Svaka cast na prototipu! ;)

Uredjaj za kontrolu brzine takvih motara je prilicno komplikovana stvar. Takvi kontroleri uglavnom koriste neke veoma snazne MOSFET ili IGBT module sa mikroprocesorskom kontrolorm. Verovatno moze da se napravi i bez MCU ali imaj u vidu da jedan snazan MOSFET ili IGBT modul kosta lepu svotu novca (a treba ce ti sigurno vise komada za upravljanje jednim motorom) i u tom smislu bez integrisanih svih mogucih strujnih/naponskih zastita to nema smisla praviti. Takodje ce ti trebati i tehnika laganog ubrzavanja kako ne bi "pocepao" mehaniku a i elektroniku.

Ovde na forumu znam samo jednog clana "macolakg" koji barata sa tako velikim strujama pa ako je on raspolozen i ima vremena moze da se ukljuci u to.

Druga opcija ti je da nadjes gotov kontroler. Evo ovde prvi rezultat na koji sam naleteo, verovatni ima jos nekih modela na trzistu:
http://www.evsource.com/datash...cs-Soliton1_Specifications.pdf
http://www.google.com/search?c...amp;sei=HkjAUJS8NZDEsgarx4DIAw

Probaj sa kljucnim recina "DC Motor Controller for EV" na Google pretrzi ...

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 06.12.2012. u 08:34 GMT+1]}

Pozdrav, možda da pogledaš gotove proizvode ?

Mislim da bi bilo jeftinije nego da radiš sam.

Ako se ipak odlucis da radis sam, prikljucicu se.

Potreban ti je buck za najmanje 300A kontinualnih, ka motoru (taj motor moze i vise "povuci" kada krece).

Pitanje za tebe: sta sa promenom smera motora?

Kod tog motora se smer menja prevezivanjem smera statorskih namotaja u odnosu na rotor, i to se u "izvornoj" verziji radilo velikim kontaktorima koji su zestoko skupi.
Moze i elektronskom metodom, ali to zahteva full-bridge konfiguraciju chopera, a to je znacajno skuplje.
racunaj samo za izlazne tranzistore oko 400-500 eura, ostalo je drasticno jevtinije.

Ako postoji ikakva mogucnost "rikverca" pomocu nekog mehanickog menjaca brzina, to bi ti redukovalo troskove na polovinu potencijalnih.

Tesko da mozes sastaviti, uz dobre ideje i najbolju volju, napravu sa promenom smera motora (full-bridge), za manje od 600 eura troska materijala (a da godinama radi pouzdano i da ne menjas izlazne komponente nedeljno).

To ti je preliminarna informacija, pa tvoje je da odlucis.

Inace, na laganoj sasiji (poput kartinga), taj motor ubrzava kao "lud".
Ako dobro napravis transmisiju (odnose brzina kod menjaca i diferencijala), to ce bolje ubrzavati od 0-50Km/h nego vecina sportskih automobila. Verovatno je viljuskar koga je to pogonilo imao bar 1200Kg, a ti laganom sasijom mozes drasticno promeniti specificnu snagu (odnos snaga/masa vozila).
Inace je moment kriva kod tog elektromotora potpuno drugacija nego kod SUS motora (skoro kao u ogledalu), najveci moment je pri nultoj brzini (i bas je veliki).

Tom motoru je bas potreban menjac za najbolje efekte, jer ima strahovit moment pri malom broju obrtaja, pa mu sa prirastom broja obrtaja moment opada, nalik opadajucoj eksponencijalnoj krivoj.

Transmisiju treba praviti nalik transmisiji kod trkackog auta: prva brzina "dugacka", pa ostale sve "krace", tj. sve manja razlika prenosnog odnosa kako ti je visi stepen prenosa.

Mozda bi mogao dobro posluziti menjac iz nekog rashodovanog "sportaca" kao: Honda CRX, Nissan SX200-240, ili nekog slicnog (kod japanaca ti noge propadnu kroz pod koliko istrule od starosti, a menjaci su obicno jos uvek u perfektnom stanju, a mogu se jevtino kupiti).

U najlosijem slucaju se mozes posluziti Zastavinim menjacima, mozda bi menjac od zastave 101 (stari tip, cetvorostepeni, ujedno je i mnogo boljeg kvaliteta od novog tipa) bio povoljan jer ima dosta "dugacku" prvu brzinu.

Toliko.

Pozdrav!

Treba definisati tehnicke zahteve za taj konktroler, tj koliko je struje potrebno regulisati pa onda na osnovu toga gledati sta ima u ponudi.
Takodje oko hladjenja treba razmisliti, pasivno ili vodeno hladjenje itd.

Ovaj kontroler mi se cini da moze da zavrsi posao:
http://www.alibaba.com/product...ler_for_electric_golf_car.html

Ili ovaj sa promenom smera:
http://www.alibaba.com/product...ntroller_for_electric_car.html

Pretraga:
http://www.alibaba.com/trade/s...SearchText=dc+motor+controller

Poznat mi je taj motor, treba 300A instant (oko 15sekundi) a bar 200A kontinualnih (zbog uzbrdica).

Dakle 300A, da ne boli glava.

pozz

@macolakg da da, pisali smo u istom trenutku pa nisam video ... 300A.
Ovi gotovi kod kineza mi se cine ok, nisu preterano skupi ... ne znam samo kakav je kvalitet u pitanju ali za te pare nema sanse da se prodje manje samo u delovima a o razvoju tek da ne pricam.

A zadovoljstvo nakon uspešno odrađenog posla :). Oko energetike vam ne mogu puno pomoći. Nisam u toj priči, nažalost. Za neki softver može. Al' pod uslovom da okrenem jedan krug!

Hvala svima na javljanju :)

Da krenem od pitanja.
Promena smera nije problem. Uradiću je prekidačima u sopstvenoj izradi. Olakšavajuća okolnost je što sa kontrolerom neće biti struje u toku menjanja smera na motoru. Prosto stanem i prebacim. A i već sam pravio prekidače koji su trpeli do 200A prilikom direktnog pokretanja (moj patent).

Gotovih kontrolera ima mnogo, gledao sam još odavno. Pravo da vam kažem, dvoumim se šta da radim. Treba mi koliko je moguće jednostavniji sklop, bez bilo kakvih fensi opcija. Ako će mi takav biti jeftiniji od kupovnih kontrolera, onda ću ga praviti.

Što se mehanike tiče, taj diferencijal od bmw-a bi trebao da izdrži. Brzine mi ne trebaju jer, čini mi se, nema ih ni tesla roadster. A i svakako me prenos tog dif. ograničava na oko 60-70kmh. Ako se bude pokazalo da može preko te brzine, staviću veće točkove. Svaka dodatna komplikacija sa menjačima mi odnosi snagu. Samo taj diferencijal "troši" oko 400-500W na unutrašnje trenje.

I na kraju, treba da smislim kako da dođem do šest aku. Idealno bi bilo kada bi za novu godinu dobio ovakav paketić Tada bi masa bila još ispod očekivanih 500kg i to bi jako lepo išlo :)

ps. Konačni oblik vozila ću za sada držati u tajnosti. Sve je ručna izrada od cevi. Na proleće treba da krenem sa pravljenjem oklopa od poliestera itd.
U vezi toga ću reći još da je međuosovinsko rastojanje 2750mm, što je duže od prosečnog auta. Trag je takođe nešto širi od prosečnog auta. Ogibljenje sam uradio sa duplim A ramenima i princip rada je sličan ili bolji nego na supersportskim automobilima. O tome ću detaljnije kada sve bude gotovo i kada projekat budem predstavljao javnosti. Dakle, nikako se ne radi o kartingu.












<sub>[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 06.12.2012. u 19:16 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 06.12.2012. u 19:18 GMT+1]</sub>

I naravno, svi koji na neki način budu učestvovali u projektu, mogu doći kod mene kada bude gotovo i probati autić. Biće mi zadovoljstvo da vidite na čemu sam radio proteklih pet godina..

Da li ovo pomaže http://zeva.com.au/Research/ControllerDesign/ ?



_{[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 06.12.2012. u 19:36 GMT+1]}

Baci pogled na ove forume:
http://www.e-vozila.com/forum/
Naci ces dosta materijala i ideja.

Član sam na e-vozila odavno. Ima jako dobrih elektroničara tamo, ali bih radije sarađivao sa našim ljudima. A i lako mogu doći do Bg ili Ns.

@ivan_srbwap

Rodjo,

Tesla roadster ima planetarni menjac sa tri stepena prenosa.
A slazem se sa tim da svaka transmisija odnosi deo snage, pa je sa tog aspekta najbolji motor u tocku velikog precnika, gde je rotor sam tocak, a stator glavcina.
No, pomislio sam da ti je zbog onog "preticanja" od prioritetne vaznosti ubrzanje, pa sam zato predlozio menjac :-).

----------------------------------------------------------------------------------------------------

Drugo, sada su snazni tranzistori u bloku postali opcija sa pristupacnom cenom.
Sa jedne strane, skuplji su za nijansu od gomile pojedinacnih mosfeta, a sa druge strane ti omogucavaju veoma koncentrisanu gradju, gde ti nije potrebna puna kofa elektrolitskih kondenzatora, niti kompleksna stampana veza.

Takodje je montaza na hladjenje ekstremno jednostavna, i bakarne sine se srafe direktno na blok.

Sada sam u B. Basti na terenu, pa kada se vratim u svoj grad,dacu nesto opsirnije od podataka, kao i neku vrstu specifikacije gde bi mogao videti potencijalnu cenu materijala.

Gomila paralelnih mosfeta je los surogat modula, i zbog mnogo lemnih mesta, kao i zbog mnogo potrebnih pedantnih montaza na hladnjak, takodje i zbog razudjene gradje, rizikujes ceste kvarove, tesko resivu dobru raspodelu struja izmedju pojedinacnih tranzistora, i znacajne prenaponske pojave kao i snubber kola zbog rasipnih induktiviteta.

Nesto skuplji modul, na kraju price ispadne jevtiniji...

Evo, mozda nesto kao ovo: http://www.digikey.com/product...AM02FG/APTM10AM02FG-ND/1920770

Veliki pozdrav!

Takozvani HUB motor. To bi bila odlična varijanta, za svaki kotač jedan, od recimo 3 kW, samo kaj bi to bilo skupo, a i kontroler za njih je kompliciraniji za napraviti, tu nebi moglo bez mikrokontrolera.

Sa ovim motorom koji imaš bit će i paljenja guma hehehe.

LiFePO4 paketić je svakako dobra ideja, skuplji je, ali zato dugotrajniji, omogućuje veće struje pražnjenja (Veći C rate) i omogućuje veću autonomiju u usporedbi sa običnim olovnim akumulatorima.

Jesi razmišljao o prisilnom hlađenju motora ? Možeš ti njega tjerati i na 96V, samo ćeš možda morati zakrenuti četkice koji stupanj.

MOSFET modul koji je macolakg spomenuo kosta odprilike 250E da se nabavi kod nas (varijanta bez menjanja smera = jedan modul). Uz to treba jos drajverska sekcija i PWM logika, sta znam to je oko 100E jos. Mozda ima tu jos trosak oko senzora za merenje struje (zavisi na koju varinatu se odlucis). Za ostali materijal (hladnjaci, bakarne shine, srafovi) predpostavljam da se mozes nekako snaci :).

Eto to bi bila neka gruba procena troskova.

Konkretnu shemu i detalje konstrukcije samo macolakg moze da nam dostavi :)

Isreno mislim da to moze da radi jako dobro i pouzdano (bolje od onih kineskih za koje sam davao linkove) znajuci kako to macolakg pravi.

Skeptican sam po pitanju kvaliteta kineskih kontrolera jer oni stede na svemu pa cak i na kalaju a zbog propisa moraju koristiti bezolovni kalaja koji je jako krt i moze da se desi da posle odredjenog vremena zbog prilicno jakih vibracija bukvalno pocnu da odpadaju delovi sa plocice sto bezuslovno dovodi do kvara!

Čitajući iskustva drugih konstruktora sa preradom automobila, zaključak svih je da im menjač nije naročito potreban. Prerađen trabant koristi samo četvrtu brzinu. Njom kreće kao da je prva na klasičnom autu. A koristili su elektromotor od 5kW.
Kod tesle roadstera, čitao sam da su prvo napravili menjač sa dve brzine, a posle i sa jednom brzinom.
http://en.wikipedia.org/wiki/Tesla_Roadster#Transmission Možda su posle pravili sa tri. Mada, nije ni važno.

Hub motor mi je preskup i o tome nisam ni razmišljao. Tačno je da je njihov kontroler još mnogo komplikovaniji zbog potrebe da elektronika stalno "zna" u kom je položaju rotor. Sve u svemu, ništa od te ideje.

Nisam znao da postoje takvi gotovi moduli. To je odlična vest. Izlazni stepen bi tako bio gotov i bez lemilice. Preostaje generator impulsa. Imao sam negde šemu jednog slabijeg kontrolera. Mislim da je imao neko TL kolo koje je pravilo kockice. Nisam siguran. Ne mogu da pronađem gde mi je to.
Zaštitu možda ne bih pravio. Jeste da nije pametno bez nje, ali to bi moglo i posle.

Što se tiče cele samogradnje, uopšte ne žurim. Imam celu zimu za to.


_{[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 07.12.2012. u 15:04 GMT+1]}

Tek posle sam video post. Previše mi je skupo to. 350e plus odprilike 50e na troškove izrade (pomoći) izađe 400e. Za 400e već mogu tražiti kvalitetnija fabrička rešenja.
Limit mi je oko 150e. Ako ne mogu da se kupe delovi za toliko, onda bih odustao zasad.

ivan_srbwap
U ime nauke i tvoje dobre volje ako si jos uvijek za verziju sa tiristorima ja mislim da imam nekoliko komada.
Sjecam se da sam to izvadio iz jednog viljuskara koji je otisao na otpad u staro gvozdje ono kuciste "capsyle"
ovakvi http://www.google.ba/imgres?im...p;ved=0CEkQ9QEwBQ&dur=1172
Ili je u startu sve pogresno u losem izboru pogonskog motora dobro znam jer sam u nekoliko slucajeva bio prisiljen poravljati regulacionu elektroniku na viljuskaru stihl pogonski motor dizel kao u nekih tipova mercedesa spregnuto na istosmijerni generator,sa dvije jako debele zice sa generatora na pogonski elektromotor a uzbuda za generator i pobuda na rotoru pogonskog motora neke tanke reda do tridesetak ampera mozda takav motor potaziti?


<sub>[Ovu poruku je menjao zica49 dana 07.12.2012. u 17:58 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao zica49 dana 07.12.2012. u 17:59 GMT+1]</sub>

Za to moram pitati mog prijatelja kojeg sam spomenuo na početku teme. On mi je pričao kako se pravilo upravljanje na el. trolebusima, lokomotivama i sl.
Sam ne mogu mnogo oceniti, ali predpostavljam da je ovo novije (sa mosfetima ili igbt) i bolje.

Evo jedna šema koja bi možda nešto vredela http://e-m.org.ua/download/Mis...phphDurJK_SDPSw_DBC01rev21.pdf
Možda nije loše naglasiti da sam u elektronici početnik i da mi je žao što je nisam studirao. Ovako, ostao sam električar(elektromonter)..

Sve lijepo na shemi ali po meni lakse je upravljati u PWM rezimu strujom koja je deset puta manja.
Ne znam kakav je taj motor sto si montirao na postrojenje ali ako ima cetkice(kolektor) onda nije toliko strasan problem.
Na primjer alternator kod auta regler se brine o nekoj struji reda do 3-4 ampera neki modeli malo vise a iz njega zna izaci deset puta vise.Ako je taj tvoj motor sa kolektorom ili cetkicama onda samo malo drugacije treba da se posmatra problem. Onda to sve mozes odraditi sa jednim jacim mosfetom i i nekoliko komponeti...
Tiristore naravno u ime nauke ako si jos za to rjesenje cu da ti poklonim.....pa "TERAJ MISKO"

_{[Ovu poruku je menjao zica49 dana 07.12.2012. u 18:30 GMT+1]}

Sve te sheme izgledaju manje vise slicno, brdo fetova, dioda i kondenzatora na nekom masivnom hladnjaku i bakru.

Problem je sto takvi konktroleri ili moraju da budu debelo predimzionisani ili uradjeni sa dodatnim zastitama da ne bi zavrsili kao stopljena gomila plastike kao sto je bila jedna fotografiju iz predhodnog linka.

Tehnicki zahtev ti je 200 - 300A na 48V ...

Da, recimo 300A jedan minut, ali na 72V.

Ako rešim da radim sa tiristorima, rado ću doći po njih :)
Motor je klasičan redni kolektorski. Dakle, stator mi troši struju za dž :(

Cemu onda ici na regulator od 300A. Potrebno je samo da imas nekakva dva jaca kontaktora recimo kao u alnesera jedan za 48volti warp 3 pogon i jedan za 72 volta warp 4 pogon/star teack i regulacionom elektronikom se rijesi da se on ne moze ni ukljuciti ni iskljuciti ukoliko struja nije minimalna i to je to,jer istosmijerna struja jos ako je u pitanju nesto reda stotina ampera voli ostaviti luk te dezintegrisati kontaktor bez obzira sto on moze i nekoliko puta vise..))
Znaci PWM regulator ali na rotoru i to je to nesto malo ampera......u odnosu na prvu varijantu
Uz malo maste i dizajna mozes recimo zaboravit mehanicku kocnicu jer taj motor ti idalno moze biti kocnica a amerikanci bi rekli da je to cak i hybrid jer kad kocis mozes puniti akumulatore samo je pitanje koliko se koci.

Mora klasičan kontroler, a uz njega ću napraviti i poseban prekidač kojim ću moći da ga premostim. To je korisno na dužim relacijama.

Ovde nisam koristio kontroler
Jako zavarniči kada krećem, ali radi. Ponekad zalepe kontakti ako suviše lagano pritisneš "gas", ali nije strašno. Amperaža nije tako ogromna jer kajiš malo preklizava u startu.



_{[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 08.12.2012. u 20:40 GMT+1]}

Imam poprilicno dosta neugodnih iskustava iskustava sa jakim istosmjernim strujama...
Gas recimo ide potencionetar minimalan gas minimalan napon na rotoru i maksimalan gas maksimalan napon a samim tim i motor minimum-maximum...
Nekakav komparator koji mjeri struju koja ide u rotor a samim tim i je istovremeno najmanja struja u statoru _ona na zalost nikada ne moze biti nula Ampera jer stator ima otpor ali je najmanja kad je rotor najmanje uzbudjen(direktno proporcionalno) ono reda ispod struje kojom radi taj kontaktor u autu.Jedino bi mozda trebalo obratiti paznju na spulne koje bi morale raditi duza vremena ali ni to nije problem.
Iole bolji elektronicar u tvojoj blizini moze to bez poteskoca rijesiti samo ako mu uspijes pojasniti sta je zadatak.

Cekaj Zica,
Mislim da ides pogresnim smjerom.
u prvom postu se pominje redni motor.
Ti sad pominjes regulaciju struje rotora.
Znaci treba motor prepraviti u paralelni?
Ima tu nekih zamki ali o tom po tom.

Bas tako!

Otpor statora tog motora je toliko nizak da mu za kontrolu polja treba struja ravna onoj koja treba rotoru, a to je tih 200-300A.

I ako bi se motor premotao na paralelnu pobudu, za rotor bi se i dalje morao koristiti regulator istih strujnih sposobnosti kao i pre.

U sadasnjem motoru stator odnosi relativno beznacajan deo snage, a ima drasticno bolje zaletne karakteristike, tj. ogroman polazni moment.

Paralelni motor se vise priblizava potrebi za menjacem, zbog ravne moment krive, tj. ima znacajno losije zaletne karakteristike od serijskog motora.

Obe vrste motora ce sa sinhronim buck pretvaracem (half bridge buck) moci da rade u generatorskom rezimu, da koce motorom, vracajuci struju u aku baterije.


Pozdrav!

Covjek je to izvadio iz viljuskara...
I tamo je koliko znam kolektorski motor bas bi volio vidjet cetkice od 300Ampera

On je 7,5kW (na 48V) i četkice su mu ko kutije šibica. Hteo sam da kupim jači motor, ali sam pronašao samo jedan od 11,8kW 72V "rade končar".
Evo slike (desno donji)
Prodavac je tražio previše za moj džep i nisam mogao da izdvojim toliko, iako je realno vredeo taj novac.

Ovaj bugarski što imam, platio sam ga na kilograme po ceni bakra. Dakle, ima 61kg (verovali ili ne) puta cena bakra. Nema veze što je gvožđa ima puno više. Samo spoljno kućište je oko 10mm liv.. Ipak, bio je tri puta jeftiniji.

pogledaj PP

Zasto na PP?

Nista posebno spominju se mozebitni novci ....
I postoji mogucnost da mogu doci do jednog motora koji najvjerojatnije ima poprilicno kilovata jer je rashodovan viljuskar zbog havarije na generaroru i postala nemoguca misija za naci.Motor i generator demontirani a ugradjeno hidropumpa i hidromotor (imali toga na policama) jedan hidro razvodnik sa elektoventilima malo kontrolne elektrike/elektronike i sve to tako radi vec 4 godine bez greske.
Penosi po krugu pilane raznorazne sortimente od drveta jednako brZo i snazno kao i prija,ne prosipa ne trza ne staje naglo, odradjen soft start i soft stop jer je ta hidraulika poprilicno kruta...(radio na tome kad se prepravljalo)
A posto je dizel pogonski motor od MERCEDESA 200 D on ima poprilicno kilovata a samim tim i to cudo od motora koji je u izvornoj verziji imao regulaciju na rotoru(po meni i po debljini zica ne vise od 30A),kakav je taj motor????? Ako bi malo bolje prekopao po svojoj supi tamo negdje ima i ona ploča koja je upravljala strujom rotora i pobudom na generatoru,dali mi to na poklon jer kazu "ti volis te cipove"
A ajecam se neki tranzistori BUV ili slicni po dva ili tri paralelno......

<sub>[Ovu poruku je menjao zica49 dana 08.12.2012. u 22:45 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao zica49 dana 08.12.2012. u 22:47 GMT+1]</sub>

Nisam dobio nikakvu poruku.

Evo nešto zanimljivo:
Na slici je kontrolni displej jednog hrvatskog elektroauta. Ono u gornjem levom uglu su amperi, a napon je preko 300V. Elektronika je simensova, ako se ne varam.
Ovo je pogonski par
Mislim da je kasnije ubacio samo jedan motor, ali jači od ova dva. Naručio je iz BMW-a specijalan diferencijal koji može izdržati do 1000ks

Ti ljudi se ne šale. I da stvar bude zanimljivija, sve to košta koliko jedan auto više srednje klase. Dakle, Beograd je pun takvih auta, a niko od tih kupaca nije mislio da za iste pare može napraviti elektroauto sa 500-600ks koji na 400m ostavlja svakog poršea.

Čudan je ovaj svet.


<sub>[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 09.12.2012. u 09:13 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 09.12.2012. u 09:14 GMT+1]</sub>

Trebalo bi da vidis motor iz bugarskog viljuskara "Balkankar" sa motorom od 20KW na 84V, serijski komutatorski (popularno kolektorski), sa NOMINALNOM strujom od oko 300A i naravno cetkicama za tu struju, a sa polaznom strujom reda par KA.

Kod viljuskara su serijski komutatorski motori i najcesci izbor upravo sbog mocnog polaznog momenta.

Pozdrav!

A tek vučni elektromotor lokomotive :PP

@ivan_srbwap

Dobar i izdrzljiv diferencijal je neophodan kod upotrebe (pogotovo serijskih) elektromotora upravo zbog velikog polaznog momenta.

Ako se zeli maksimalno ubrzanje, takvi motori "udaraju kao cekicem", tako da "obican" diferencijal nema bas dug vek.

Takvi motori bez opterecenja mogu razviti par hiljada RPM za par milisekundi ukoliko imaju mocno napajanje.

Zato je veoma pozeljna kontrola struje.

Teznja sto visim naponima napajanja je normalna. Neki proizvodjaci koriste pakete baterija sa cak 500V.

Sto manja struja, gubici su sve manji, zbog zakonitosti da snaga termogenih gubitaka kvadratno raste sa linearnim prirastom struje (P = I^2 x R).
Iz tog razloga se prave visokonaponski dalekovodi.

Nego, vratih se u svoj grad, pa pitam da li ti moze nesto koristiti sa moje strane?
Ako ti trebaju kakvi podaci, angazovacu se, a ako ne, da pomazem na nekoj drugoj temi.
Nekada davno sam odradio choper za veoma slican motor na viljuskaru firme "Don Trade", sa IGBT blokom (half-bridge, buck sa sinhronim ispravljanjem, rekuperacija kod kocenja nazad u baterije). I trebalo je svih 300A, gde se vec postavlja pitanje sta ce biti efikasnije Mosfeti ili IGBT (Tu su negde, blizu. Izabrao sam IGBT zbog znatno nize cene, half-bridge sa dve kontradiode i dva tranzistora za po 300A je oko 100 i neki euro bez pdv, kada se kupuje na 1 komad).

----------------------------------------------kopija iz izvesnog maila---------------------
SKM300GB12V 12kom * 9980,00 din/kom + pdv
Isporuka kraj aprila

Pozdrav
Sasa

----- Original Message -----
From: Dragoljub Aleksijevic
To: [email protected]
Sent: Thursday, February 16, 2012 23:59 PM
Subject: Fw: IGBT moduli, upit
-------------------------------------------------------------------------------------------

Upravljanje ostaje isto ako se drive napravi sa dovoljnim naponom (oko 18V), pa se moze birati izmedju mosfeta i IGBT.
Sa IGBT je efikasnost nesto niza (nije velika razlika), ali je bitno jevtinije, takodje je ekstremno robusnija verzija.

A mislim da znam ko ima motor od 18KW 84V, koji je bio glavni pogonski motor takodje na jenom bugarskom "Balkankaru" teskom 3200Kg, i mislim da ga mozda nije prodao (proslo je pet godina od kada sam poslednji put kod tog tipa video taj motor, ali nije se nesto posebno angazovao da ga proda, jednostavno mu je "pretekao" posto sam doticni viljuskar prepravio na motor od "Trabanta", zbog veoma velike cene baterija koje su stradale, i nazvao ga iz miloste "Traljuskar" :-).
Tipu je taj motor (i jos dva manja za pumpe), stajao godinama u nekom pomocnom magacinu i skupljao prasinu.
Mozda se to moze dobiti ekstra povoljno (nazvacu ga pa cu javiti stanje).

--------------------------------------------------------------------------------------------
Evo, ovog trenutka procitah tvoju PP.

Mislim da je najbolje da sve tece ovde na forumu (zbog potencijalno korisnih informacija za ostale).

Prihvatam i ukljucujem se aktivno u temu.

Sutra cu vec iskopati (moram da potrazim) dokumentaciju od tog uradjenog viljuskara, pa posto je na papiru, ili cu je nacrtati u nekom shematic-u ili fotografisati.
Po secanju, osobine su: promena smera kretanja, regulacija momenta i brzine, kontrola i prikazivanje napona napajanja, podnaponska zastita, rekuperacija energije i cini mi se jos par nekih korisnih stvari (valjda temperatura hladnjaka, sve stop, soft start ...), vec sam zaboravio jer ima tome vec 10-tak godina.

Pozdrav!

Da, cini mi se da dizel lokomotive "Kenedi", koje se kod nas jos uvek upotrebljavaju, imaju tri komada od 500KW.

Pokrece ih dvotaktni turbodizel agregat od 2300KW. *KS

Nisam bas najsigurniji u preciznost ovih podataka, ali mi se po secanju cini da je tako.
=================================================================
Evo, nasao sam sluzbene podatke za razne modele: http://shrani.si/f/2C/yd/3znaLo7f/lokomotivedizelske.pdf

Secanje i nije bas najpouzdaniji izvor podataka :-)

Pozz

Žao mi je što se nisam ranije na ES-u raspitao za elektromotore. Jako dugo sam tražio nešto adekvatno. Ali šta je, tu je.
Za sada ću raditi na pokretanju ovog "malenog" jer sam mu već napravio spojnicu i prirubnicu. Kada jednog dana nabavim jači, ovaj će da se prebaci u neki auto.

Gledam cenovnik jedne naše prodavnice e. komponenti. IRFP150N (ako odgovara) je 220din. A i retko koji je preko 300din.
Petnaest takvih bi trebalo da bude i više nego dovoljno, a ukupna cena nije velika.

_{[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 09.12.2012. u 20:44 GMT+1]}

@ivan_srbwap

Pretpostavljam da mislis na IRFP150 zbog kucista?

Kod tolikih struja je kljucni problem simetrisanje struja, pogotovo induktivitet source voda.

To je veoma tesko pravilno izvesti, cak i sa veoma velikim iskustvom, da bi to bilo perfektno, tj. da ti svaki mosfet ima podjednaku struju.

Doticni mosfet moze podneti 29A kontinualne struje pri 100^C, a tesko ces to odrzati ispod 60-70^C sa bas dobrim hladjenjem.

Dakle, ako mislis dobar KKD i rekuperaciju energije kod kocenja, trebace ti half-bridge od 2 x 12 komada takvih mosfeta, i da bi postigao pouzdanu simetriju struja, valjalo bi da nadjes aluminijumski valjak takve velicine da se moze uraditi sledece:

Valjak se glodalicom po obimu obradi (fino i glatko zbog naleganja tranzistora) da postane dvanestostrano geometrijsko telo (sa bazama koje su dvanestougaonici, zaboravio sam kako se zove to telo :-(... ).
Stranice treba da su tolike da po sirini sigurno stane jedan mosfet, a po duzini bar 4 (ide dva, ali je potreban medjuprostor za veze).
Potom se blize bazama tela urezu navoji za stezanje mosfeta, na takav nacin ih poredjas da ti bude veoma kratka putanja izmedju donjih drejnova i gornjih sorsova. Sada imas prakticno aluminijumsku prizmu oko koje se nalazi dva prstena od po 12 mosfeta.

Gornje drejnove povezes medjusobno bakarnom trakom koju zatvoris oko valjka kao prsten na izvesnom rastojanju, tako da drejn noge, kada su savijene, mozes zalemiti na taj prsten (to bi ti bio + napajanja).
U sredinu izmedju gornjih i donjih mosfeta, takodje postavis siri bakarni prsten (te bakarne trake mogu biti od bakarnog lima 20 mm x 1 mm), koji ti sluzi kao osnova za lemljenje svih gornjih sorsova i svih donjih drejnova (to bi ti bio izlaz half bridge).
I treci prsten skroz dole, gde bi ti bili vezani svi donji sorsovi (sto bi ti bio - pol napajanja).

Noge gejtova skratis na nekoliko mm, i direktno na njih zalemis otpornike 47 ohm 0,25W (na svaki mosfet pojedinacno) na koje je navucen termobuzir (naravno posle lemljenja zica za drive).

E kada si to sve skockao izmedju gornjeg i donjeg prstena (+ i - napajanja) povezes 12 aksijalnih ELKO od 1000uF/63, tako da budu poredjani izmedju mosfeta (vertikalno posmatrano, a da ti ne smetaju kod lemljenja zica). Takodje i 12 polipropilenskih, aksijalnih 1uF/250V, na isti nacin kao i elko. Moras malo planirati sve to pre montaze da bi imao prostora za smestaj svega tog.

Izvode za + napajanja, sto ce ti u stvarnosti biti dovod iz kontaktora ili prekidaca sa promenu polariteta statora, dovedes sa 12 licnastih zica od po 4 mm^2 potpuno jednake duzine, koje veoma pravilno rasporedis po obimu odgovarajuceg bakarnog prstena (gornji drejnovi).
Izvode za jedan kraj rotora, na isti nacin (12 zica) na - prsten.
Izvode za drugi kraj rotora, takodje na isti nacin sa srednjeg prstena(izlaz half bridge).
- pol akumulatora isto na donji prsten (pravo tamo, nikako neke domisljate krace veze na motor!).

I konacno + od akumulatora na kontaktore za kontrolu smera, koji bi bili istovremeno i generalni off.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Kroz valjak izbusis uzduzno bar 4 simetricne dugacke rupe bar fi 8mm, sto blize tranzistorima, tako da rupe sa podjednakim rastojanjem dele po tri strane tog mnogoedra :-).
Napravis prikljucke za creva na oba kraja svih svih rupa, i premostis ih tako da sve budu povezane na red, tako da ti ostane dva kraja kao dovod i odvod za vodu.
Nadjes neku pumpu za vodu koju mozes spregnuti kajisem za motor (nesto poput ficine pumpe ili slicno, improvizuj), potom tu vodu provuces kroz jevtino grejno telo za 101 ili yuga, napravis lepo od lima difuzor koji dobro dihtuje i prikljucis ga tamo gde elektromotor usisava vazduh.

Tako ces imati mali a mocan blok, sa vrhunskim hladjenjem (mozes izvesti i sa elektro ventilatorom sa termostatom, a moze i elektro pumpa, njihova potrosnja je inace smesna u odnosu na glavni motor, a moze ti dati izvesne prednosti kod malog broja obrtaja glavnog motora).

Mozes valjak podeliti na dva dela, tako da ne moras izolovati mosfete, jer tako dobijes znacajno bolje hladjenje, jedino sto moras izvrsiti spajanje kanala za vodu kratkim komadima gumenih creva i naliti destilisanu vodu ili antifriz (jer su veoma losi provodnici struje), no to zahteva izvode za vodu bocno ili premostenja unutar blokova sa jedne strane, sto nije lak posao, a sve radi toga da dva bloka budu medjusobno sto blize zbog minimalne duzine putanje gornji sors donji drejn.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ako zrtvujes duzi valjak i 4 x po 12 mosfeta, mozes napraviti full bridge, gde ti vise ne treba ni jedan kontaktor. Imaces promenu smera i rekuperaciju energije. (inace sama potrosnja spulni kontaktora nije uopste naivna)

-------------------------------------------------------------------------------------------
Moze se to izvesti i tako da se mosfeti montiraju zvezdasto na ravnu stranu aluminijumske "pogace", a poprecno kanali za vodu, gde bi sorsovi bili zalemljeni na centralni bakarni tanjiric, a drejnovi na prsten. Masti na volju, vazno je da ako mozes izbegnes izolaciju ispod mosfeta, sve putanje ti budu sto krace i potpuno simetricne sa aspekta svakog mosfeta pojedinacno (paznja! pravolinijska sina koja povezuje izvode mosfeta nema blage veze sa njihovom simetrijom, i za rizik od preterecenja onog sto je blize glavnom dovodu struje je dovolno par cm sine, jedini potencijalni lek bi mozda bio da ih sve povezes sa pravolinijskom sinom, a da ipak sa svakog mosfeta pojedinacno odvedes jednakim komadima zice (ukljucena je i njihova geometrija) ka glavnom dovodu ili odvodu struje, sto je isto jako tesko poput izvodjenja jednakih putanja kod usisne ili izduvne grane, i geometrijski a i duzina, vidjao si kako to ide).

Kod tako velikih struja je dominantna pojava induktivitet od svega nekoliko desetina nH (citaj nekoliko cm provodnika, gde njegov poprecni presek i ne igra bog-zna koliku ulogu u tome), koja moze da ti "sprzi" neki od mosfeta izazivanjem razlicitog vremena njihove pobude ili tolikog spike da premasi njegovih 100V.

Problem je dodatno tezi sto je za snubber koji moze prihvatiti >7,5KJ iz motora potrebna puna kofa veoma robustnih i skupih komponenti, sto se tek ne isplati.
Ako se veoma kratko, sa minimalnim induktivitetima izvede half-bridge ili full-bridge, i njihov dobar decoupling (oni kondenzatori izmadju + i - napajanja), snubberi skoro da i nisu potrebni.

Vodeno hladjenje predlazem zato sto je mnogostruko mocnije od vazdusnog, i moze dati veoma kompaktnu gradju koja je od sustinskog znacaja.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Modul pak ima vec ultra kompaktnu gradju, sa induktivitetom uvodnika reda 10nH pa se veoma lako obavlja decoupling jednostavnim montiranjem kondenzatora direktno na izvode napajanja (koji su inace iz tog razloga napravljeni jedan do drugog, dok je jedan krajnji izvod izlaz polumosta), takodje je izolovan od hladnjaka, i glavni dovodi i odvodi sa njega se izvode direktnim srafljenjem bakarnuh sina na njega, a on se montira na hladnjak bilo kog oblika, samo da zadovolji termicki kapacitet.

A IGBT moduli se uglavnom prave za 600 ili 1200V, tako da im je margina proboja veoma visoko, sto dozvoljava i nekvalitetan snubber.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na kraju krajeva, mozes to izvesti i sa brzim tiristorima, sto ti zahteva veoma slozen proracun, i dva povelika kalema sa debelom zicom i nekoliko ultraskupih kondenzatora ekstremnog kvaliteta.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Tacno je da postoje viljuskari sa veoma malim kontrolnim "kutijicama" velicine dve sake, samo sto su mosfet moduli "skriveni" pored baterije, a to je samo drive i kontrola. To je vidljivo bez dubljeg rasklapanja :-).
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Eto nekoliko ideja-predloga o kompaktnoj montazi, i par objasnjenja...

Evo grubih sema power dela (oba nacina): (u prilogu)

Pozdrav!

Ne bih pravio regenerativno kočenje. To mi je zadnja briga. Osnovna namena vozila će biti kratko trkanje. Neće biti mnogo kočenja i korist od toga bi bila mala.

Što se hladnjaka tiče, nema nikakvih problema. Imam negde aluminijumske klipove od velikih dizela. Prepostavljam da bi mogli da se upotrebe zbog dosta velikog prečnika. Ako ne, lako mogu istopiti te klipove i napraviti odlivak veličine omanje kante. Posle obradim na strugu i napravim šta god treba.
Samo jedna mala skica sa dimenzijama i napravim to za par dana. To se može smatrati rešenim.

Inače, imam negde jednu manju tablu bakarnog lima. Lako mogu napraviti trake ako trebaju. Takođe ni žice do 16 kvadrata nisu problem. Imam svega :)

@ivan_srbwap

Postojanjem samog half-bridge kao buck konvertora, prirodno je obezbedjen povratak energije, jer kada motor ima "viska", onda buck radi kao boost (samo "drzis" nizi PWM od onog koji bi odgovarao trenutnoj brzini motora).

Cak i ako ne zelis povratak energije, umesto donjih mosfeta ti "ne gine" brza dioda koja mora biti takodje za 300A, pa posto ni njena cena nije uopste mala, mozda je grupa mosfeta optimalnije resenje (ekonomski).

Pozdrav!

Pronašao sam neku sliku na netu i malo prepravio.

To bi u osnovi tako izgledalo? Iznutra bi napravio prstenove od bakarnog lima i lemio na nožice.

@ivan_srbwap

Ili tako, ili jos bolje po obimu dvanestougaonika.

U svakom slucaju sto krace i sto simetricnije.

Ako ne zelis drugu grupu mosfeta, onda moras imati brzu diodu za 300A kao na slici u prilogu:

Da, shvatam.
Nemam glodalicu, pa moram ovako bočno kao na mojoj slici. Zato će valjak biti vrlo masivan i sa rupama uzduž kroz njega, da bi prolazio vazduh. Ipak bih koristio običan kuler.
Uzdam se u veličlinu aluminijuma i koliko toliko visoku efikasnosti celog uređaja. Lakše mi je da upotrebim kilogram više alu. nego da se zezam sa vodom. Bakarne prstenove mogu da isečem plazmom iz table, a mogu i da isečem trake, pa ih savijem u krug.

I da sumiram, valjak pravim tako da 12 tranzistora stane sa jedne strane, a 12 sa druge? Ili svi na jednoj strani?
Izračunao bih koliki prečnik mi treba prema njihovim dimenzijama i u toku nedelje napravio kalup. Nožice mogu i spolja i prema unutra. Prema spolja bi trebali veći prstenovi.
Ne znam ni sam šta da radim povodom te diode. Pogledaću cene.

@ivan_srbwap

Brza dioda (ili grupa dioda sa tim kapacitetom) za 300A je skuplja od 12 mosfeta.

Ako ti "pogaca" bude dovoljno pljosnata, mozes izvesti veoma kratku vezu izmedju dve grupe, kroz otvor na "pogaci".

Evo bas sada trazim projekat za "Don Trade" pa cu ga postaviti kada dobijem vremena.

Pozdrav!

@ivan_srbwap

Nasao sam ga, i nije cudo sto se nisam setio konfiguracije jer je napravljen u avgustu 2003.

Ipak je full-bridge sa dva IGBT modula, pa ne znam da li ce ti koristiti. Ako neces tu konfiguraciju (zbog cene), da se ne "ubijam" precrtavanjem sa papira.

Bolje je da se pozabavim onim sto ti konkretno treba, jer nemam bas previse vremena na raspolaganju.

Kada odlucis sta ti je ekonomski prihvatljivo, onda cemo se pozabaviti upravljanjem tranzistora (koje je inace veoma jevtino).

Inace mislim, (tj. ubedjen sam) da to sto si zamislio sa pogacom i ventilatorom nece piti vodu.

A ako se radi o kratkotrajnom koriscenju (drag trke) onda je samo dovoljna veca masa aluminijuma, jer za tako kratko vreme se nece dostici visoka temperatura, a posle toga sledi hladjenje.
Poput pravog Top Fuel dragstera, koji se hladi iskljucivo gorivom za tih cca 5 sekundi i >8000KS (potrosi za vreme zagrevanja i same trke oko 100 litara smese nitrometana i metanola), a tako isparljivo gorivo (i ta kolicina) izvrsno hladi.

A ako je u pitanju kontinualna voznja, imaces unetih bar 500W toplote.

To treba odneti vazduhom, a to nije bas tako naivno bez inzvarednog opstrujavanja i velikih povrsina.

Mozes napraviti jednostavan kalorimetrijski eksperiment: na tvoju rashladnu "pogacu" cvrsto prilepi (pomocu nekog tega) ringlu od 500W, koja ima prilicno ravnu povrsinu pa ce solidno naleci na tvoje rashladno telo (a jos sigurnije ce biti ako povrsinu ringle namazes silikonskom pastom), potom pokusaj da rashladnom telu odrzis max 65^C pomocu ventilatora.

Ako uspesno odrzis tu temperaturu u nekom ocekivanom vremenu voznje, onda je hladnjak "prosao".

Ako ti temperatura predje kriticnih 80^C, onda mora bolji, veci hladnjak, ili hladjen vodom.

Tom metodom se lako isprobaju nepoznata rashladna tela, s' tim sto ja koristim otpornike predvidjene za hladnjak koji izvrsno nalezu, pa je eksperiment veoma siguran dokaz.

Pozz

Ipak bih ostao na mosfetima. Tako i ostali rade kada su u pitanju niži naponi.

Ne bih se previše brinuo za hlađenje jer će otprilike 2kg aluminijuma verovatno biti dovoljno za par maksimalnih ubrzavanja, ako ne i više. Za duža putovanja kontroler uopšte neće biti potreban jer ću ga premostiti čim ubrzam. A i nije nikakav problem da napravim nekoliko rupa u koje ću urezati navoj, pa praviti to sa vodom ako se pokaže da treba.

Ne bih previše koristio tvoje vreme. Sve ovo uopšte nije hitno. Tu je cela zima.
Bilo mi je bitno da znam šta mi treba od ovih krupnijih delova, pa da pripremam polako.

@ivan_srbwap

Ha, moj omiljeni sport, drag trke :-).

Ovako: Specificna toplota aluminijuma je 900 J/(Kg*K), tj. 900 vat-sekundi po Kg * celzijus.

Dok "mocna" voda ima strahovitih 4186 J/(Kg*K), zivotvorna tecnost :-).

Dakle, sa 2 Kg aluminijuma ces moci da unosis 1800W citavih 40 sekundi, da bi ti temperatura aluminijuma porasla za 40^C u odnosu na prethodnu (pre unosenja energije).

Ako je okolna temperatura vec bila 40^C, sa 500W unosa ces moci da se vozis 144 sekunde pre dostizanja kriticnih 80^C.

I vise od dovoljnog za ono sto hoces.

To je to.

Pozz

P.S.

Ako je unutar tog aluminijuma samo 1 Kg (priblizno litar) obicne vode "cesmovace", vreme koriscenja ti se uvecava za 2,32 puta. Voda je cudo!

Pozdrav Kolegama.

PWM je neprikosnoven. Prava stvar za mekano pokretanje, rekuperativno kočenje itd.
Ali, Ekonomija je "majka" svih nauka.
Rešenje za trku na 400m je moguće i sa malo (ruskih) dioda i malo bakarnog flaha.

Na slikama se vide stanja "prekidača"" za pozicije I, II, III i IV brzinu.
Motor dobija napon 12V-N*Ud. U startu, veća struja kretanja, zbog male Kems motora, pa su aku vezani u paralelu (- N*Ud).
Sa prirastom broja obrtaja raste i Kems, ubacujemo u II brzinu.

ITD.

Lako za gradnju, nije zahtevno, nije elegantno kao PWM, jeste upotrebljivo, robustno.
Pri max naponu, automatski se smanjuju "prekidački" gubici.

"Prekidači" su "nožni". TJ, "Gas" se dodaje nogom, gurajući flah da prespaja klizne kontakte.

Hlađenje pivom predvideti po potrebi.


Milan.

Definitivno jeste najjevtinije, i radi, ali mi se jedino ne svidja asimetricno praznjenje pojedinacnih aku. u bateriji.

Posle upotrebe ce morati vrlo brizljivo da ih dovede u jednaka stanja.

Pozdrav drugar!

Ah, povlacim opasku, jer jos nije bila stigla slika.

Ovo je vec dobro resenje.

A ruske diode moze za dz da "ulovi" na buvljaku.

Svaka cast!

Kako se ovo izbacuje iz brzine?

Pozdrav Kolegama.

Što se tiče ekonomije, opet Ja.

Izborom pogonskog motora (DC kolektorski), osuđeni smo na razne zezalice. (Struje reda KA, prekidačke gubitke reda KW, potok za hlađenje - zimi grejanje itd ).
Ako bismo u startu izabrali OVO (Vidi link),

http://www.elitesecurity.org/t164481-39#3213143

pa stavili na sva četiri točka zatim dodali PWM sa fetovima (iz našeg vodenog kupatila), dobili bismo savremeniji pogon.
Ista količima fetova, nema diferencijala, manja težina, bolje ubrzanje, jelte.

http://www.youtube.com/watch?v=PXI5d0Aws0Y

Da, zaboravih, treba MCU i pripadajuća zezalica oko definicije MAX parametara.

Milan.

@milan_obr

Da. Sto veci precnik to bolje.

Pozdrav!

Nose se klesta za secenje kabla :-)

Pozz

Nije reklama ali ako neko zeli da proba imam 6 komada" capsule" dioda sa kucistima deklarisane za preko 400A....
Njih ne dam besplatno a tiristore dajem....

Ako sam dobro razumeo, to dosta jednostavno menja veze iz paralelno-redno. Jeste malo asketsko rešenje, ali bi poslužilo za manje zahtevne aplikacije.
Imam jedan diferencijal sa elektromotorom fabrički spojenim na njega. To je od nekih elektro kolica. Ide 10kmh ali vuče ko ludo. Ovde smo ga testirali http://www.youtube.com/watch?v=3Vv2b2XfaGk (off road uslovi). Taj fazon sa diodama bi bio odličan.

BLDC u točku je mama za ekonomičan elektropogon, ali je u ovom slučaju vrlo nezgodno napraviti to. No, daleko od toga da je nemoguće.
Nisam to počinjao jer su magneti skupi, a sve zahteva precizno balansiranje i visoku otpornost na mehanička naprezanja i vibracije.
Ipak je to točak koji treba da juri..

Slično rešenje je primenjeno u elekto-fići.Bilo u SAM-u sredinom 80ih.
Čovek je imao 2 motora i 3 akumulatora.Raznim kombinacijama na motoru si imao od 6V(motori u seriji,acc u paraleli) do 36V(mot paralela,acc serija)
Al sam se ložio....

Da li neko okvirno zna kolika bi bila cena za gotov fabricki BLDC motor u tocku i kako to dobaviti? Ima u Subotici za bicikle to znam ali pretpostavljam da bi za nesto slicno tvom trotockasu trebali i jaci motori.

Letos na vojnom otpadu u Beogradu bilo vozilo na accu,izgledao je kao manji kombi, proizvod Gosa i to valjda 20-tak godina staro sa dva motora i akumulatorima,moj drugar zamalo da ga kupi gledao je akumulatore i kaze da su samo oni toliko vrerdni..Inace trazili su mislim 96000din ,a stajao je na samom ulazu kod kapije sa leve strane...
E kakvu smo mi industriju imali nekada...

imaju kinezi te motore, treba pogledati, ovi za bicikle imaju limit of 40W ili tako nesto, ali kinezi prave te motore precnika 40cm i ako se ja dobro secam bili su oko 150EUR 100W. Ono sto je problem sto mi je rekao drugar koji ih je kupovao je veza motora i osovine, tu se neki deo raspadne pri vecem ubrzanju pa je on pravio od nekog special grade aluminijuma na cnc-u taj deo da bi mu radilo sa torque-om koji je on hteo... probacu da ga iscimam da mi baci info nisam se cuo sa njim vise od godinu dana valjda ga jos uvek imam na nekom skype-u .. on je jedan taj ubacio u biciklo i 2 komada u neku deciju prikolicu .. na biciklu mu se razvalio ram kad je malo dao gas + mu se zapalila jedna baterija (nesto je ..) a ona decija kolica je budzio dalje i ojacavao no nisam nikad finalno video kako to radi ... sad, sa 4 komada to bi bilo 400W ne znam koliko je to dovoljno za drag .. i ne znam dal prave kinezi i nesto jace .. sve u svemu on je ove od 100W terao na kratko (1min) sa nekim vestackim opterecenjem na 150W i nisu se pregrevali, problem je samo taj mehanicki deo u sredini koji mora da se zameni odma

zar nije bila pre par godina neka prica da neki likovi u vojvodini prave neke elektroautomobile za prodaju i da vec imaju kupce napolju? mislim da je to bilo tamo negde 2006 kada sam se ja vratio u jugu .. bas znam da je bila interesantna prica, da su imali ona kolica za golf koja su valjali i da su imali neku pricu normalnog automobila na struju koji je valjda bio prototip ... bas sam se nesto razmisljao ovih dana sta je sa njima

Specificna snaga Top Fuel dragstera moze da dostigne 10Ks/Kg mase.

Teski su 1052Kg, a vec ih ima sa 10000KS.

http://en.wikipedia.org/wiki/Top_Fuel

Elektrodragsteri vec imaju veoma ozbiljne rezultate (oko 6sec, doduse na skracenoj stazi), ali to je vec postalo veoma ozbiljno blizu ovih sa SUS motorima.

Tesko to ide sa 400W.

http://www.youtube.com/watch?v=at3l5rOd3Xg

http://www.youtube.com/watch?v=2_ukLgsGEzs

------------------------------------------------
A evo i onih na nitrometan+metanol:

http://www.youtube.com/watch?v=LNszt39F3ns

Pozz

Kakvo li je cudo od baterija na ovom od 6 sec.?

@macolakg He he, 10.000 KS ... mnogo je :)

Ja sam za nesto malo manje, kao npr Segway ...
Znate kako je to dobro, ne mogu da vam opisem, prelepo za voznju, vozio kod prijatelja u NL :) Doduse nije bas za voznju kada je napolju minus al za prolece/leto i za guzve po gradu milina.
Mislim da tu ima dva BLCD motora i batery pack koji je odprilike kao pola visine kutije za cipele + pametna elektronika = ~ 45kM voznje (uzbrdo/nizbrdo) pri max brzini cinimi se od 30km/h.

Ziroskopsko upravljanje je tako cool, bukvalno "pomislis" i malo se nagnes na zeljenu stranu i tera samo :) A rikverc je tek filing, nagnes se malo unazad ... Ma fantazija ... :)

Neverovatan spoj CPU + H-Bridge drive + Giro (nebitan za ovu temu).

---

https://static.elitesecurity.o...s/3/2/3212782/elektromobil.pdf
Opasna shema :)
Svaka zica posebno sa svakog mosfeta do motora/baterije iz prstena, to je sjajno :)


_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 11.12.2012. u 03:11 GMT+1]}

Hmm, ima u Mikroprinc ovaj Semikronov modul SKM200GB12V (304A, 1200V).
Ako sam dobro razuemo, sa njim onda nije potrebna "kofa" kondenzatora i ostale komplikacije sa montazom?

Mada za 2/3 te cene moze da se uzme 48 MOS-FET tranzistora (50 komada zbog price-break, popusta) i da se napravi full bridge PWM kontroler.

Opet ja, bas me zainteresovala ova tema :)

Kao sto sam spomenuo, sa 48 MOS-FET za full-bridge opciju, po mojoj nekoj racunici ispada jevtinija nego half-bridge + snazna dioda.
Prakticna realizacija bi bila slicna kao sto je macolakg spomenuo, cilidricno spajajanje 12 tranzistora, tako 4 grupe sve na jednom hladjaku (masivnoj ALU ploci?) i te cilidricne grupe se medjusobno prespajaju sa bakarnim shinama (iz centra sa "tacnice") i pojedinacnim zicama sa bakarnog prstena.

Znaci vrlo slicno kao sto je macolakg predlozio (da se ispostuje simetricno spajanje svih tranzistora u jednoj grupi) samo sto bih to sve postavio na jednoj strani velike ALU ploce. Druga strana ploce se iskoristi za montazu na neki veci hladjak koji ce imati ventilator.

Dodatno moze da se uzme i deblja bakarna ploca i isto tako realizuje stim sto bi sa bakrom imali drasticno brze odvodjenje toplote.
Naravno, obe strane te bakarne ploce moraju biti veoma fino/precizno masinski obradjene kako bi to sto bolje prileglo (sa X masivnih srafova) na drugi ALU deo.

Treba samo uracunati i dodatne gubitke oko hladjenja jer moraju svi tranzistori da se izoluju od hladjaka (kapton traka?).
Za montazu pojedinacnih tranzistora ne bih isao preko njegove rupice za sraf nego se napravi neki metalni prsten koji pokriva po obimu 12 tranzistora i onda se ceo taj prsten dobro pritegne uz telo podloge gde se rupe buse u prostoru izmedju dva tranzistora.
Update: ovaj prsten da se napravi od bakra tako da prakticno sluzi za spajanje svih drejnova a istovremeno i za pritezanje tranzistora na podlogu stim sto mora da se stave neki teflonski izolatori koji ce da odvoje straf za pricvrscivanje od tog bakarnog prstena.

Odprilike, velicina te osnovne ALU ili bakarne ploce treba da bude oko 30x30cm do 40x40cm sto nije preterano glomazno a dobije se sve kompaktno sa full-bridge opcijom i gde je druga strana ploce slobodna za dalju montazu na veci hladjak (ili busenje kanala pa vodeno hladjenje).

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 11.12.2012. u 13:51 GMT+1]}

Meni je svejedno, ali moram do kraja nedelje da saznam prečnik valjka. Sa 12 tranzistora na jednoj strani, optimalan prečnik će biti malo više od 100mm
Hteo sam da napravim od 150mm, pa bih sve primakao sredini.
Sa 24 na jednoj strani, treba mi duplo veći obim za unutrašnji deo tranzistora, odnosno oko 200mm spoljnog prečnika.
Mada, kad bolje razmislim, bolje da odmah izlijem 200mm pa će odgovarati za bilo koju varijantu.

Jedino je problem što mi je sav aluminijum negde u drugom delu dvorišta ispod snega :(

Ok, samo mislim da nisi dobro pogledao varijantu sa 24 tranzistora sto je macolakg predlozio.
Ne treba ti duplo veci precnik (mozes ako hoces zbog mase) treba ti samo duzi taj oblik jer se 12 tranzistora u jednom prstenu montira pri vrhu a drugih 12 pri dnu. U medju prostoru se postavljaju kondezatori, bakarni prsten i ostali provodnici.

Moguće je da nisam razumeo. Teško je zamisliti to u 3D.

Evo rezultati večerašnje potrage:
Automobilskih klipova mogu da nađem puno (za topljenje). Taj veliki u sredini imam jedan i prečnik bi odgovarao za 12-14 tranzistora sa jedne strane. Drugu stranu bihh dobio tek presecanjem na pola i ravnanjem sa te druge strane. Treće na slici je nekakav alu. doboš sa čeličnom košuljicom koju treba izvaditi. Moglo bi stati jako mnogo.

Imam i neke finije stvari kao ovo rashodovano autopojačalo Dosta je masivno.
Treće su ova dva hladnjaka izvađena iz nekog pojačala za koncerte I oni su prilično veliki i verujem da bi dobro služili svrsi, makar za kraća opterećenja.
Ako ništa od toga, sutra pravim kalup i lijem.

_{[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 11.12.2012. u 19:01 GMT+1]}

Ovako nešto? http://kellycontroller.com/car-hub-motor-72v-7kw-p-465.html Malo je skup jer je kao poznata marka. Verovatno ima i za manje dolara.

U Novom Sadu postoji https://sites.google.com/a/for...servis-formico-s/elektromobili Pričao sam sa vlasnikom kada je doterao njegovu električnu fiat pandu na polj. sajmu.
A postoje i ovi u Debeljači http://www.youtube.com/watch?v=XtE72KLpreg Ali je preskup.

<sub>[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 11.12.2012. u 19:23 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 11.12.2012. u 19:24 GMT+1]</sub>

Jeste 7KW ali skupo mi je tih 800USD. Recimo da me zanima izgradnja trotockasa slicnog tvojem ali ne za trkanje vec za obicnu voznju po gradu. Treba da ima dva HUB u zadnjim tockovima. U vezi toga imam par pitanja:
- Kako da odredim potrebnu snagu motora? Recimo da mi je ovo cenovno prihvatljiva varijanta no da li je 1KW dovoljno?
http://kellycontroller.com/hub-motor-48v1kwdisc-brake-p-160.html

- Kakva je zakonska regulativa? Verovatno mora da prodje atest.

Zemljace,

Nekada su pravljeni mopedi sa 1-1,5 KS i znali su da idu oko 50 Km/h.

2 KW je oko 2,7 KS. Nije to uopste lose. naprotiv.
Posto nemas nikakvu transmisiju, iskoristices dobro ta 2 KW, jer transmisija (menjac ili kaisni prenos) moze "pojesti" 30-50% snage kod tako malih motora

Naravno, za bolje performanse moras svesti ukupnu masu vozila na minimalnu.

Atest je neophodan. Moras imati dobru kocionu opremu i svu potrebnu signalizaciju.

Posto znam da si iz KG, atest se radi kod nas na masinskom faksu.

Pozdrav zemljace!

Moj prvi karting trotočkaš je imao motor do 3,6kW. Pošto takvi kao moj motor imaju dosta gubitaka, računao sam da je na osovini 2,5kW. Sa tom snagom je mogao da ide 60kmh. Akumulatori su bili teški oko 50kg, motor 20kg, konstrukcija oko 20kg, a ja oko 70kg. Ubrzavao je snažno (kada kajiš ne preklizava), naročito kada stavim manje aku. Snage je bilo sasvim dovoljno. Za veću brzinu je trebalo da povećavam napon..
To bi bio neki pokazatalj za tu snagu koju sam ja imao. 1kW baš i nije nešto kada treba da vuče blizu 200kg, ali verujem da bi išlo uz skromnu brzinu.
Inače, čovek prilikom vožnje bicikla prosečano koristi snagu od oko 250W. Širina guma je veoma bitna i to je faktor koji ljudi jako često zanemare. Uvek treba težiti koliko je moguće užim.

Evo i cela priča o mom trotočkašu http://www.youtube.com/watch?v=MaEsPj5vKu0

p.s. Ne samo atest nego i homologacija, a to je vrlo komplikovano ispoštovati. Ima o nekim osnovnim smernicama u novom saobraćajnom pravilniku za vozila(ili kako se već zove).
edit: Za manje snage ne treba homologacija. Ne mogu da se setim koliko je granica. Piše u tom pravilniku.
<sub>[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 11.12.2012. u 21:54 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 11.12.2012. u 22:01 GMT+1]</sub>

bas taj sat sam gledao :D na njih sam mislio ... te cene sto spominju su sumanute a i ne znam kako bi taksista radio u beogradu sa 120km autonomijom (jedino ako imaju neki sistem da zamenis baterije, da ostavis jedne na punjenje a druge da gurnes u kola, pa da posle svakih par voznji menjaju) ni kako bi ta autonomija izdrzala ove minuse ... no to je bilo pre dosta godina, ja se ponadao da su oni tu nesto razvijali, rekli su da ce da rade sa domacom pameti, pa neki bolji motori, neke fancy baterije ... no izgleda nista od toga :( prave juga od 700kg na olovne baterije od jos toliko :(

@ivan_srbwap

Da. Bio si u pravu sa ocekivanom snagom na osovini.

Serijski DC motori (sa cetkicama) imaju KKD od 70-77% tipicno.

Naravno da ovo pravilo ne treba "kruto" prihvatiti jer sto je motor manji, sve losiji mu je KKD.
Vec mu znacajan deo snage "odnesu" trenja lezajeva, komutatora i eventualnog ventilatora.

Onaj KKD koji sam naveo je tipican za vece industrijske motore poput tvog "viljuskarskog".

A goran_68 je planirao dva komada od po 1 KW, na svakom zadnjem tocku, sto nije losa snaga.


Pozdrav!

@goran_68

Pretpostavljam da neces smetnuti sa uma da je pozeljno imati kontrolu po momentu tj. po struji, jer ako bi bila po naponu, tj. po RPM, mogla bi ti ometati upravljivost vozila.

BLDC motori su veoma upravljivi, i ako je nadredjena povratna veza po RPM (kada izadje iz perioda ubrzanja, tj. kada je u stacionarnom stanju) motori ce znacajno menjati moment sa minimalnom devijacijom brzine (u krivini), odnosno izostace efekat diferencijala.

Sa dva motora pozadi, dominantna povratna veza mora biti po momentu, a podredjena po brzini, takva da je povratna veza uzeta kao suma KEMS (ili kakvog taho davaca) pojedinacnih motora, ciji rezultat mora delovati na zajednicki moment oba motora ogranicavajuci im tako konacnu brzinu (tako je covek manje zaposlen oko pedale gasa, a moze se i napraviti neka vrsta tempomata).

Ako se tako organizuju povratne veze, otpori na upravljacu ce biti nalik trotockasu sa pravim diferencijalom, a kontrola pedale "gasa" veoma udobna.

Pozdrav!

Da, sad vidim. Zaboravih da reče dva od po 1kW. To je onda fina snaga i išlo bi jako lepo.

Što se trotočkaša tiče, preporučujem dva točka napred, a jedan nazad. Taj zadnji da bude pogonski. To veoma uprušćuje stvar i nema problema sa efektom diferencijala.
Uz to, stabilnije je. Ja sam napravio grešku kod mene. Lako se prevrne ako se bezosećajno uleti u krivinu.

Kvalitetni i adekvatni olovni akumulatori za 72V sistem ne bi trebalo da budu skuplji od 1000e do najviše 1500e za neku veću autonomiju. Motor (polovan iz vilj.) i kontroler bi morali da se skrpe za 500-600e.
Posao je uglavnom dobra volja jednog mehaničara i jednog električara. Dakle, sve zajedno oko 2000e za preradu bilo kog manjeg automobila. Žalosno je što oni hoće deset puta više. Dobro, nov motor košta znatno više, ali opet su ga debelo preterali.

Tako je. Sad vidim da je lakse da pozadi bude jedan pogonski tocak. Nisam bas dovoljno razradio temu a vidjao sam takva resenja i uvek sam se pitao sto tako. Upravljanje motorima bi bilo komplikovanije sa dva pozadi. Odavno imam zelju da to uradim. Naravno, uvek se isprece finansije no videcemo ovaj put.

@ivan_srbwap

Da. Kao decak sam probao da vozim neki Tomos sa prikolicom. Ponasanje u krivini mu je veoma nelogicno, i ako si samo jednom pre toga vozio obican motocikl, u prvom trenutku ces se i uplasiti :-)

Ideja je odlicna, prava.

Pozdrav!

I motor od 2KW je osetno jeftiniji nego dva komada od po 1KW.

Dakle jedan od 2 KW na zadnji tocak :-)

A upravljanje na prednjim točkovima, mada bi moglo i na tom zadnjem pogonskom. Malo bi smešno izgledalo da se on okreće, ali što da ne.

Jako volim celu tematiku, ali odosmo od prve teme :)

@ivan_srbwap

Pa cekam kljucnu odluku: buck sa diodom, ili buck sa dve grupe mosfeta.

Inace, zamajna dioda je neophodna, bilo da je izvedena sa mosfetima ili stavljena umesto njih brza dioda.

Neophodna je zbog induktiviteta u motoru, jer ako je ne bi bilo, negativni prenaponi na motoru bi mogli dostici koji kilovolt, a posledica bi bila: unisteni tranzistori, ili ako bi se stavili 1200V IGBT sa snubberom do tog napona, onda bi u motoru nastao varnicni proboj najmanje komutatora ili namotaja ka jezgru motora.

Evo, napravicu uporedne karakteristike (vaze sve do trenutka dok ne spojis motor direktno :-):
-------------------------------------------------------------------
Buck sa diodom;

Prednosti:

- jednostavnije upravljanje choperom
- manje veza

Nedostaci:

- Losiji KKD (dioda ce sve do trenutka ujednacenja KEMS sa naponom akumulatora discipirati par stotina W)
- nemoguc povratak energije u akumulator
- nije izvodljivo upravljivo kocenje motorom (moguce je samo spajanjem otpornika na rotor, pri cemu mora teci velika struja statora)
------------------------------------------------------------------------

Buck sa mosfetima umesto diode;

Prednosti:

- dobar KKD (body dioda u mosfetima biva "premoscena" njihovim Rds_on, stoga je u tom delu discipacija minimalna)
- regenerativno kocenje motorom, pri svakom smanjenju PWM u odnosu na trenutnu KEMS motora, buck radi kao boost, pri cemu motor radi kao generator, a energija se vraca u akumulatore.
- Veoma upravljivo kocenje motorom oduzimanjem "gasa", pri cemu se stede mehanicke kocnice, a na dugim nizbrdicama ima znacajne koristi zbog vracene energije.
- znacajno veci moment pri malim brzinama, zbog toga sto je pad napona na sinhronim diodama mali deo ukupnog napona na motoru.

Nedostaci:

- slozenija gradja
- slozenije upravljanje (potrebna dva drive sklopa od par eura :-)
- manja robustnost u odnosu na diodu (doda dozvoljava kratkotrajno prekoracenje struje i do 20 puta, sto ovde i nije od prevelikog znacaja jer na motor nece iznenada delovati neka nova dodatna sila, osim ako te kamion ne pogura otpozadi :-)
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Naime, induktivitet motora nije beznacajan, naprotiv. A osobine buck konvertora su takve da se sam induktivitet ponasa kao transformator ( vazi za oba prethodno navedena buck, osim sto je ovaj drugi znacajno efikasniji).

Na primer: ako zamislimo teoretski buck (bez gubitaka, KKD 100%), ako nam na motoru treba 1/10 nominalnog napona (citaj: brzine vozila), buck ce iz baterija uzimati 1/10 srednje vrednosti struje kroz motor.

Pri tom motor moze imati nominalnu struju (citaj: moment na vratilu), dok je konzumiranje struje iz aku. 1/10 od nominalne.

Naravno, kada ukljucimo KKD samog buck, rezultati nisu toliko savrseni, ali opet znacajno bolji u drugom slucaju (buck sa mosfetima kao diodom).
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Iz tog razloga predlazem sinhroni buck (sa dve grupe mosfeta), jer je ekonomski i energetski opravdaniji, i ako je zahtevniji po pitanju veza i smestaja na hladnjak.

Upravljanje bi bilo krajnje jednostavno. Koristili bi nesto poput UC3842, gde ce biti skuplje merenje struje motora od celog kontrolnog sklopa.

Za merenje struje treba izbeci shunt (jer bi takodje odneo koju stotinu W), vec upotrebiti DC current transducer (ako nemas, poklonicu ti ja jedan, samo mi treba tvoja adresa).

Da bi se dobro iskoristio induktivitet motora, treba raditi sa 2-5KHz, jeste da malo zvizdi, ali se cuje kao da ima turbinu :-)

Dosta paznje tu treba posvetiti dezurnim sklopovima:
- definitivno moras imati neki mehanicki rastavljac, jer u slucaju proboja gornjih mosfeta imas pun napon motora.
- definitivno moras imati topljivi osigurac, zbog moguceg pozara u slucaju kratkog spoja
- kontrolu ispraznjenosti aku baterija, sa rucnim "override", tako da mozes svesno zrtvovati deo kapaciteta aku., ako ti je ostalo do punjaca koja stotina metara :-)
- uz sve to je lako dodati sklopic za automatsku kontrolu kraja punjenja aku.
- kasnije i ne previs skup Cuk konverter sa apsolutno simetrisanje pojedinacnih aku. i kod punjenja kao i kod praznjenja, veruj mi mnogo jevtinije nego kupiti jedan aku. koji je zbog asimetrije doziveo duboko praznjenje ili cak inverziju polariteta.
- neki manji buck (vec ces se navici na njih) za pravljenje 12VDC za standardnu opremu signalizacije
- takodje uz malo lukavstva (mogucnost otkacinjanja jednog kraja motora), mozes se posluziti izlaznim buckom, koji bi radio kao boost (trebao bi ti i jedan pomocni kalem koji sam mozes namotati, i nesto malo logike u kontrolnom sklopu), i onda bi mogao da se "posluzis" obicnim 12V punjacem kada si daleko od svog punjaca. Jeste da bi punjenje duze trajalo jer ono sto ljudi imaju kod sebe od punjaca najcesce ima struju od 5-6A, ali za nuzdu moze sjajno da "zavrsi posao"
- i konacno jedan mali podmukli prekidacic, na skrovitom mestu, da ti ne "maznu" napravu.

Toliko.

Pozdrav!

@ivan_srbwap

Da bi mogli da planiramo nesto konkretno, treba da do detalja znam sledece stvari:

-Podatke sa plocice motora (u najgorem slucaju snagu, radni napon i nominalni broj obrtaja)
-prenosni odnos koji planiras ka tockovima
-precnik tockova
-pribliznu masu vozila sa vozacem
-vrstu i kolicinu aku baterija

Pozz

Onda dve grupe i sve po preporuci.
Rastavljač sam predvideo da će trebati, kao i još neke nabrojane sitnice.

Podatke napišem sutra kad sve proverim.

Vazi.

Pozdrav!

Motor nije imao na sebi pločicu kada sam ga izvadio iz viljuškara. Verovatno je ranije otpala.
Međutim, motor od hidraulične pumpe je imao pločicu i nazivni napon mu je bio 48V. Posle sam ne e-vozila.com okačio sliku u jednoj temi i pitao za podatke.
Jedan od članova je imao isti takav. Rekao mi je da je bugarske proizvodnje, da je snaga najverovatnije 7,5kW i potvrdio mi je napon. Nisam pitao za br. obrtaja.
Verovatno je nešto standardno oko 2000

Prenosni odnos je usporenje 3,6 puta
Obim točka je oko 170cm (13 inča guma)
Masa sa vozačem i aku. bi trebala da bude 400kg po nekoj gruboj računici.
Biće šest olovnih akumulatora od oko 90Ah.

Macolakg....

Malo sam jos pogledao tvoj prijedlog....

Ivan je naveo da ce to koristiti za drag trke ono da mu nije neophodan smijer mozda verzija zamjenut mjesto u shemi mosfetima i motoru/ili tom rotoru/ onda bi ""bodi" diode u mosfetima stitile iste i ne bi trebala ona brza od 300A.....

Možda nekad odem do prodavnice time :)
Više je za zabavu nego za trkanje. A i cena prelaska 100km će biti neka sića.
Možda jednog dana napravim jedan specijalan vetrogenerator, pa kući pravim struju za punjenje. Imam stub, a spremio sam i krilca.
U Hr. ima njih nekoliko koji pune svoje e. bicikle vetrenjačom. Nije to neko čudo tehnologije, niti tako ogromna investicija ako sam radiš.

Naravno da je ujedno i zadovoljstvo kad upornost i marljivost dadnu krajnji rezultat..
Ja se sjecam da sam jos davno kao srednjoskolac sastavio radio fm predajnik sa PLL-om
i organizovali piratski radio ( zakljucak Milicija je znala udarat) odmah su na to pale dvije zenske ono posrecilo mi se....mozda se i tebi posreci jer zene vise padaju na aute nego na elektroniku.......

Pretpostavljam da nisi dovoljno pazljivo pogledao citav sled predloga.

Ako se posmatra od pocetka, dato je vise mogucih opcija, i zavrseno sa konacnom gde je "usvojen" sinhroni buck (sa dve grupe mosfeta) gde nema nikakve eksterne diode za rotor, jer donja grupa mosfeta preuzima njenu ulogu (dakako sa znacajno vecom efkasnoscu).

Menjao smer, ili ga ne menjao, buck ostaje isti.
Ma kako povezao rotor i stator (a moguce je na vise nacina svakako), praznjenje induktiviteta se MORA zatvoriti.

Daj nacrtaj sta mislis, pa cemo razmotriti prednosti i nedostatke.

Podsecam da je u pitanju serijski elektromotor na 48VDC, snage 7.5KW, sto znaci da stator i rotor dele zajednicku struju (svakako i cetkice), a posto takvi motori imaju KKD oko 70-77% (usvojicemo 72% npr.) onda sledi:

7500W/48V=156A, 156A/0.72=217A NOMINALNE struje. Inace, serijski motori takve velicine imaju zbirnu otpornost statora i rotora reda nekoliko desetina miliohm, pa im nije nikakav problem "povuci" struje reda kiloampera pri nultoj brzini, ako stvari nisu pod kontrolom.

Potpuno je uobicajeno, i dozvoljeno, pri pokretanju takve motore preopteretiti sa 7 puta vecom strujom od nominalne, u trajanju od 30-tak sekundi. Termicka inercija svih komponenti motora je dovoljna za to, ako se ne radi previse cesto.

A pri impulsnom opterecenju smeju biti optereceni sa 3 puta vecom strujom od nominalne ako opterecenje traje trecinu ciklusa, a trajanje ciklusa je deklarisano za svaki model motora konkretno.

Otpornost takvog motora se ne moze meriti standardnim ohmmetrom (to ce uvek dati pogresne, vece rezultate).
Takvim motorima prelazna otpornost cetkica ka komutatoru postaje realna (najniza) tek pri okretanju rotora, pa se uvek njihova otpornost meri posredno pomocu odnosa struje i napona, i to pri strujama biskim nominalnoj.

Kod njih je stator motan na isti nacin kao u anlaseru (pokretacu), debelom profilisanom lakiranom bakarnom sinom (i to spada u jednu vrstu zice), koja je najverovatnije poprecnog preseka 30-50 mm^2. Otpornost njegovog statora je reda nekoliko miliohm.

A inace, ja sam mislio na ovo (crtez levo, half bridge) kao konacnu verziju (ako mu ne treba promena smera, onda se kontaktori izbacuju iz upotrebe): https://static.elitesecurity.o...s/3/2/3212782/elektromobil.pdf

Pozdrav!

Posto ne znamo dovoljno o tom motoru izmeri mu bar precnik vretena, da mogu izvuci kakav-takav zakljucak o njegovom obrtnom momentu.

Valjalo bi da snagu motora pouzdano saznas, jer ovde (http://www.balkancar.org/index.php/en/services) ima premalo podataka, a pravljeno je bar 5-6 modela sa raznim snagama motora.

Pokusaj da ga vizuelno uporedis sa nekim od ovih: http://kostov-motors.com/tractionmotors/dcseriesmotors/

Nesto ti se ne slaze oko precnika tocka od 13'' i obima od 170cm, ali cu usvojiti da je precnik 13''.

Pozdrav!

@ivan_srbwap

Ako se dublje zavuces u ove modele, neki od njih imaju ovakav pdf, sto moze biti izuzetno korisno:


http://kostov-motors.com/files....5-4.5-23-02-7.5-4.5-23-04.pdf


Pozz

Idem sad da premerim

Edit:
Prečnik osovine je 28mm.
Prečnik rotora oko 180mm (koliko se može videti kroz proreze)

_{[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 12.12.2012. u 21:41 GMT+1]}

mode char. S2-60min znaci ovo:

http://www.aseg-antriebstechni...ources/Dokumente/AEG/Liste.pdf

strana 8. (VDE 0530 Teil 1)

Pa prilicno lici na ovo kuciste:
http://kostov-motors.com/tract...dcseriesmotors/framesize248mm/


Tj. na serijski sa ovog pdf:
http://kostov-motors.com/files....5-4.5-23-02-7.5-4.5-23-04.pdf

Nesto ne radi prethodni link, pa uzmi ovaj:

http://kostov-motors.com/files....5-4.5-23-02-7.5-4.5-23-04.pdf

Ali lako moze biti i ovaj od 6KW sa 1400RPM.

Nesto nije dobar ovaj gore link ...

Upravo sam i ja pronašao taj model. Liči veoma

Ispravio sam ga u jednom od sledecih postova.

Pozz

Imas sada ispravan link za pdf, pa izmeri i uporedi. Rekao bih da je ili ET 7.5/4.5/23-02 ili mozda ET 6/4.8/14

Ok hvala ... pratim aktivno sta se radi ovde ... Cekam deo kad se dodje do MOSFET i PWM ;)
U medjuvremenu moram ovde da podesim "samo" 28 servera za JEDNU web aplikaciju koju pravimo ... :)

Ako je ovaj od 7,5KW, ima odlican KKD od skoro 84% sto je izvrsno za taj tip motora.

Loša vest. Izgleda da je sličniji ovom manjem, gledajući po dužini.

Nesto sam bio na kratko odsutan.

Pa, nije to toliko lose i ako je ovaj od 6KW 1400RPM

Prvi (7,5KW 2300RPM) bi trebalo da raspolaze nominalnim obrtnim momentom od oko 31Nm, dok ovaj drugi (6KW 1400RPM) sa oko citavih 41Nm.

Prenosnim odnosom mozda mozes uskladiti to, ali ce ti u najboljem slucaju sa ovim drugim tipom motora konacna brzina biti manja (pod uslovom da su oba idealno prilagodjeni prenosom).

No, mislim da je izbor prenosa najpre odredjen tipicnom konfiuracijom terena, gde moras racunati sa maksimalnim nagibom sa kojim ces se "sresti" u prakticnoj voznji.

Mozda se tu cak i bolje pokaze ovaj sa vecim momentom, jer takav motor ce pri manjim opterecenjima "dozvoliti" da se "overi" i sa 2000RPM ili vise, jer ima slican precnik rotora kao i onaj drugi (mozda cak i isti), a verovatno ih razlikuje debljina zice, broj segmenata i ugao polja (arbis).

Slicni precnici rotora imaju slicnu mehanicku opteretivost u smislu centrifugalnih sila (a sigurno je izvrsno balansiran, poput vecine takvih motora), tako da ce "presudu" o konacnom maksimalnom broju obrtaja najpre doneti tacka pri kojoj ce luk zatvoriti krug oko komutatora zbog "smicanja" polja.

Jedno veoma vazno upozorenje: Serijski DC elektromotori imaju prirodnu teznju ka BESKONACNOM broju obrtaja kada su potpuno rastereceni, tako da "probe na prazno" mogu zavrsiti razletanjem motora.

I ako broj obrtaja nece biti beskonacan, bice toliki da moze opasno ugroziti ljude koji stoje u pravcima potencijalnog razletanja, a u najmanjem slucaju moze doci do nepopravljivih ostecenja motora!

Razlog teznje beskonacnom broju obrtaja je opadanje statorskog polja sa prirastom rotorove KEMS, jer generalno jacina statorovog polja zavisi od struje kroz motor.

Imas nesto o tome ovde:
http://www.elitesecurity.org/p3193267

Pozdrav!

@ivan_srbwap

Imam jedan interesantan predlog:

Takvo vozilo ce veoma retko imati potrebu za kretanjem u "rikverc"(po ravnom terenu se lako moze pogurati u nazad jer ima masu velikog motocikla), pa to mozes resiti na jedan veoma jevtin i pouzdan nacin:

Rotor ili stator (a bolje je rotor, objasnicu zasto) mozes prikljuciti pomocu standardnih i jevtinih konektora, namenjenih za prikljucenje kablova na aparat za zavarivanje.

Ako ta dva prikljucka postavis u kabinu, blizu ruku, mozes lako zameniti polaritet rotora kada ti treba kretanje u nazad.

Druga, dodatna prednost rastavljanja rotora je to sto (uz odredjenu upravljacku logiku) sa otkacenim rotorom mozes upotrebiti 12V punjac za dopunjavanje aku. u nuzdi, kada nisi blizu svog punjaca.

Posto onaj pominjani sinhroni buck, moze raditi kao veoma upravljiv boost, mozes se "dopuniti" i sa 12V akumulatora sa necijeg vozila.

Takodje i glavni rastavljac mozes izvesti jednim takvim, jevtinim, pouzdanim, i za velike struje namenjenim prikljuckom, koji se moze mehanicki zabraviti protiv slucajnog ispadanja.

Pozdrav!

Nije problem rikverc. Samo da ono ide. Makar izašao da guram kad treba nazad.

A sa obimom od 104cm (13 inča točak) i 1400 obrtaja, dobijem malo manje od 25kmh.
Jako su me zeznuli obrtaji. Mislio sam da je bar 2000. Sad moram ići ovako dok ne nabavim drugi motor. Ne pravi mi se smanjenje redukcije (remenice sa kajišima za ubrzavanje pre dif.)..

p.s. Gledam objašnjenja iz ranijih tema. Ti macolakg bi mogao pisati udžbenike za elektrotehniku :)



_{[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 13.12.2012. u 00:05 GMT+1]}

@ivan_srbwap

Moguce.

Bar se trudim da sto jednostavnije objasnim, a da ima dovoljno ozbiljnih elemenata pomocu kojih korisnik moze naci literaturu.

Namerno ubacujem puno kljucnih reci za pretrazivanje, a literature ima do mile volje po netu.
----------------------------------------------------------------------------------------

Rekoh malopre da taj motor tezi beskonacnom RPM kada je neopterecen.

Po ravnom terenu ce besprekidno ubzavati (sa opadajucom stopom ubrzanja), sve dok se ne uravnoteze obrtni moment motora u datom trenutku sa zbirom otpora svih trenja u napravi i aerodinamickim otporima vozila, a to ce se dogoditi pri znatno vecoj brzini od one koju si izracunao iz jednostavne relacije obim tocka-prenosni odnosi-rpm motora.

Dakle, taj jednostavan racun ne vazi, brzina moze biti znatno veca po ravnom terenu i (ili) sa vetrom u ledja.

Tu brzinu koju si izracunao ces imati kada ostvaris nominalni moment na vretenu motora (41Nm), a pri 1400RPM.

Ako ti je ukupna redukcija 3,6 imaces 1400/3,6=388RPM na tockovima. Obim tocka od 13 cola je 13*2,54*Pi=103,7cm.
388*103,7=40249cm/minut = 402,49m/minut * 60= 24,149 Km/h.

Teoretski obrtni moment na tockovima ce ti biti 147,6 Nm.

Radi poredjenja, Zastavina Florida 1.6L sa peugeot motorom od 95KS ima 136Nm@3500RPM motora, i masu praznog vozila sa punim rezervoarom od 1000Kg, tj. specificnu snagu od 0,095Ks/Kg, sto je ekvivalentno vozilu mase 1500Kg sa snagom od 142,5KS (otprilike Laguna turbodizel), i ubrzava kao "bolestan" .
http://www.zastava-automobili..../proizvodi/florida/tehspec.htm

Iz toga priozilazi da mozes ici na direktan pogon sa motora na tockove, i imao bi moment kao mozda fica ili yugo 45 (da ne trazim po literaturi).

Nadam se da negde nisam pogresio u racunanju (moguce je :-).

U sustini, konacnu brzinu bi ti odredila snaga motora, a rekao bih da to tvoje vozilo ima veoma mali koeficijent aerodinamickih otpora.

Ako se pozabavis smanjenjem otpora trenja (direktan pogon), i smanjenjem otpora tockova (sto uze gume), preostaje ti aerodinamicki otpor kao glavni limitirajuci faktor.

Pozdrav!

Pozdrav Kolegama.

Citat:
@ivan_srbwap

p.s. Gledam objašnjenja iz ranijih tema. Ti macolakg bi mogao pisati udžbenike za elektrotehniku :)

G. Macola je naš počasni Profesor Macola.
Predlažem moderatoru foruma da mu ispred nick-a dodeli prefiks Prof.

Knjigu (Knjige, bre) će napisati svakako.
Na ovom forumu je već sastavio stotinak strana vrhunskih tekstova.
----------------
Pitanje za g. Ivana.
A sa kim ćeš da se trkaš na 400 m brzinom od 25-40 km/h ?

Milan.

@milan_obr

Ne treba preterivati drugar.

Imam izvesne potencijale, ali ni na koji nacin ne zasluzujem tako visoko pocasno zvanje.

Najradije bih da ostanem obicni Macola. :-)

Pozdrav!

P.S.

To me oslobadja izuzetne odgovornosti koju svaki predavac mora imati :-)

@ivan_srbwap

Jeste van teme, ali pogledaj sta radi direktan prenos (kad ima viska snage :-)

http://www.youtube.com/watch?v=-VF0JwxQqcA

Primetices da na vozilu i ledjima ljudi iz ekipe pise "Optima".

Ovaj snimak moze kao izvrsnu reklamu upotrebiti Optima iz Modrice :-)

Pozz

@ivan_srbwap

Jeste van teme, ali pogledaj sta radi direktan prenos (kad ima viska snage :-)

http://www.youtube.com/watch?v=-VF0JwxQqcA

Primetices da na vozilu i ledjima ljudi iz ekipe pise "Optima".

Ovaj snimak moze kao izvrsnu reklamu upotrebiti Optima iz Modrice :-)

Pozz

P.S.

Moram da postavim i ovaj kratak klip: http://www.youtube.com/watch?v=cTMN_KobQF4

:-))))) To ne moze da se dozivi gledanjem snimka! Mora da se prisustvuje tome.

Izvinite zbog moje opsesije spravom.

Možda nisam bio najprecizniji. Trkanje je više plan za budućnost. Naravno, ne sa ovim motorom.
Od nečeg se mora krenuti da bi se došlo do sponzora, pa makar to bio ovaj krš od motora koji imam. Važno je da ide, zasad.
Svi koji su detaljnije videli konstrukciju, slažu se da ima veliki potencijal za prvorazrednu atrakciju.
Zna profesor koji "kostov" i koje baterije su potrebne da bi izašao na stazu ;)

Ivane samo naprijed.....

Bilo je suviše hladno ovih dana za rad. Danas sam spremio kalup za hladnjak.
Treba sutra ili prekosutra da ga izlijem i onda može dalje.

Gledao sam malo šta ima u ponudi od mosfeta i mislim da bi najbolji bio IRF3710

Moze, samo treba biti oprezan oko ovog:

"The TO-220 package is universally preferred for all
commercial-industrial applications at power dissipation
levels to approximately 50 watts. The low thermal
resistance and low package cost of the TO-220
contribute to its wide acceptance throughout the
industry."

Tu je (stoji da je skuplje) mozda pametnije staviti TO-247, osim ako ne napravis da ti nije potrebna izolacija prema hladnjaku.
Ako moras staviti izolaciju, onda ce ti to kuciste napraviti velikih problema zbog male kontaktne povrsine (trebace ti vise tranzistora).

Pozdrav!

Pa ja mislim da je izolacija tranzistora neophodna (kako drugacije a da ne bude mehanicki komplikovano?), spomenuo sam kapton traku, nemam predstavu koji je njen temp koeficient, ali kako drugi clanovi pisu (uglavnom po audio forumu) kazu da bolje provodi toplotu od liskuna.

Opciono, mogu da se nadju tranzistori sa izolovanim kucistem (koja je razlika u ceni?), ali isto ne znam dali je bolje takav tranzistor ili obican sa izolacijom + termo pasta.

Neka postavi neko info ako zna nesto oko ovoga, bilo bi korisno i za druge konstrukcije.

Onda samo IRFP260N
Type NMOS
Package TO247
VDSS max 200V
Maximum Drain current 50A
Maximum power dissipation 300W
On resistance 0.04Ω

Nije problem za par crvenih više, ako će biti bolje.

Evo i šta sam pripremio danas:

Moj stari je došao na ideju da napravim 12ougani kalup. Namestio sam dva i sa njima bi moglo da se galvanski razdvoje dve grupe. Stegao bi ih izolovanim šrafovima na razmaku kao na prvoj slici. Koliko sam razumeo konfiguraciju spajanja, to bi tako odgovaralo. Posle mi preostaje samo da izbrusim površine do idealno ravnog, a to nije problem.
Jedino što kalupi nisu tako veliki. Izdelio sam lim na 12 puta 26mm i tako je ispalo.
Ipak, aluminijuma imam puno i napraviću još jednu pogaču prečnika 150mm i debljine 60mm ili dve od po 30mm. Nije mi problem jer kad krene da se topi, onda samo sipam u nešto

Ovo za pocetak izgleda ok, samo nisam ukapirao kako ces to izolovano spojiti (u unutrasnjem delu, sa bakelitom/teflonom? a kako ces srafove izolovati + moras da ih upustis da bi imao ravne spoljnje strane za neki veci rebrasti hladnjak) a spoljne si predvideo za vece hladnjake?
Predpostavljam da si odustao od vodenog hladjenja.

Ovo kako sad stoji (bez dodatnih hladnjaka) moze da izdrzi neko kratko vreme (nekoliko minuta) ali kad se jednom zagreje to bez pola sata i vise ne moze da se ohladi.

Dodatno, vodi racuna da moras negde odvojiti mesto (a to je odprilike samo spoljnja strana "pogace") za opet neki teflon/bakelit za montazu negde na shasiju.

Meni to sve lici kao mehanicka komplikacija pa zato trazim odgovor na pitanje iz predhodne moje poruke o izolatorima za tranzistore sa kojim bi onda imao samo jedno telo (odprilike 2.5 - 3x duzine jednog). U tom smisli hajde da sacekamo odgovor nekog strucnog oko toga pa da vidis da li da lijes duze telo jer samo struju imas da "pogoris" vise nego sto ces da ustedis na nekoj ovde komponenti :)

U svakom slucaju moje misljenje je da se ipak ide na izolaciju sa kapton trakom (celo telo obmotas da ne bude posle frke da ti se prespoji neka nozica sa telom) a imas posle ranve spoljne stranice za dalje hladjenje + montaza na shasiju nije frka jer nemas potrebe za dalju izolaciju.

PS: Ja bih na to telo negde ostavio malo prostora za jedan mehanicki termo prekidac (70C), za svaki slucaj, koji iskljucuje ceo PWM driver ako se to pregreje. Ovo je obavezno jer na visokoj temperaturi hladnjaka rizikujes pregorevanje 24 MOS-FET tranzistora! Vec je pisano o tome, kako raste temperatura poluporovodnika, tako sve ove cifre oko struja/otpor brzo pocinju da klize u jednu stranu i PWM tehnicki gupi iskoriscenje tj krene da raste njegova temperatura. Kolika je ta energija kroz vreme, samo pogledaj koliki je motor i baterija koju prikljucujes na njega! To mora da se ohlado MNOGO dobro! Bez upotrebe vodenog hladjenja bice tesko, tako da bar ovaj osigurac na 70C obavezno da ide :)

PS2: Naparvi i jedan primerak debljine 110mm, mislim da je to isto dobra varijanta.


_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 17.12.2012. u 22:05 GMT+1]}

Nije mi problem izolacija. To ću lako rešiti.
Da, tako će biti.
Na spoljnim stranama ću namazati pastu i spojiti dodatne hladnjake.
A napraviću i rupe za vodeno ako kasnije rešim da ga dodam.

Lakše mi je sa mehanikom nego sa elektronikom, bez obzira koliko je volim

Ovako se kalio čelik

Evo i rezultat:
Onaj par levo su novi, nešto veći i dublji kalupi, koje sam predvideo za 14 tranzistora. Ne moraju doći 14, ali kablovi moraju nekuda ući, pa sam tako uradio da bi bilo mesta između.

Kao što vidite, dva nisu nalivena do gore. Imao sam tehničkih problema, a manjka vremena. Za taj poduhvat treba puno vremena, puno koksa, ali ni samo koks nije dovoljan, pa koristim nekakav poseban ugalj u prahu koji stvara još veću temperaturu. Problem je što nije dovoljno ugrejati lonac na temp. topljenja alu., nego mora znatno više jer je mala kontaktna površina između parčića i dna lonca. Uz to, klipovi od mog golfa TD se teže tope nego obični. Valjda zato što je TD
Videću da sutra istopim još jedan lonac, pa dopunim ove kalupe. Nadam se da će se stopiti jedno sa drugim.







_{[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 18.12.2012. u 19:13 GMT+1]}

@ivan_srbwap

Ha prijatelju, ti se bas ne salis!

Vidim da ti je masinstvo jaca strana, i mislim da ti ni malo nece biti komplikovano da izbusis par rupa za vodeno hladjenje, jer tako ces moci dugo i bezbedno da se vozis, a lako ce ti biti izvodjenje izolacije izmedju blokova.

Predlazem da to ovako uradis:

-busenje bloka (tvoje viseugaone prizme) izvrsis sa strane jedne baze, treba bar 4 slepe rupe (ili vise, a mora parni broj), na takav nacin da ti rupe budu "slepe", tj da ne izadju sa druge strane a da budu na 20-tak mm do druge baze prizme.

-onda poprecnim rupama, busenim sa strane stranica prizme, izvrsis premoscenja za po dve vertikalne rupe.

- u te premoscivacke otvore urezes navoj (colovni, AWG, konusni samozaptivajuci, uobicajen je kod vodoinstralacija), i na taj nacin stopujes premoscenja. Kada budes brusio bocne stranice, prebrusis i stopove (samo zapamtis gde su da ne bi u njih urezivao navoj za vezivanje mosfeta).

-sada imas prizmu na cijoj jednoj bazi imas 2 para (ili vise parova) rupa koje se protezu do dna prizme, i svaki par na dnu ima premoscenje. Prakticno samo na jednoj bazi imas dva ulazna i dva povratna otvora za vodu.

- isto napravis i sa drugom prizmom

- Kada ih okrenes tako da neizbusene baze budu jedna na drugoj, sa nekakvom izolacijom izmedju (poput pertinaksa ili vitroplasta debljine par mm), resio si problem malog rastojanja izmedju top i bottom grupe mosfeta, pri cemu ti svi prikljuci za vodu budu na slobodnim bazama. Izmedju blokova je sasvim lako izvesti premoscenje crevom.

Poduzna otpornost vode je dovoljno velika da ne moras uopste brinuti oko njene provodnosti i efekta elektrolize, a o tome ne moras ni razmisljati ako stavis destilisanu vodu ili antifriz.

Neku jevtinu elektricnu pumpicu (ili nekoliko onih za brisace, 4 na primer pa na red za 48V) nije problem naci, a jos manji problem izmenjivac iz grejne kutije keca ili yuga, ciji kapacitet razmene uopste nije naivan (par KW@85^C) .

E sad, mozes birati elektro ventilator ili usisnu stranu bugarskog elektromotora za opstrujavanje kroz izmenjivac.

Uvek usisavaj vazduh kroz izmenjivac jer se tako dobije znatno homogenije strujanje po celom preseku izmenjivaca.

Svakako da mozes opstrujavanje dobiti i samim kretanjem vozila (poput hladnjaka na automobilu), a cini mi se da sam i video fantasticna mesta za hladnjake ispred zadnjih tockova (ona slika za koju nas dvojica znamo).

Uz zapreminu tecnosti od nekoliko litara, imao bi izvrsnu autonomiju. verujem da bi ti se dodatni elektro ventilator ukljucivao samo na dugim uzbrdicama i pri maloj brzini kretanja, sve ostalo bi zavrsavalo samo kretanje automobila.

Sa npr. 5 litara destilisane vode, 5 * 4.186KJ/(Kg*K))= 20.9KJ/(Kg*K)= 20.9KWs/(Kg*C^), imao bi pri konstantnom unosu od 500W discipacije iz blokova (a ne verujem da ce biti vise) priblizno pola sata voznje do dostizanja temperature vode od +80^C, i to ako je uzeta spoljna pocetna temperatura od 40^C, i to bez ikakvog hladjenja vode.

Svakako, pri samom pokretanju vozila neces imati nikakvo strujanje vazduha kroz izmenjivac(e), ali vec posle nekoliko sekundi mozes racunati na neku brzinu kretanja vozila, gde verujem da ce strujanje vazduha biti dovoljno za tih 500-tinak W, a imas termicku inerciju od pola sata za slucaj kada moras dugo i sporo da se kreces.
Tih nekoliko kilograma svega nece bitno uticati na sveukupnu masu vozila, a na kraju mora se nesto i zrtvovati u cilju profi rada masine :-)

Samu pumpu za vodu mozes i drugacije resiti, dosta automobilskih pumpi je pokretano kajisem, pa se isto tako mogu spregnuti na tocak ili motor.

Kod automobila, hladnjak mora odneti nekoliko desetina do stotinak KW toplote napolje u prostor, tako da mozes otprilike zamisliti koliko nece biti problematicno tvojih 500+W. Tipican KKD starijih benzinskih motora poput stojadina ili yuga je reda velicine 20-22%, kod stojadina 40KW izadje na radilicu, sve ostalo se pretvara u toplotu i ode kroz izduv i kroz hladnjak, gde hladnjak preuzme bar trecinu te topote. Ako je 40KW 22%, mozes zamisliti koliko toga se baci u prostor okolo :-).

Verujem da si potpuno razumeo ideju za busenje blokova.

Pozdrav!

@ivan_srbwap

I daj mi tvoju adresu na PP da ti posaljem strujni transducer za koju stotinu ampera.

Evo, spremno za dalju obradu i bušenje
Najprostije mi je da probušim jednu rupu celom dužinom svake prizme kao što sam postavio ove cevčice na slici i to bude to. Svakako imam još 12 mesta za mosfete.
Mada mogu i razne druge kombinacije. Inače, težina jedne prizme je ispala oko 1,6kg.
Treba sutra nekako da izbrusim tih 14 polja na svakoj i onda je spremno za bušenje.

evo ovdje imate svakakvih projekata elektroautomobila, ovaj amer je preradio Yugu: http://evalbum.com/762

Nije baš čudo geometrije, ali nije moglo bolje na improvizovanoj glodalici. Stranice ću finiširati finom šmirglom na staklu. Širina odgovara za tranzistore svih kućišta. Manji (TO220) mogu stati i po dva na jednoj stranici. Takvih bi moglo stati do 48 komada ako zatreba.
Predstoji mi bušenje rupa za vodu, rupa za spajanje oba dela preko izolatora i krojenje bakarnog lima.

@ivan_srbwap

Evo pre par trenutaka se vratih iz B.Baste. Mozemo nastaviti temu...

Super si odlio aluminijum. Ne sumnjam da ces ispravno smisliti medjusobnu vezu oba odlivka tako da budu izolovani medjusobno.

Ta izolovana kombinacija sa vodenim hladjenjem ti daje pravo i na koriscenje TO-220 kucista (sa vecim brojem mosfeta), ako ti je to ekonomski opravdanije. Direktan kontakt sa hadnjakom ce omoguciti odlicno hladjenje bilo koje vrste kucista, i olaksati ti zivot oko montaze te kolicine.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Dakle da potvrdimo konacnu koncepciju:

- promena smera kretanja pomocu zamene mesta kablovima rotora (posto je vozilo prilicno lagano pa se moze pogurati po potrebi, a u tezem slucaju zamene se mesta kablovima rotora).

- Prikljucenje rotora konektorima koje koriste aparati za zavarivanje (lako su nabavljivi u prodavnicama zavarivacke opreme, nisu skupi, veoma su pouzdani, dimenzionisani za struje koje su ti potrebne)

- treci prikljucak sa takvim konektorom, kojim mozes rastaviti akumulatore od svega ostalog (sva tri konektora treba ta ti budu blizu zbog rukovanja i bezbednosti)

- sinhroni buck, koji ce ti obezbediti maksimalan KKD u svim rezimima
- kontrola napona i zabrana rada kod niskog napona aku. sa "premoscenjem" za stizanje do punjaca
- automatska kontrola punjenja aku.
- mogucnost punjenja iz tudjeg aku. ili 12V punjaca, ako na terenu ostanes "prazan"
- dugmence za blokadu rada
- pomocni pretvarac za 12V, za signalizaciju (po potrebi)
- napon je (cini mi se da si tako rekao) 72VDC
- motor je (otkrili smo) 6KW, 48VDC, 1500RPM
---------------------------------------------------------------------------
Potvrdi mi ove navode, ili ispravi ako gresim, pa cemo nastaviti dalje.
Reci mi jos konacan spisak aku. ( kapacitet, i tip, mada pretpostavljam da je PB za autoindustriju)

Pozdrav!

@ivan_srbwap

Ako smem da pitam i ako nije tajna, zbog čega praviš taj elektroautomobil? Iz hobija, radi nekog takmičenja (u smislu inovacije ili trka), za svoje potrebe ili kao prototip za kasniju serijsku proizvodnju ili...?

Tako je macolakg, do zadnje reči. Akumulatori će biti olovni od oko 90Ah 6 komada. Nešto poput Exide GEL ES950 12V 85Ah ili E-nex XDC31MF 12V 100Ah ili Baterija CTM CTL 100-12 12V 100Ah ili najbolje Trojan 24TMX 12V 85Ah Samo da ne moram previše da pazim na preduboko pražnjenje i da mogu dati adekvatnu struju.

Nešto malo sam već pričao o svrsi. Konstrukcija je univerzalna, tako da su sve namene moguće. Od odlaska u prodavnicu (paziti - visina od zemlje oko 5cm), pa do izlaska na stazu na 400m. Samo za ovo drugo naravno, potrebna je skroz nova pogonska grupa, a to košta. Zato prvo idem na sasvim skromanu varijantu el. pogona. Lako je posle ubaciti bilo šta drugo. Nije tajna ni da je delom do lične promocije, pa gde me projekat odvede.. Naravno, neće biti izostavljeni ni svi oni koji su mi na bilo koji način pomogli. Oko toga ću se dogovoriti sa svima kada na proleće/leto bude gotovo.


_{[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 26.12.2012. u 18:06 GMT+1]}

Da li bi moglo tako?

Ideja mi je da napravim dve rupe koje će se susresti pred kraj, ali da ne izbiju napolje sa druge strane.
Izađe da bi ukupna dužina tog tunela bila 18cm, a prečnik 10mm. Da li je to dovoljno unutrašnje površine za protok vode?

Radeći na ovome, došao sam na još jednu alternativnu (suvu) ideju.
Pošto mi je gornja i donja strana skoro idealno izravnata, da li mogu zašrafiti dva hladnjaha sa kulerima od procesora? Oni odnose oko 100W toplote, što i nije nešto, ali bi bilo vrlo elegantno. Druga varijanta je da namažem pastom i spojim po jedan veći bakarni lim na obe izravnate površine. Onda bi na te limove stalo po 4 takva hladnjaka sa kulerima. Ukupno 800W hlađenja, ako zanemarimo nešto prelaznih gubitaka.

No, sa vodom pravim svakako. Ovo dugo je samo alternativno rešenje.

@ivan_srbwap

Sto vecu dodirnu povrsinu kanala za vodu imas, imaces bolju razmenu izmedju aluminijuma i vode.

Na primer, u alu bloku imam kanal fi 12, duzine 540mm, sa protokom vode od 54l/h, ulaznom temperaturom vode od 15^C.
Temperatura bloka mi je oko 36^C sa konstantnim unosom od 1200W ciste termogene snage u blok. Gabariti bloka igraju manju ulogu u odvodjenju.
Od veceg znacaja je manja debljina zida izmedju vodenog kanala i samih tranzistora, kao i unutrasnja povrsina kanala.

Sa 6KW emitovane snage u motor (konstantno, sto je najgori moguci slucaj), uz pretpostavku KKD od 80%, ti bi takodje imao oko 1200W discipacije (2 x 600). Ovo je Hickokov slucaj, tj. najgori moguci scenario.

Sa duzinom kanala od 270mm fi 12mm po bloku, imao bi slican delta_t kao kod onog mog malopre pominjanog bloka. Kod mene je delta_t mali (21^C), a ti mozes sebi dozvoliti delta_t od 40^C (40-80^C), sto omogucava prilicno kraci kanal, tj skoro upola kraci.
Nisam termodinamicar, i to je mnogo zahtevnije od ovih jednostavnih pretpostavki koje pisem, ali ce dobro raditi uz malo preterivanja za svaki slucaj.

Imas sada neke orijentacione velicine iz prakse, pa ce ti biti lakse za pravljenje.

U svakom slucaju, ako se obezbedis viskom hladjenja, neces pogresiti...

Suva ideja sa 4 hladnjaka za procesor (po bloku), bi mozda mogla proci (ako ne bude onog Hickok scenarija opterecenja i KKD).

Pozdrav!

Ivane a da si pre nalijevanja aluminija u kalup unutar stavio unaprijed spremljneu predgrijau zeljeznu cijev smotanu u spiralu? I vani bi imao samo dva izvoda...

@zica49

Odlicna ideja!

Bolje bi bilo da je cev bakarna (bakar se topi na 1080^C, dok aluminijum na oko 660^C), pa je moguce izvesti nesto takvo.

Jedino je pitanje kako bi se cev (u oba slucaja, gvozdje/bakar) ponasala zbog brze oksidacije pri temperaturi livenja aluminijuma.
Moguce je da se napravi oksidni sloj koji ce jako umanjiti termicku provodljivost.

To treba ispitati.


Pozdrav!

Mislio sam i na to, ali ne bi bilo jednostavno. Da bi kasnije mogao nešto spojiti na cevi, krajevi bi morali dosta viriti napolje. Onda bi mi smetale za obradu i ravnanje ostalih površina.
Dodatni problem je što bi takva bakarna cev ubačena u kalup vrlo brzo ohladila istopljen alu. Toliko brzo da bi lako nastale šupljine ispod i oko cevi.
Probaću neki drugi put.

Na kraju krajeva, nikakav problem nije potopiti u trafo ulje ceo komplet. Vrlo jednostavno i efikasno.

@ivan_srbwap

Do 100^C moze posluziti obican pertolej (kerozin za osvetljenje). Bezbedan je za upotrebu do 150^C, Takodje ima izvrsne izolacione osobine (ne bas kao trafo ulje, ali ne mnogo losije).

Ekoloski je bezbedniji, jer je pitanje na kakvo trafo ulje ces naleteti.

Ako je "piralen", ima fatalne posledice po organizam (nije za salu, izgubio sam par prijatelja koji su bili u vecem kontaktu sa tim).

Pozdrav!

Ideja mi je sinula jer sam nead ljetos morao napraviti jedan prelaz za mikrotalasni link,ono na uredjaju pravougaoni a na valovodu okrugao.Nemogucnost da to uradi CNC jer nijedan alat ne p0stoji od 0,5 mm pa mi je kolega napravio negativ.Od celika oblik praznog prostora i to u ljevaonici tip predgrijao acetilenskim aparatom do usijanja i zalio aluminijom(istopio klipove od golfa). I ja sam mislio da ce koeficijent skupljanja biti neravnomjeran ali prava muka dok smo van izvukli taj celik.Ono morali ga zavariti za radni stol i sa dvje ogromne poluge sa dvije starne(a samo duzina 50mm a precnik 12 i na jednoj strani uklinjen i sveden na pravougaono),.Mislim da bi to sa bakrenom cijevi bilo isto izvodino mozda cak i bolje.
I ne treba da vire cijevi ono bitan ti je otvor poslije urezes navoje i odatle nastavke za sistem hladjenja.

@ivan_srbwap

Lepo...

Sutra ili u ponedeljak ti saljem LEM-ov strujni transducer HASS 200-S, pa za koji dan i shemu pojacavaca za njega za kog ces praviti pcb. Pojacavac treba da bude blizu transducera jer je on sa naponskim izlazom.

Oprezno kada ga budes dobio, elektrostaticki je osetljiv, i nemoj bez potrebe skidati provodni sundjer sa konektora.
Skinuces ga tek kada budes stavljao konektor.

http://www.lem.com/hq/en/compo...isplaymodel/id,64.71.44.000.0/

Pozdrav!

Radovi na ovom delu posla su pri kraju
Razmak između blokova je 20mm i mislim da će tako biti mesta i za nešto elektronike između. Dužina nogica mosfeta je 14mm, tako da sve paše, odnosno obe strane će moći lepo da se zaleme na lim.

Ostaje mi još izbor
IRF3710 (25 komada) je samo 1350din
IRFP260N (25 komada) je 3000din

Da li uzeti ove jeftinije i da li uzeti više od 25 komada tih?
Ili IRFP260N koji je u većem kućištu, radi do 200V, a struja samo neznatno manja (50 umesto 57A)

Ili možda neki treći mosfet?
Meni je svejedno, pošto je cena od oko 3000din sasvim ok.

Zadovoljice IRF3710.

Bez izolatora ispod moze se izvuci maksimum iz TO-220.

Sam sistem vezivanja garantuje najbolju mogucu simetriju struja i L_source, pa ce to raditi dobro i pouzdano.

LEM nisam stigao da ti posaljem.
Stalno sam u nekoj jurnjavi.
Bice ovih dana.

Pozz

Nije problem za to. Ima vremena.

Naručiću onda bar tridesetak IRF3710, samo da mi stigne još novčanica. Pre neko veče sam dobio saobraćajnu "čestitku", pa sad moram to da platim od para ostavljenih za kontroler. Bedak..

I testirano na provodnost.
Šrafovi su od 8mm i na njih sam navukao plastično crevo, tako da fino prolaze kroz sve uzduž i nigde ne može doći do kontakta. Napravio sam plastične platne, gumene platne i sve stegao metalnim platnama. Možda ću napraviti i nekakav ram od tankih cevi i u njega ubaciti sve zajedno, čisto radi dodatne mehaničke čvrstoće.

Vrlo sam zadovoljan kako je ispalo i nadam se da ću uskoro naručiti tranzistore, pa će početi zabavniji deo :)

Juče su mi stigli mosfeti. Čekao sam ih dobrih dvadeset dana.

Večeras bih iskrojio prstenove, pa imam pitanje u vezi sa tim. Koliko široki bi trebali da budu?
Bakarni lim koji imam je deblije svega oko 0,6mm.
Gledajući šemu vidim da od svakog mosfeta ide posebna žica do rotora. Pretpostavljam da je time prsten rasterećen od velikih struja i da je tu samo zbog stabilnosti na oscilacije.
Odgovaralo bi mi da su široki do 10mm.

U pravu si.

Pojedinacne zice rasterecuju prsten i znacajno smanjuju induktivitet voda ka motoru, ujedno ti daju dobru savitljivost tih vodova, kao i laku nabavljivost.

Prsten pomaze u ujednacavanju tranzicionih pojava u mosfetima, i ujedno znacajno poboljsava hladjenje nozica mosfeta koje je potrebno pri tim strujama.

Za prstenove ce biti dovoljno 10mm.

Kada se malo rasteretim od obaveza, nastavicu ovo i ono sa @LM741.

Pozz

Zaboravih da pitam.. 47R i 1R su od koliko vati?
I koji kondezatori idu? Treba da naručim njih i pastu. Možda još nešto?
Ostatak ću kad kompletiram izlazni deo.

Posle više od tri godine...

Sastavljam polako..

p.s. Malo mi je čudno da već dva dana niko na ES-u ne komentariše nastavak pravljenje replike F1 i elektronike za nju.

Ivane, jesi li napravio kontroler ?