaduzuje, a to se moras sloziti je negativno :)

Citat:
Kamo sreće da država redovno 'baca' pare na ovaj način raznoraznim Jurama koji zapošljavaju na hiljade ljudi...

Nemam nista protiv da Jura i ostali dobijaju novac kao poreski kredit (u prevodu prvih 50 meseci da ne moraju da placaju porez za radnike), ali da im drzava da novac? To je bezobrazluk.
[ ventura @ 09.10.2012. 18:24 ] @
Ako ne daš investitoru direktno novac da otvori radno mesto, zašto bi on uopšte investirao u Srbiju? Susedna Rumunija je em odmah pored nas, plate su im iste kao naše, i još su u EU dakle imaju mogo manje zakonskih peripetija. Isto tako i sa Bugarskom. Zašto bi onda neka kompanija poput Jure uopšte i razmišljala o Srbiji?

Uvećanje GDP-a i izvoza nikako nije beznačajna, jer to predstavlja direktan rast ekonomije. Čak i da uvoze 100% repromaterijala, opet moraju da daju plate lokalnim radnicima i uposle par hiljada ljudi, što je itekako pozitivna stvar... A vremenom će sigurno početi da kupuju lokalni repromaterijal kako se domaći kapaciteti budu proširivali, ali ne može sve odmah i u istom trenutku..
[ Dexic @ 09.10.2012. 18:56 ] @
Ako drzava da 20-30 miliona, zasto ona sama ne otvori fabriku? Zasto sama ne otvori radna mesta?
Dalje, zasto da Srbija daje sada kad joj treba sto vise novca, koji ce tek kroz koju godinu dobiti nazad?

Doci ce u Srbiju ako procene da mogu vise da zarade. Da si u pravu oko RUmunije, niko ne bi nikada ulozio u Srbiju.


Ajde sad ti reci, sta nama znaci povecani GDP? Ali konkretno... sta POZITIVNO znaci? Drzava moze da se zaduzuje vise - negativno. Ekonomija izgleda veca - beskorisno poredjenje brojki. Vise proizvodnje po stanovniku? Beskorisno sve dok prosek zarade/imovine ne raste uzjedno - u prevodu, samo za sebe nebitno (GDP).
Po tebi ispada da je dobro i da su uvezli sirovinu za 122 miliona evra - a neto efekat je da je drzava u minusu. Itekako negativno.
[ ventura @ 09.10.2012. 19:06 ] @
Citat:
Dexic: Ako drzava da 20-30 miliona, zasto ona sama ne otvori fabriku? Zasto sama ne otvori radna mesta?
Dalje, zasto da Srbija daje sada kad joj treba sto vise novca, koji ce tek kroz koju godinu dobiti nazad?

Zato što država ne može i ne treba da se bavi biznisom. Uostalom, da tebi neko sada tresne 20-30 miliona evra na sto, da li bi ti bio u stanju da napraviš fabriku kablova i da u roku od godinu-dve postigneš godišnji izvoz od 122 miliona evra? Odakle ti znanje, tehnologija, tržište, klijenti?

Citat:
Dexic
Doci ce u Srbiju ako procene da mogu vise da zarade. Da si u pravu oko RUmunije, niko ne bi nikada ulozio u Srbiju.

Pa i ne ulaže :)

Uporedi količinu investicija koje dolaze u Rumuniju i u Srbiju, pa ćeš videti koji je to odnos.


Citat:
Dexic
Ajde sad ti reci, sta nama znaci povecani GDP? Ali konkretno... sta POZITIVNO znaci? Drzava moze da se zaduzuje vise - negativno. Ekonomija izgleda veca - beskorisno poredjenje brojki. Vise proizvodnje po stanovniku? Beskorisno sve dok prosek zarade/imovine ne raste uzjedno - u prevodu, samo za sebe nebitno (GDP).
Po tebi ispada da je dobro i da su uvezli sirovinu za 122 miliona evra - a neto efekat je da je drzava u minusu. Itekako negativno.

Kako si zaključio da je država u minusu?

Jura mora da plati radnike. Dakle par hiljada ljudi je dobilo posao od koga mogu da žive.
Jura plaća državi poreze i doprinose od kojih se finansira državni aparat, zdravstvo, školstvo itd. (zanemarimo sad taj deo koji je dala država, to je ionako jedan vid državne investicije a ne trošak)
Jura će na početku da uveze 100% repromaterijala, a posle će možda kupiti nešto i u Srbiji... Kupiće bakar iz Bora, kupiće plastiku u Priboju itd..
Jura će da ostvari neki profit u Srbiji na osnovu koga će da plati porez
itd.

Ali taman i da ništa pozitivno tu ne postoji osim zapošljavanja par hiljada radnika, da li misliš da je to beznačajno?


A šta znači povećan GDP.. Pa to direktno znači više novca u budžetu, bolji standard života, veći izvoz znači jaču domaću valutu, što opet rezultuje boljim standardom... Hipotetički, da u ovom trenutku imamo izvoz na nivou Nemačke, dinar bi vredeo mnogo puta više od evra, što znači da bi sa tom platom od 26000 dinara naš radnik bio kao neki šeik... Isto tako da nam je izvoz na nivou neke afričke zemlje, dinar bi vredeo 5 puta manje, pa bi kao i afrikanci morali da živimo sa manje od 1 dolara dnevno...
[ Braksi @ 09.10.2012. 19:40 ] @
Jura je jos i najmanji problem. Ipak je to firma koja ima neku tehnologiju i neko trziste. Verujem da ce drzava na kraju biti u plusu, ali naravno ne onoliko koliko se prikazuje. Najpre GDP ce biti manji od GNP jer ce se gro profita naravno odliti strancima, a nama ce ostati mrvice no i to je dobro jer - bolje ista nego nista.

No druga stvar je puno veca glupost nasih politicara ili pak precizno smisljena propast, a to je prepustanje bankarskog sektora strancima i vrlo slicno i prisustvo stranih trgovinskih lanaca.

Jer ovde se ne radi ni okakvoj visokoj tehnologiji vec o jednostavnim usluznim delatnostima za koje smo imali sasvim dovoljno ljudi i resursa. Tako smo strancima iz neobjasnjivih razloga prepustili ogroman novac samo po osnovu transakcija ili trgovackih marzi. Sledeca neboluza koja se desila je i dozvola stranim operaterima da rade na polju telekomunikacija i tako imaju zagarantovan profit. Prodaja telekoma je samo logican nastavak te politike. A kasnije verovatno i EPS...

Imajuci to sve u vidu Juri bi se trebalo jos i zahvaliti !
[ Dexic @ 09.10.2012. 20:16 ] @
Citat:
ventura:
Zato što država ne može i ne treba da se bavi biznisom. Uostalom, da tebi neko sada tresne 20-30 miliona evra na sto, da li bi ti bio u stanju da napraviš fabriku kablova i da u roku od godinu-dve postigneš godišnji izvoz od 122 miliona evra? Odakle ti znanje, tehnologija, tržište, klijenti?

Da sam imao toliko da ulozim u Zeljezaru, imao bih i veci izvoz :)
Eno, muce se koliko dugo da je opet "prodaju" a dobice manje nego sto su dali Juri.

Citat:
Dexic
Doci ce u Srbiju ako procene da mogu vise da zarade. Da si u pravu oko RUmunije, niko ne bi nikada ulozio u Srbiju.

Pa i ne ulaže :)[/quote]
Za fabrike? Koliko u kojoj?

[quoteKako si zaključio da je država u minusu?[/quote]
A gde sam to rekao? Rekao sam da je po tebi tih 122 miliona dobra stvar, ne gledajuci bilo sta drugo - cak i da je Jura uvezla 122 miliona evra sirovina, po tebi je opet dobro sto imamo veci GDP - koji bi u ovom slucaju u stvari bio negativna stvar za drzavu.

Citat:
Jura mora da plati radnike. Dakle par hiljada ljudi je dobilo posao od koga mogu da žive.
Jura plaća državi poreze i doprinose od kojih se finansira državni aparat

Jura jos uvek nije nista platila drzavi :) Ona im i dalje vraca beskamatni kredit u vidu subvencija! Jura je nama dala nulu, nista, nada za sada.
Sve sto si pomenuo je drzava platila, i jos uvek je u minusu u totalu.
Pazi molim te... oni tek OVE godine ocekuju manji profit... znaci Srbija nije nista dobila na ime poreza dobit i dividendi :) Dakle, Srbija jos uvek nije ni subvencije vratila.

Citat:
zdravstvo, školstvo itd. (zanemarimo sad taj deo koji je dala država, to je ionako jedan vid državne investicije a ne trošak)

Sta bre da zanemarimo? Pa o tome i vodimo polemiku :)
Kakva je to glupa drzavna investicija? Drzava placa kamatu od 6-7% na taj novac, dok Jura vrati taj novac u budzet po tebi ce proci skoro 5 godina, a plus inflacija, devalvacija i kamate.
Dobjaju posao ljudi? Pa bolji efekat bi postigli da se ljudima samo davala ista plata koju sada imaju u Juri, mogli bi smo barem 10 godina da istrajemo tako.

Citat:
Jura će na početku da uveze 100% repromaterijala, a posle će možda kupiti nešto i u Srbiji...

Za nekoga kose u kockarskoj industriji i prilicno putuje, previse si mi ti nesto naivan :)
Mozda ce i doci svemirci sutra, reci da ne umemo nista, i pretvoriti nas u zivutinje :) Verovatnoca je ista kolika i da Jura kupi sirovine u Srbiji.

Citat:
Jura će da ostvari neki profit u Srbiji na osnovu koga će da plati porez
itd.

Da, da.... jer firme ovde... placaju porez na dobit ;) I uopste ne pokusavajud a smanje dobit na papiru :)
A kada ce do toga doci uopste? Kada prodje kriza?:)

Citat:
Ali taman i da ništa pozitivno tu ne postoji osim zapošljavanja par hiljada radnika, da li misliš da je to beznačajno?

Vidi gore - bolje da im je drzava lepo davala novac.


Citat:
A šta znači povećan GDP.. Pa to direktno znači više novca u budžet

[email protected] :) Pa pet puta vec ti pominjem da dzaba povecan GDP ako se nista u budzet od toga ne slije...
Sta vise, skroz zanemarujes da je nas budzet SMANJEN zbog Jure vec 3 godine, i bice smanjen jos koju godinu, naspram da im nista nisu dali iz budzeta!

Citat:
, bolji standard života

[email protected] #2 :) Ti izgleda mesas GDP sa necim drugim... ne znam cime, ali ocigledno mesas.
Eno, GDP SAD-a raste li raste ovih godina, ali tih istih godina se standard srozavao! (zadnje 3-5)

Citat:
veći izvoz znači jaču domaću valutu

Menjanje teza. Ne izvoz - pitanje je za GDP.
Ali svejedno, ovo nije uvek tacno. NETO izvoz je bitan. Sve dok Jura nema pozitivan neto izvoz, stavise, cak je suprotno od ovoga sto ti kazes.

Citat:
što opet rezultuje boljim standardom

[email protected] #3. To vazi u Japanu, Nemackoj, Engleskoj i mozda u Rusiji.
To ne vazi za zemlju gde je domaca valuta samo nacin da banke zarade, drzava j*** narod i nista drugo.
Jaci dinar nista ne bi znacio narodu - uvek bi se nasao nacin da se isti obezvredi. Kao npr. trenutna situacija - cene zadrzale nivo od EUR=118RSD, dodat veci PDV, a evro pao na 115 - niko ne spusta cene.
Tako "jaca" nas dinar. Mani se ti tvojih matematickih proracuna na papiru, ocigledno je da sve sto kazes na forumu izlazi iz takvih "proracuna".


Citat:
Hipotetički, da u ovom trenutku imamo izvoz na nivou Nemačke, dinar bi vredeo mnogo puta više od evra, što znači da bi sa tom platom od 26000 dinara naš radnik bio kao neki šeik...

I onda je mrmot zamotao cokoladu :)
Ovo necu ni da komentarisem koliko je smesno :)
[ Dexic @ 09.10.2012. 20:19 ] @
Citat:
Braksi:
Jura je jos i najmanji problem. Ipak je to firma koja ima neku tehnologiju i neko trziste. Verujem da ce drzava na kraju biti u plusu, ali naravno ne onoliko koliko se prikazuje. Najpre GDP ce biti manji od GNP jer ce se gro profita naravno odliti strancima, a nama ce ostati mrvice no i to je dobro jer - bolje ista nego nista.

Realno, i ja mislim da je Jura najmanji problem i u stvari jedna od redjih bolje uradjenih stvari kod nas - ljudi stvarno rade tamo. Plate nisu uzas, mada ni radni sati nisu normalni. Ali to nije poenta.

Citat:
No druga stvar je puno veca glupost nasih politicara ili pak precizno smisljena propast, a to je prepustanje bankarskog sektora strancima i vrlo slicno i prisustvo stranih trgovinskih lanaca.

Molim te nemoj da skreces sa teme... ventura je vec skrenuo dosta sa mesanjem GDP-a, izvoza, neto primanja i neto imovine, nemoj da dodajes nesto sto je skroz druga tema - otvori drugu ako treba :)
[ Braksi @ 09.10.2012. 20:49 ] @
problem kod subvencije (drzavne pomoci) je taj sto se privreda uvek navuce na njih i kad jednog dana ostane bez subvencija. Medjutim kada govorimo o stranim ulaganjima koja su subvencionisanja EU i njene direktive to zabranjuju !

Jedno od najvecih unutrasnjih klanja u EU je bio rat oko subvencija jer je jasno da subvencije remete konkurentnost. Nemacka je bila predvodnik postroznjavanja kriterijuma (trasparentost i dr) jer je imala najjacu privredu, a onda se desilo cudo i Nemacka je pokrenula najobimniju subvenciju u istoriji zapada - obnovu DDR. E tu su onda svi skocili da pritiskaju Nemacku i godinama je Bruxelles slao razne inspekcije tvrdeci da je dosta pomoci i da se DDR dovoljno podigao i dr...

Znaci ukoliko mi nastavimo da subvencionisemo DSU, to moze trajati samo do naseg ulaska u EU ili cak i do samo pristupnog perioda.

Subvencija = drzavna droga = privikavanje momentalno = odvikavanje veoma tesko.
[ ventura @ 09.10.2012. 21:41 ] @
Citat:
Dexic
Jura jos uvek nije nista platila drzavi :) Ona im i dalje vraca beskamatni kredit u vidu subvencija! Jura je nama dala nulu, nista, nada za sada.

A to što 3000 ljudi ima posao u toj Juri? :)

Citat:
Dexic
Sve sto si pomenuo je drzava platila, i jos uvek je u minusu u totalu.

Ako su te subvencije date 2010 godine, država je dobila više od pola tog novca nazad...

A da je država iskoristila taj novac da direktno podeli plate tim ljudima (kao što još uvek rade u mnogobrojnim firmama i kao što su decenijama radili u zastavi), otprilike bi u ovo vreme tih 25 miliona bilo potrošeno na plate tih 3000 ljudi, nakon neke 3 godine, i šta dalje? Ova fabrika radi i dalje i koliko vidim nemaju nameru da se nakon 4 godine spakuju i odu..
[ Dexic @ 09.10.2012. 23:21 ] @
Citat:
ventura:A to što 3000 ljudi ima posao u toj Juri? :)

Sam si rekao da treba 4-5 godina da se one vrate, ako se uopste ne uzima u obzir inflacija, devalvacija i kamata koju drzava placa na obveznice.
Znaci Jura nam jos uvek nista nije dao - drzava je i dalje u minusu po pitanju Jure. Dala je X, dobila je manje od X od Jure.

Citat:
Ako su te subvencije date 2010 godine, država je dobila više od pola tog novca nazad...

Da ne uzimamo u obzir da je drzava iskesirala unapred novac, placa kamatu na isti, a Jura dok je vratila ovih "50%", dug je vec porastao 10-15%, dinar je otisao koliko? Barem 20 dinara (a Jura to "vraca" u dinarima)

Citat:
A da je država iskoristila taj novac da direktno podeli plate tim ljudima (kao što još uvek rade u mnogobrojnim firmama i kao što su decenijama radili u zastavi), otprilike bi u ovo vreme tih 25 miliona bilo potrošeno na plate tih 3000 ljudi, nakon neke 3 godine, i šta dalje? Ova fabrika radi i dalje i koliko vidim nemaju nameru da se nakon 4 godine spakuju i odu..


Cekaj... Jura bi mogla da izadje 4-5 godina sa tim parama a drzava ne moze toliko? Em sto drzava ne bi morala da odmah uzima svih 20-30 miliona kroz obveznice.


Bottom line - zasto dati Juri 30 milki direktno, umesto kao poreski kredit? Kakvu mi realnu garanciju imamo da ce Jura ikada to vratiti?:) I zasto da se drzavni novac daje stranim firmama u vreme kadd je budzet ionako u autu?
[ Dexic @ 09.10.2012. 23:24 ] @
Citat:
Braksi:
Subvencija = drzavna droga = privikavanje momentalno = odvikavanje veoma tesko.


Subvencije postoje svugde ali nigde nisam video da se daju kao novac unapred!
Najgori primer je cak bila Grcka gde su poljoprivrednici dobijau razne subvencije (za opremu, seme, stetu itd.) - ali ne da im se unapred pola milki pa nek rade sta hoce... vec unazad!

Cak i u Bugarskoj i Rumuniji su bile poreske olaksice, tj. subvencije u vidu poreskog kredita koji moze za bilo sta da se iskoristi (slicno kao "kredit u mrezi" kod operatera).


Ali da Srbija daje 30 milki tek tako? Ma dajte...
[ ivan.mojsilovic @ 10.10.2012. 07:41 ] @
Bio je neki dan clanak da je nekoliko firmi vratilo novac koji su dobili jer su odustali od investicije.

E sad ako ti polazis od toga da ce drzava da da Juri pare a oni zapale i prevare drzavu onda polazis od super pogresne pretpostavke pa nema smisla dalje ni pricati o tome.

Jura ce da radi i kad vrati dobijene pare. I tad ce da se vidi prava dobit drzave. Sorry jbg sto ne moze vec sutra drzava da se obogati vec mroa da ceka dobit nakon 5 godina (zamisli?!?!)

Sto se tice davanja plate za ne rad, pa on nas je i delimicno doveo u ovu situaciju :)

A da drzava otvori fabriku: jesi li ti nekad nesto otvorio? Ventura ti je objasnio zasto ne treba.

Jedina stvar koja meni smeta u ovoj prici jeste slabo subvencionisanje domace proizvodne priverede. Ima subvencija ali se ne mogu ni porediti sa ovim za strana ulaganja. Mislim da bi se isplatilo drzavi da na slican nacin podrzi i domacu proizvodnju jer je dobit veca od stranaca.
[ Java Beograd @ 10.10.2012. 09:08 ] @
Citat:
Braksi:No druga stvar je puno veca glupost nasih politicara ili pak precizno smisljena propast, a to je prepustanje bankarskog sektora strancima i vrlo slicno i prisustvo stranih trgovinskih lanaca.

Bogu hvala da je upravo bankarski sektor prepušten strancima, a evo polako ali sigurno i trgovina.

Teoretisanje možda može da odvede diskusiju da ispadne da nisam u pravu, ali pogledaj praksu. Pogledaj šta se dešava sa ono malo banaka koje su ostale državne ! Bruka i sramota ! Alajbegova slama. Da nema ovih "krštenih" zapadnih banaka i dalje bi postojao realni strah od čuvanja deviza na računu.

Sa trgovinom ista priča. Ilii još gora. (mrzi me da navodim primere i citate, svi mo dobro znamo koliko je Mišković zla naneno Srbiji)
[ ventura @ 10.10.2012. 09:30 ] @
Citat:
Dexic: Subvencije postoje svugde ali nigde nisam video da se daju kao novac unapred!
Najgori primer je cak bila Grcka gde su poljoprivrednici dobijau razne subvencije (za opremu, seme, stetu itd.) - ali ne da im se unapred pola milki pa nek rade sta hoce... vec unazad!

Pa ni u Srbiji ne dobijaš pare tek tako :)

Da bi ti SIEPA odobrila sredstva ti moraš da im podneseš elaborat kojim objašnjavaš šta ćeš pozitivno doneti ekonomiji i zbog čega bi SIEPA trebalo da ti da taj grant. Tu postoje uslovi tipa minimalno 50 zaposlenih, greenfield investicija, minimalan iznos investicije par miliona evra itd itd.

Sredstva se puštao po sledećem rasporedu:
25% nakon kupovine zemljišta
25% nakon ishodovanja građevinske dozvole
25% nakon zapošljavanja prvog radnika
25% nakon zapošljavanja svih radnika po planu

Međutim kada dođe do plaćanja da bi ti SIEPA pustila sredstva ti moraš da položiš bankarsku garanciju SIEPA-i. Ta bankarska garancija ti je isto što i kredit, jednako košta, isto ti trebaju kolaterali, i ako ne ostvariš plan koji si podneo, SIEPA nakon 3 godine uzme i povuče te pare nazad koje ti je dala kao podsticaj. Čak iako si zaposlio 49 ljudi umesto 50, oni ti uzimaju sve pare nazad.

Citat:
Dexic:
Bottom line - zasto dati Juri 30 milki direktno, umesto kao poreski kredit? Kakvu mi realnu garanciju imamo da ce Jura ikada to vratiti?:)

Ako Jura ne ispuni svoj deo ugovora, država aktivira bankarske garancije i u dva radna dana dobije nazad keš lovu koju je dala Juri. Prosto i jednostavno.

Citat:
Dexic:
I zasto da se drzavni novac daje stranim firmama u vreme kadd je budzet ionako u autu?

Daje se upravo da bi taj budžet eventualno izašao iz outa :)
[ Dexic @ 10.10.2012. 10:24 ] @
Citat:
ivan.mojsilovic:
Bio je neki dan clanak da je nekoliko firmi vratilo novac koji su dobili jer su odustali od investicije.

I zaradili na kursnoj razlici :)

Citat:
Jura ce da radi i kad vrati dobijene pare. I tad ce da se vidi prava dobit drzave. Sorry jbg sto ne moze vec sutra drzava da se obogati vec mroa da ceka dobit nakon 5 godina (zamisli?!?!)

Ma da, ali zasto ova sitna drzavica da sponzorise korejsku firmu?
Sigurno je da ovo u novinama nije cela prica, ali uopste ne mislim da je prava prica bolja od nje :)

Citat:
A da drzava otvori fabriku: jesi li ti nekad nesto otvorio? Ventura ti je objasnio zasto ne treba.

A zasto nije u zelezaru ulozila taj novac? Fabriku koja je cinila najveci deo naseg izvoza, i to REALNOG, a ne Jurin "izvoz", sa uvezenim repromaterijalom.

Citat:
Jedina stvar koja meni smeta u ovoj prici jeste slabo subvencionisanje domace proizvodne priverede. Ima subvencija ali se ne mogu ni porediti sa ovim za strana ulaganja. Mislim da bi se isplatilo drzavi da na slican nacin podrzi i domacu proizvodnju jer je dobit veca od stranaca.


E vidis to je takodje problem... mogu i nase firme da dobiju iste subvencije, ali SAMO kroz poreski kredit! I to iskljucivo po radniku za radnika... znaci ne genericki poreski kredit koji bi mogle za bilo sta da iskoriste - vec samo za porez/doprinose konkretnog radnika.
[ Dexic @ 10.10.2012. 10:27 ] @
Citat:
Java Beograd:
Bogu hvala da je upravo bankarski sektor prepušten strancima, a evo polako ali sigurno i trgovina.

Teoretisanje možda može da odvede diskusiju da ispadne da nisam u pravu, ali pogledaj praksu. Pogledaj šta se dešava sa ono malo banaka koje su ostale državne ! Bruka i sramota ! Alajbegova slama. Da nema ovih "krštenih" zapadnih banaka i dalje bi postojao realni strah od čuvanja deviza na računu.

Da nema stranih banaka, ne bi nas "odrzavanja" racuna kostalo vise nego sve naknade koje Nemac plati godisnje.

Citat:
Sa trgovinom ista priča. Ilii još gora. (mrzi me da navodim primere i citate, svi mo dobro znamo koliko je Mišković zla naneno Srbiji)

Izvini.... ali po cemu mozes da tvrdis da su stranci drugaciji ili da ce biti drugaciji?:)
[ Dexic @ 10.10.2012. 10:34 ] @
Citat:
ventura:
Pa ni u Srbiji ne dobijaš pare tek tako :)

TI samo gledas papir i dalje?:)

Citat:
Da bi ti SIEPA odobrila sredstva ti moraš da im podneseš elaborat kojim objašnjavaš šta ćeš pozitivno doneti ekonomiji i zbog čega bi SIEPA trebalo da ti da taj grant. Tu postoje uslovi tipa minimalno 50 zaposlenih, greenfield investicija, minimalan iznos investicije par miliona evra itd itd.

Ma wow :)

Citat:
Sredstva se puštao po sledećem rasporedu:
25% nakon kupovine zemljišta

Dobili dzaba, znaci odmah dobili tih 25%
Citat:

25% nakon ishodovanja građevinske dozvole

Dobili su dozvolu uz zemljiste, pre nego sto su ista uneli u zemlju.

Citat:
25% nakon zapošljavanja prvog radnika

Odmah je bio zaposlen direktor i jos nekoliko radnika, znaci i to su dobili pre unosa i 1000e u zemlju (kazem 1000e, jer ces odnah reci da su uneli 1e za osnivanje firme :)).

Citat:
25% nakon zapošljavanja svih radnika po planu

E jedino ovo nije odmah.

Znaci - cak i da si u pravu sto se tice dinamike isplate - Jura je dobila 75% pre nego sto je ulozila nesto.
Super... i onda zaposli ostale radnike za koji mesec, dobije i onih zadnjih 25% - i sta sad? Ona je vec ulozila tih 30 milki u fabrike i kupovnu repromaterijala :) Znaci, drzava joj je platila izgradnju fabrike, repromaterijala i jos nesto za plate zaposlenih.

A dobice sve to nazad kroz 5+ godina... zasto sada??? Zasto mi njih da sponzorisemo? Zasto im nije dato kao poreski kredit kao i domacim firmama i kao u normalnom svetu!

Citat:
Međutim kada dođe do plaćanja da bi ti SIEPA pustila sredstva ti moraš da položiš bankarsku garanciju SIEPA-i. Ta bankarska garancija ti je isto što i kredit, jednako košta, isto ti trebaju kolaterali, i ako ne ostvariš plan koji si podneo, SIEPA nakon 3 godine uzme i povuče te pare nazad koje ti je dala kao podsticaj. Čak iako si zaposlio 49 ljudi umesto 50, oni ti uzimaju sve pare nazad.

Ma jeste, kod nas to funkcionise :)

Ko je bre lud da da garanciju u kesu da bi dobio kes?:)
Ti opet samo gledas papir a ne razmisljas kako to ide u praksi.
[ Java Beograd @ 10.10.2012. 10:46 ] @
Citat:
Dexic:Da nema stranih banaka, ne bi nas "odrzavanja" racuna kostalo vise nego sve naknade koje Nemac plati godisnje.
Održavanje tekućeg računa se oduvek plaćalo, i u onim bankama-dinosaurusima (BeoBanka, Slavija ...). Prava razlika je u tome da vlasnik nemačke banke pazi na svoje pare. Koliko država pazi na svoje pare vidimo u primeru Agrobanke.

Već sam pisao jednom, ali ponoviću: Svakome ko žali za "starim dobrim domaćim" bankama iskreno iz is srca želim da svoju ušteđevinu položi u nekoj novoj BeoBanci. I da na šalteru banke, kad donese svoje pare oseti svu ljubaznost beobankarske šalteruše.

[ djoka_l @ 10.10.2012. 10:55 ] @
Ne mogu da verujem koliko ovaj Dexic veze nema, ali zato ima "najtačnije" mišljenje o svim privrednim temema.

Moja firma je pre nekoliko godina, kao izvozno orijentisana, imala česte kontakte sa SIEPA. Elem, dotični su ponudili da finansiraju projekat za naše širenje u Sloveniju. U pitanju su bile organizacije nekakvih marketeinških akcija i sastanaka u Sloveniji sa potencijalnim klijentima.

Uglavnom, dil sa SIEPA je bilo da oni finansiraju 50% troškova. Međutim, samo neki od troškova su mogli biti finansirani po tom principu. Za sve što bi SIEPA dala 50% para moralo je da bude ponuda od tri ponuđača. Sve to sa gomilom papira (prvo elaborat, pa tenderi, pa detaljni izveštaji). Na kraju je ispalo da SIEPA efektivno finansira 20% projektovanih troškova, a mi 80%.

Uglavnom, toliko papira, vremena i novca je bilo potrebno da se dobiju pare, da smo na kraju odustali od saradnje sa njima, i samo finansirali znatno manji projekat.

[ ventura @ 10.10.2012. 11:03 ] @
Citat:
Dexic: Ma jeste, kod nas to funkcionise :)

Ko je bre lud da da garanciju u kesu da bi dobio kes?:)
Ti opet samo gledas papir a ne razmisljas kako to ide u praksi.

Da, to tako funkcioniše.

Opet imaš neke insinuacije da ja gledam samo teoriju, a realnost je da itekako dobro znam kakva je situacija u praksi jer sam i sam lično prošao tu proceduru sa SIEPA-om. Imamo jedan projekat za koji je SIEPA odobrila nekih 230 hiljada evra (57 zaposlenih, 4000 evra po zaposlenom) pre nekih 6 meseci. Trenutno smo u fazi da možemo povući 50% sredstava odmah, ali to ne želimo da uradimo dok ne postane izvesno da će projekat biti i realizovan, jer prvo da bi povukli taj novac moramo da položimo banarsku garanciju koja košta, i koja mora biti otvorena naredne tri godine odnosno dok se ne realizuje predviđeni plan zapošljavnaja. Ako mi povučemo sada pare, a projekat se ne završi, nakon 3 godine SIEPA će aktivirati garanciju i uzeti novac nazad, a mi ostati i bez tog novca koji smo dobili i dodatno bez par desetina hiljada evra na račun troškova održavanja bankarske garancije, tako da bi na kraju u slučaju da projekat nije realizovani mi bili u minusu.

Tako da nije to sve tako kao što ti zamišljaš, verovatno u tom programu postoje zloupotrebe, ali generalno ako se taj program sprovodi onako kako je propisano, rizik za državu ne postoji a krajnji efekti su vrlo pozitivni i merljivi.
[ Dexic @ 10.10.2012. 11:24 ] @
Citat:
Java Beograd: Održavanje tekućeg računa se oduvek plaćalo, i u onim bankama-dinosaurusima (BeoBanka, Slavija ...). Prava razlika je u tome da vlasnik nemačke banke pazi na svoje pare. Koliko država pazi na svoje pare vidimo u primeru Agrobanke.

Cek bre... Raiffeisen je tek pre nekoliko godina uveo odrzavanje racuna :)
Intesa je imala besplatan obican racun do negde 2004.
AIK i dalje ne naplacuje odrzavanje racuna (nasa banka)


Jedno je da se dovedu strane - drugo je da ceo sistem bude stran :(
[ Dexic @ 10.10.2012. 11:27 ] @
Citat:
djoka_l:
Ne mogu da verujem koliko ovaj Dexic veze nema, ali zato ima "najtačnije" mišljenje o svim privrednim temema.

bitno je da ti "imas" veze, ali ocigledno mesas koje veze imas :)
To sto je tvoja firma imala iskustvo sa Siepom je potpuno drugo od onoga sto Jura ima/dobija.
Jura ulaze u Srbiju - tvoja firma je srpska koja ulaze van.
Jura je dobila pare - ti si dobio samo deo! Jura je dobila PARE, ne 50/50, vec ciste pare.

Ajde kad ti imas veze reci mi gde se jos daju ciste pare stranoj firmi? PARE, ne poreski kredit, ne 50/50 ulaganja - vec PARE.
[ Dexic @ 10.10.2012. 11:30 ] @
Citat:
ventura:
Citat:
Dexic: Ma jeste, kod nas to funkcionise :)

Ko je bre lud da da garanciju u kesu da bi dobio kes?:)
Ti opet samo gledas papir a ne razmisljas kako to ide u praksi.

Da, to tako funkcioniše.

Opet imaš neke insinuacije da ja gledam samo teoriju, a realnost je da itekako dobro znam kakva je situacija u praksi jer sam i sam lično prošao tu proceduru sa SIEPA-om.

U stranoj firmi? Ili u nasoj?

Citat:
Tako da nije to sve tako kao što ti zamišljaš, verovatno u tom programu postoje zloupotrebe, ali generalno ako se taj program sprovodi onako kako je propisano, rizik za državu ne postoji a krajnji efekti su vrlo pozitivni i merljivi.

Garancije firme daju u vidu drugih sredstava, ne u vidu bankarskih kredita. Jura ne bi mogla van Srbije da dobije kredit za finansiranje necega u Srbiji. Vec bi morala da uzme kredit kod nas.
[ ventura @ 10.10.2012. 13:10 ] @
Citat:
Dexic: U stranoj firmi? Ili u nasoj?

Strana firma, greenfield investicija.

Citat:
Dexic: Garancije firme daju u vidu drugih sredstava, ne u vidu bankarskih kredita.

Finansijski instrument bankarska garancija (LC/Letter of Credit) je upravo i izmišljen kako bi bio najzgodniji instrument za davanje garancija za bilo šta.

Kako to funkcioniše. Ja recimo želim da od tvoje firme kupim neku mašinu koja košta 500.000 evra. E sada, ja ne želim da ti prebacim tu lovu direktno na račun pa da rizikujem da ne dobijem ništa, ili da dobijem nešto drugo, ili da ti probiješ sve rokove isporuke, a opet ni ti ne želiš da investiraš lovu u pravljenje te mašine jer nisi dobio lovu od kupca.

Rešenje te pat pozicije je banarska garancija.

Moja firma zatraži izdavanje bankarske garancije kod neke velike banke koju i ti kao prodavac priznaješ. Ta banka od mene traži da stavim neki kolateral u visini od 500.000 evra (kolateral može biti keš lova, hipoteka, šta god), ili ako je dugo poslujem sa tom bankom i imam dovoljno velike promete na računu možda će banka biti komforna pa da mi izda garanciju samo na osnovu mog poslovanja (recimo kakav je problem da firma poput microsofta dobije garanciju na 0.5 miliona kad njima kroz račun prolaze milijarde).
Ja tu bankarsku garanciju vadim, i u njoj se eksplicitno piše pod kojim uslovima ona postaje naplativa. Recimo ja mogu da stavim u uslovima da mašina mora da bude kompletirana do tada i tada, da prođe inspekcijski prgled te i te nezavisne revizorske kuće itd.. Ti kao prodavac si od mene primio LC, što znači da ako ti ispuniš sve dogovorene uslove 100% je sigurno da ćeš dobiti novac, a ja kao prodavac sam 100% siguran da ti nećeš dobiti novac ako ne ispuniš dogovorene uslove.

Garancija u razvijenim zemljama košta nekih 3-4% od iznosa garancije, a kod nas je to nekih 5-6%. One obično imaju neki kraći rok trajanja, tipa 90 ili 180 dana, ali se mogu dogovoriti i na duži rok, pri čemu se svako produženje posebno plaća. Tako da recimo ako uspeš da dogovoriš garanciju u iznosu od 500 hiljada evra koja te košta 5% u troškovima i traje godinu dana, ti ćeš nakon 3 godine platiti ukupno 75 hiljada evra za troškove održavanja bankarske garancije. Pored tog direktnog troška, ja ću imati i indirektan trošak jer će mi kolateral biti zarobljen za svo vreme trajanja garancije, ako sam istu obezbedio na taj način.

Citat:
Dexic: Jura ne bi mogla van Srbije da dobije kredit za finansiranje necega u Srbiji. Vec bi morala da uzme kredit kod nas.

Jura je dovoljno velika i poznata firma da može da uzima korporativno finansiranje i time finansira izgradnju fabrike na mesecu ako hoće. Isto tako velike međunarodne firme obično uzimaju kredite u matičnim zemljama jer im je to najjeftinije jer već imaju dobre odnose i neku istoriju poslovanja sa lokalnim bankama. Za kreditom u Srbiji nema nikakve potrebe, osim ako ne žele da hedžuju rizik pa da apliciraju za projektno finansiranje, što je jako malo verovatno, jer je em daleko veće cimanje, em mnogo skuplje..



[ ventura @ 10.10.2012. 13:19 ] @
Citat:
Dexic:
Ajde kad ti imas veze reci mi gde se jos daju ciste pare stranoj firmi? PARE, ne poreski kredit, ne 50/50 ulaganja - vec PARE.

Daje ih SVAKA razvijena država, i većin onih koji pretenduju da postanu razvijene.

Ako te zanimaju detaljnije informacije, keyword koji ti treba je "job-creation grants".

[ Dexic @ 10.10.2012. 13:43 ] @
Citat:
ventura:
Garancija u razvijenim zemljama košta nekih 3-4% od iznosa garancije, a kod nas je to nekih 5-6%. One obično imaju neki kraći rok trajanja, tipa 90 ili 180 dana, ali se mogu dogovoriti i na duži rok, pri čemu se svako produženje posebno plaća.

Shvatas li da je ovo u sustini vise nego sto bi Jura platila kredit da moze da ga dobije van Srbije?:)
Za kolateral bash i kazem - novac (depozit) nijedna firma nece dati, jer im im je depozit zarobljen. A Jura nije imala u Srbiji nesto da da kao garanciju.

Citat:
Jura je dovoljno velika i poznata firma da može da uzima korporativno finansiranje i time finansira izgradnju fabrike na mesecu ako hoće.

Ne moze kao sto ti mislis. Moze ona da dobije kredit za finansiranje u Srbiji ali taj kredit je preskup za njihovo shvatanje.
Npr. nemacka firma hoce kredit od nemacke banke za investiciju u Nemackoj - kamata ce biti tipa 5%.
Ako hoce kredit za investiranje u Srbiji, kamata je 15%, i morace da polozi garancije. Nijedna banka im nece dati isti kredit ili kredit sa istim uslovima. (ustvari, nemacka firma nece uzeti investicioni kredit za fabriku u Srbiji, vec bi uzela neki nazovimo ga "kes" kredit - jer ce on kostati 10-ak %).
Brojke su konkretne za jednu firmu koja je htela kod nas da investira.

(u pravi su da Microsoft ne bi morao da daje garancije za kredit od 0.5 miliona, ali on ne bi ni trazio to :) ali MS bi morao da da garanciju za kredit od 100-ak miliona - a to je neki minimum razmere vrednosti Jure i investicije u Srbiji).
[ Dexic @ 10.10.2012. 13:50 ] @
Citat:
ventura:
Citat:
Dexic:
Ajde kad ti imas veze reci mi gde se jos daju ciste pare stranoj firmi? PARE, ne poreski kredit, ne 50/50 ulaganja - vec PARE.

Daje ih SVAKA razvijena država, i većin onih koji pretenduju da postanu razvijene.

Ako te zanimaju detaljnije informacije, keyword koji ti treba je "job-creation grants".


Daj konkretan primer gde se daju pare unapred kao kod nas? Gde se daju ovolike sume?
Sve su razni krediti, i sitne sume. Najblize ovom nasem dzumbusu sto sam video je grcki primer (a eno dokle je dogurala grcka - to davanje Grcke za "rad" je u stvari i dovelo istu do trenutne situacije)
[ ventura @ 10.10.2012. 16:43 ] @
Citat:
Dexic: Shvatas li da je ovo u sustini vise nego sto bi Jura platila kredit da moze da ga dobije van Srbije?:)

Jura će izvaditi garanciju tamo gde joj je najjeftinija, to nije sporno. Takođe taj trošak garancije je minoran u odnosu na grant ukoliko Jura ispuni svoje obaveze.

Citat:
Dexic: Za kolateral bash i kazem - novac (depozit) nijedna firma nece dati, jer im im je depozit zarobljen. A Jura nije imala u Srbiji nesto da da kao garanciju.

Opet kažem, zašto misliš da bankovna garancija mora da bude baš iz Srbije? Jel smatraš da je garancija od UBS-a ili Citibank-a manje vredna od garancije koju izdaje Komercijalna Banka?

A novac kao kolateral će dati svaka firma koja to mora. Recimo konkretno moja firma mora da da keš novac kao kolateral da bi dobila garancije.

Citat:
Dexic: Ne moze kao sto ti mislis. Moze ona da dobije kredit za finansiranje u Srbiji ali taj kredit je preskup za njihovo shvatanje.
Npr. nemacka firma hoce kredit od nemacke banke za investiciju u Nemackoj - kamata ce biti tipa 5%.
Ako hoce kredit za investiranje u Srbiji, kamata je 15%, i morace da polozi garancije. Nijedna banka im nece dati isti kredit ili kredit sa istim uslovima. (ustvari, nemacka firma nece uzeti investicioni kredit za fabriku u Srbiji, vec bi uzela neki nazovimo ga "kes" kredit - jer ce on kostati 10-ak %).
Brojke su konkretne za jednu firmu koja je htela kod nas da investira.

Ti opet brkaš projektno i korporativno finansiranje. Da ti pojasnim.

Projektno finansiranje: Nemačka firma Siemens dođe u banku i kaže, mi bi želeli projektno finansiranje za jedan jako lep projekat fabrike nečega u Srbiji. Izvolite feasibility studiju, biznis plan, cash flow, SWOT analizu, i šta već sve ne... Pa ti onda risk u banci kaže a što ovo ovako, što ovo onako, prepravite ovo ovako, ne sviđa nam se ovo to treba ovako... Pa onda kažu znaš Srbija je rizično tržište, politički rizik, pa IRR nije baš sjajan, ovo ono... I na kraju te roknu sa kamatom od 7-8%.

Korporativno finansiranje: Nemačka firma Siemens dođe u banku i kaže, mi bi želeli korporativno finansiranje za jedan jako lep projekat fabrike nečega u Srbiji. Dajemo garancije sa naše matične firme Siemens u Nemačkoj. Risk uzme dokumentaciju, vidi da Siemens daje garancije, pročita naziv projekta na fizibility studiji i kaže - "lep projekat", evo love sa 3-4% kamate..

Dakle osnovna razlika između projektnog i korporativnog finansiranja je u tome što se u slučaju projektnog finansiranja posmatra konkretan projekat koji se finansira, dok se u slučaju korporativnog finansiranja posmatra generalno firma kojoj se odobravaju sredstva. U tom duhu ako dobrostojeća firma iz Nemačke zatraži korporativno finansiranje, banku zabole da li će oni da grade fabriku u Srbiji ili na Marsu, oni dobijaju kamatu kakvu dobijaju u Nemačkoj.
[ Nais @ 11.10.2012. 08:31 ] @
Ventura da li možeš da objasniš kako ide procedura sa SIEP-om? I šta sve treba od papira? Može kroz tvoj primer ili neka izmišljena firma/posao? Hvala.
[ ventura @ 11.10.2012. 08:54 ] @
Ne znam baš tehnički kako ide procedura aplikacije pošto su to radili pravnici, ali što se tiče dokumentacije, tu je potrebno celo brdo.. Pored one klasike tipa feasibility studija, business plan i sl. ide i gomila finansijskih tabela po nekim njihovim templateovima... Znam da je to bio najveći posao jer te tabele moraš da radiš samo za njih, pa sve je u dinarima, pa kurs, pa sto stvari... Tipa da praviš bilans stanja, bilans uspeha, cashflow i još 20 drugih tabela za projekat koij tek treba da se radi, pa još u dinarima, pa se pogubiš u ciframa jer si sve do sada radio u evrima, i tako... :)
[ Dexic @ 11.10.2012. 12:17 ] @
Citat:
ventura:
Jura će izvaditi garanciju tamo gde joj je najjeftinija, to nije sporno. Takođe taj trošak garancije je minoran u odnosu na grant ukoliko Jura ispuni svoje obaveze.

Ako je to 5-6% godisnje (a kamoli na 90-180 dana kao sto kazes(, Juri je to nepotreban trosak. Oni sigurno mogu dobiti mnogo bolju kamatu na bilo koji kredit.
Dodaj uz to da Jura razmislja u dolarima, ne u evrima. Ako placa garanciju 5%, placa je na evro iznos i samim tim ima deviznu nesgiurnost (ma koliko to bila mala cifra naspram njihovog prometa, itekako gledaju da iskorene te nesigurnosti)
Dakle, zasto bi Jura placala nekakve garancije umesto da uzme kredit po nizoj stopi?:)

Citat:
Opet kažem, zašto misliš da bankovna garancija mora da bude baš iz Srbije? Jel smatraš da je garancija od UBS-a ili Citibank-a manje vredna od garancije koju izdaje Komercijalna Banka?

U pravu si... garancije moze uzeti gde hoce.

Citat:
A novac kao kolateral će dati svaka firma koja to mora. Recimo konkretno moja firma mora da da keš novac kao kolateral da bi dobila garancije.

I sta ti to znaci onda? Ako ti banka zadrzi novac da bi dobio novac? To izgleda kao ona fora "kredit sa 105% depozita", koji i dan danas nismo shvatili cemu sluzi.

Citat:
Korporativno finansiranje: Nemačka firma Siemens dođe u banku i kaže, mi bi želeli korporativno finansiranje za jedan jako lep projekat fabrike nečega u Srbiji. Dajemo garancije sa naše matične firme Siemens u Nemačkoj. Risk uzme dokumentaciju, vidi da Siemens daje garancije, pročita naziv projekta na fizibility studiji i kaže - "lep projekat", evo love sa 3-4% kamate..

Moze biti i Apple u pitanju, ali nemacka banka nece dati istu kamatu za projekat u Nemackoj i u Srbiji.
[ boyan3001 @ 11.10.2012. 13:26 ] @
Citat:
ventura:Ja recimo želim da od tvoje firme kupim neku mašinu koja košta 500.000 evra. E sada, ja ne želim da ti prebacim tu lovu direktno na račun pa da rizikujem da ne dobijem ništa, ili da dobijem nešto drugo, ili da ti probiješ sve rokove isporuke, a opet ni ti ne želiš da investiraš lovu u pravljenje te mašine jer nisi dobio lovu od kupca.

Rešenje te pat pozicije je banarska garancija.

Moja firma zatraži izdavanje bankarske garancije kod neke velike banke koju i ti kao prodavac priznaješ. Ta banka od mene traži da stavim neki kolateral u visini od 500.000 evra (kolateral može biti keš lova, hipoteka, šta god), ili ako je dugo poslujem sa tom bankom i imam dovoljno velike promete na računu možda će banka biti komforna pa da mi izda garanciju samo na osnovu mog poslovanja (recimo kakav je problem da firma poput microsofta dobije garanciju na 0.5 miliona kad njima kroz račun prolaze milijarde).
Ja tu bankarsku garanciju vadim, i u njoj se eksplicitno piše pod kojim uslovima ona postaje naplativa. Recimo ja mogu da stavim u uslovima da mašina mora da bude kompletirana do tada i tada, da prođe inspekcijski prgled te i te nezavisne revizorske kuće itd.. Ti kao prodavac si od mene primio LC, što znači da ako ti ispuniš sve dogovorene uslove 100% je sigurno da ćeš dobiti novac, a ja kao prodavac sam 100% siguran da ti nećeš dobiti novac ako ne ispuniš dogovorene uslove.

Garancija u razvijenim zemljama košta nekih 3-4% od iznosa garancije, a kod nas je to nekih 5-6%. One obično imaju neki kraći rok trajanja, tipa 90 ili 180 dana, ali se mogu dogovoriti i na duži rok, pri čemu se svako produženje posebno plaća. Tako da recimo ako uspeš da dogovoriš garanciju u iznosu od 500 hiljada evra koja te košta 5% u troškovima i traje godinu dana, ti ćeš nakon 3 godine platiti ukupno 75 hiljada evra za troškove održavanja bankarske garancije. Pored tog direktnog troška, ja ću imati i indirektan trošak jer će mi kolateral biti zarobljen za svo vreme trajanja garancije, ako sam istu obezbedio na taj način.

Ja slabo razumem kako biznis svet funkcionise i razmiljsa, korporativni modeli i tako to... Ako moze neko da mi objasni ovu logiku. Kakav je moj interes, kao kupca, da koristim bankarsku garanciju i onda njim jos moram da iskesiram, ne bas malu lovu, jer se te garancije ocigledno vezuju za velike novcane transfere. Dok prodavac nema ama bas nikakve obaveze i moze da mi napravi stetu, prvo jer su mi zbog njega sredstva lezala neiskoristiva u banci, drugo jer cu ja svejedno banci ostaviti neke pare.
Jel ja nisam negde nesto dobro razumeo u ovome?
Meni sve to izgleda jednostavnije i logicnije da se resi ugovorom. Ja hocu da kupim masinu ugovorom se obavezem da cu da je isplatim, ako se ispuni sve sto je ugovorom propisano, sa sve rokovima. Takodje, obavezem se da robu u preciziranom stanju moram da isplatim i svi smo onda mirni. E sad, kontam samo da je procedura isterivanja pravde mnogo duza, ako neko prekrsi ugovor i nema nameru da ga van sudski ispostuje. Kod bankarskih garancija se stvar resava instant, kapiram. Ali i dalje postoji mogucnost da te neko takticki zaebava, ako hoce.
[ mist @ 11.10.2012. 13:39 ] @
Subvencije za strane ulagače nisu dobra stvar!
Često su te subvencije veće od količine novca koju uloži stranac, a dešavalo se da stranac ne uloži ni dinara a da sve da država (mislim da je to bio slučaj sa onim call centrom koji je u kampanji otvorio Tadić negde u februaru ako se dobro sećam). Podsetiću vas da su to naše pare i pare koje ćemo vraćati mi i naša deca.
Ne mogu sada da kopam, ali mislim da konkretno u slučaju Jure je veličina subvencije veća od veličine ulaganja. Plus, investicija u Rači je brownfield investicija. Posle toga im se osladilo pa su otvorili i u Nišu.

Ista stvar se danas dešava u Vranju sa Geoxom.

Videćete, većina tih ulagača će se povući onog trenutka kad potroši pare od subvencija.

Ne znam ko je spominjao Železaru vs Juru u smislu strukture sirovina. I sirovine za Železaru se takođe uvoze. Srbija nema rudnik gvožđa, a nema ni koks za pogon peći

U pravu si Ventura kada kažeš da niko ne bi ulagao pored Rumunije i Bugarske, ali u pravu je i Dexic koji kaže da niko i ne ulaže u Srbiju.
Ali lek za to nisu subvencije nego promena uslova ulaganja.

[ djoka_l @ 11.10.2012. 13:59 ] @
Citat:
boyan3001:
Ja slabo razumem kako biznis svet funkcionise i razmiljsa, korporativni modeli i tako to... Ako moze neko da mi objasni ovu logiku. Kakav je moj interes, kao kupca, da koristim bankarsku garanciju i onda njim jos moram da iskesiram, ne bas malu lovu, jer se te garancije ocigledno vezuju za velike novcane transfere. Dok prodavac nema ama bas nikakve obaveze i moze da mi napravi stetu, prvo jer su mi zbog njega sredstva lezala neiskoristiva u banci, drugo jer cu ja svejedno banci ostaviti neke pare.
Jel ja nisam negde nesto dobro razumeo u ovome?


Nisi dobro razumeo. Ti kao kupac, recimo robe u iznosu od milion eura, možeš da izgubiš milion eura ako te prodavac prevari, a hiljadu eura za akreditiv ćeš potrošiti da bi bio siguran da nećeš biti prevaren za milion...

Citat:

Meni sve to izgleda jednostavnije i logicnije da se resi ugovorom. Ja hocu da kupim masinu ugovorom se obavezem da cu da je isplatim, ako se ispuni sve sto je ugovorom propisano, sa sve rokovima. Takodje, obavezem se da robu u preciziranom stanju moram da isplatim i svi smo onda mirni. E sad, kontam samo da je procedura isterivanja pravde mnogo duza, ako neko prekrsi ugovor i nema nameru da ga van sudski ispostuje. Kod bankarskih garancija se stvar resava instant, kapiram. Ali i dalje postoji mogucnost da te neko takticki zaebava, ako hoce.


To sa ugovorom si lepo smislio. To se tako rešava ako POZNAJEŠ drugu stranu i ako VERUJEŠ. Kada bi se poslovanje baziralo samo na poslovanje sa poznatima, ne bi bilo baš mnogo trgovanja. Da li ti očekuješ da ćeš za svakog budućeg dobavljača moći da budeš siguran da je pošten. Da li možeš da uđeš u svačiju fabriku i skladište, uradiš reviziju njegovih finansijskih knjiga, proveriš policijske i sudske akte u vezi sa njim itd.
[ Dexic @ 11.10.2012. 14:43 ] @
Citat:
mist:
Subvencije za strane ulagače nisu dobra stvar!
Često su te subvencije veće od količine novca koju uloži stranac, a dešavalo se da stranac ne uloži ni dinara a da sve da država

E to je ono sto mi smeta :(
U slucaju Jure otprilike je to slucaj - vise drzava dala nego Jura "investirala".

Citat:
U pravu si Ventura kada kažeš da niko ne bi ulagao pored Rumunije i Bugarske, ali u pravu je i Dexic koji kaže da niko i ne ulaže u Srbiju.
Ali lek za to nisu subvencije nego promena uslova ulaganja.

Mislim da je obe stvari rekao ventura :) A ja se slazem za "lek".
[ ventura @ 11.10.2012. 20:50 ] @
Citat:
Dexic: Dakle, zasto bi Jura placala nekakve garancije umesto da uzme kredit po nizoj stopi?:)

Zbog toga što polaganjem garancije Jura dobija bespovratna sredstva.

Citat:
mist
Videćete, većina tih ulagača će se povući onog trenutka kad potroši pare od subvencija.

Dešavaće se i to. Ali čak i da sve i jedan investitor ode nakon što potroši pare od subvencija (tj. ispuni deal prema državi o 3 godine i 6 meseci), država Srbija je opet u plusu jer em je dobila nazad dosta stvari indirektno, em su ljudi bili zaposleni svo to vreme.

Bez veze je ovako napamet pričati. Stavite na papir cifre pa će vam neke stvari verovatno postati jasnije.
[ Dexic @ 11.10.2012. 21:04 ] @
Pitanje oko garancije je bilo kada polaze novac - zasto da polaze novac za garanciju kad moze da dobije kredit lakse i jeftinije.

A kakav crni papir, u Srbiji papir i matematika ni na nastavi matematike ne funkcionisu a kamoli u ekonomiji :)
[ ventura @ 11.10.2012. 21:22 ] @
Citat:
Dexic: Pitanje oko garancije je bilo kada polaze novac - zasto da polaze novac za garanciju kad moze da dobije kredit lakse i jeftinije.

Kredit i bankarska garancija su dva slična finansijska instrumenta ali imaju potpuno različitu funkciju. Bankarska garancija pre svega služi za mitigaciju rizika, dok kredit sa tim nema nikakve veze.

Poručiš mašinu od 500 hiljada evra.

Garancija: Dao si bankarsku garanciju, prodavac ti ne isporuči mašinu, ti povučeš garanciju i cela avantura te košta tih par procenata koliko je bio trošak LC-a.

Kredit: Uzeo si kredit, prebacio novac prodavcu. Prodavac ti ne isporuči mašinu, i ti možeš da se slikaš. Izgubio si kompletan novac.
[ vos @ 11.10.2012. 21:40 ] @
Ventura ne razumem tvoju energiju da objasnis coveku nesto sto on uporno ne zeli (ili nema mogucnosti) da razume, sta god ti napisao.

Iako se slazem da su subvencije u ovom trenutku neophodne, zalosno je to sto Srbija nema puno toga da ponudi investitorima osim cistog kesa da bi ih zainteresovala za investiranje kod nas.
[ Dexic @ 11.10.2012. 21:53 ] @
Citat:
vos: Ventura ne razumem tvoju energiju da objasnis coveku nesto sto on uporno ne zeli (ili nema mogucnosti) da razume, sta god ti napisao.

Razumem ja i garancije i kredite, i sta on kaze - ali on ne shvata sta ja pitam :)
Ja pitam za konkretan slucaj subvencija - zasto bi neka firma polagala kes (kao garanciju) da bi dobila kes! Koga boli uvo za kupovinu masina i ostalog, to samo ventura skrece sa teme.

Citat:
Iako se slazem da su subvencije u ovom trenutku neophodne, zalosno je to sto Srbija nema puno toga da ponudi investitorima osim cistog kesa da bi ih zainteresovala za investiranje kod nas.

Sad se setili da daju subvencije kad ionako nemamo cime da pokrijemo troskove :)
[ ivan.mojsilovic @ 11.10.2012. 21:57 ] @
@Dexic jbt ti ko da si pao s Marsa :)

A da lepo malo istrazujes i vidis kako to u stvari ide umesto da smaras venturu da ti crta sve.
[ Dexic @ 11.10.2012. 22:25 ] @
Da venutra zna nesto, ne bi skretao stalno sa tema ;)
[ Braksi @ 12.10.2012. 00:30 ] @
moram da Javi objasnim neke stvari u vezi banaka.

Najpre, oko stare devizne stednje. Propast te stare devizne stednje je splet citavog niza nesrecnih okolnosti od kojih je tesko reci koja je teza. U osnovi kolapsa je lezao ekonomski program Anta Markovica. Naravno kad su banke i stedise propadale njega vise nigde nije bilo, ali dok je trajala bezumna potrosnja i liberalizacija uvoza on se nije skidao sa ekrana. Ovaj "cudotvorac" je najpre obuzdao inflaciju fiksirajuci kurs dinara na vrlo visoku vrednost. Zatim je izvrsio liberalizaciju uvoza i propast je pocela. Ekspresnom brzinom smanjivale su se devizne zalihe Jugoslavije odlazeci na potrosnju i nabavku svega i svacega. Srecom pa ja Jugoslavija bila koliko toliko solidna zemlja pa je ceo ovaj ludi eksperiment trajao otprilike godinu i po sve do fajronta 1991.

Vrlo brzo dinar je poceo da slabi i nije mogao da odrzi tempo sa markom pa se uvodi pojam devizne stednje. Banka je dozvoljavala da na osnovu fiktivne konvertibilnosti pretvorite dinare u marke kojih zapravo i nije bilo. No, ljudi su videci da djavo odnosi salu ipak rekli pa dobro idem si upisati dinare u marke. Ipak, maraka je tu i tamo bilo pa su neki uspevali i da ih izvuku. Tako je pocelo masovno podizanje uloga.

To sve se poklopilo sa politickim kolapsom drzave. Posle je spretno ubacena prica o upadu Srbije u platni sistem Jugoslavije (naravno po nalogu Hogara Slobe), medjutim kola su vec uveliko krenula nizbrdo i isto bi se desilo. To je kao da vam se ne otvori padobran i kakve veze ima da li skacete sa 100 ili 10,000 metara.

Da nase banke mogu da funkcionisu sasvim uspesno to je pokazano u posleratnom razvoju Jugoslavije. Medjutim, da bi danas funkcionisao sistem trazi se maksimalna korektnost. Nekad ju je bilo i na pretek, a danas je nazalost nema ni u tragovima.

Sad Java kaze, gle kako lepo funkcionisu strane banke, a i ono malo domacih propada. A zasto ne bi funkcionisale strane banke ? Prvo dobile su drzavu za poslovanje kakva se samo pozeleti moze. Drzava je nabila kurs dinara pa banke mogu nesmetano da plasiraju kredite stanovnistvu koje se prima kao lud na brasno. Usfali li deviza centralna banka odmah intervenise da "brani" kurs dinara (brani ga rasprodajom deviza). Samo po osnovu platnog prometa ubiraju ne radeci nista ogromne iznose koje posle dakako iznose iz zemlje zamenivsi ih pri tom za nase devize. Uz sve to ove banke su privatno vlasnistvo pa gazde ne dopustaju lopovluk i ko bi na kraju ubio zlatnu koku ?

Sa druge strane politicki lopovi Srbije uspeli su da uniste gotovo sve osim svojih dzepova, pa ne vidim zbog cega bi banke bile izuzetak ? Kada bi se tako upravljalo sa Deutche Bank i ona bi propala kao sto je lopovluk i pohlepa doterao do propasti i mnoge druge banke u Americi i Evropi.

Bas kad spomenuh Nemacku. U Nemackoj postoji razvojna banka jos od WWII i odlicno posluje. Bila je jedan od stubova razvoja Nemacke bas kao i nekoc nase Jugoslavenske banke, naravno u manjem obimu jer smo manja drzava i slabija privreda. I kod nas je slicna ideja ponovo zazivela. Medjutim, mi danas imamo lopove, a ne ljude i tu vise nista ne moze da uspe.

Rezime

Dok se ne obracunama sa lopovlukom nista necemo postici. Mocicemo samo da u ocaju kazemo da mi nista ne mozemo i da sve treba da uzmu stranci. SVE. Telekom, banke, zeleznice, livade, rudnike, porodilista, Eps, avioprevoz, poste, osiguravajuca drustva, manastrirske konake, hotele, puteve...
[ ventura @ 12.10.2012. 06:45 ] @
Citat:
Dexic: Ja pitam za konkretan slucaj subvencija - zasto bi neka firma polagala kes (kao garanciju) da bi dobila kes!

Da bi dobila bespovratna sredstva!

Taj keš koji polaže je samo garancija da će se firma držati dogovora, on stoji zarobljen tri godine i šest meseci, nakon toga taj keš se oslobađa ukoliko je dogovor ispunjen, i firma može da zadrži sva bespovratna sredstva koja su joj dodeljena.

[ mist @ 12.10.2012. 09:29 ] @
Znate kako, ima jedna Intelova fabrika u Izraelu na mestu koje je u dometu minobacačke vatre iz Palestine ili već odakle gađaju. I svako malo se prekida proizvodnja i svi se evakuišu. Ipak, Intelu se isplati da otvori fabriku tamo. E to se gospodo zove investiciona klima. Padaju granate, a ti ipak otvaraš fabriku. A ovde daješ subvencije, oslobađaš plaćanja svih dažbina na x godina i opet bre niko neće da dođe.
[ ivan.mojsilovic @ 12.10.2012. 09:39 ] @
Pitam se zasto :)
[ Dexic @ 12.10.2012. 12:50 ] @
Citat:
ventura:
Taj keš koji polaže je samo garancija da će se firma držati dogovora, on stoji zarobljen tri godine i šest meseci, nakon toga taj keš se oslobađa ukoliko je dogovor ispunjen, i firma može da zadrži sva bespovratna sredstva koja su joj dodeljena.

Sad te shvatam u stvari, ona sredstva ne mora da vraca kao kredit "sa depozitom". Sve mu je jedno koja sredstva koristi sada ako posle ima sansu da dobije depozit nazad.
Realno tu su i vece sanse da ce raditi kako treba.
[ ventura @ 12.10.2012. 17:21 ] @
Poenta tih garancija je da država bude sigurna da će primalac bespovratnih sredstava odraditi svoj deo dogovora. Ako odradi svoj deo dogovora, on je dobio lovu, a ako ne odradi, država ima način kako da tu lovu uzme nazad.
[ Dexic @ 12.10.2012. 18:37 ] @
Jasno, ali ne slazem se da drzava daje novac unapred, pre nego sto dobije nesto od tog ulaganja - posle neka daje kes (mada bih pre poreski kredit), ali da daje unapred kes.... je bezobrazluk u koji se sigurno neko ugradjuje :)
[ Shadowed @ 12.10.2012. 20:03 ] @
Pa i nije dala unapred :)
Dala mu je njegov novac, sto znaci da mu nije dala nista. Samo je obecala da ce mu dati ako on bude dobar. Ceo taj proces je cista birokratija oko presipanja iz supljeg u prazno. Mogli su jednostavno da naprave ugovor "ako ti uradis to i to, dobices pare" umesto "daj nam pare pa cemo ti dati a ako uradis to i to, vraticemo ti i tvoje". Al' moraju i birokrate od neceg da zive.
[ Dexic @ 12.10.2012. 20:35 ] @
Kako nije dala nista ako budzet imao x EUR manje da bi ih posle dobijao nazad?
To sto on ne bi izgubio nista i da je stavio svoj novac kao garanciju je drugo.

Problem je sto nasa drzava daje kes firmama koje imaju promet maltene kao nas budzet ;)
[ ventura @ 12.10.2012. 20:45 ] @
Citat:
Dexic: Kako nije dala nista ako budzet imao x EUR manje da bi ih posle dobijao nazad?
To sto on ne bi izgubio nista i da je stavio svoj novac kao garanciju je drugo.

Problem je sto nasa drzava daje kes firmama koje imaju promet maltene kao nas budzet ;)

U praksi država je dala samo par procenata (koliko košta izgubljena dobit od potencijalnog komercijalnog plasmana).

Firmi koja dobije bespovratna sredstva se garancija vraća tek kad ispuni uslove koji su dogovoreni ugovorom, a do tada će ta firma direktno i indirektno već vratiti taj novac državi...
[ Dexic @ 13.10.2012. 00:21 ] @
Kazem - radije bih da ta firma prvo ulozi, drzava ima neku korist pa onda neka vraca...
[ ivan.mojsilovic @ 13.10.2012. 06:46 ] @
I ja bi voleo pare avansno ali avaj :)

Kad onome ko kupuje/ulaze vise znaci ta kupovina/ulaganje nego onome ko prodaje/gde se investira tada mozes da trazis pare/ulaganje unapred.

U svakom drugom slucaju si srecan sto uopste neko hoce da kupi/ulozi.

A mozes naravno i da se kurchis bez pokrica...
[ Dexic @ 13.10.2012. 16:09 ] @
Nadam se da nisam u pravu, ali kad/ako budemo videli bilanse firmi koje su dobile ovako kes, tek tad cemo znati da li je bila pametna odluka :(
A mislim da se ovde samo cerupa drzava.
[ Homer J. Simpson @ 27.10.2012. 13:27 ] @
Citat:
Braksi:
moram da Javi objasnim neke stvari u vezi banaka.

Najpre, oko stare devizne stednje. Propast te stare devizne stednje je splet citavog niza nesrecnih okolnosti od kojih je tesko reci koja je teza. U osnovi kolapsa je lezao ekonomski program Anta Markovica. Naravno kad su banke i stedise propadale njega vise nigde nije bilo, ali dok je trajala bezumna potrosnja i liberalizacija uvoza on se nije skidao sa ekrana. Ovaj "cudotvorac" je najpre obuzdao inflaciju fiksirajuci kurs dinara na vrlo visoku vrednost. Zatim je izvrsio liberalizaciju uvoza i propast je pocela. Ekspresnom brzinom smanjivale su se devizne zalihe Jugoslavije odlazeci na potrosnju i nabavku svega i svacega. Srecom pa ja Jugoslavija bila koliko toliko solidna zemlja pa je ceo ovaj ludi eksperiment trajao otprilike godinu i po sve do fajronta 1991.

Vrlo brzo dinar je poceo da slabi i nije mogao da odrzi tempo sa markom pa se uvodi pojam devizne stednje. Banka je dozvoljavala da na osnovu fiktivne konvertibilnosti pretvorite dinare u marke kojih zapravo i nije bilo. No, ljudi su videci da djavo odnosi salu ipak rekli pa dobro idem si upisati dinare u marke. Ipak, maraka je tu i tamo bilo pa su neki uspevali i da ih izvuku. Tako je pocelo masovno podizanje uloga.

To sve se poklopilo sa politickim kolapsom drzave. Posle je spretno ubacena prica o upadu Srbije u platni sistem Jugoslavije (naravno po nalogu Hogara Slobe), medjutim kola su vec uveliko krenula nizbrdo i isto bi se desilo. To je kao da vam se ne otvori padobran i kakve veze ima da li skacete sa 100 ili 10,000 metara.

Da nase banke mogu da funkcionisu sasvim uspesno to je pokazano u posleratnom razvoju Jugoslavije. Medjutim, da bi danas funkcionisao sistem trazi se maksimalna korektnost. Nekad ju je bilo i na pretek, a danas je nazalost nema ni u tragovima.

Sad Java kaze, gle kako lepo funkcionisu strane banke, a i ono malo domacih propada. A zasto ne bi funkcionisale strane banke ? Prvo dobile su drzavu za poslovanje kakva se samo pozeleti moze. Drzava je nabila kurs dinara pa banke mogu nesmetano da plasiraju kredite stanovnistvu koje se prima kao lud na brasno. Usfali li deviza centralna banka odmah intervenise da "brani" kurs dinara (brani ga rasprodajom deviza). Samo po osnovu platnog prometa ubiraju ne radeci nista ogromne iznose koje posle dakako iznose iz zemlje zamenivsi ih pri tom za nase devize. Uz sve to ove banke su privatno vlasnistvo pa gazde ne dopustaju lopovluk i ko bi na kraju ubio zlatnu koku ?

Sa druge strane politicki lopovi Srbije uspeli su da uniste gotovo sve osim svojih dzepova, pa ne vidim zbog cega bi banke bile izuzetak ? Kada bi se tako upravljalo sa Deutche Bank i ona bi propala kao sto je lopovluk i pohlepa doterao do propasti i mnoge druge banke u Americi i Evropi.

Bas kad spomenuh Nemacku. U Nemackoj postoji razvojna banka jos od WWII i odlicno posluje. Bila je jedan od stubova razvoja Nemacke bas kao i nekoc nase Jugoslavenske banke, naravno u manjem obimu jer smo manja drzava i slabija privreda. I kod nas je slicna ideja ponovo zazivela. Medjutim, mi danas imamo lopove, a ne ljude i tu vise nista ne moze da uspe.

Rezime

Dok se ne obracunama sa lopovlukom nista necemo postici. Mocicemo samo da u ocaju kazemo da mi nista ne mozemo i da sve treba da uzmu stranci. SVE. Telekom, banke, zeleznice, livade, rudnike, porodilista, Eps, avioprevoz, poste, osiguravajuca drustva, manastrirske konake, hotele, puteve...

Deutsche Banka je privatna, a ne drzavna, tako da joj se nista slicno ne moze desiti