@aca.jevtic94

Evo ti jedan pdf da se zanimas....

Pozz

P.S.

Umalo da zaboravim jos jedan bitan pdf.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.03.2013. u 00:47 GMT+1]}

He he pa nije vam ovo zeljoteka :D
Macola,hvala na literaturi.

Ovo ispade samoosilujuci flyback grubo receno bez trafoa.Bravo Aco

To i jeste. Trafo moze imati i vazdusno jezgro.

Konkretno, ovaj spoj je bloking oscilator kome je pauza skracena na dovoljnu meru.

Pozz

Pa, ta literatura ti je sam pocetak, da "pohvatas" uzajamne zavisnosti i vidis drugaciji nacin vezivanja/pobude oscilatornog kola.

Takodje ce ti PLL biti neophodna komponenta u takvoj napravi, kao i neki nacin automatskog regulisanja amplitude.

Jednostavno, sprava se mora sama prilagoditi predmetu stavljenom u kalem.

Evo ti link za jedan veoma lepo obradjen amaterski tutorijal, obradjen na skoro profi nivou, i vise nego dovoljan za pocetak...

(Kao da ga je Papak01 sastavio, tako temeljno)

Autor ovog, kada je ovo pisao bio je pocetnik u toj oblasti, ali sa impozantnim znanjem oko SMPS.

Voli da postavlja mnogo fotki poput tebe, ali potpuno svrsishodno.

Odavde takodje mozes nauciti kako da rasclanis bitne od nebitnih fotografija.

http://www.mindchallenger.com/inductionheater/index.html


Pozz

@aca.jevtic94

Ne mora postojati transformator. Moze se oscilatorno kolo prilagoditi LLC metodom (vidi pdf).

Na shemi je V1 half bridge napajan sa 560VDC, R1 je preslikani otpor predmeta unesenog u kalem.

Rezultati simulatora su jednaki realnim rezultatima.

Oscilogram V(n001) je oscilogram izlaza idealizovanog half bridge, oscilogram V(n003) je napon na oscilatornom kolu (na C1), IC1 je struja kroz C1, dok je IC2 struja kroz sprezni C2 (odnosno izlazna struja half bridge).

Ono sto ce ti biti korisno su odnosi faza i amplituda pojedinacnih velicina.

Sprava je radila u praksi, razvijala 13,6KW, imala ZVS osobinu.

Sam half brige i njegova pobuda/upravljanje su za sada nebitni. To je klasika koja se moze izvesti na bezbroj nacina.

Bitno je savladati odnose u energetskom delu, i za pocetak eksperimentisati sa malim niskonaponskim modelima.

Primetices da kroz oscilatorno kolo cirkulise neverovatna snaga, oko 78KW RMS !!!

To je stvarno tako, i elementi oscilatornog kola moraju biti sposobni da izdrze to, i moraju se forsirano hladiti.

Pozz

P.S.

Za malo da zaboravim nesto od veoma velike vaznosti:

Kada bi se uklonio predmet iz kalema L1, preslikani R1 bi tezio nuli a naponi i struje na L1 C1 beskonacnim velicinama.

Stoga je neophodna povratna veza koja ce kontrolisati amplitude na L1 C1 u zavisnosti od onog sto je stavljeno u kalem L1.

Kada nema niceg u kalemu, snaga koju treba da posalje HB je veoma mala (u praksi je bila jedva 200-300W) da bi se imale pune amplitude od 400VAC i 400AAC na elementima L1 i C1.

Snagom HB se moze upravljati na razne nacine, od promene napona napajanja (najelasticnija metoda, ali i najskuplja, zahteva dodatni buck ispred), pa do PWM (jevtina metoda, ali "za kaznu" povlaci gubljenje ZVS osobine kod manjih snaga).

Sa full bridge se pravi najoptimalniji kompromis izmedju regulacije snage i odrzavanja ZVS, pomocu PSM upravljanja.

Eto, imas sve najbitnije stvarcice za izucavanje pa navali.

P.P.S

Kod frekvencija iznad 100KHz, rastavni HF transformator ne mora imati jezgro, vec samo majstorstvom motanja obezbediti cvrstu spregu.

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.03.2013. u 16:36 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.03.2013. u 16:39 GMT+1]</sub>

Sto je dobar ovaj tutorial sa zadnjeg linka ...
Ja se nesto slicno igram samo za 100x vecu ucestanost i mnogo puta manju snagu :)
http://www.elitesecurity.org/t...eznog-antenskog-HF-analizatora

Mozda mu je prva ljubav bila fotografija a kasnije profuro sa elektronikom.

Aco sve tvoje fotografije do sada za vecinu na forumu nemaju nikakvu vrednost,veruj mi.Bolje okaci konkretno shemu i jednu fotku gde se sve bolje vidi ovako nista.Ovi tvoji 3D prototipovi su samo tebi razumljivi. Ovo kazem dobronamerno!

Evo malo veceg poboljsanja,talasni oblik je mnogo bolji,a i snaga se povecala:

@yt1nvs
Pa te fotografije i ne treba da imaju neku vrednost,sema se vidi,bitno je videti da radi,da ne bude da lupam bezveze.Ako ne razumes sliku,imas semu,uradi pcb kako ti volja,meni je ovako ok.
@macolakg
Da li bi mogao da mi predlozis nekoliko primera,da imam sto bolji drive za tranzistor i da se manje greje,a da ostane "flyback"?
Na ovom mom se trosi struja i kada nema predmeta (manje trosi sa predmetom).

He he ,pokusacu da napravim jacu verziju,ali ne u flyback topologiji.

_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 10.03.2013. u 15:13 GMT+1]}

moze li indukcioni grejac da greje aluminijum ? ili samo metale sa magnetnim svojstvima ?

Moze sve provodne materijale (ukljucujuci i tecnosti) samo je razlicita otpornost zagrevanog predmeta.

Zbog toga je neophodno prilagoditi rezonantno kolo.

Kod feromagnetnih materijala (npr. gvozdje, celik) zagrevanje je na pocetku znatno snaznije zbog histereznih gubitaka, i to se dogadja do oko 780^C, tj. do Kiri temperature.

Iznad tih temperatura preostaju samo Dzulovi gubici, sto za obojene materijale vazi od samog pocetka zagrevanja.

Ukoliko se predvidi tip zagrevanog materijala, moze se prilagoditi izlazna impendansa tako da bude podjednako efikasno kao i kod gvozdja.

Inace, inducionim putem se zagrevaju i lonci od grafita sa ciljem topljenja materijala.

U nekoj meri mogu i provodne tecnosti, ali je veoma neefikasno zbog prevelike otpornosti.

Pozz

Eee evo sada neceg jaceg,a jednostavnog,i efikasnijeg.Nadam se da sada nema previse slika :D
Sam se prilagodjava,a radi u ZVS,tako da su fetovi hladni.U praznom hodu vuce 20W a sa predmetom 130W.Prva sema je za 12V a druga je za veci napon.






_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 12.03.2013. u 21:49 GMT+1]}

@aca.jevtic94

Sam kalem treba namotati tako da je 2 x npr. 4 navoja namotano kao jedan namotaj od 4 navoja sa duplom zicom, pa im krajeve vezati za push pull. Prakticno se obe polovine kalema ucesljavaju medjusobno.

Tako ces imati bolju efikasnost i manje neprijatnih pojava na mosfetima (tvrdja sprega polovina kalema).

Ne bi bilo lose staviti zenerice od 12V paralelno gejtovima.

Zica zavojnice bi trebalo da bude znatno deblja.

Pozz

Inace, puno ti je bolje ovo sa slikama. Svako ko bude zeleo da ih pogleda lako ce ih otvoriti...

Ok,hvala za uputstva,zenerice sam i mislio da stavim.Kada sam stavio jedan kond od 330n nogica mu se zapalila :)

@aca.jevtic94

Evo jos neke literature:


Integrisanu magnetnu strukturu iz dokumenta ID204 mozes namotati na jednoj polovini C jezgra za visokonaponski trafo od TV.

Namotas svaki na vertikalni stub (svaki na svoj stub radi namerno lose sprege).

Bitno je da ima nekoliko puta vecu induktivnost od radnog kalema i da ne savljas drugu polovinu jezgra jer je tako procep najveci (ne vodis racuna o dc komponenti).

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 12.03.2013. u 22:47 GMT+1]}

hvala na odgovoru, pretpostavio sam da moze, a imam ideju da napravim indukcionu grejalicu na 12V, predmet zagrevanja bi bio poveci hladnjak sa ventilatorom koji ne bi bio u kalemu vec bi toplotu dobijao od aluminijumske sipke koja bi bila u kalemu, a aluminijum bi koristio jer najbrze prima i predaje toplotu okolini.

nije losa ideja ni za centralno grejanje na struju, umesto jednog jakog protocnog bojlera ili kotla, mozemo staviti nekoliko kalemova na par mesta oko cevi od gvozdja, bakra itd...

S' tim da je klasicno grejanje i dalje jeftinije od ovog!

Klasicni grejaci za vodu su jedine sprave kod kojih je discipacija krajnje pozeljna :) Tu se 100% ulozene energije pretvori u toplotu :)

Sve ostale kombinacije grejem-ovo-da-bi-grejao-ono ne mogu tu efikasnost da postignu! Da ne pricam o gubicima na inverteru, diodama, itd ...

pa da ali zar se disipacija na elementima takodje ne oslobadja u grejani prostor putem vazduha ?

drugo, recimo lakse je napraviti indukciono grejanje na 12VDC nego naci valjan grejac na 12VDC...

mada napravio sam vrlo uspesnu i efikasnu grejalicu od pretvaraca napona koji sam pravio i opisao u prethodnim temama samo sam povezao namotaje trafoa u sourse umesto u drain mosfeta i eto grejalice :)

Moze se napraviti i mini nuklearni reaktor :-)

Koja je svrha komplikacije kada je jednostavnije staviti parce cekasa, kantala, grafita?

Npr. ono oko vode u sistemu centralnog grejanja:

Treba ti 4186W snage za porast od 1^C/sek za kilogram vode (vazi od 0-100^C), pa grejao je ti laserom, nuklearnim reaktorom, grejacem ili bilo cim drugim.

Okreni-obrni, ista ti snaga treba.

Ne moze se tu nista zaobici.

Indukciono zagrevanje ima smisla jedino tamo gde je potrebno koncentrisati veliku snagu na mali prostor, eventualno moze imati smisla za beskontaktno zagrevanje neceg metalnog kroz izolator (naprimer nesto sto se nalazi u vakuumiranoj keramickoj posudi ili sl...).

Onda komplikovanost ima svrhu.

Pozdrav!

da samo kod cekasa i slicnih grejaca moras ostvariti kontakt sa vodom da bi je grejao, znaci automatski si povecao rizik od direktnog kontakta vode sa strujom,

a svi dobro znamo koliko traju grejaci u nasoj vodi :)

drugo, grejac je izolovan i toplota se prenosi prvo na izolator pa na vodu , a u slucaju induktivnog grejanja moze se izolovati parce metalne cevi na kojoj je kalem i kroz koju direktno protice voda ili se u plasticnu cev moze ubaciti parce gvozdja ili bolje nekog ne rdjajuceg metala a oko cevi kalem,

i tu imamo efikasniju situaciju, tj ta cev ili metal u plasticnoj cevi je u direktnom kontaktu sa vodom, tako da sva toplota prelazi na vodu,
i to daleko brze nego kod redovnog grejaca jer se obican grejac tromije greje od indukcionog, drugo , postoji laka mogucnost ugradnje vise grejaca na istu cev bez rastavljanja sistema, samo se namota izolacija i kalem na cev :)...

naravno kod svega postoje prednosti i mane, ovo sto ja pisem je samo ideja za koju iznosim prednosti u odnosu na obican grejac.

da ne pominjem mogucnost daleko vece trajnosti indukcionog grejaca u odnosu na obican...

Da,kako tranzistori rade u ZVS,a ne hard switching,trebalo bi da traju duze,jedino treba izabrati napon,koji mora biti 4 puta veci od napona napajanja.Ja sam takodje probao ZVS,direktno na 220V sa IGBT,u praznom hodu 200W,pri opterecenju 2-3kW.Igbt su od 1200V,a potreban je mali kontrolni napon od 12-15V.Sema je veoma prosta ali ne bih mogao da je postavljam na forum,jer zelim nesto da zadrzim za sebe.Na 12v akumulatoru onaj mali zvs sa irfz48 ugreje ekser za sekund,a vuce cca 20A za to vreme dok ne ugreje,a kasnije,kada se predmet ugreje,vuce oko 1A.Takodje sam njim grejao neku konzervu,tako da moze u njoj da se kuva kafa

He,he jeste,znao sam da ce biti cudna reakcija :)
Evo slican malo komlikovaniji,samo nije ind. grejac:

Ozon nije bas zdrav...

Aco, ozon je po organizam "dobar" kol'ko i ugljenmonoksid, samo još "bolji", bolje oksidiše pošto je nestabilan i razlaže se na O₂+O u dodiru sa mnogim supstancama. Vezuju se ( i O₃ i CO) se za hemoglobin isto kao i O₂ jedino što ćelije nemaju blagog pojma kako da ih iskoriste i ugušiš se samo tako (k'o da si dis'o pod vodom)

A otkad indukcioni grejac proizvodi ozon???
Za VN znam ali za grejac nisam siguran.

Ovi klipovi sa strujnim lukovima su proizvodjaci ozona...
Znam tipa koji sterilise prostoriju pre nego pocne puniti onim vrecama za uzgoj gljiva sa nekom cudnom napravom koja ima strujni luk od nekoliko centimetara.Kaze bolje od germicidne UV lampe ozon udje tamo gdje svjetlo ne moze...

pitam se samo da li je tesla bio imun na ozon ili je disao ozon mesto kiseonika :D kad popali one silne kugle pa napravi lukove od par metara u prostoriji ili sedi usred sobe koja je presarana strujnim lukovima.

Ljudi cesto dolaze u zabunu.

Korona proizvodi ozon (ono sto prethodi varnici). Varnica ga ne proizvodi.

Pozz

Tako je macola,u pravu si,ozon proizvodi "ono plavo" sto izbija iz kabla pre nego sto pocne varnica.Klipovi nisu moji,to je jedan lik radio.
Ovaj zvs na 12v je zakon,greje sraf M10,za par sekundi kada ide preko akumulatora,ali zato vuce i do 30A dok ne ugreje.U praznom hodu vuce 1A,sto je veci rezonatni kond,vise vuce struje ali i brze greje jer je veca snaga.Moze u autu kao upalaljac da sluzi

da , ono plavo pravi ozon, korona, a sta smatrate pod varnicom, ono zuto ili belo ? :) malo sale nije na odmet


ozon se javlja oko korone pri samoj jonizaciji vazduha , pre i posle ne, znaci samo u trenutku tik pre preskakanja varnice kad je najveca razlika potencijala tj najveci naboj/naelektrisanje.

Pa Tesla i nije bio sasvim okej cijelo vrijeme bio polu napusen...valjda od ozona.
Il je one slike obradjivao u photoshop-u..

Sve ovo je fantasticna tema za "igranje".

Sama rezonansa je stvarno carobna pojava na ovom belom svetu (nebitno da li je elektricna, mehanicka, opticka ili na nuklearnom nivou).

Otkrivena je mnooogo davno, a jos uvek se intenzivno istrazuje sirom sveta.

Taman pomislimo da smo sve otkrili, kad ono opet rezonansa stupa na scenu :-).

Evo na primer: u poslednjih pola veka je napravljeno na milione resenja za efikasni i jos efikasniji SMPS, ali su poslednjih godina u vodecoj poziciji bas rezonantni pretvaraci.
A znalo se za njih jos na samom pocetku, samo je pojavom modernih poluprovodnika snage sa visokim performansama omogucena ponovna i veoma efikasna primena rezonanse.

Vredi posvetiti vreme tim pojavama. Ima tu jos uvek neverovatnog prostora za istrazivanje...

Cudesno velika snaga moze cirkulisati u nekom rezonantnom sistemu. Obicno se ka potrosacu usmerava relativno mali deo cirkulisuce energije. Na primer, kod tipicnih sistema indukcionih zagrevanja odnos cirkulisuce (reaktivne) snage i upotrebljene (aktivne) snage je reda 15-50 : 1.

Kod peci od 5KW korisne snage poslate u zagrevani predmet, u LC kolu cirkulise oko 90KW tipicno.

Kao i primer peci za topljenje snage 160KW. U njenom LC sve vreme cirkulise oko 5,4MW !!!

Nazirem jos jedan buduci vid istrazivanja rezonanse: Iskoristiti malom snagom nagomilanu energiju u LC kao mocan potencijal za udarne pojave (struja/napon/magnetno polje). LC kolu se moze, sinhronizovanim delovanjem, u jednom polutalasu oduzeti sva akumulirana snaga, sto je slicno udaru groma, gde je ukupna energija nistavna a snaga neverovatna.
Stoji da se u raznim oblastima to vec odavno koristi, ali sam mislenja da tome tek dolazi vreme potpune upotrebe...
Mislim da ce to naci dodatnog prostora u nuklearnoj fizici buducnosti.
---------------------------------------







_{[Ovu poruku je menjao guja011 dana 12.04.2013. u 10:49 GMT+1]}

Ravno 15min sam se valjao od smeha po podu.... Hahahahahah reaktor. Samo jedna mala, beznacajna ispravka, toplotni kapacitet nije konstanta vec je slozena funkcija temperature. Data vrednos od 4,168J/gC vazi u opsegu od 10C izmedju (ako se ne varam) 25-35C. Ovo nema tehnickog znacaja u opsegu od 0-100C, ali 4 godisnje zlostavljanje termodinamikom koje sam preziveo na fakultetu ostavilo je traga... :D

@Papak01

Znam za to Papak, ali u rasponu od 0-100 nije od nekog znacaja za ovakvo razmatranje :-).

Bojim se da korisnicima ne preopteretim vijuge sa eventualnim stetnim posledicama :-)

Pozz

ok, meni je palo na pamet kao sto rekoh mnogo primena a upravo mi je sinula ideja, ovo ce odlicno da posluzi kao grejac za topljenje srebra i srebrne zice u indukciono/ultrazvucnoj lemilici koja ce sluziti kao glava za iscrtavanje veza na stampanoj plocici na cnc masini... samo jos da nadjem od kog materijala da napravim malo kazance za topljenje srebra a da izdrzava preko 1000 stepeni :) naravno planiram da sve ultra dobro izolujem toplotno da se sve sto pre zagreje. a i da ne utice na ultrazvucnu kapsulu koja ce vibrirati glavu na ultrazvucnim frekvencijama..

naravno ubacio bih neki termopar da pratim temperaturu i regulisem grejac da se stvar ne pregreje...

To je vec prava primena takve naprave.

Za topljenje obojenih metala mozes kupiti grafitno keramicki lonac raznih gabarita (vec ga koriste zlatari bas za indukcione peci).
Postoje i takvi lonci sa otvorom na dnu, za vakuumsko livenje.

Postoje i lonci sa rupom za tungsten-renijum termopar (tesko da ce drugi izdrzati ind. pec).
U krajnjem slucaju mozes koristiti i Ni-CrNi (K tip) ali pri >1000^C mu je kratak zivotni vek, a moze do max. 1250^C.

Eto ti jedne polazne info, pomocu koje mozes traziti dalje.

Pozz

hvala na imformaciji , bas mi pala na pamet neka keramicka posuda, sad samo da vidim hoce li to izdrzati ultrazvucne vibracije, nasao sam podatak da se srebro topi na 900+ stepeni celzijusa a na 800+ vec pocinju jaka isparenja ugljen monoksida koja treba izbeci, srebro kljuca tek na 2000+ stepeni , znaci ja treba da zagrejem to na 1500 stepeni da bi bilo u lepom tecnom stanju , pitanje je samo na koji materijal stampati i kakvom diznom a da se to ne raspadne, rastopi ili slicno na tim temperaturama, tesko da ce to pertinaks izdrzati pa trazim i neku varijantu legure srebra i jos necega u obliku zice koja ima tacku topljenja na oko 500-600 stepeni sto je vec prihvatljivije, znaci cilj je da veze imaju dobru provodnost i da su postojane pri lemljenju na 300-400 stepeni celzijusa, pa mi je palo na pamet da pojednostavim stvar i da u pricu ubacim neko tecno srebro ali ne znam sa cim se to rastvara, kako se susi i povrh svega kolika mu je elektricna provodnost ali svakako bi bilo zanimljivo izbaciti iz price zagrevanje na 1000+ stepeni :)

Nisam nikada nit procitao negdje nit cuo da bi se stampana ploca radila tehnikom "ekstremno toplog printanja".
Materijal koji bi prezivio istopljeno srebro ili slicno je keramika, neki od teflonskih laminata i najvjerovatnije roger laminati.
Ali sve to je kako kolega Kecman ima mjernu jedinicu za to....skupo ko bubreg...
Tehnologija je sama po sebi zahtijevna i preskupa pa najvjerovatnije se i ne koristi(mada je izvodiva sto da ne).
Postoji cijela paleta srebrenih preparata za hladni nanos(dobro vodljivih),ali ni oni nisu kao tehnologija izrade PCB-a.
Jedino sto znam za tehnologiju galvanizacije srebrom na keramici ili rogeru ali za frekvencije iznad 10GHz ali to je jako skupo,bas skupo...

ja sam u ovoj temi samo zato sto me zanima zasto MW pecnica ne zagreva metale, i kako da se prepravi da ih zagreva, brijem da je do frekvencije, a sad drug ____ ima rec :D Srdacan pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao guja011 dana 12.04.2013. u 10:58 GMT+1]}

@Dalibor81

MW rerna zagreva samo molekule vode.

Pozz

Ngde pise i secera, tj ugljovodonike, mene zanima zasto samo te molekule, i moze li se kalibrisati da zagreva metal?

@Dalibor81

Tesko, za zagrevanje metala su potrebne daleko nize frekvencije (ispod nekoliko MHz, a MW radi na 2,4GHz).

Najefikasnije je zagrevanje metala pomocu vrtloznih struja, cija dubina prodiranja u metal zavisi od vrste metala, a jos vise od frekvencije.

Na svega 10Khz, prodiranje je npr. kod bakra samo 0,67mm. Za vecu dubinu treba jos niza frekvencija.

Pozz

da, inace zbog skupoce izrade i trazim neki nacin da snizim temperaturu, da li tecnim srebrom ili nekom legurom koja se topi na nizoj temperaturi. radi se o tome sto bi se veze na plocici koja je obican pertinaks prosto iscrtavale a na to bi se trosilo srebra taman koliko treba , ni manje ni vise, za razliku od sadasnjih plocica na kojima se preko 90% bakra nagrize kiselinom, kad se sabere koliko se plocica dnevno izradi na planeti zemlji radi se o stotinama tona nagrizenog bakra kiselinom i bacenog, da ne pricam o ulozenoj energiji za proizvodnju tog bakra pa nanosenje na plocu, pa proizvodnja kiseline pa stetnost svega toga po okolinu...

ovako se lepo uzme srebro i iscrta se plocica na bilo kom materijalu ako je tecno srebro u pitanju, i to je to. bocica tecnog srebra od 3grama kosta 1500 din u maloprodaji, na veliko su cene daleko nize, a sa 3 grama mozete prekriti povrsinu od 150cm kvadratnih, znaci mozete iscrtati mnogo velikih plocica jer veze zauzimaju mnogo malu povrsinu... go pertinaks ili staklo ili bilo sta po cemu bi iscrtavali veze je bagatela, tako da o ceni izrade ne mozemo diskutovati i porediti sa sadasnjom izradom pocica na malo

takodje se ne moze porediti provodljivost bakra sa provodljivoscu srebra, znaci za srebro nam trebaju tanje veze nego za bakar, i bakar lako i brzo oksiduje dok su srebru potrebne godine da oksiduje u zavisnosti od cistoce a cisto srebro ne oksiduje uopste...

Za topljenje zlata/srebra/bakra u zlatarske svrhe kao loncic se koristi keramika, za jos vise temperature platina a za najvise torijum-dioksidna keramika (trpi do 3800C). U kucnim uslovima se moze koristiti i loncic izliven od modelarskog gipsa, sa zidom od minimum 2cm. Takodje zlatarske topionice su male snage (do 2kW) i rade na relativno niskim frekvencijama (oko 20kHz).
Misljenja sam da je apsolutno neopravdano koristiti indukcione grejace u ove svrhe, jer je grejanje relativno sporo i trosi se mnogo struje. propan/butan-kiseonicni plamen u vrtlogu moze da postigne sasvim dovoljnu temperaturu (2500C) uz osetno vecu snagu i mnogo manju cenu.
Indukciono grejanje ima svrhe kada je potrebno topljeni metal drzati u recimo hemijski inertnoj atmosferi ili pak kontrolisati kristalizaciju iz tecnog metala (ekstremna cistoca i temperatura kontrolisana na +/-0,5C na 1500C).

Sto se tice zagrevanja MW pecnicama ono je druge prirode... Molekuli imaju tri tipa kretanja, translaciono, vibraciono i rotaciono. Rezonantne ucestanosti rotacije H2O molekula leze u MW oblasti te ih 2,4GHz pobudjuje cime se izazaziva sve intenzivnija rotacija ovih molekula. Sudarima se ta energija prenosi i na ostalo i eto podgrejane hrane.

@Papak01

Profesionalno, nema se sta reci.

Pozz

Slazem se sa papak, @shadow88 samo jedna napomena, malo stara, starija od mene, vod na pcb se koristi i kao otpor nekad, na primer u paralelnim vezama tranzistora pre davno... eto to se secam jer sam ovde trazio pomoc oko regulacije sa paralelnim trandzama (ne mosfet) :D

Vod na pcb se moze upotrebiti kao: kalem, otpornik, kondenzator, oscilatorno kolo, transformator, antena, ili sve to zajedno odjednom...

Sve te osobine ima, a mogu se upotrebiti korisno, ili biti stetne.

Pozz

ma to je jasno od prvog dana od kad sam se upoznao sa PCB :) pa postoje danas PCB motori , zavojnice se uveliko stampaju na plocicu da li u oscilatornom kolu ili kao prigusnica , svakako svaki vod ima svoju otpornost da li termogenu,kapacitivnu ili induktivnu , takodje izmedju svaka dva zasebna vod-a postoji neki kapacitet...

samo sto za srebro nikako svojstva ne mogu biti losija koja god od ovih primena da se primenjuje, osim za termogenu otpornost ali to se da resiti dodavanjem elemenata na plocu ili stampanjem duze veze...

Ja sam bio dovoljno dokon pre par godina pa sam pravio sebi tecnost za posrebrivanje vodova. Ali nema potrebe za time. Mnogo je pametnije recimo okalajisati ih hemijskim putem. Napravio sam sebi smesu supstanci i po potrebi ih rastvorim i kalajisem plocice (posto su u vodenom rastvoru nestabilne, i vremenom se raspadaju).

to je OK samo nije poenta ovde posrebrivanje vec izrada PCB crtanjem vodova srebrom po ploci


ako nije tajna , kakva je to specija koju si koristio ?

Shadow88 to sto si zamislio je je jako komplikovan proces i preskupo...
Vec sam naveo u jednom svom postu da se to radi smo na "rogeru" i "keramici" i ne na mnogo mjesta na kugli zemaljskoj..