Znaci vase najjednostavnije pojasnjenje kada da koristim pointer?

deerbeer: Evo nekih situacija :

1.) Kada hoces da dinamicki alociras memoriju na heap-u
2.) Kad hoces da prosledjujes originalnu promenljivu/objekat nekoj funkciji ili drugom objektu itd umesto kreiranja kopije
3.) Kada hoces da koristis polimorfizam

Btw, u c# se svi slozeni tipovi prosledjuju pointerima samo je sintaksa drugacija tj. prostija ,
tako da ces lako moci da pronadjes primenu i u c++ -u ..

Da, ali sam u C# zaista veoma retko koristio pokazivače...

Ono što je bitna razlika je da u C#-u nemaš mogućnost menjanja vrednosti reference, dok u c++-u možeš da vršiš aritmetičke operacije nad pokazivačima.

boyan3001: ^
Odlicno objasnjenje.
I ispravite me ako gresim, al' u C# referentni podatak - pokazivac moze da se koristi samo za rad sa dinamickim podacima, dok u C++ pokazivac moze da se koristi za bilo koji tip podataka.

boyan3001: 
I ispravite me ako gresim, al' u C# referentni podatak - pokazivac moze da se koristi samo za rad sa dinamickim podacima, dok u C++ pokazivac moze da se koristi za bilo koji tip podataka.

del-boy:
Ako si radio iole nešto ozbiljnije u C#-u, koristio si pokazivače, samo što ih je, kao što je neko već rekao, C# uspešno skrivao od tebe.

Svaki put kad si radio nešto tipa Tip t = new Tip(), koristio si pokazivač, ili referencu, kako je C# naziva, ukoliko je Tip neka klasa.
Ono što se ovde desi je da C# na heap-u napravi objekat, a na stack stavi referencu na taj objekat. Uprošćeno, referenca ti je adresa tog kreiranog objekta na heap-u i na taj način možeš da mu pristupiš. Ukoliko je Tip value type (na primer struktura) onda se ne kreira objekat na heap-u nego na stacku i nemaš referencu. Identično se ponašaš i prema reference i prema value tipovima i kao klijenta te u većini slučajeva ni ne zanima šta je ispod. Razlika dolazi do izražaja kad prosleđuješ objekat kao parametar - ako je na heap-u prosledi se samo referenca, a ako je na stacku, pravi se kopija.

Kod c++-a je malo drugačije. Ti napraviš klasu, međutim u trenutku kreiranja instance biraš da li ćeš da li će objekat da se smesti na stack ili na heap. Tako recimo kod Tip t; kreira instancu klase Tip na stacku, dok Tip *t = new Tip(); kreira instancu na heap-u i pokazivač na tu instancu smešta u promenljivu t.

Ono što je bitna razlika je da u C#-u nemaš mogućnost menjanja vrednosti reference, dok u c++-u možeš da vršiš aritmetičke operacije nad pokazivačima. Moj omiljeni primer je pristupanje elementima niza. Kad napraviš niz, njegovo ime je samo referenca na lokaciju u memoriji, a indeksiranje je računanje adrese elementa sa zadatim indeksom. Pošto je ime niza samo adresa prvog elemnta, do njega možeš da dođeš tako što ćeš da dereferenciraš ime niza, na primer *niz. Ako hoćeš drugi element, dodaš jedan na početnu adresu i dobiješ *(niz + 1). Dalje, niz[index] može da se prevede u *(niz + index), što može da se se napiše kao *(index + niz), a to je jednako index[niz] ( niz[index] == index[niz] ).

Aritmetika pokazivača može biti mnogo moćna stvar kad ti treba. Moja preporuka je da kreneš da radiš, kucaj neke primere, prepiši par programa iz C#-a u C++ i biće ti dosta jasnije vremenom.

Ja pokazivače nisam skontao kako treba dok se nisam uhvatio u koštac sa asemblerom (do duše tad sam radio C, ali princip je isti), ali sa tim površnim poznavanjem sam uspevao razne stvari da odradim, na primer implementacija ulančane liste, što bi ti recimo bila odlična vežba za skontavanje pokazivača u C++-u ;)

Boyka: Aha, a recimo klasa SqlConnection con = new SqlConnection(); da li je i ona u ovom slucaju pokazivač u C#-u, da u memoriju smesti objekat klase SqlConnection ili to samo važi za tip podatka, tipa new string, int, float itd?

Nedeljko: Pokazivači su neophodni kad god treba da se radi sa proizvoljnom količinom podataka, tj. koja nije fiksirana u programu. Ako rešavamo zadatak "sortirati niz od najviše 100 celih brojeva", onda nam pokazivači ne trebaju, ali kada podataka može da bude proizvoljan broj, onda su neophodni pokazivači.

Naravno, u nekim slučajevima postoje (vrlo korisne) poštapalice koje u sebi sadrže pokazivače i koriste se umesto sirovih pokazivača. Na primer, tu su klasa string, kao i razni kontejneri. No, to je samo skrivena upotreba pokazivača. Takođe, neki algoritmi za koje je neophodan stek se prividno mogu rešiti bez upotrebe steka - rekurzijom.

mmix: Gresis, funkcionalno, unsafe C# pointer je apsolutno identican kao C++ pointer i IL ga tako i tretira i nema veze sa asm_blokovima vec sa GC-free blokovima jer mora da se osigura da memorijski blok nece promeniti svoju fizicku adresu u GC ciklusu tokom opeacije, tu je i fundamentla razlika izmedju referenci i pointera i "managed' konteksta. nema tu neke velike mudrosti inace C++/CLI ne bi mogao da postoji.

mada, sa zadnjom recenicom se slazem, problem sa ucenjem pointera na C# je sto ti oni uopste ni ne trebaju jer referenca na metal funkcionise kao C++ pointer, i sto moras namerno da se kacis sa pointerima da bi ih koristio "natively", cisto da bi ih koristio. Samim tim, neces sebi praviti probleme i petljati sa time ako ti ne treba, a retko treba.

Ako hoces da ucis poitnere C/C++ je mesto za to.