Kazi nam koja je ucestanost oscilatora (sa MOS-FET) kada nema kontrolnog napona Uc?

Inace ovaj pristup je OK samo je mator 30+ godina :) ... Ako hoces neku malo moderniju varijantu mogu da ti preporucim neka resenja. Kazi za koji rang ucestanosti zelis da napravis i sta ti je krajni cilj upotrebe sa tim VCO.

Osnovna ucestanost VCO-a je izmedju 5.6 i 6.6MHz. Trenutno u eksperimentalne svrhe postavljena na sredinu odnosno 6.1MHz. Treba mi stabilan VCO za mali primopredajnik koji pravim.
Dakle kada ukljucim uredjaj, oscilator radi na oko 6100kHz i svetli zelena led na kontroli napona. U roku od nekoliko sekundi Uc pocne da raste i kada frekvencija poraste za oko 5kHz pali se crvena LED (high prekoracenje).Naravno ni govora nema o stabilnosti i 'lock'ovanju... Ono sto mi nije jasno je ponasanje integratora. Zar nebi trebalo da kada ucestanost VCO tezi da poraste napon na izlazu iz integratora tezio da opada?

Hmm, to bi trebalo da radi kako je ovde opisano u clanku. Moras lepo ispratiti osciloskopom sta dobijas na izlazima flip-flop-ova tj sta dolazi na OP + i - ulaz jer on direktno utice na kontrolni napon. FF2 je kritican, pogledaj koliki napon imas na njegovom ulazu tj moguce da je prenizak i da ga signal onda uopste i ne okida (mora da bude bar 2Vpp).

Inace ja se bas ovih dana igram sa slicinim stvarcicama. Generalno imas dva fina pristupa za to, jedan je pomocu programibinih delitelja i PLL tehnike a drugi je direktna digitalna sinteza signala - DDS.
Oba pristupa zahtevaju mikroprocesorsko upravljanje ali je krajni rezultat fantastican, stabilnost perfektna (tj koliko ti je glavni kristalni oscilator stabilan) i visoka rezolucija, cak u delove herca. Posto se ja trenutno igram samo sa SDR RX/TX meni nije neophodan sinusni oblik signala ali uz jedan fin BPF filter (posto ti je potreban relativno uzak opseg za VCO) moze i cetvrtka da se pretvori u sinus tako da ni to nije problem.

PS: Ako sa ovim VCO ulazis u neki DBM (diodni mixer), cetvrtasti signal je cak bolja varijanta nego sinusni!

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 15.10.2012. u 23:53 GMT+1]}

Ponovo sam sve pregledao i isti problem se pojavljuje. Signal iz oscilatora je dovoljan da pobudi flip-flop jer na njegovom izlazu postoji signal i uoblicavac napona radi kako treba. Dakle na integrator mi dolaze i ucestanost za uporedjivanje i izlaz is jedne polovine 4013, ali se ne postize nikakav efekat stabilizacije.

hm.. na nekom drugom forumu sam vidio da postoje problemi sa LF356/357 ovisno o proizvodjacu... usput, sta mislite o ovom dolje..?

_{[Ovu poruku je menjao petropetro dana 16.10.2012. u 14:00 GMT+1]}

U vezi LF356/357, to je prilicno mator operacioni pojacivac. Trenutno postoje daleko bolji OP, prakticno u istom rangu cena sa 100 ili 1000 puta boljim perfomansama, recimo po pitanju ofset napona.
Evo recimo ovde pregled operacionih pojacivaca sa JFET/CMOS ulazima:
http://www.ti.com/paramsearch/...p;uiTemplateId=NODE_STRY_PGE_T

Ova shema sa PIC izgleda skroz zanimljiva. Verujem da moze da radi fino jer je taj PIC je poprilicno brz i moze fino sa kontrolise VCO u rangu < 30-ak MHz.

Pozdrav svim ucesnicima teme, ja bih dao par saveta za @Papak01.
CD4013 treba proveriti da li deli frekvenciju, da li taj komad c-mos chipa moze da podnese 6-7mhz ? i jos da li ona druga plovina FF1 tog chipa deli zadatu frekvenciju sa fiksnog podeljenog oscilatora od CD4024, ali ti si ubacio sve sa CD4060, ako se neka faza ne slaze da dobije delitelj nece to na kraju da radi, verovatno? Nisam siguran.
Kako god bilo i ako je sve ispravno od elemenata, bolje ici sa jos jednim deliteljem isred FF2 na primer ulaz u delitelj sa dva tranzistora, malo je taj 1 tranzistor za 2,5Vpp zbog veceg napona potrebnog za uoblicavanje ili staviti ua733 koji lako radi do 30mhz pa posle taj signal ubaciti u 74LS90 koji ce sigurno da radi podeljenom frekvencijom sa 6.1mhz na 1.83mhz tako ce lakse raditi onaj FF1 i ako taj delitelj ne deli nece opet raditi, moguce je da shema ima gresku na CD4013 tu bolje radi 74LS74 ali to je za 5v...
Sto se tice ovog operacionog LF356 treba ga proveriti, evo kako, iskljuciti sve sa 5 nozice da ne postoji strujno opterecenje isto i onaj indikator sa led diodama prekinuti tu vezu sa 5 nozice, nozicu 2 sa otpornikom R4,5 skinuti i meriti ponovo izlaz od cipa na 5 nozici, na mestu C5 staviti za probu samo njega od 10nf onaj skinuti od 1uF napon na izlazu treba da bude oko 6v DC, isti napon ce biti i na 3 nozici, probaj to sve proveri.
Ima tih shema ovde na forumu drugacije resena, pogledaj nesto je sumnjivo to sa deliteljem CD4013, ja sam do sad naisao na sve ovo i susreo se sa dosta neispravnih shema koje imaju ili neku sitnicu, uvek ima razlog zasto nece nesto da proradi, uglavnom delitelj dobije nesto pogresno pa jednostavno nece da racuna na kraju, ili sam OP ne radi zbog predhodne greske ili greske u elementima, pise 4,7m oma a ono treba 47k itd, ima i takvih slucajeva.
Pozdrav

Ovako, juce sam dodao jos jedan stepen pojacanja sa fetom izmedju VFO-a i ulaza u stabilizator. Sada je VF napon na ulazu u 4013 nekih 4.6Vpp. LF356 sam zamenio sa TL081, posto ovo kolo ima nesto bolje karakteristike, a takodje ima fet ulaz. Koliko mi se cini, sada je situacija sa celom semom nesto bolja. Posle nekoliko minuta rada oscilator se 'ulockuje' na neku ocestanost i oko nje se seta do 10Hz gore-dole. Takodje na indikatoru rada kola, gori samo zelena dioda ('STABILNO'), tako da je napon na varikap diodi u granicama normale...

Planiram da sredim VFO, posto ovaj sadasnji ne daje sinusoidu vec neki nepravilan oblik, i da u potrebim manje kalemsko telo kako bih redukovao uticaj kapaciteta oklopa (ovo koje sad koristim je bio neki MF filter iz prastarog TV-a). Takodje sredicu napajanje VFO-a, dodatkom nekog boljeg stabilizatora na 9V (trenutno je napajan sa + celog uredjaja, sto je relativno nestabilan napon), i napajanje celog stabilizatora frekvencije. Trenutno se ceo uredjaj napaja iz preradjenog PC napajanja (relativno nestabilno+puno shuma...)!

Kada ovo zavrsim, testiracu stabilnost solo VFO-a i sa ovim stabilizatorom, pa pisem rezultate!

P.S. Svidja mi se ovo resenje FLL-a sa PIC kolom. Mada je to iskreno gledano steta raditi, posto sa PIC16F84, jednim shift-registrom, jednim 4046 (PLL kolo) i jednim integratorom moze da se napravi PLL sa rezolucijom od oko 1Hz. Ovo sam pravio i koristio mesto originalnog PLL-a u stanici RUP15 (PD8), i radilo je perfektno.




<sub>[Ovu poruku je menjao Papak01 dana 17.10.2012. u 10:18 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Papak01 dana 17.10.2012. u 10:21 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Papak01 dana 17.10.2012. u 10:23 GMT+1]</sub>

Dakle stvarno LF356 pravio problem ili se sve poboljsalo kada si uveo dodatni pojacivacki stepen?
Bas me interesuje to oko OP-a jer ako je on sporan mozes staviti jos bolji OP kako bi se to jos vise stabilozovalo. Tu je koliko kontam problem naponski ofset OP-a. Probaj recimo NE5532 (lako nabavljiv i jevtin) koji ima 3 puta bolji ofset nego TL081. Ima i jos boljih ako hoces neki za preporuku ali prvo mi kazi da li je on uopste sporan.

Inace ako hoces malo da sredis sam VCO, prvo sredi napajanje, recimo sa TL431 koji odlican stabilizator napona (daleko bolji nego recimo LM78xx serija). Dalje, "nakrcaj" u grani napajanja dobre blok kondezatore ili tantal kondezatore razlicitih kapaciteta, npr 0.1uF + 10nF + 100pF i jedan tantalac od recimo 4.7uF. Tu obavezno stavi i VF prigusnicu (10 - 100uH) ispred napajanja.

Sledece, za sve kondezatore u oscilatornom kolu bi valjalo staviti malo probrane kondezatore, recimo neki iz NP0 serije koji ne menjaju kapacitet sa temperaturom. Tehnicki treba da se stave tacno probrani kondezatori u smislu da li je potreban kondenzator sa pozitivnim ili negativnim temperaturnim koeficijentom.

Slicno vazi i za otpornike, stavi metal-film otpornike sa sto manjom tolerancijom (1% ili bolje).

Sledeca preporuka se svodi da to naravno sve stavis u neku malu metalnu kuticu. Ako hoces da drasticno smanjis temperaturnu zavistnost, najlakse ti je recimo da stavis jednu sijalicu u tu kutiju koja ce da "podgreva" oscilator na recimo 40 do 60 stepeni. Idealno bi bilo sa malim termo regulatorom.

Sve ove preporuke se ticu toga da dobijes prvo stabilan sam VFO (nevezano za FLL) i sto manji fazni shum oscilatora koji na kraju prilicno utice na osetljivost prijemnika.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 17.10.2012. u 14:11 GMT+1]}

Mozda ovakav neki stabilizator napona?
http://www.reuk.co.uk/OtherIma...31-shunt-regulator-circuit.jpg

Na zalost, ne znam da li je poboljsanje usledilo zbog TL081 ili 'pretpojacavaca' jer sam prvo uradio obe prepravke pa ukljucio uredjaj i testirao. Dalje, mislim da je to sa smestanjem celog VFO-a u termostat malo preterano. Uz FLL ce biti dovoljno da bude mehanicki stabilan, dobro oklopljen, sa silver-mica kondenzatorima i stabilnim naponom napajanja...

P.S. Trebala bi mi neka dobra i pouzdana sema malosumnog VFO-a sa bufferom...

Da, tako nesto.


Da li mozes da vratis samo LF356 posto vidim da imas podnoznja pa da probas. Nije moranje ali bi bilo korisno da znamo da li da "precrtamo" taj LF356 :)


Sve zavisi koliko stabilno to zelis da napravis. To sto ima quarz ne znaci da je apsolutno stabilno, zna i to da sheta fino u zavistnosti od temperature. Glup primer, kada to sklopis i napravis prijemnik, usteluj se na neku CW stanicu i pirni u taj oscilator (da ga malo rashladis), da vidis kako ce da se promeni visina CW tona ;)

Pogledaj ovaj application note za SA612 http://www.nxp.com/documents/data_sheet/SA612A.pdf i prakticno isto kolo SA602 http://www.nxp.com/documents/data_sheet/SA602A.pdf

Tu imas primer za L/C oscilator i nekoliko buffera na strani 7. To ti je kompaktno i fino resenje.

Evo nesto od mene sto sam skupljo od ranije, pa da se nadje.

Mozda zatreba ovo...

Prvo da se zahvalim Peci na ovim veoma korisnim linkovima!
Danas sam skupio malo vremena konacno pa cu da napravim VFO sa pojacavacem, bufferom i stabilisanim napajanjem, pa onda da testiram sve to sa ovim FLL stabilizatorom.

P.S. Dobro bi mi dosli saveti u vezi izgradnjom VFO-a u smislu tehnicke izvedbe. Dakle koriscenje silver-mica kondenzatora, metalfilm otpornika itd... I da, vidjao sam u nekim starijim uredjajima da su oscilatori zaliveni u vosak... Da li ima potrebe da to uradim u konacnoj izvedbi?

Ok, imas u prilogu dobar oscilator veoma stabilan od prijemnika FRG-7700 mozes taj da uradis ima sve sto ti potrebno i fabricka je izrada, sto znaci pouzdanije ce raditi.
Sto se tice voska ja nisam za to, to mi uvek napravi problem kad nesto moram da ispravim ili dodam kod kalema, najbolje da plocica bude vitroplast i da stoji sve zatvoreno u aluminijumu! Predhodna iskustva sa pocinkovanim limom ili belim limom nisu bila dobra, mnogo klizi sa frekvencije, zanci aluminijumska kutijica i kondezatori MP0 najbolja varijanta, ako hoces veci napon iz oscilatora koristi fet BF245A nikako sa zadnjom oznakom C, eto to su neke sitnice, ostalo znas i sam sto krace zice od promenljivog kondezatora i da je dalje od izlaznog izvora signala, ako koristis varikap diode najzahvalnije je rad sa led diodom crvenom 5mm video sam to probao i to radi extra.
Planiram i ja nesto da radim slicno ali ovog puta sa sijalicom, koja ce da izigrava ''grejac'' automacku regulaciju temperature sa NTC otpornikom 10k i 2 tranzistora za to.
Silver-mica sam probao dosta su dobri, metal-film otpornike nisam probao tako da to ne mogu nista konkretno da opisem, verovatno su dobri al treba to probati.
Srecna gradnja, pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao peca26000 dana 20.10.2012. u 19:18 GMT+1]}

Zalivanje je radjeno da bi se sprecila tzv 'mikrofonija'. Usled vibracija oscilator pocne da radi kao mikrofon :) i zato se i zaliva. Ovo najvise ima smisla kod mobilnih uredjaja. Kod uredjaja koji ti gradis - nema potrebe.
U svakom slucaju nema veze sa stabilnoscu, cak moze, kod slobodnooscilujuceg oscilatora, da pogorsa temperaturni koeficijenat, zavisno od TK mase za zalivanje.

Frekventno kalem pusta zvonjavu, mozda sundjer ubaciti, to sam vidjao cesto po oscilatorima ali i vosak?

Evo trenutne seme i stanja VFO-a. Radni napon je 12(+/_)0.02V, izlazni napon je 7.6Vpp.
Ovde je grafik driftovanja NESTABILISANOG vfo-a.

hmm, ovo ima skoro 2000ppm, to je bas puno, i ovo je sve posledica temperaturne promene. Predpostvaljam da si to sve radio u kuci gde ti temperatura tokom tog vremena varira sta znam, ne vise od 20 stepeni i vidis koliko je pobeglo, 12,000 Hz.

E sad tu moze da nastane i drugi problem, zavisi koliki ti je step kod FLL, sto recimo moze posle nekog vremena da ga zbog tolike promene uhvati / lokuje na sledecem koraku! FLL ce preko varikap diode da pokusava da ga lokuje i vucice upravljacki napon na jednu stranu sve dok bude mogao, ali ce VCO i dalje da klizi u jednu stranu i kada bude ispao iz opsega regulacije lokovace se na sledecem koraku.

Zato trebas poraditi jos malo na samom VCO da ga stabilises koliko mozes. I sam vidis da je temperatura vrlo kriticna. Silver mica kondenzatori jesu kvalitetni ali ne mora da znaci da su dobri za ovu primenu jer se bukvalno svaka komponenta u tom oscilatornom kolu drugacije temperaturno ponasa. Fet ima jednu zavistonst, otpornici drugi, mehanicki kondezator trecu (i kod njega se usled temperature skupljaju i sire plocice!) i svaka od tih komponenti vuce na svoju stranu (pozitivni i negativni TC). Kod ozbiljnih VFO konstrukcija se tacno biraju komponente (sto sa pozitivnim sto sa negativnim TC) kako bi se sve te promene medusobno kompezirale. Izracunati to prvo nije ni malo jednostavno + izbor takvih komponenti kod nas je prilicno oskudan (prakticno nema ih uopste) i u tom smislu stabilizacija temperature za termo regulatorom (sto rece peca2000, sijalica, par tranzistora i NTC) je jos i najjednostavnije resenje.

Krajni cilj je da potignes stabilnost VCO-a bolju nego sto je jedan korak kod FFL.

Mislio sam da danas dodam jos jedan stepen u VFO, odnosno bafer koji bi radio kao transformator impedanse (da dobijem niskoomski izlaz), ali ne znam kako da smanjim ovaj temperaturski drift. Meni je u radionici uzgred fiksna temperatura, dakle moze da varira koji stepen ali ne bas 20C... Jos nesto sam razmisljao, ako je oscilator pobegao 12kHz odnosno nesto preciznije 11.54kHz za 474min, to znaci da driftuje (pretpostavimo linearnu zavisnost -uzasno gruba aproksimacija- da ne komplikujemo racun) oko 20Hz u minuti. Mislim da bi FLL morao da se izbori sa time. Uzeo bih korak FLL-a od 32 ili 64Hz...

@Papak01, pozdrav. Oscilator ti je prepobudjen. Izvod na kalemu sto blize masi i kondenzator od 15pF smanji na
nivo kapaciteta diode 1N4148- 2,7-3.3pf, i dekuplaza od 100nF mora biti temperaturno stabilna. Oscilacije moraju
biti sto slabije pa ce buffer nadoknaditi napon.Smanji i kapacitet prema odvajackom stepenu na nekoliko pF. Izlazni napon dovoljan 1,2-1,5Vpp. pOz

Par preporuka u vezi sheme, @Papak01 ne moze direktno na drejn 12v ta prigusnica trpi bar 1A struje i da se ne greje fet, jos je strujno opterecen sors i tako je normalno da ce povuci vise struje i vremenski da greje sve ostalo----
Kako si to uradio sve ? nisi postavio sliku, bez obzira kako taj sklop izgleda vise govori od same sheme, jedno pitanje zasto tako veliki napon koristis u oscilatoru, dovoljno ce biti 6,2v napajanje fet-a pa cak i sa tako niskim naponom stavlja se na drejn bar 100-200 oma otpornik.
Potpuno si u pravu a ima razloga zasto nije dobro imati veliki napon iz samog ocilatora, jako je tesko posle filtrirati nesto sto je pocetak izvora, u ovom slucaju se samo pojacavaju signali posle, svaka prigusnica ili kalem u pojacavackom stepenu odredjuje formu i oblik dobijenog signala.

@Papak01 Uhvatio si se za jednu od najpipavijih stvari u VF tehnici jer od kvaliteta oscilatora bukvalno zavisi kvalitet celog primopredjanika :) Ali tu smo svi da pomognemo koliko mozemo ...

Ako ti je temperatura u radionici relativno stabilna tim gore, onda ti je taj oscilator jos osetljiviji. Ovo sto @peca26000 kaze i to stoji, samo grejanje tranzistora posledicno smeta ostalim komponentama i u tom smislu treba ga sto je moguce manje opteretiti i zato ti je emiSAr izmedju ostalog rekao da je prevelik izlazni napon.

Sa druge strane ta dva zahteva, tj manje opterecenje oscilatora nasuprot niskom shumu se kose! To je neminovno zbog Q faktora jer da bi postigo veci Q faktor koji smanjuje shum (jitter) moras ga vise opteretiti sto dovodi do ovih prvih problema sa temperaturom. Zato treba naci neki kompromis.

Dugorocna stabilnost je jedno, kratkorocna stabilnost je drugo (to je prakticno shum/jitter) i te stvari se posebno resavaju.

E da ga jos malo zapetljamo . Ne nam rece, ili ja ne videh, da li si to spakovao u kutiju (kutijicu) ili ne? Samim pakovanjem u kutiju stabilnost
se povecava za red velicine. I sve sugestije od kolega su OK. Kako ti u sorsu feta u oscilatoru nemas nikakav otpornik moras da koristis FET sa
sto manjom strminom, ili iskoristis prljave trikove onog inspektora sto samo sto ne spava sa Magnumom 357 . Naime, na sami sors vezes otpornik
i bajpasujes ga kondenzatorom (keramickim, 10 nF dovoljno) i drugi kraj te paralelne veze vodis na izvod kalema. Sa otpornikom si napravio
negativnu povratnu spregu za DC (FET ne vuce preveliku struju), a sa kondenzatorom si ponistio negativnu pov. spregu za AC (da to nisi uradio
verovatno bi oscilacije prestale). Drugo, odvajacki stepen bi trebao da sto manje opterecuje sam oscilator. Posto si vec naumio da dodas jos jedan
stepen za prilagodjenje impedanse, neka ti on bude i stepen za pojacavanje, a prethodni odnosno sadasnji stepen sa FETom prepravi da bude
tipa sors folover. Sors folover je kada signal dovodis u gejt, a uzimas sa sorsa. Postizes nikakvo pojacanje (skoro da je jednako jedinici, ali je zato
uticaj sledecih stepena na oscilator dErasticno smanjen, a samim tim i stabilnost povecana). Pecu poslusaj u vezi napajanja, smanji na 5-6 V (6.2 je
zato sto su zener diode 5.1 - 6.2 temperaturno najstabilnije). Obavezno zesci elektrolit paralelno zenerici (ako nju koristis) da smanjis sustanje diode,
a keramicki se podrazumeva. I jos jedna vrlo bitna stvar... nije sve jedno na cemu se mota kalem. Telo mora da bude temperaturno stabilno, jezgro
takodje, zica debela. Ako koristis torus, za oscilatore je najbolji MIX #6 (zuta boja). Kad sve to uradis kako treba, VFO ne bi trebao u prvih pola sata
da sklizne vise od 1-2 kHz, a posle toga mozda stotinu Hz po satu (ali ne stalno u istu stranu). Pronadji negde na netu podatke o fabrickim uredjajima
iz doba pre PLLa, pa ces videti sta ti je cilj.

GL

Konacno sam pristupio poslu. Smanjio sam sprezni kondenzator u oscilatoru na najmanju mogucu vrednost (tek da proosciluje) i sada iznosi 8.2pF. Izlazni napon oscilatora je ispod 0.9Vpp a potrosnja (na 12V) je 0.297mA. Oscilator nije prepobudjen obzirom da daje lepu neizoblicenu sinusoidu na izlazu. Zanima me da li i pored ovako male potrosnje ima potrebe za otpornikom u drejnu?
Pojacavacu je otpornik u sorsu povecan na 150oma. Ovaj stepen pojacanja vuce 14mA i daje (takodje neizobliceno) 6.4Vpp na izlazu. Obzirom na visoku G impedansu BF247, ne verujem da 'preopterecuje' oscilator na bilo koji nacin, ali u svakom slucaju smanjicu kondenzator koji povezuje stepene sa 33pF na 10-15pF.
Planiram da sredim i napajanje samog VFO-a. Prema onoj semi sa TL431. Kada to uradim snimam ponovo rezultate u toku dana, pa nocas postavljam nov grafik uz izmenjenu semu.

Ne radi se ovde da li je impedansa na gejtu BF247 velika ili mala, vec u kojem slucaju je bolja izolacija ulaz/izlaz. Sto je ta izolacija veca, bilo kakve promene na izlazu (u otpornosti, kapacitetu...) u manjoj meri se preslikava na ulazu,
a to znaci na oscilator. Sors folover to bolje radi od kola za uzemljenim sorsom. Ubedljivo je najbolja konfiguracija, po pitanju izolacije, kolo sa uzemljenim gejtom, ali ima jednu falinku, a to je relativno mala ulazna impedansa.
Mislim da je struja drugog tranzistora jos uvek prevelika i da ce se prilicno grejati, sto nije toliko strasno za sam taj tranzistor ali ce se dizanje temperature odraziti na stabilnost oscilatora . Probaj da povecanjem otpornika u sorsu tu
struju prepolovis. Ne rece da li je oscilator u kutiji(ci) ili onako, u vazduhu?

Pojavio se vrlo zanimljiv problem. Oscilator sam po sebi vuce onih pomenutih 0.3mA, ali kada radi. U momentu ukljucivanja zbog toga sto mu je jednosmerni otpor oko 1om svega povuce prilicno veliku struju. Ovo pravi problem ako je otpornik koji ide sa +12V ka oscilatoru veci 500oma (da bi se smanjila nepotrebna potrosnja) jer je onda pre nego sto oscilator proradi potrosnja tolika da je pad napona na ovom otporniku suvise veliki i oscilator ne moze da zaosciluje. E sad ovaj problem sam prevazisao prema dole datoj shemi. Ali smatram da ovo resenje nije najsrecnije jer dodati R i C svojim temperaturnim koeficijentima dodatno destabilizuju VFO.

P.S. Oscilator je trenutno 'u vazduhu'. Ali cim resim neke probleme, zalemicu oko njega malu kucicu od bakrenog lima pa cu uraditi merenje ponovo. Dakle samo da resim stabilizator napona i taj momenat ukljucivanja pa cu mu napraviti i 'kucicu'...

Vec sam ti rekao da DC radnu tacku postavljas otpornikom u sorsu, na tvojoj novoj shemi to je ovaj otpornik od 1k2. Njega menjaj da ti oscilator vuce par mA. Otpornikom u drejnu ne postizes taj efekat, njega smanji na 100 - 220 Oma. Ovako kako si ti uradio na FETu ti nece ostati ni pola Volta . Elektrolit od 330 uF vezi na drejn (paralelno kond od 100n). Ocigledno da je taj tvoj tranzistor vrlo 'strm', ako imas drugi zameni ga. FETovi su poznati po vrlo velikom rasturanju svojih kaakteristika. Ne brini za TC ova dva otpornika i kondenzatora koji premostava otpornik u sorsu. Uticu i oni, svakako, ali je tac uticaj mnogo manji od uticaja komponenti koje direktno odredjuju freq oscilatora.

Probaj ovako, mozda izbegnes ove probleme koje imas.

Mozda ovaj kondezator 10pF povecati na 47pF ako ne osciluje oscilator. Zaboravio sam blokadu na izlaz od 7806 stavi 220uF.

Evo nove sheme VFO-a! Svi kondenzatori su siver-mica. Ovaj od 1u je tantal, a ovi od 100 i 470u su elko. Problem startovanja oscilatora (odnosno njegove velike potrosnje dok ne napravi prvi ciklus) resen je tako sto je shant otpor premosten elkom od 100u. U momentu ukljucenja ovaj kondenzator se ponasa kao mali otpornik, sto obezbedjuje dovoljnu struju za startovanje oscilatora, posle cega mu potrosnja pada na 0.41mA.

P.S. Peco, pokusavavam da izbegnem Kolpicov (odnosno Klapov) oscilator jer dodatni kondenzatori za odrzavanje povratne sprege destabilizuju oscilator temperaturno. Takodje i onaj shtos sa RC clanom u sorsu sam batalio iz istih razloga. Pokusavam da napravim sto jednostavniji oscilator, i Hartlej mi deluje kao za sad najjednostavnije resenje.

Hmm ovaj 100uF paralelno sa 2k7 nije bas pametno resenje. Mozda pomogne kod starta oscilatora ali ce mnogo vise problema da unese, tacnije, taj 2k7 ti je vrlo bitan za filtriranje napona a ako tu postavis paralelno kondenzator, sve AC smetnje ce da ti se prenose sa izvora u oscilator i onda kao da nemas taj opornik!

Dodatno moze da ti osteti TL regulator, jer prilikom ukljucenja moze da potekne relativno velika struja kroz taj kondenzator.

Iz tog razloga sam ubacio 100n direktno na D feta, pa onda prigusnicu od 100uH pa tantal od 1u. Te tri komponente cine filter. Ovaj 2K7 je samo strujno ogranicenje. Pik tokom punjenja tog elka je veoma kratak, tako da ne moze da naskodi TL-u. Evo oscilator je ukljucen i sada belezim rezultate, na svakih pola sata. Veceras cu da okacim rezultate.

OK probaj, mada sam ja da se on ukloni. Kondenzator koji bi eventualno postavio u oscilatornom kolu za bolji start ce da ti unese neku dugorocnu nestabilnost zbok TC-a ali ovaj kondeznator ce da ti stalno unosi brujanje/shum ... Zamisli samo da umesto 2k7 imas par ohma koliki je recimo ESR takvih kondenzatora za AC napon ... tad i TL gubi smisao jer je on shunt regulator sa brizim tranzietnim odzivom ali ce tesko da radi kod tako niske impedanse.

Onda ili ispred ovog sistema sa elektrolitom 'za paljenje' i glavnog elektrolita u liniji napajanja ubaciti jedan otpornik od 100oma. (Naravno izmedju ponovo 100n blok prema masi) Ili upotrebiti jedan 7808 recimo i resiti problem...

@Papak01

Ako te ne mrzi okaci sliku da vidimo kako izgleda to sto radis.

Pozdrav.

VFO prema ovoj novoj shemi sa stabilisanim naponom (8.5V uz pomoc TL431) pokazao je cak gore rezultate od prethodnog koji se napajao nestabilisano. Ukupno je pobegao 10.24kHz za 400min rada. Sto znaci (ponovo uz grube aproksimacije na linearno driftovanje) 1.536kHz po satu. Prethodni oscilator je bezao: 1.46kHz po satu, a nije bio ni naponski stabilisan. Da vise ne bih 'plivao' u mutnom, neka mi neko ko je pravio i napravio dobar VFO da podatke i shemu, pa da se onda vratim FLL stabilizaciji odakle je prica i pocela...

Ako je kalem namotan na cilindricnom tijelu sa jezgrom, samo izvadi jezgro i probaj stabilnost, nebitno gdje oscilator
proradi, ako je na torusu, probaj semu-spoj koji ti je postovao @peca 26000, izbjegavaj ma koliko mala bila
jednosmjernu struju kroz kalem oscilatora, posebno ako je kalem sa jezgrom, a u stabilnim oscilatorima kakav
ti treba pokusaj sa kalemom bez jezgra, ako nemas kalitno tijelo i staklo (ampula od redestilovane vode)
zadovoljava. Da bi postigao najvecu mogucu stabilnost, navoji moraju biti cvrsto namotani i za tijelo
zalijepljeni-moze i nitro lakom razrijedjenim i vjestacki ga ostariti, zagrijavanjem na 100-tinjak stepeni i
hladjenjem na vazduhu, vise puta postupak ponoviti. U jutro pokusam pronaci jedan clanak iz RA, mislim
88 ili 89 godina pa postujem. Iako je upotrijebljen kapacitivni razdjelnik u povratnoj sprezi, ekstremno
veliki kapaciteti sentiraju medjukapacitete elektroda fet-a, upotrebom stirofleks kondenzatora koji sami
imaju neg. temp, koeficijent, anuliraju pozitivan temp. koeficijent same zavojnice i bez FLL se postize
pristojna stabilnost, tek sa FLL. pOz

"Krecana" proradila. RA je iz 1987, mada sam imao i original clanak. Sustina se vidi iz ovog prevoda. pOz

A da nije slucajno sema ovakva? Mislim sve sam video ali da kolo ide direktno na gejt? Drugo ogroman je kapacitet. Ukupni kapacitet je 1100+100=1200pF. To znaci da u opsegu koji meni treba (5.6-6.6MHz) zavojnica mora da ima svega 0.67uH sto je ekstremno malo...

Ostade ti G1 da visi u vazduhu, sema je ispravna ali za tvoj opseg proracunaj promjenu kapaciteta i
induktivitet, s tim da ove od 2,2nF mozes smanjivati. Poenta je u spoju dual gate feta i PNP bipolarca
koja i pri takvom odnosu LC osciluje. Inace promjenjljivi kondenzatori su "pogani" za raditi (klizni kontakt
rotora) pa ako si u prilici naci neki dupli kondenzator sa izolovanom osovinom (ima ih u starim uredjajima
koje je za vojsku proizvodio Ei-KT uredjajima, spojis kao kao split stator, kuciste izolujes i nemas
problema sa kliznim kontaktima) i dobijes na stabilnosti oscilatora. pOz

Planiram da koristim varikap diode, imam onih BB104,204, pa sam mislio njih da koristim, a i nesto nisam ljubitelj promenljivih kondenzatora. Evo nasao sam sad u radionici keramicku cevcicu precnika 10mm, pa cu nju da koristim za kalemsko telo...

Kalit je posebna vrsta VF keramike sa gotovo nultim temp. koeficijentom. Ako nisi siguran iz cega je ta cjevcica,
preporucujem staklo. Kod upotreba varkap dioda napr. BB204 imas dosta malu promjenu kapaciteta pa i ukupan
kapacitet u kolu mora biti relativno mali. predlozeni, kako si nacrtao kolpits, sa G1 100k i diodu prema masi, a za
razdjelnik pokusaj naci kompromis, ali u djelitelju sa G S masa zadrzi sto je moguce vece kapacitete a da kolo
sigurno osciluje. Napajanje varikapki mora biti rigorozno filtrirano i mora se koristiti izuzetno kvalitetan
potenciometar ili promjenu rijesiti elektronski (slicno kao sto je u FLL).-

Ceo dan se zezam oko mehanike VFO-a. Ova cevcica je iz kalema oscilatora uprijemniku iz AN/GRC-9. Napravio sam joj 'podnozje' od plastike na strugu i sutra cu da pocnem izradu 'konacnog' VFO-a. Napravio sam kucicu od bakrenog lima od 0.5mm i to je to. Probacu tri sheme, i videti koja je najbolja. Onu za ATLAS206, onda ovu sa hartlejevim i na kraju ovu 'specijalnu' sa kolpicovim oscilatorom.

Ovde ce ipak na kraju da radi promenljivi mehanicki kondezator, varikap dioda jeste moderna ali kao glavni i rucni deo biranja frekvencije, mora imati izuzetno stabilisan napon koji nece uticati od ulaznog napona i koji moze da varira. Sa svim ispunjenim zahtevima napona, na kraju nece raditi dobro i pored FLL stabilizatora frekvencije!
Bakar nije bas najbolji, debljina ima veze za povrsinom, bakar izuzetno prihvata promene temperature ali je bolji od pocinkovanog belog lima.




I to su slike od Atlas 206 radi dobro i pored fabrickog opisa odstupanja.

_{[Ovu poruku je menjao peca26000 dana 24.10.2012. u 13:22 GMT+1]}

Mozda ti ovo malo pomogne: http://bas.elitesecurity.org/AntAnaly-HFgen.pdf
Ja sam davno radio neke podsklopove za moju verziju Antena Analyser-a pa je tu i sistem sa dva oscilatora od kojih jedan pokriva 2,5 do 10MHz. Taj oscilator na 10MHz pokazuje drift manji od 400Hz na 10 minuta i to gola neoklopljena plocica na stolu i nije kontrolisan nikakvom petljom bilo koje vrste. Na 5MHz drift ce biti jos manji... jos ako je termicki "ususkan" u kutiji......
Svi podatci za gradnju su ti na sajtu a za tvoje potrebe ces morati vrlo malo da modifikujes jer zelis da frekvencu regulises varikapom i to u mnogo uzem opsegu nego sto sam ja trebao. Takodje, ne moras koristiti oba stepena posle oscilatora jer je meni trebalo dosta snage na izlazu.

_{[Ovu poruku je menjao 1OXB dana 24.10.2012. u 23:09 GMT+1]}

I sta sad bi Papak, jesi li stogod uradio?

Na zhalost obustavio sam radove trenutno, uhvatih upalu pluca, moram da lezim... Cim budem bolje, nastavljam radove, i pisem rezultate i kacim fotografiju za novi VFO (u kutiji, sa keramickim kalemskim telom itd...)

Danas sam bio bolje, pa uzeh da uradim deo posla! Dole je nova shema VFO-a, slika kalema od VF pletenice na kalitnom telu, kao i slika VFO-a na dvoslojnoj stampi. Sutra bih trebalo da zavrsim novu limenu kutijicu, i napravim mehanicki stabilno oscilatorno kolo. Kao sto vidite, svi kondenzatori su tantalci, svi otpori metalfilm... U osc. kolu ce biti upotrebljeni silver-mica kondenzatori, kao i vazdusni trimer 2-12pF na keramickom telu. Cim zavrsim stize izvestaj o stabilnosti. Nadam se da nece biti sva muka zaludu...

Probaj pa javi sta si postigao. Eto obrni-okreni ipak si dosao na Hartley oscilator. Jedino sto smatram suboptimalnim na tvojoj semi je sto se signal za buffer uzima sa Sorsa oscilatora a bio bi cistiji da se uzima induktivnim linkom oko hladnog kraja zavojnice.