[ FoghornLeghorn @ 09.04.2013. 20:11 ] @
Vreme nikako da dozvoli, i dosta se kasni ove godine pre svega zbog vremena, ali vreme ce ovih dana posluziti pa se krece u bastu. Ja imam nekih 2 ara manje vise i krecem sa ovih dana sa crnim i belim lukom, pa ako se zemlja malo zagreje idem na krompir i rani grasak.

'Ajd malo da razmenjujemo savete i iskustva, uz poneki dobar klip ili fotografiju.

Za pocetak preporuka svima za onaj recept za krompirovu zlaticu. Ljute koprive 48 h u kisnicu, pa prskaj posle toga - smrdi nevidjeno, ali bube nigde nema. Nista ne kosta i nije opasno po zdravlje.

Ako neko ima dobar savet za papriku - da bude ona jesenja, crvena, mesnata, za ajvar - bio bih zahvalan.
[ ventura @ 09.04.2013. 20:22 ] @
Zlatice rokneš sa insekticidom - inhibitorom rasta (teflubenzuron, lufenuron, hexaflumuron...) i rešio si problem.. Kakva kopriva, kakve zajebancije :)

http://www.zastitabilja.org/zastita_krompira.pdf
[ deerbeer @ 09.04.2013. 20:27 ] @
Znaci ni za sopstvene potrebe nemere bez hemije ?
[ FoghornLeghorn @ 09.04.2013. 20:52 ] @
Citat:
ventura:
Zlatice rokneš sa insekticidom - inhibitorom rasta (teflubenzuron, lufenuron, hexaflumuron...) i rešio si problem.. Kakva kopriva, kakve zajebancije

http://www.zastitabilja.org/zastita_krompira.pdf


Znam za to, ali necu, mlade krompire jedu klinci i sva hemija koju upotrebim je bordovska corba ili plavi kamen na paradajz. Do pretrprosle godine sam zlaticu trebio rucno, ali prosle godine sam probao ovo sa koprivama i stvarno je imalo efekta... nekako se razbezale... posle jedno mesec dana sam otkidao nesto lisca gde je bilo jaja, ali evo jos nismo pojeli proslogodisnji krompir.

Radi motika i to mnogo... nije problem u dva ara.
[ ventura @ 09.04.2013. 21:16 ] @
Citat:
FoghornLeghorn: Znam za to, ali necu, mlade krompire jedu klinci i sva hemija koju upotrebim je bordovska corba ili plavi kamen na paradajz.

Tim narodnim metodama ćeš naneti daleko više štete (u smislu unosa toksina u organizam) nego ovom modernom hemijom...

Na modernoj bočici sa hemijom imaš detaljno uputstvo kako da upotrebiš preparat, u kojoj koncentraciji, itd.. A ovu narodnu hemiju ljudi bacaju šakom i kapom jer je jeftina, ima širok spektar delovanja (potpuno suprotno od moderne hemije), i niko nema pojma ni o količinama ni o toksičnim efektima.

Ovo su recimo toksikološki efekti plavog kamena:
Citat:
Copper sulfate is an irritant.[22] The usual routes by which humans can receive toxic exposure to copper sulfate are through eye or skin contact, as well as by inhaling powders and dusts.[23] Skin contact may result in itching or eczema.[24] Eye contact with copper sulfate can cause conjunctivitis, inflammation of the eyelid lining, ulceration, and clouding of the cornea.[25]

Upon oral exposure, copper sulfate is only moderately toxic.[23] According to studies, the lowest dose of copper sulfate that had a toxic impact on humans is 11 mg/kg.[26] Because of its irritating effect on the gastrointestinal tract, vomiting is automatically triggered in case of the ingestion of copper sulfate. However, if copper sulfate is retained in the stomach, the symptoms can be severe. After 1–12 grams of copper sulfate are swallowed, such poisoning signs may occur as a metallic taste in the mouth, burning pain in the chest, nausea, diarrhea, vomiting, headache, discontinued urination, which leads to yellowing of the skin. In cases of copper sulfate poisoning, injury to the brain, stomach, liver, or kidneys may also occur.[25]


[ Vasastajić @ 09.04.2013. 21:31 ] @
I po ovome što si okačio za plavi kamen, on je cuker vaser za ove tvoje bojne otrove.
Ko će, bre pobogu, namerno da proguta 1-12 GRAMA plavog kamena?!?

Uostalom, tvoje dvorište, tvoje lotre, ti silaziš s njih kao hoćeš.
Citat:
FoghornLeghorn

Radi motika i to mnogo... nije problem u dva ara.


Pokušaj sa ovakvim upitom...
[ ventura @ 09.04.2013. 21:34 ] @
Neće niko namerno da proguta, ali kad se baca nekontrolisano, šta je par grama da se zadene negde u nekom prevoju lista koji posle pojedeš...
[ FoghornLeghorn @ 09.04.2013. 21:47 ] @
@Vasa Stajic : U principu za gomilu tih linkova znam, citao sam, sto po netu sto po starim dobrim knjigama, no ja ovo radim vec dobrih 10 godina, a intenzivno od 2002 kad mi se rodilo prvo dete. Izbegavam zaista maksimalno hemiju, sem eto plavog kamena, ali i tih 2-3 tretiranja tokom vegetativnog perioda paradajza tesko moze da naskodi. Nadam se!



Ovo parcence obezbedjuje osnovnim povrcem sedmoclanu porodicu i uspeva sve sem puste paprike kojoj izgleda zemlja ne prija. Ono zena plevi travu iz luka a vidi se i lepo osnovno sredstvo za rad tj. motika.

Sto se zlatice tice, nisam je imao dosad u toj kolicini da pojede sav list. Onako normalno, sto je moglo i rucno da se pocisti. Stavise, povedem klince i njima dodje zabava da to rade.

@Ventura : Ne sporim - znam da je brze, lakse, efikasnije, ali nekao mi ne ide da to posle dajem deci, a licno i ja izbegavam. Narocito ono sa pijace posto blizu mene imaju 3 ara plastenika i to smrdi na hemiju 200 metara u krug. Isprskaju danas, sutra beru i nose na pijacu - koja karenca koji bakraci. Jos dolazili kod mene prosle godine za paradajz za zimnicu jer je "njihov prskan". Ako nista drugo, ona motika je dobra rekreacija - bolje nego teretana. Pa ja provedem po 5-6 sato dnevno za sugavim kompjuterom radeci i onda odem popodne tamo, pokupim jaja, nahranim kokoske, sad i pilice, a udaljeno mi je 4 km od kuce. Dovoljno je sto provozas bicikl do tamo!

Vidim da znas dosta bas o poljoprivredi, verovatno i imas nesto, i pre svega dobre ideje i savete, ali ipak sto se tice bas te bastice, hemiju cu da izbegnem. Sa druge strane, posejacu 4 hektara kukuruza ove godine, i tamo ce vec morati da radi neki herbicid, ali ne ono uzmes flasu i izrucis u prskalicu, nego prema vrsti korova i u dozi koja je propisana.
[ ventura @ 09.04.2013. 21:54 ] @
@FoghornLeghorn: Proveri pH vrednost zemljišta, paprike vole alkalnije zemljište, pa je verovatno razlog neuspevanju isuviše kiselo zemljište.
[ FoghornLeghorn @ 09.04.2013. 22:19 ] @
Citat:
ventura: @FoghornLeghorn: Proveri pH vrednost zemljišta, paprike vole alkalnije zemljište, pa je verovatno razlog neuspevanju isuviše kiselo zemljište.


To i nameravam. U stvari moram za sve njive da odradim analizu, pre svega zbog djubriva, da ne bacam svasta sto nema potrebe!
[ ventura @ 09.04.2013. 22:31 ] @
Citat:
FoghornLeghorn: To i nameravam. U stvari moram za sve njive da odradim analizu, pre svega zbog djubriva, da ne bacam svasta sto nema potrebe!

Ne radi se o tome da li ćeš baciti đubriva više nego što treba u smislu bacanja novca, već se radi o tome da ako baciš recimo MAP na već kiselo zemljište samo ćeš dodatno smanjiti pH i uništiti kompletno sve biljke..
[ Horvat I @ 11.04.2013. 16:25 ] @
sakupiš bubamare i pustiš u njivi.
Od rata.kako se bubamare namnožzše neznamo kako izgleda krompirova zlatica
[ FoghornLeghorn @ 12.04.2013. 12:59 ] @
Sto je interesantno - jedu ih i jarebice!!!

Gledao sam u jednom polju blizu mene kako slece jato na krompir i samo gutaju. Pociste sve sto mili za tili cas ;)

Ako bog da da popodne ili nocas ne padne kisa - eto radne akcije - luk, krompir i sve ostalo sto sada ide... Okasnismo mnogo :(
[ Lavlja_Jazbina @ 12.04.2013. 13:08 ] @
Ja cu za prvi maj,da ga iskoristim posteno, da sredim sljive koje sam hteo da secem,kao trule.

Ispostavilo se da su seljaci pokupili i da je bilo oko 5 tovara ili prevedeno 5t.Bice rakije,i to cu platiti posteno.Ne zanima me kvantitet.

Ima tu jos dosta da se radi,Zidanje kucice,sanacija i priprema za lesnik koji sam ove godine zadocnio.Propustio prijatelju 300 sadnica pa

za mene nije bilo.Bice tu svacega.Eto za luk si me potsetio.
[ heki @ 12.04.2013. 20:39 ] @
@FoghornLeghorn...tako druze , muka i motika , nikakve precice sa hemijom i trovanjem samoga sebe. Mozes sa koprivom sve zivo da prskas kao prehrana samo se tad drzi u toj vodi i po nedelju dve , ne znam sad tacno koliko...prehranjivao sam prosle godine ima efekta al moras razrediti jos sa vodom i to dosta ...kod dva reda boranije sam preterao i bukvalno ih spalio. Ubacis malo i nevena onako po celoj basti da privlaci insekte-oprasivace.
[ FoghornLeghorn @ 12.04.2013. 23:09 ] @
Danas pripremio, a sutra radna akcija

Nije lose - jesenje duboko oranje, moze da prodje freza ali samo koliko da poravna zemlju, bez "gazenja" dubinu! Sutra motika pa udri Ako stignem da uslikam nesto poslacu. Sad odoh na spavanje - bice sutra "fizike" posle dugo vremena!

@Lavlja Jazbina :

Sto ne uzmes neku od onih starih kacarica/mlekara/vajata? Imas po sumadiji dosta - prodaju se za 100-200 eur. Ja imam u gradu, u dvoristu jedan stari mlekar kao ukras a sluzi kao ostava za alat! U selu sam upravo dovrsio jednu omanju magazu/kacaru koju sam kupio od neke babe za 150 eur komplet. Ulozeno je jos oko 300, sto za crep koji je falio, sto za nesto krovnih greda i za izlivanje betona na kome se nalazi. Mnogo lepo izgleda, a bas je onako u starom stilu! Sutra cu da slikam da se "puvam" malo

Odo' na spavanje - sutra cas "fizike"

[ Miroslav Jeftić @ 13.04.2013. 00:48 ] @
Citat:
FoghornLeghorn: Sto ne uzmes neku od onih starih kacarica/mlekara/vajata? Imas po sumadiji dosta - prodaju se za 100-200 eur. Ja imam u gradu, u dvoristu jedan stari mlekar kao ukras a sluzi kao ostava za alat! U selu sam upravo dovrsio jednu omanju magazu/kacaru koju sam kupio od neke babe za 150 eur komplet. Ulozeno je jos oko 300, sto za crep koji je falio, sto za nesto krovnih greda i za izlivanje betona na kome se nalazi. Mnogo lepo izgleda, a bas je onako u starom stilu! Sutra cu da slikam da se "puvam" malo


Slobodno, baš me zanima kako izgleda
[ Vasastajić @ 13.04.2013. 07:24 ] @
Citat:
Horvat I: sakupiš bubamare i pustiš u njivi.
Od rata.kako se bubamare namnožzše neznamo kako izgleda krompirova zlatica


Ako je to ova bubamara, ne bih se baš trudio da joj pomažem.



Domaća bubamara


Razlika ko nebo i zemlja u svakom pogledu na štetu domaće.
[ Horvat I @ 13.04.2013. 22:02 ] @
obične crvene
[ FoghornLeghorn @ 13.04.2013. 22:04 ] @
Najzad lepo vreme Gimnastika ceo dan!

Crni luk, beli luk, grasak, krompir, sargarepa i cvekla posejani Ostalo sutra - u nove radne pobede!

Kao sto obecah Miroslavu Jefticu sinoc - vajat/magaza koja je kupljena u jednom selu za 150 eur - obelezena, rasklopljena, prenesena i postavljena na betonsku podlogu. Dve fotke su od prosle nedelje kada je postavljen krov, a jedna danasnja. Morale su dve stubne grede od ove nadstresnice da budu zamenjene posto su stajale u zemlji i bile trule u donjem delu. Probao sam da ispravim ovim kamenom dole, ali nije moglo - moralo bi kamenje da bude vise bar za jos 15 cm, a takve nisam mogao da istesem!


@Lavlja Jazbina: Nadjes ovako nesto i mnogo lepo izgleda - jos kad se prebrusi sve i lepo zastiti... Danas smo racunali - 640 eur nas je sve kostalo (bilo bi malo vise, ali mnogo toga smo uradili sami - tako da je majstor samo krov radio).




ps:

Ovo je moj ljubimac Sofronije, zbog koga sam i uzeo nick FoghornLeghorn - pravi frajer medju petlovima, a ima i modernu frizuru



@Horvat I : Video sam nekoliko bubamarica danas - ovih domacih... ove sto je Vasa spomenuo obicno se jave nesto kasnije jun/jul. Ili mi se to mozda samo cini

[Ovu poruku je menjao FoghornLeghorn dana 13.04.2013. u 23:18 GMT+1]
[ Lavlja_Jazbina @ 14.04.2013. 00:08 ] @
FoghornLeghorn....mora da se salis .Ovo tvoje je super,ali meni je tolika samo magaza.U Sumadiji se zove kacara,gde se ostavljaju ceze.U sklopu je stala za konje.Odvojena za pilice pa za brasno i pusnica.Saniram ovog leta,ali daske su posle 80 godina ko nove.Idem za 1.maj pa slikam.
Seljaci to prodaju za nemacku i kosta par hiljada €.

p.s.Trebao si staviti staru ciramidu za krov.
[ FoghornLeghorn @ 14.04.2013. 07:46 ] @
Citat:
Lavlja_Jazbina: FoghornLeghorn....mora da se salis .Ovo tvoje je super,ali meni je tolika samo magaza.U Sumadiji se zove kacara,gde se ostavljaju ceze.U sklopu je stala za konje.Odvojena za pilice pa za brasno i pusnica.Saniram ovog leta,ali daske su posle 80 godina ko nove.Idem za 1.maj pa slikam.
Seljaci to prodaju za nemacku i kosta par hiljada €.

p.s.Trebao si staviti staru ciramidu za krov.


Pa ti onda imas sve! Samo da sredis - ja bih radije sredio nego zidao nesto novo

Ovo je i bila magaza, ali mi je mnogo draga jer sam osim krova i izlivanja betona dole, sve sam sam sklopio zajedno sa bratom. Cemu ce da sluzi, nemam pojma, al' lepo izgleda. Ceramidu nisam stavio jer sam je ovako kupio, a i nema nesto majstora koji takav krov umeju kvalitetno da urade

Ovo o cemu ti pises imam u drugom selu - majcini su bili jako bogati i tamo je sve organizovano "po propisu" u dvoristu od hektar i po! E tamo vec imam ogromnu kacaru 12x8 metara koja je u fantasticnom stanju. Imam i ceze koje cekaju restauraciju! Uspeo sam da sacuvam sve od starih "masina" - plugovi, drljaca, sejalica, samo ne mogu da prezalim sto cigani pokradose pradedinu parnjacu, ostao samo kotao od nje Sta da radim - 2 domacinstva i ne mogu da budem na dva mesta istovremeno - to drugo mi je 9-10 km od kuce, a ovo citavih 4 km.

Nego, jel' ima neko savet za one bubarute ili kako se vec zovu - brat posadio desetak aronija, ali joj te bube satru cvet nacisto. Koliko sam citao ne postoji hemijska zastita od njih pa ako ima neka alternativna metoda bilo bi dobro ako neko zna neki "recept" za rasterivanje te gamadi!
[ Lavlja_Jazbina @ 14.04.2013. 08:07 ] @
hmm,Braco fino fino.Prezadovoljan tvojim imanjem imanja.I dvoristance je lepo.Ja ako budem zamenio 1ha

sa nekom njivom,bice 4 oko kuce.Planiram ove godine da pocnem rezervoar za vodu + svoj izvor vode,ako nestane da se ima.

Kucicu vec imam.Krov je odradjen 2001,kao kod tebe a vidise da je bio majstor.




I ja bih u kuci i magazi pod izbetonirao zbog miseva i

krtica koje se pojave svremena na vreme.Sto se tice kucice.Pa kao asfaltno dete,posle skoro pola veka zivota pocnu da te privlace

stvari od koji drugi beze u grad.Ali ostaje neka navika.Pirlitanje i jos neka mirisljava kupka,a to u staroj kuci nije bilo kao nio wc.

Te dve stvari moraju da mi ostanu gradske.Cisto nekih 50m2 da bi se osecao prijatnije + sve sto ostavim da bude iole bezbedno.

Bez obzira na selo,nisu svi seljaci nego ima i korova koji se zovu lopovi.

Za aroniju sam cuo da je nista ne napada,a ovo sto ti pricas je postala praksa.Nisam se raspitivao.I ja cu je u jesen posaditi,pa da vidimo.

Mogu da pricam,ali ako se ne radi nista od toga.Svake godine cu odvajati sve vise i vise vremena,pa da hobi preraste u ozbiljno.

[ FoghornLeghorn @ 14.04.2013. 21:57 ] @
@Lavlja Jazbina : E hvala ti za ovaj video k'o bratu Pa ja ovog coveka poznajem - on je cuveni selekcionar paradajza - kakve je samo sorte stvorio... radio je koliko se secam i grasak i jos nesto u Institutu za Povrtarstvo! Sto pre mogu, palim auto i idem kod coveka da se posavetujem! Podelicu informacije naravno
[ Horvat I @ 15.04.2013. 18:57 ] @
Sećam se kad su se pojavile mare 1 generaciju ličinki zlatica smo ručno pokupili. kod 2. generacije umesto ličinki zlatica bile mare, tragovi jaja i matore zlatice.
verovatno uništavaju jaja ili tek izlegle larve.
Štetu od mara još nismo primetili. nekadašnje zimovnike zlatica preuzele mare.
[ FoghornLeghorn @ 15.04.2013. 19:17 ] @
Citat:
Horvat I: Sećam se kad su se pojavile mare 1 generaciju ličinki zlatica smo ručno pokupili. kod 2. generacije umesto ličinki zlatica bile mare, tragovi jaja i matore zlatice.
verovatno uništavaju jaja ili tek izlegle larve.
Štetu od mara još nismo primetili. nekadašnje zimovnike zlatica preuzele mare.


Danas sam bas prevrtao motikom po parcetu gde je prosle godine bio krompir i ne nadjoh ni jednu jedinu zlaticu, cak ni mrtvu - obicno u tom delu kad se frizira ili kopa krene po neka ili se nadje poneka mrtva zlatica. Nema niti jedne jedine! Posle sam presao frezom, opet nista - izbacilo par krompirica o prosle godine (majku mu - ipak se u zemlji, u trapu najbolje ocuva - cak mu ni klica nije krenula!!!), ali sam video lep broj bubamarica, sto me odusevilo. Priroda cuda cini

Ah da - apropo ove rutave bube - videh danas u selu kod coveka sto ima nekih 20 aronija da je postavio okolo i izmedju njih bele i plave posude sa vodom pomesanom deterdzentom za sudove - kao to skuplja rutave bube... Bas cu da proverim ovih dana da li se nesto skupilo posto je tek danas poredjao te posude - zivo me zanima!

ps:

Hvala Horvat I
[ KrkaCiC @ 15.04.2013. 21:48 ] @
Da se upisem i ja
Danas odradio sadnju krompira,uglavnom obican sitan krompir koji je bio mnogo sitan za jelo,i nesto semenski,Kenebek cini mi se
Uglavnom,zemljiste je dosta vlazno i gletavo,pa je zatrpavanje krompira cista fizika
Oni redovi gde se sadi krompir su napravljeni traktorom i prasacem,podesenim za to
[ VladaSu @ 17.04.2013. 08:12 ] @
@FoghornLeghorn
Za rutave bube ne treba nikakva hemija vec plavi lavori sa vodom. Ja nisam ni deterdzent stavljao. samo ulecu i dave se. U vocnjaku sam to radio.
Bordovska corba je dozvoljena u organoskoj proizvodnji. U organskoj proizvodnji postoje stroga pravila i valjda je to ispitano.
Isto tako kopriva, luk, pelin itd... Sve je to ispitano koliko je stetno za ljude.
[ FoghornLeghorn @ 17.04.2013. 17:12 ] @
Citat:
VladaSu: @FoghornLeghorn
Za rutave bube ne treba nikakva hemija vec plavi lavori sa vodom. Ja nisam ni deterdzent stavljao. samo ulecu i dave se. U vocnjaku sam to radio.
Bordovska corba je dozvoljena u organoskoj proizvodnji. U organskoj proizvodnji postoje stroga pravila i valjda je to ispitano.
Isto tako kopriva, luk, pelin itd... Sve je to ispitano koliko je stetno za ljude.


Nisam na "hemiju" ni mislio u pravom smislu. Nego posto poznajem dr Iva Djinovica, a on je pominjao mehanicko uklanjanje otresanjem, cisto sam hteo da "pokupim" jos neki savet od njega u vezi bas te aronije, mada ona meni lici na trnjinu koja kod nas raste svuda po vrzinama... i ne napada je nista zivo!

Hemiju ne zelim zbog svoje dece pre svega - ako sam ja jeo luk i salatu posle Cernobilja (svi smo onda), ne moram deci bas da priustim sve cari savremene agrotehnike - a ovih deset i kusur godina prakse je pokazalo da svake godine rodi i to lepo, doduse kasnije nego u plastenicima i uz dosta rada - a to mu dodje kao gimnjastika posle sedenja za kompjuterom - i jedini hemijski tretman je na paradajzu bordovskom corbom i to iskljucivo ako ima potrebe. Basta mi je na mestu gde je non stop promaja tako da je i to korisceno par puta dosad kada je bilo bas dosta kisa u junu!

ps: Jel' si gledao nekad kako prskaju kupus tecnoscu za sudove? Brze i cvrsce zavije glavicu, al' zato istruli u kaci posle mesec dana, a 'oce bogami i proliv da se dobije :(
[ VladaSu @ 18.04.2013. 08:32 ] @
Za kupus nisam video ali video sam kako paradajz uz pomoc inekcije pocrveni za par sati.
Cuo sam za organsku proizvodnju da je dozvoljeno da uzmes parce bakarne zice i 5-10 cm od zemlje probodes stablo paradajza i tako ostavis i bude mnogo otpronije.
[ ZZ Top @ 21.04.2013. 15:00 ] @
Evo da odgovorim na nekoliko problematicnih pitanja,

Plavi kamen - sasvim ok bakarni preparat ali nije nista vise ili manje stetan nego "savremeni" bakarni preparati. Kod ovih preparata nema rizika od trovanja ako se plodovi operu pre upotrebe jer biljka ne upija preparat. Ovi preparati rade po principu odlozenog dejstva, naime gljivice u suvo doba se nalaze u spornom obliku u kome su prakticno neunistive. Plavi kamen nanese tanak sloj na biljku te prilikom pada kise, kada plamenjacine spore krenu da prelaze u vegetativni oblik, voda u kombinaciji sa plavim kamenom stvara slabu kiselinu koja ubija gljivice. Prskanje plavim kamenom se vrsi posle svake kise, pa broj prskanja zavisi od ucestalosti padavina.

Bubamare - postoje dve vrste domacih "obicnih" bubamara crvene boje. Korisne sa 12 tacaka na oklopu i stetne sa 24 tacke na oklopu. Postoje i zute koje su stetocine. Inace ova korisna je dobra jer se hrani iskljucivo lisnim vasima.

Organska proizvodnja - u principu i u organskoj proizvodnji je dozvoljena upotreba hemijiskih preparata, ali samo kao poslednja mera. Inace postoje da kazem drasticnije metode bez upotrebe bilo kakavih oblika savremene agrotehnike tipa Fukuoka metod.
[ FoghornLeghorn @ 25.04.2013. 19:37 ] @
Crni i beli luk uveliko nikli i imaju po dva pera i teraju trece Grasak krenuo takodje, a krompir tek poceo da probija ovde - onde!!!

Sutra cu valjda stici da uradim i neku fotkicu.

Posebno zadovoljstvo mi je bilo sto sam sa sinovima popodne zasadio 2 ara belog kukuruza za proju i kacamak, nesto secerca za kuvanje, i u svemu tome naravno pasulj - gradistanac! Ovi iz Kirgistana/Turkmenistana i ostalih *stana stvarno nenormalno deluju na stomak, tesko se kuvaju, imaju onu groznu ljusku i uopste imaju neki bljak ukus Valjda ce da rodi dovoljno za nas!

Super je kad sa klincima nesto korisno radis i ucis ih, a ne da bleje u TV i igrice

Odo' da padnem u krevet - ovo je bila extra gimnastika danas!
[ Lavlja_Jazbina @ 25.04.2013. 21:27 ] @
Citat:
sto sam sa sinovima popodne zasadio 2 ara belog kukuruza

Koji tip.Odakle zrno?
[ FoghornLeghorn @ 25.04.2013. 22:25 ] @
Citat:
Lavlja_Jazbina: Koji tip.Odakle zrno?


ZP 300b - neke poljo-apoteke (ne sve) prodaju na kilo - otvore onaj dzak pa raskrcme... treba malo jurnjave dok se nadje!

Kukuruz secerac obican iz Instituta za povrtarstvo Sm. Palanka: http://www.institut-palanka.co.rs/srpski/assortment/kukuruz.html

Pasulj Gradistanac takodje iz Instituta za povrtatstvo, ali ne Panonski Gradistanac (koga ima u online katalogu, ali se gaji samostalno) vec obican koji se seje sa kukuruzom - treba pozvati i pitati!

'Ajd valjda ce sutra neka slicica

[ Lavlja_Jazbina @ 25.04.2013. 22:36 ] @
ZP606 je seme koje i nije nesto zahtevno po pitanju vode,a zeleno stablo.
Bilo na b92 u emisiji poljoinfo.KWS ima dobra semena,e sad koliko dobra to u praksi ne znam!!
[ FoghornLeghorn @ 26.04.2013. 07:55 ] @
Citat:
Lavlja_JazbinaZP606 je seme koje i nije nesto zahtevno po pitanju vode,a zeleno stablo.
Bilo na b92 u emisiji poljoinfo.KWS ima dobra semena,e sad koliko dobra to u praksi ne znam!!


Ma to je parce prakticno deo dvorista - moze i da se zaliva ako treba

Sto se stranih hibrida tice, nisam isprobavao. Pretpostavljam da je OK, ali prednost ipak dajem Zemun Polju, Novom Sadu, Institutu za povrtarstvo itd.
[ ventura @ 26.04.2013. 08:20 ] @
Citat:
Lavlja_Jazbina: KWS ima dobra semena,e sad koliko dobra to u praksi ne znam!!

KWS ima odlične sorte za silažu, ali što se tiče zrna ima i dosta drugih hibrida koji su odlični kod nas. Mada i sam izbor hibrida zavisi i do zemljišta, jer sigurno neće isti hibrid uspeti u banatu i u sremu na dva totalno različita tipa i klase zemljišta.

[ VladaSu @ 26.04.2013. 14:08 ] @
Za kukuruz secerac ja sam probao Sweet nougat i nigde nikada nisam jeo tako dobar kukuruz.
Kome god sam dao svi su se prezderavali i trazili jos. Dovoljno je da se kuva 10 minuta,
Probaj, neces se pokajati. Konzerva za 2500-3000 zrna kosta 25e.
[ zeljo_bl @ 27.04.2013. 12:28 ] @
Citat:
Ne sporim - znam da je brze, lakse, efikasnije, ali nekao mi ne ide da to posle dajem deci, a licno i ja izbegavam. Narocito ono sa pijace posto blizu mene imaju 3 ara plastenika i to smrdi na hemiju 200 metara u krug. Isprskaju danas, sutra beru i nose na pijacu - koja karenca koji bakraci. Jos dolazili kod mene prosle godine za paradajz za zimnicu jer je "njihov prskan". Ako nista drugo, ona motika je dobra rekreacija - bolje nego teretana. Pa ja provedem po 5-6 sato dnevno za sugavim kompjuterom radeci i onda odem popodne tamo, pokupim jaja, nahranim kokoske, sad i pilice, a udaljeno mi je 4 km od kuce. Dovoljno je sto provozas bicikl do tamo!


ako neko pored tebe prsce tako onda ne mozes garantovati da nista od toga nije zavrsilo na tvojoj zemlji...
...proizvodnja za sopstvenu kucu bez hemije ajd i nekako ak nemate nikakve druge obaveze, inace koliko sam upucen organska proizvodnja zabranjuje upotrebu sintetickih pesticida sto ne znaci da su ovi ostali manje otrovni, naprotiv...

sto se krsenja karenci tice...treba naci nacina da se takvi ljudi sankcionisu...ako vidite da covek ima bastu za sebe i bastu za prodaju onda tu nesto nije u redu...

neko spomenu neke Egipatske krompire, pa kad bi vidjeli kako se proizvodi povrce u Egiptu onda verovatno isto ne bi vise probali(licno vidio, da ne bude rekla kazala)...

malo slika imanja moje porodice... www.facebook.com/PlantazaJagodaRogic

[ djsloba10 @ 04.05.2013. 09:08 ] @
FoghornLeghorn da te pitam:
Kad ti je paradajz u cvetu i prskaš ga plavim kamenom zametnu li se plodovi?
i drugo pitanje:
Ako je činjenica da su soli teških metala najžešći otrovi a bakar je teški metal a plavi kamen je so kako onda da se ne trujemo ako ga koristimo?
Pozdravljam upotrebu u vinogradu jer se koristi u vreme kad je grožđe zeleeeeeeno a kad se primakne zrenje zaštita ne treba.
A i vinogradari NIKAD ne prskaju plavim kamenom lozu u vreme cvetanja (ovo u vezi mog prvog pitanja)
I ja se trudim da na mom JEDNOM aru bašte što manje koristim hemiju.
A što se mora - mora se.
[ Vasastajić @ 04.05.2013. 10:14 ] @
^
Citat:
Ako je činjenica da su soli teških metala najžešći otrovi a bakar je teški metal a plavi kamen je so kako onda da se ne trujemo ako ga koristimo?

Treba otići do biblioteke, prevratati debele, prašnjave knjige, pod stare dane, jel, pošto nam je najbolja ocena u toku školovanja bila iz predmeta VELIKI ODMOR, da bismo DANAS, koliko toliko, upotpunili i dopunili praznine VELIKOG ODMORA.
Pa evo šta kažu knjige starostavne iz prašnjavih, umoljčanih biblioteka DANAS:
Citat:
Metal ili kovina je supstancija koja se sastoji od atoma metalnih hemijskih elemenata koji nisu povezani sa drugim atomima.
Velika većina u periodnom sistemu su metali. Po mestu na kome se nalaze u periodnom sistemu dele se na:

alkalne metale kao što su: litijum, natrijum, kalijum...
zemljane alkalne metale kao što su: berilijum, kalcijum, magnezijum...
slabe metale kao što su: aluminijum, kalaj, antimon...
prelazne metale kao što su: zlato, bakar, nikl, platina...
aktinoide i lantanoide kao što su: uranijum, radijum, plutonijum i ostali.
prašnjava biblioteka,1000 km udaljena od mene

Vrlo šturo rečeno, a za detaljnije, široko ti polje.

Dalje,
Citat:
Mineral: BAKAR(Cu)
1. Pozitivno deluje na : metabolizam, krv, rastenje,kožu i kosu (boja),kosti, tumore...
2. Nedostatak može nastati pri pretežno mlečnoj ishrani.
3. Dnevne potrebe:2-3miligrama( za odrasle, po RDA-1980)
4. Prevelika količina izaziva:nesanicu,opadanje kose, depresiju, poremećaj menstrualnog
ciklusa, sniženje nivoa cinka...
5. Sadržaj u hrani: (miligrama bakra u 100 gr hrane)
•VISOK: jetra(2.7),orah(2.05),kvasac(1.6),pasulj(1.22)
•SREDNJI:riba(in_un=0.73),pšenica(0.40)
•NIŽI:suvo grož_e(0.24),maline(0.21),krompir(0.15).
6. Potrebna količina hrane.Da bi odrasla osoba unela hranom dovoljnu količinu bakra u toku
jednog dana , koristeći samo jednu vrstu hrane, trebalo bi da upotrebi sledeće količine:
74 grama – svinjske jetre
98 „ - oraha
125 „ - kvasca
163 „ - pasulja
273 „ - ribe(inćun)
500 „ - pšenice
833 „ - suvog grož_a
952 „ - maline
1333 „ - krompira
8. ZAKLJUČAK
Osnovni izvori minerala bakra u ljudskoj ishrani treba da budu namirnice biljnog
porekla:ŽITARICE I MAHUNARKE.Ostale od navedenih namirnica treba da budu
dopunski izvori jer su ili znatno skuplje ili su potrebne u prevelikoj količini ili su sezonskog
karaktera tj. nedostupne za svakodnevnu ishranu tokom cele godine.
negde sa net-a

I da ne bi shvatio pogrešno ovu moju reakciju, priseti se šta je to još davno Paracelzus rekao o otrovima i hrani.
Ne treba generisati paranoju.
[ FoghornLeghorn @ 04.05.2013. 10:36 ] @
^^^^

Hvala Vaso

Citat:
djsloba10: FoghornLeghorn da te pitam:
Kad ti je paradajz u cvetu i prskaš ga plavim kamenom zametnu li se plodovi?
i drugo pitanje:
Ako je činjenica da su soli teških metala najžešći otrovi a bakar je teški metal a plavi kamen je so kako onda da se ne trujemo ako ga koristimo?
Pozdravljam upotrebu u vinogradu jer se koristi u vreme kad je grožđe zeleeeeeeno a kad se primakne zrenje zaštita ne treba.
A i vinogradari NIKAD ne prskaju plavim kamenom lozu u vreme cvetanja (ovo u vezi mog prvog pitanja)
I ja se trudim da na mom JEDNOM aru bašte što manje koristim hemiju.
A što se mora - mora se.


Majko moja ispade da paradajz "polivam" plavim kamenom non-stop Ja lepo napisah povremeno i ponekad! Basta mi je na takvom mestu da non stop duva vetar tj. "vuce" promaja i stvarno je retko da se plamenjaca pojavi na donjim listovima biljke. Prosle godine nije prskan nijedan jedini put. Godinu pre toga prskan je jedanput krajem juna. Godinu dana pre toga (ili dve) kad je bas bio kisovit jun tretiran je dva puta isto u toku tog meseca. E sad, nisam vezivao crvene koncice oko cvetova da vidim da li zametne ili ne.

U mom kraju su vinogradari mnoogo davno prestali da koriste plavi kamen u korist savremenih sredstava - kazu plavi kamen vise ne deluje

'Ajd kad je tako!
[ Lavlja_Jazbina @ 04.05.2013. 21:20 ] @
@Vaso...bicu kratak.Sjajan si.
[ FoghornLeghorn @ 04.05.2013. 22:19 ] @
Citat:
Lavlja_Jazbina: @Vaso...bicu kratak.Sjajan si.


Ti mu dodjes kilo rakije, a ja kilo meda
[ Lavlja_Jazbina @ 05.05.2013. 09:57 ] @
Hocu,a i tebi.Da li sam negde procitao med...

A sto se tice rakije,bitna ce mi biti ocena,kava god bila.
[ Vasastajić @ 06.05.2013. 09:24 ] @
^^
O tom, po tom ...
...a sad nešto interesantno o baštovanstvu:
Citat:
Prirodna sredstva za prskanje krumpira


Prvo sredstvo koje se može primijeniti u rano proljeće je juha od listova bazge. Miris bazge maskira miris krumpira pa ga zlatice u potrazi za hranom ne mogu nanjušiti.

Odbija ih i hren, od kojega napravite juhu tako da potopite hren u kišnicu na tri do pet sati. Tom juhom redovno prskajte biljke.

Možete napraviti i juhu od koprive koja je jednako učinkovita u borbi protiv nametnika.....
....i još puno korisnih i interesantnih detalja
, sa linkom o eko zaštiti bilja.

Lave, kad kreneš sa prepekom šljive, prethodno pripremi, za jedan kazan, oko dva-tri kilograma najlepše, zrele šljive, ispucaj ih i zamrzni, a kad počneš sa prepekom u kazan ubaci i te šljive.
Ako čuvaš rakiju u staklenim posudama, a voliš boju bureta, obezbedi od zdravih trupaca šljive par cepljika koje ćeš ubaciti u balon sa rakijom.
Za komovicu ništa ne ide u prepek, jer ona i treba da ima taj svoj specifičan ukus i miris, e, a sa lozovačom već možeš da se igraš, dodajući u kazan sa prepekom kilo-dva izmuljanih zrna bez peteljki od hamburga.
Isti metod za kajsiju, aprikoznu, jel, jabuku, krušku....

E, da, zamalo da zaboravim...jednom sam pio šljivku koja je umesto svega što sam naveo, bila krštena samo sa suvim šljivama u toku odležavanja...
....šta da ti kažem, osim da probaš.
[ Lavlja_Jazbina @ 06.05.2013. 09:48 ] @
Zaaa..piii..sa...nooo tacka Eee opet ja.
Bure koje je stajalo u kacari i zbog koga sam se plasio da ulazim,jer je bilo ogromno bi restaurirao.
Pitam te da li je to izvodljivo.Visina je blizu 3m i precnika oko 2m.Da li se to radi ili je besmisleno.
Nije korisceno,pa......20 godina.Da se razumemo,u to bure se ubacivala skupljena sljiva.
Burad za lageriovanje rakije,jedno malo od 100l drveno,i 3 staklena balona,pletena spolja i zapremine 50l.
[ Horvat I @ 06.05.2013. 10:19 ] @
Ako je drvo zdravo, nije bilo aromatičnih stvari u njemu (veštak, nafta i derivati...) očisti ga i pozovi majstora dali se ga treba prepakovat (verovatnije) il samo zategnut obruče i zabreknut.
[ Lavlja_Jazbina @ 06.05.2013. 10:48 ] @
Bilo je otvoreno sa gornje strane sve vreme.Jedino ako su ulazile macke ili lisice.
[ VladaSu @ 07.05.2013. 13:12 ] @
@djsloba10
U toku cvetnja ne bi trebalo da se prska bakarnim preparatima jer nece doci do zametanja, sto kazu "sprzi" se cvet.
[ heki @ 08.05.2013. 20:19 ] @
Za sve one koji se trude da uzgajaju bez hemije: red luka red sargarepe red luka red sargarepe i.t.d. Tako stite jedno drugo. Malo vam kasno dajem ovu informaciju , al zapamtite za sledecu godinu. Zasadio ove tako pa cemo videti rezultate , al saznao sam od nekoga ko vec godinama tako radi pa nevidim zasto nebi delovalo.
[ Lavlja_Jazbina @ 08.05.2013. 21:41 ] @
A zasto deluje ?
[ heki @ 09.05.2013. 05:03 ] @
Otkud ja znam zasto , uglavnom crv tako nenapada ni luk ni sargarepu...valjda je drugi crv za jedno , drugi za drugo , a neodgovara im suprotno pa nece izmedju.
[ Djetvan @ 09.05.2013. 11:37 ] @
Sa prskanjem se drastično preteruje !
Povrće ne prskam nikako a ništa nije lošije od onih koji ga stalno prskaju ! Zlaticu trebim skupljanjem, ove godine je ima vrlo malo, bar zasada!
Voćke prskam pojedinačno i to samo one na kojima se pojave vaši!
Breskve prskam jednom protiv kovrdžavosti lišća, eventualno jednom ako se na njima pojave vaši.
Kajsije i višnje ne prskam nikako, kao ni orahe i bademe.
Jabuke i kruške nisam prskao nikako dve godine a trajale su do aprila (šumatovka i kolačara ).
Ove godine sam rešio da prskam jabuke i kruške najviše tri puta protiv crvljivosti ne toliko zbog većeg prinosa već zbog toga što mrzim crve !
Volim da tamanim gadne insekte !
Vinovu lozu prskam samo tri do četri puta za razliku od onih koji je prskaju nonstop.
Evo nekoliko slika moje bašte sa povrćem i voćnjaka.
Slikano danas, 9 maja 1913 god.
Slika1 Slika2 Slika3 Slika4 Slika5

[ milivoje t @ 09.05.2013. 12:44 ] @
Citat:
Djetvan: Sa prskanjem se drastično preteruje !

lepo i uredno ti izgleda vocnjak i basta.

napisao si detaljno koje voce i koliko puta prskas godisnje, ali ne i cime. mene interesuje kojim pesticidima prskas ?

laik sam, ali iz par razgovora sa vocarima, koji zive od tog posla, jasno je da neodmereno i nepravilno tretiraju biljke pesticidima, ne vodeci racuna o karenci i koncentracijama. sve to u strahu da ce izgubiti profit...
[ Djetvan @ 09.05.2013. 15:30 ] @
Citat:
milivoje t:  napisao si detaljno koje voce i koliko puta prskas godisnje, ali ne i cime. mene interesuje kojim pesticidima prskas ?

Nije dobro koristiti duže vreme iste pesticide da se štetočine ne naviknu!
Ako prskam pre kretanja vegetacije, što je poželjno, onda koristim neki bakarni preparat, najčešće bordovsku čorbu..
Tim preparatom prskam sve voćke i vinovu lozu ! To je fungicid, protiv gljivičnih obolenja! Ove godine sam prskao njime samo breskve protiv kovrdžavosti lišća a ostale voćke nisam !
Ako se kovrdžavost lišća kod breskve ipak ispolji u većoj meri prskam recimo preparatom koji se zove Delan.
Vinovu lozu prskam protiv pepelnice i plamenjače preparatom koji se zove Cabrio Top i Bordovskom čorbom ili nekim drugim preparatom na bazi bakra kao što je Blue Bordo, Cuprozin itd.
Protiv biljnih vaši i crvljivosti plodova prskam nekim insekticidom kao što je naprimer ; Voley, Mospilan ili nešto drugo.
Protiv biljnih vaši prskam samo stabla na kojima se vaši pojave i to samo jednom u toku sezone.
Protiv crvljivosti plodova nikad ne prskam više od tri puta !
Profesionalni voćari prskaju voćke svakih desetak dana, znači u proseku dvadeset i pet puta !
Nema crva jer su plodovi puni otrova !
Baštu odmah do mene koristio je nekoliko godina profesionalni povrtar.
On danas prska a sutra bere i nosi na pijacu! A prska sve, čak i zelenu salatu !
On u svojoj bašti gaji nekoliko vrsta povrća al na tezgi kad prodaje na pijaci ima takoireći sve što od povrća postoji a to nabavlja na kvantaškoj pijaci ! Njegove robe na tezgi nema ni deset procenata !A tako to rade takoreći svi !
[ FoghornLeghorn @ 09.05.2013. 17:58 ] @
Citat:
Djetvan: Sa prskanjem se drastično preteruje !
Povrće ne prskam nikako a ništa nije lošije od onih koji ga stalno prskaju ! Zlaticu trebim skupljanjem, ove godine je ima vrlo malo, bar zasada!
Voćke prskam pojedinačno i to samo one na kojima se pojave vaši!
Breskve prskam jednom protiv kovrdžavosti lišća, eventualno jednom ako se na njima pojave vaši.
Kajsije i višnje ne prskam nikako, kao ni orahe i bademe.
Jabuke i kruške nisam prskao nikako dve godine a trajale su do aprila (šumatovka i kolačara ).
Ove godine sam rešio da prskam jabuke i kruške najviše tri puta protiv crvljivosti ne toliko zbog većeg prinosa već zbog toga što mrzim crve !
Volim da tamanim gadne insekte !
Vinovu lozu prskam samo tri do četri puta za razliku od onih koji je prskaju nonstop.
Evo nekoliko slika moje bašte sa povrćem i voćnjaka.
Slikano danas, 9 maja 1913 god.
Slika1 Slika2 Slika3 Slika4 Slika5


E svaka ti cast na urednosti i strpljenju. Koliki je samo grasak!!! Moj nije ni upola toliki, ali je dosta kasno sve posejano. Malo cupkanja i motike i basta cista k'o suza Jos jedan dokaz da se uz malo fizickog rada i odrzavanja postize isti efekat kao i kod "profesionalaca"!
[ KrkaCiC @ 09.05.2013. 23:07 ] @
Citat:
Djetvan:
.
Slikano danas, 9 maja 1913 god.


[ VladaSu @ 10.05.2013. 14:00 ] @
@Djetvan Sada si mi postavio cilj kako da mi izgleda basta :)

Sto se tice prskanja ja nemam nista protiv ali da se smanji na minimum i da se postuju karence.
Ovako kako ti prskas je sasvim zadovoljavajuce. Voce i povrce ti je dosta proredjenije nego kod profesionalnih uzgajivaca i kombinovano posadjeno pa samo provetravanje i osuncanost biljke cini otpornijom.
Ja imam grozdje koje je staro preko 20 godina i nikada nije prskano, cak ni bakrom. Ne hvataju ga bolesti a ukusno je samo je sitnije i ima vec semenke.
[ Djetvan @ 25.05.2013. 15:55 ] @
Citat:
KrkaCiC:
Citat:
Djetvan:
.
Slikano danas, 9 maja 1913 god.


:)


Čoveče, nikako mi nije bilo jasno šta ti je to u mojem postu smešno! Tek pošto mi je jedan član porodice skrenuo pažnju da sam pogrešio za jedan vek shvatio sam šta je smešno tj zašto se smajli smeška !
[ Djetvan @ 25.05.2013. 16:15 ] @
Citat:
VladaSu:
Ja imam grozdje koje je staro preko 20 godina i nikada nije prskano, cak ni bakrom. Ne hvataju ga bolesti a ukusno je samo je sitnije i ima vec semenke.

I ja imam takvo grožđe ! Orežem ga skroz tako da nove mladare tera iz spavajućih pupoljaka a ono rađa ko ludo !
Ove godine vinograd je žestoko stradao od grada ! A rodilo je bilo ko nikad ! Ali šta se može, viša sila !
[ farmaceut @ 30.05.2013. 15:21 ] @
Evo u skladu sa temom, neka moja iskustva.
Prosle godine sam prvi put posijao bastu na vikendici. Zelja je bila da obezbjedim svjeze povrce za porodicu. Basta je posijana na oko 100m2.
Odmah na pocetku sam "sa sobom" rascistio sljedece:

1.) Bez ikakve hemije, pesticida, herbicida i sl., pod cijenu da sve propadne (osim jedne ture NPK djubriva prilikom oranja).
2.) Ekonomska racunica nije bitna, zivim od programiranja a ovo je za razonodu
3.) Radim za svoju dusu, citam, eksperimentisem, i ako nesto nije po "standardima" i praksi - sta me briga, na sebi se najbolje uci :)

Elem, latio sam se posla i na kraju, rezulta je bio odlican. Povrca je bilo sasvim dovoljno da 3 domacinstva sa 8 clanova konzumiraju isto kako je dolazilo unutar seznone. Domaci paradj sos i luk smo jeli do marta ove godine. Osjecaj zadovoljstva kada jedes vlastito proizvedenu hranu - nezamjenjiv. Fizicki rad poslije sjedenja za racunarom - ekstra stvar, otpisao sam fitnes/teretanu i zamjenio ih motikom.

Ove godine, naoruzan iskustvom, prosirio malo bastu i unaprijedio "layout" sistema navodnajvanja, napravio kompostnik, oplemenio zemlju sa crnicom iz obliznje sume i sl... tako da ocekujem bolje rezultate/prinose. "Pravila" od prosle godine ostaju ista.
Slike u prilogu.
Ako nekoga zanimaju neki detalji tu sam.






[ Lavlja_Jazbina @ 30.05.2013. 19:13 ] @
Odlicno.Ja bih da se ubacim,ondosno predjem iz susedne teme.
@cikadaca..Daj maaalo opsirnije oko belog luka.Kakva mehanizacija za setvu,i kako se sakuplja.
[ FoghornLeghorn @ 30.05.2013. 19:14 ] @
@Farmaceut : Svaka ti cast!!! Sto se baste tice - priznajem, osecaj je nezamenljiv stvarno Pride rekreacija - meni voznja biciklom do tamo i posle motika kao i kod tebe

Eventualno bi mogao da napises nesto o ovom sistemu kap po kap - gde si kupio, koliko te je kostalo, koji je sistem u pitanju itd... posto verovatno mnoge ljude verovatno to bas i zanima...



[ Lavlja_Jazbina @ 30.05.2013. 19:17 ] @
Crevo je kap po kap?Kada si brao paradajz i da li je socan.Deluje mi tvrd!Koje vreme si utrosio na ovu akciju?
[ FoghornLeghorn @ 30.05.2013. 19:27 ] @
Citat:
Lavlja_Jazbina:
Odlicno.Ja bih da se ubacim,ondosno predjem iz susedne teme.
@cikadaca..Daj maaalo opsirnije oko belog luka.Kakva mehanizacija za setvu,i kako se sakuplja.


A bre Lave tebi ce Cika Daca da dodje glave

Pa jes' procitao onoga sa 50 ari belog luka - 20 radnika za sadjenje i jos toliko za berbu, tj cupanje/vadjenje!

Ima masina, al' nemoj da se smejes, i ne za*ebavam te nego stvarno to radi. Mada ima i prava automatska, samo je nisam video kod nas!

Jedni vade uz pomoc starinskog pluga koga umesto konja vuce freza ili manji traktor a la Tomo Vinkovic ili Fergusoncic! Posle se samo pokupi iz one plitke brazde. Drugi ga jednostavno cupaju, ako je zemlja meka ili peskovita, treci asovom izbacuju na povrsinu itd...

Ovo ti seje beli luk:



Ovo ga vadi:



A moze ovako:



I ovako:






A ovako je na Tajlandu:



Kucaj u Youtube "garlic" seeding/harvesting/planting i dobices brdo klipova sa svih strana sveta i razna iskustva!


[ Lavlja_Jazbina @ 30.05.2013. 19:36 ] @
U zadnja 2 klipa,posto je traktor koji imam opcija,na 2 brazde ubijam 2,zbog traktorskih guma.
Koliko dobijem kada vidim da je pola cesnja seme.Gde je taj link sa 20 zaposlenih.
Sta bi se desilo sa ovakvim obilnim pljuskovima,da li treba da dreniram kanalima,mada je tih 2 ha na blagoj padini,imala bi voda gde.
[ Vasastajić @ 30.05.2013. 19:54 ] @

Lave,
šta podrazumevš pod češnjom?

farmaceut
Svaka čast, samo ubuduće izbegavaj 'veštake' jer drastično smanjuju prirodne minerale u zemljištu, prvenstveno i najviše magnezijum.
[ dusans @ 30.05.2013. 20:28 ] @
Beli luk se sadi ručno ako hoćeš pravilan plod i dobar prinos.
To je pogotovo bitno ako hoćeš da ga prodaješ mladog, pre nego što dođe vreme za vađenje.
Odatle i treba tih 20-30 ljudi/dana za setvu.
[ FoghornLeghorn @ 30.05.2013. 20:40 ] @
@Lave:

http://www.nsseme.com/4904-proizvodnja-belog-luka/

Citat:


Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima zasnovanu proizvodnju belog luka sorte Bosut, na površini od 0,5 ha kod dugogodišnjeg proizvođača (23 godine saradnje sa Institutom), Botić Svetozara iz Zmajeva, ulica Maršala Tita 115. Proizvođač Botić Svetozar je od Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dobio sadni materijal belog luka sorte Bosut, u količini od 650 kg (avans) sa kojom je zasadio 0,5 ha semenske proizvodnje.

Na osnovu analize zemljišta koju je uradio Institut za ratarstvo i povrtarstvo i planiranog prinosa, proizvođač je pod oranje dao na tu površinu 150 kg MAP-a i 400 kg NPK 16:16:16. Sadnja je obavljena ručno 16.10.2011. u trorede trake sa međurednim rastojanjem od 35 cm, a u redu na 12–15 cm. U proleće, u martu mesecu, usev je prihranjen sa 200 kg AN-a (na 0,5 ha). U toku vegetacije vršena su tri okopavanja i zaštita od lukove buve, lisne rđe i truleži. Za sadnju belog luka bilo je potrebno 27 radnika sa po 8 časova rada. Za vađenje je angažovano 25 radnika sa po 8 časova rada. Nakon vađenja radnici su slagali po 30 biljaka u veze i vezivali kanapom. Tako upakovan beli luk je odnošen prikolicama kod proizvođača i okačen u čardak (ambar, koš) na dozrevanje i sušenje. U procesu dozrevanja hranljive materije iz lista se deponuju u lukovicu. Nakon sušenja za oko 25–30 dana pristupiće se čišćenju belog luka. U ovoj fazi sazrevanja beli luk ne sme da pokisne jer dolazi do retrovegetacije i gubljenja hranljivih materija što se ogleda u klijanju i propadanju belog luka. Odnosno, beli luk se vadi kada 15–20% biljaka polegne.

U procesu sušenja zatvara se „vrat” lukovice te ne postoji opasnost od propadanja i sekundarne infekcije. Samo tako izvađen beli luk daje kvalitetan sadni materijal.

Gore navedena proizvodnja bila je pod stalnom kontrolom stručnjaka iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Ostvareni prinos iznosi 4.500 kg na 0,5 ha.

Prosečna masa lukovice je oko 70–80 g, a dobar deo lukovica teži i preko 100 g.


Covek im radi semensku proizvodnju vec niz godina i on za seme i seje - naveli su ga kao primer - zato je i rucno sadjenje - vadjenje!

Imas sve racunice i sta je potrebno u tekstu koji je samo copy/paste sa onog linka gore
[ cika dacha @ 30.05.2013. 20:41 ] @
sadnja se radi masinski iz semena ili arpadzika i sve ide na 15x15cm! sadi se u jesen!
[ dusans @ 30.05.2013. 20:56 ] @
^^ Čekaj, zar mi ovde ne diskutujemo o BELOM luku???



Koja to mašina seje na razmacima 15x15 i kako se to posle prska (ili okopava)?
[ Lavlja_Jazbina @ 30.05.2013. 21:14 ] @
Bio sam malo otsutan,stigao sam do kalcijuma koji mora biti prisutan u zermlji pri sadnji.
@vasastajic...pa mislim na ovo..



@FoghornLeghorn...citam.
Gde je ta racunica,ja je na linku nigde ne vidim.
[ farmaceut @ 30.05.2013. 21:36 ] @
"Kap po kap" sistem su plasticne trake za navodnjavanje (traka kada se napuni vodom postane crijevo) , koje se mogu kupiti u vecini poljoprivrednih apoteka, barem ovdje u B.Luci. Otvori su na svakih 20 cm, i po specifikaciji pustaju 2l vode na sat. Cijena traka je ~13 Eura za 200 metara (ja sam utrosio oko 130m). Trake kazu mogu trajati 2 ili cak 3 godine, ali ja sam ih zamjenio proljetos da mi ne pukne slucajno.
Treba ti jos glavno crijevo (kod mene precnika 32mm), glavni ventil, mrezasti filter (ako voda nije cista) i mali ventili za "linije", to jest trake (kod mene 10 komada). Mene je sve zajedno sa trakom kostalo ~35 Eura.

Naravno, najbitnija je - voda.

Sistem je nevjerovatno gladan za vodom (u nekim mojim kucnim mjerilima), jeste "kap po kap", ali na 130metara*5rupa*2litre/h = 1300litara na sat! Srecom, u neposrednoj blizini imam izvor sa malom akumulacijom, pa je kineska potopna pumpa odradila posao....

Prosle godine zaljevao sam 2-3x sedmicno, po 45-60min. Ono sto mi je bila greska, jeste to da sam trake polozio niz padinu (koja jeste blaga , ali je ipak padina), pa mi je gornji dio bio maltene bez vode, dok je pri dnu pritisak bio prevelik. Ove godine sam okrenuo gredice za 90 stepeni, pa je sada traka cijelom duzinom ravna.

Ova plasticna folija preko gredica je takodje ekstra stvar, moze se vrlo jeftino kupiti u poljoprivrednoj apoteci.
Zadrzava vlagu, pa te gredice 50%manje zaljevas + blokira svjetlo i trava ne raste. Pokazala mi se super za sve sto je bilo u rasadi (paradajz, paprika, kupus, brokula, salata koji sam presadio naknadno). Jedino je bitno da rasada bude malo veca, jer se pokazalo da folija "sprzi" rasad ako je previse sitan (osusi se vjerovatno od toplote).

Sto se tice paradajza, ja nisam neki ljubitelj tog povrca, ali supruga i sestra kazu da je bio izvrstan. Nisam ga tretirao ni sa cim. Mislim da ga je malo "stukla" plamenjaca, ali ono sto je rodilo je bilo odlicno. Takodje, basta je u planinskom podrucju (750m nm) pa je i klima malo ostrija, pa plodovi nisu bili bas preveliki.

Sto se tice mineralnog djubriva, i to sam htjeo da izbjegnem,ali sam prilicno kasno poceo sa projektom. Ove godine sam stavio manji kompostnik (400l), koji sam vec sad popunio, pa cu se baciti na posao samogradnje veceg komostnika ~2 m3. Nadam se da ce to za iducu sezonu dati dovoljnu kolicinu prirodnog djubriva.

[ FoghornLeghorn @ 30.05.2013. 22:04 ] @
Lave... izvuci iz texta

1. 650 kg semenskog belog luka = 50 ari
2. 150 kg MAP-a pod oranjem
3. 400 kg NPK 16:16:16
4. 200 kg AN-a u Martu
(svo ovo djubrivo na osnovu analize zemljista - mozda negde treba vise, a negde manje)
5. Za sadnju belog luka 27 radnika sa po 8 časova rada
6. Za vađenje je 25 radnika sa po 8 časova rada.
7. Tri okopavanja i zaštita od lukove buve, lisne rđe i truleži.

Na osnovu opisanog uzmes digitron i saberes, jedino sto je nepoznata cena semena u ovom trenutku - nisam se raspitao!



[ Vasastajić @ 30.05.2013. 22:05 ] @
Citat:
Lavlja_Jazbina:
Koliko dobijem kada vidim da je pola cesnja seme.

Citat:
Lavlja_Jazbina:
@vasastajic...pa mislim na ovo..


Pa mislim da imaš pogrešnu predstavu šta je to češanj...jedan češanj je seme, ne može nikako da bude pola češnja, jer bi morao da ga sečeš nožem, a onda možeš samo da ga pojedeš, a glavica je deljiva na cele češnjeve, gde, koliko sam ja čuo, za sejanje se koriste isključivo spoljni češnjevi, a središnji idu u konzumnu preradu.
Beše davno još kad sam to čuo, pa me zanima da li neko zna važi li još uvek.
[ cika dacha @ 30.05.2013. 22:37 ] @
seme i chen su dve razlicite stvari!!!!!!!
znaci imas dva razlicita nacina sadnje! obe masinski se mogu saditi jer postoje masine za takvo razlicito sadjenje! :-) da crtam?

http://img1.etsystatic.com/000...387/il_fullxfull.260729525.jpg ovo je seme!

http://agroplod.rs/wp-content/uploads/2011/08/luk3.jpg a ovo je chen!
[ gigamg1 @ 30.05.2013. 23:16 ] @
Koliko znam, luk baš i nema tolike potrebe za fosforom nego više traži azota i kalijuma a ti si naveo da bi bilo poželjno da se koristi MAP koji koliko znam dolazi u formulaciji 12-52 gde je azot 12 a fosfor 52 a kalijuma nigde što znači da uzaludno bacaš skuplje đubrivo i ne dobijaš neko poboljšanje hranjivih materija. Bolje bi bilo da se raspitaš ima li u tvojoj okolini da se kupi neka formulacija koja će imati dobar odnos 3 osnovna elementa.
Drugo, ne može se AN primenjivati univerzalno jer to zavisi od zemljišta tj. jel alkalno ili kiselo. Južni deo Srbije je poznat po tome što su zemljišta pretežno kisele reakcije dok za Vojvodinu važi suprotna priča pa bi stoga trebalo primeniti KAN (kalcijumov amonijum nitrat) koji bi trebalo malko da neutralište kiselu reakciju zemljišta ali takođe voditi računa jer KAN ima manji procenat azota (N) od AN-a i SAN-a pa samim ti i povećati količinu koju unosite. MAP i UREA su takođe poznat po tome što su izuzetno kisele reakcije i zakišeljavaju zemljište. Takođe, treba voditi računa o tome da se ne preteruje sa kalijumom jer kalijum u većim količinama može biti toksičan po biljke.
Što veći odlazak u krajnost (preterano alkalna ili preterano kisela reakcija zemljišta) dovodi do slabijeg iskorišćenja zemljišnog humusa i lošijeg prinosa i kvaliteta u krajnjem slučaju. Velike količine azota u početnom rastu mogu da sprže klice pa samim tim treba voditi računa kada treba obaviti predsetveno đubrivo. Primera radi - AN deluje istog trenutka kada dobije vlagu iz zemljišta dok se UREA postepeno aktivira u roku od nekih 3 nedelje.
Dalje, bolje bi kod biljaka koje imaju dublji koren da se unese veći deo osnovnog đubrive pod brazdu jer fosfor i kalijum se godišnje po vertikali pod uticajem padavina kreću svega par centimetara dok azot pod uticajem padavina tone u zemlju pa zato samo zaoravanje spušta ta dva elementa u deo gde su oni pristupačniji biljci. Poznato je da luk voli sumpor. Njega takođe treba unositi.
Ne treba zanemariti unošenje organskog đubriva jer nisu sve 3 elementa. Potrebni su i ostali mikroelementi.
Pozdrav!

I da, zbog klimatskih uslova u Srbiji, nemoguće je dobiti seme belog luka bez plasteničke proizvodnje i mikroklime.
[ Lavlja_Jazbina @ 31.05.2013. 06:27 ] @
Fino,fino.Dosta [email protected] pokazao sklonost ka crtanju,dobismo novog umetnika a i predlog novog imena kinezima.
Seme Chen,a iz miloste ga zovemo cesanj.Malo sale,jutarnja inspitacija,pre problema.

E sad.Treba da u trosak dodam i ovo.
Citat:
Na osnovu analize zemljišta koju je uradio Institut za ratarstvo i povrtarstvo i planiranog prinosa

I negde sam procitao da je ekipa iz instituta bila vise puta na posejanoj njivi radi pracenje rasta .
Detaljnije cu procitati i izgoglati post @giggamg1.

@FoghornLeghorn..semena nema do septenbra,a i procitao sam da plane posle 2 nedelje od pustanja u prodaju.
Ako hocu da to probno posejem,moram brzo odlucivati.

Niko mi nije rekao,kako ove kise uticu na finalni proces belog luka.Da li ce istruliti.

I da.Ovi radnici to odrade za 1 dan?. Jao,najgora stavka u Sumadiji.


Da li je isto neko upucen koja osiguravajuca drustva rade osiguranja u poljoprivredi,sva, i da li je neka daje povoljnije uslove od drugih.?


[Ovu poruku je menjao Lavlja_Jazbina dana 31.05.2013. u 07:40 GMT+1]
[ Lavlja_Jazbina @ 31.05.2013. 10:08 ] @
Evo nasao sam jedan tekst odavde
samo me buni ovaj boldovani /crveno/ deo prilikom sadnje,posto svuda na video klipovima su brazdice.
Plavo sam obelezio pocetak nekog objasnjenja.


Citat:
Vrlo je lako odgajiti beli luk u sopstvenoj bašti jer je otporan na niske temperature, bolesti i štetočine. U stvari neophodan mu je jedan period hladnog vremena da bi se postigao bolji prinos. Beli luk omogućava dobro iskorišćenje prostora u bašti jer tokom zime malo šta uspeva, pa beli luk tada može zauzeti veći deo.
Kako odabrati seme? Beli luk se sadi na taj način što glavice koje ste kupili za jelo, podelite na čenove i njih sadite. Može se desiti da da su glavice stare i suve, pa nije loše da za sadnju kupite beli luk koji je za to predvidjen u prodavnicama u kojima se prodaje seme.

Kada saditi? Uglavnom daje najbolje prinose ako se sadi u jesen (oktobar i novembar). Ovo će omogućiti da se korenov sistem razvije pre hladnog vremena i da tako pripremljen brzo nastavi da raste u proleće. Moguće je da izdanci ne budu vidljivi iznad zemlje sve do ranog proleća, ali ne brinite se oko toga. U leto će beli luk verovatno razviti cvetove koje treba otkinuti (a mogu se i jesti) kako bi glavica u potpunosti sazrela.

Kako pripremiti zemlju? Beli luk nije probirljiv što se tiče tipa zemljišta, ali voli rastresitu zemlju. Pre sadnje treba preriljati leju. Beli luk takodje dobro uspeva u saksiji.

Kako pripremiti seme? Ostavite glavice cele sve do trenutka dok ne nameravate da ga posadite, jer bi se u suprotnom čenovi brzo osušili.

Sadnja. Zasadite čenove tako što ćete ih samo gurnuti ispod površine zemlje. Veličina budućih glavica belog luka zavisi od prostora koje glavice budu imale tokom rasta. Za glavice srednje veličine čenove sadite na 15 cm razmaka. Za veće glavice obezbedite veći razmak.

Navodnjavanje. Od trenutka kada glavice počnu da se formiraju pa nadalje, pazite da ne navodnjavate previše. Mnogo vode će samo pospešiti truljenje. Navodnjavajte samo kada je suša.
Vadite beli luk kada vidite da vrhovi listova počinju da se suše. Vilama vadite glavice na površinu zemlje i tu ih ostavite nekoliko dana da se osuše na suncu. Ako je vreme kišno unesite ih unutra da bi se osušile.
Manje glavice možete sačuvati sa ponovnu sadnju.
Beli luk sprečava pojavu bolesti u vašoj bašti pa je dobro saditi ga uvek na različitom mestu. na istom mestu ga možete saditi posle 3 godine.
[ cika dacha @ 31.05.2013. 13:06 ] @
[email protected] kad se napravi brazda onda se čen postavi i posle se brazda zatrpa! to sve radi prikljucna masina u jednom potezu kad je traktor vuce!
[ Lavlja_Jazbina @ 31.05.2013. 16:14 ] @
Da.ali niko ni blizu da ima tu masinu.Da je kupujem,sada ne.Posle prvog puta i rezultata,da.
[ Lavlja_Jazbina @ 07.06.2013. 19:06 ] @
Gledam danas jedan prilog o kockastoj sadnji.Deluje interesantno i verovatno lakse za zalivanje.
Usput da li je neko kod nas sadio kockaste lubenice.
[ Lavlja_Jazbina @ 10.06.2013. 21:58 ] @
Da li jeno koristio ovakve ograde,kacer, gardena creva za bastu.Ovo crevo,kap po kap koje se mose staviti i u zemlju,da li je neko koristio?







[ osmania @ 13.06.2013. 08:08 ] @
Moj deda je prvo isao kroz bastu i pokupio zlatice u jednu kantu. I onda bi stavio voda da kuha i sve te zlatice bi stavio da kuhaju u toj vodi. Koliko dugo je kuhanje trajalo nemam pojma. I sa tom vodom je prskao krompir i uvjerio sam se da poslije toga nema zlatice.


Citat:
FoghornLeghorn:
Vreme nikako da dozvoli, i dosta se kasni ove godine pre svega zbog vremena, ali vreme ce ovih dana posluziti pa se krece u bastu. Ja imam nekih 2 ara manje vise i krecem sa ovih dana sa crnim i belim lukom, pa ako se zemlja malo zagreje idem na krompir i rani grasak.

'Ajd malo da razmenjujemo savete i iskustva, uz poneki dobar klip ili fotografiju.

Za pocetak preporuka svima za onaj recept za krompirovu zlaticu. Ljute koprive 48 h u kisnicu, pa prskaj posle toga - smrdi nevidjeno, ali bube nigde nema. Nista ne kosta i nije opasno po zdravlje.

Ako neko ima dobar savet za papriku - da bude ona jesenja, crvena, mesnata, za ajvar - bio bih zahvalan.

[ milosradic @ 21.06.2013. 09:06 ] @
sto da ne danas je proizvodnja na visokom nivou i poljoprivrednici su gospoda
[ FoghornLeghorn @ 30.06.2013. 19:16 ] @
Stiglo i rodilo

Malo cupanja trave i okopavanja posle povratka sa mora tako da je sad stanje redovno

Prvi paradajz ubran 17. juna i otada ga ima redovno u dovoljnim kolicinama. Boranije kol'ko 'oces, kao i sargarepe, kupusa, tikvica, krastavaca... jedino mi je grasak nesto podbacio. Neverovatno je sladak, ali je slabo rodio tako da ce otprilike ove godine moci da podmiri samo nase potrebe - nema "izvoza" rodbini i komsiluku!







Za zalivanjem jos uvek nema potrebe, ali ako bude potrebno lako ce se razvuci kap po kap creva. Ono desno je beli kukuruz za brasno i u njemu pasulj - najzad cu i onog "turkmenistanca" da se resim!
[ Lavlja_Jazbina @ 30.06.2013. 20:06 ] @
Odlicno,mada moram da te bocnem za tu armaturu.Gvozje u basti.
Upravo sam se vratio sa rodjendana,drugar je u lestanima.
Visnja,naravno ne kao ona iz novina,od 4 smezna drveta 250kg.Deca bacala kostice i niklo 3 kom od 1m za godinu dana.
Sljive isto od metar ali po 10 plolda po drvetu.Paradajz,persun,sargarepa,za tivice se zali da su male,po njemu.
Luk je crko pored kukuruza.Naravno,prskano kisom i gradom kako neko rece.Zaboravi da slikam ali cu ici opet uskoro pa da uslikam.
[ FoghornLeghorn @ 30.06.2013. 21:41 ] @
Citat:
Lavlja_Jazbina: Odlicno,mada moram da te bocnem za tu armaturu.Gvozje u basti.
Upravo sam se vratio sa rodjendana,drugar je u lestanima.
Visnja,naravno ne kao ona iz novina,od 4 smezna drveta 250kg.Deca bacala kostice i niklo 3 kom od 1m za godinu dana.
Sljive isto od metar ali po 10 plolda po drvetu.Paradajz,persun,sargarepa,za tivice se zali da su male,po njemu.
Luk je crko pored kukuruza.Naravno,prskano kisom i gradom kako neko rece.Zaboravi da slikam ali cu ici opet uskoro pa da uslikam.


Kod mene tikvica kol'ko 'oces! Cak smo ih se i zasitili vec, pa poklanjamo redom kome treba Najlepse je kad klinac iscupa sargarepu iz zemlje, opere je ispod cesme i navali! Jos draze mi je sto vole da jedu nekuvan grasak - naberu mahune, osiste i samo trpaju u usta

Sto se visanja tice, to mu dodje nesto kao migavac - nit' boluje od cega, raste k'o korov i uvek radja. Moje su zavrsile u soku, slatkom i nesto u kompotu i zamrzivacu. Ostalo pravac rakijski kazan

A ono gvojze... to je u travi, pored nekih malina pa na slici izgleda kao da je deo baste. Nego samo da ga "skupljaci" ne vide. Inace, ode za cas
[ dragutinmr @ 02.07.2013. 08:27 ] @
svaka cast svima koji sami proizvode. Ja to izuzetno cenim. Zao mi je zbog losih vremenskih prilika. ali bice bolje!
[ Djetvan @ 11.07.2013. 18:55 ] @
Organski krompir, nije prskan, nije đubren, pa je uslikan !
[ Lavlja_Jazbina @ 14.07.2013. 20:28 ] @
Prvo slika organskog tanjira,posno a zasiti kao da sam jeo pecenje.

Druga slika nesto u basti a ni ujna ne zna sta je.

I ostalo ,pa basta bez ikakvog prskanja.Krompir je uspeo ove godine,tikvice onako i boranja slatka i isto dobro rodila.








[ Djetvan @ 13.08.2013. 17:40 ] @
Ova je godina baš dobra, rodilo je samo tako.
Povrće nikad ne prskam a izgleda ovako : beli krompir, crveni krompir, crveni luk, paprike, paradajz .
Voće sam ove godine prskao tri puta protiv crvljivosti a nije da je rodilo, nego prerodilo :jabuka kolačara, jabuka muca.
[ zugicradovan @ 16.08.2013. 14:21 ] @
koristim koprivu vec tri godine za prskanje sljiva protiv lisnih vasi i 100 % uspeva samo mora se prskati pre nego krenu lisne vasi na liscu ,ove godine sam prskao i krompir i paradajiz na krompiru nisam nasao desetak zlatica posle prskanja pa nije bilo potrebe za otrovima, a paradajiz prskam kao za prihranu ali mora se smanjiti doza koprive. ko nece da se truje preporucujem koprivu
[ Vasastajić @ 16.08.2013. 14:31 ] @
Ajde daj neke konkretne detalje o pripremi koprive za preventivno prskanje.
[ Horvat I @ 16.08.2013. 17:14 ] @
Staviš bure na sunce pustiš u njeg vodu da odstoji.
Sutradan pođeš u lov na koprivu i ubaciš je u vodu mešajući svaki dan par puta.
odlični dodatci su lišće od mlada luka (belog i crnog) i otpad od čišćenja istih.
Kad tekućina dobije miomiris postaje upotrebljiva.
Čvrste ostatke kod prekopavanja razbacimo po bašti bogato je sa N
[ zugicradovan @ 17.08.2013. 14:05 ] @
moja priprema se sastoji tako sto nasecek koprive prelijem vodom da ogrezne drzim oko dve nedelje posle toga za prskanje procedim i mesam oko 50% vode za voce a za povrce treba vise vode
[ Lavlja_Jazbina @ 18.08.2013. 11:05 ] @
Sto smrdi,ja poredim smrad sa kanalizacijom.Drugar na Avali pravio za prskanje grozdja.Ufff.

Da pitam u vezi ovog clanka i Banjalucana,gde skripi.Nema otkupa za organsku hranu !


http://www.kurir-info.rs/imamo...-ali-nema-kupaca-clanak-942189
[ gigamg1 @ 18.08.2013. 19:14 ] @
E to ti je onaj deo priče koji promoteri organskog načina uzgoja ne pominju i razlog zašto je ceo svet lud i još koristi te sulude, bespotrebne i skupe pesticide.
[ Lavlja_Jazbina @ 18.08.2013. 20:54 ] @
gigamg1...Znas li sta je ovo ?


[ zugicradovan @ 19.08.2013. 07:50 ] @
dali je neko koristio zovu i za cega se moze koristiti
[ mr. ako @ 19.08.2013. 13:38 ] @
Moze sok (od cveta), moze pekmez od bobica.
[ Horvat I @ 19.08.2013. 15:16 ] @
Odličan je sok i od bobica
[ zugicradovan @ 19.08.2013. 15:37 ] @
mislio sam za zastitu u povrcu , na primer kolega prska sa mlekom i vodom povrce protiv plamenjace mesto plavog kamena i kreca
[ zugicradovan @ 19.08.2013. 15:40 ] @
procitajte o totalnom herbicidu glifosav i ostali sta kaze americki strucnjak . Ko je Don Huber, i zašto je on uopšte važan?
Huber je professor emeritus na Univerzitetu Perdju u Indijani. Više od pola veka se bavio patologijom biljaka i mikrobiologijom zemljišta. Kao jedan od vodećih autoriteta stekao je međunarodnu reputaciju. U američkoj vojsci se bavio procenom bioloških opasnosti, prirodnih i fabrikovanih, poput bioloških oružja i virusnih epidemija. Penzionisan je sa činom pukovnika. U američkom ministarstvu poljoprivrede, on koordinira radom Odbora za bolesti i patogene u razvoju. Jednom rečju, on je na najvišoj poziciji u oblastima koje se tiču njegove profesije kao naučnika.

Možete pogledati na internetu šta je Huber rekao Sekretaru za poljoprivredu. Ukratko, posledice višegodišnjeg korišćenja Monsantovog GMO kukuruza i soje su: smanjenje hranljive vrednosti, prodor novih bolesti biljaka (što je u širokom opsegu uticalo na smanjenje roda), i brojne reproduktivne probleme životinja, sa slučajevima da je stepen spontanih pobačaja kod životinja ponekad toliki, da bavljenje stočarstvom postaje potpuno neprofitabilno.

Glifosat je moćan biocid. On nanosi štetu korisnim organizmima u zemljištu, menjajući prirodni balans tla i time umanjujući otpornost biljaka prema bolestima. Time se stvara mogućnost za širenje bolesti koje razaraju kukuruz, soju i pšenicu, što dovodi do razvoja novih patogena, vezanih sa neplodnošću i ubrzanim starenjem životinja. Ova dešavanja, tvrdi Hubert, „ugrožavaju ekonomski opstanak i proizvođača stočne hrane, a i samih stočara“. Sve činjenice navode na sumnju da GMO biljke gube svoju prirodnu, urođenu otpornost na bolesti koje nikada ranije nisu ni predstavljale realnu pretnju po njih.

Postoje dokazi da je novi patogen vezan za rast neplodnosti kod ljudi, a veruje se da ima i štetne efekte na ljudsko zdravlje, o kojima još i ne znamo dovoljno. Poput fluora, i glifosat može dospeti u naš organizam na brojne načine. Na primer, na pakovanjima vitamina D, između ostalog je napisano da „sadrži sojino ulje i kukuruzno ulje.“ Ulje koje soje i ulje kog kukuruza?

Monsanto, međutim, poriče Huberove tvrdnje i uspeva da nađe podršku u poljoprivrednim savetodavnim službama Univerziteta u Ajovi i Ohaju. Ipak, postavlja se pitanje da li se savetodavne službe uopšte samostalno finansiraju ili i njih finansiraju korporacije? U svemu tome postoji i element profesionalnog nadmetanja za sticanje finansijske podrške određene korporacije, što opet prvenstveno dolazi iz agrobiznisa.

Savetodavna služba Perdju Univerziteta je bila mnogo opreznija. Sa jedne strane, služba priznaje da postoje dokazi koji potvrđuju Hubertove tvrdnje: „Tvrdnja da herbicidi poput glifosata čine biljke podložnije bolestima nije sasvim bez osnova. Istraživanja su pokazala da su biljke tretirane glifosatom ili nekim drugim herbicidima podložnije mnogim biološkim i fiziološkim poremećajima (Babiker et al., 2011; Descalzo et al., 1996; Johal and Rahe, 1984; Larson et al., 2006; Means and Kremer, 2007; Sanogo et al., 2000; Smiley et al., 1992)… Iako neka istraživanja ukazuju da postoje učestalija oboljevanja u prisustvu glifosata, to ne mora obavezno da znači da će biti negativnog uticaja na prinose“.

Sa druge strane, Perdju savetodavna služba preporučuje „razumnu upotrebu glifosata protiv korova“. Međutim, jedna od Huberovih osnovnih tvrdnji je da korovi postaju rezistentni na herbicide sa glifosatom. Upotreba glifosata je već prekoračila „razumnu“ granicu i, kako se glifosat sve više nagomilava u zemljištu, njegovi negativni efekti postaju sve očigledniji.

Ograničenja, koja su postavljena nad nezavisnim naučnicima, spremnim da sprovedu objektivna istraživanja, najbolje se mogu razumeti na primeru Izveštaja, podnesenog Agenciji za zaštitu životne sredine od strane 26 univerzitetskih naučnika-entomologa. Izveštaj, u kojem naučnici iz straha ne otkrivaju svoja imena, zbog pretnje da im se prekine finansiranje, naveden je kao jedna od referenci na kraju teksta. U Izveštaju se nalazi sledeća izjava:

„Imena naučnika su skrivena od javnosti zato što praktično svi mi, da bismo sprovodili naša istraživanja, na nekom nivou imamo potrebu za kooperacijom sa sektorom industrije. Izjava: Sporazumi (između predstavnika industrije i predstavnika upravljanja prirodnim resursima) koji su potrebni za promet GMO semena eksplicitno zabranjuju istraživanje. Ovi sporazumi sprečavaju naučnike u ostvarivanju njihove propisane službe u ime javnog dobra, osim ako se za istraživanje ne dobije odobrenje od strane industrije. Kao rezultat jednog tako ograničenog pristupa, ni jedno istinski nezavisno istraživanje (po pitanjima tehnologije, njenih realnih performansi, posledica primene tehnologije, uticaja na rezistentnost insekata i međusobne interakcije tehnologije i insekata ) ne može biti legalno sprovedeno. Shodno tome, informacije koje iz javnog sektora pristižu do EPA Naučnog savetodavnog veća, neopravdano su ograničene.“

Ne samo da je Monsanto dovoljno moćan da spreči bilo kakvo istraživanje, različito od onih istraživanja koje sam plaća, već je toj korporaciji pošlo za rukom i to, da pomoću novca i propagandne mašinerije spreči donošenje anti-GMO zakona u Kaliforniji. Mogao bih da vam kažem da pazite šta jedete, jer to može naneti štetu vašem zdravlju, ali to više nije primeren savet: vi čak ne možete ni saznati šta je to što unosite u svoj organizam.
[ v1v1a @ 20.08.2013. 13:36 ] @
Dobar dan, ja bih malo da se upetljam ako moze. . .

Da skratim koliko god je moguce: inace sam gradski tip, pa stvarno nemam blage veze o uzgajanju hrane, no imao sam do skoro nekih zdravstvenih problema pa sam drasticno promenio ishranu, pa kako mi se sa novim nacinom ishrane zdravlje iz temelja popravilo malo sam se zainteresovao za uzgoj hrane i tu famoznu organsku hranu i moram reci da tu dosta stvari nije jasno.

Citajuci ovu temu ajd da kazem na blic sam zakljucio ako imas svoj komad zemlje i vremena da ga obradjujes onda moze organsko da se radi, ali taman onoliko koliko ti treba za licne ili porodicne potrebe, a kad bi krenuo u neki biznis sa organskom hranom to je vec sasvim druga prica.
Pa sad ako ima neko pametan da mi da neku ideju kako covek iz grada koji nema svoje zemlje a hteo bi nauci i da radi od cega da pocne.

Guglao sam dosta ovu urbanu poljoprivredu, ali to je mislim za nase uslove spansko selo, a kad pricam direktno s ljudima koji se bave poljoprivredom i zive od iste kaze brate batali to.E sad ne znam ni sam, imam volju, hocu da ucim, mogao bih ja i da se skrpim za neki komad zemlje, ali sad mi je opet nekako nezgrapna konstrukcija da menjam zivot iz osnova samo zato da bih imao ono bas prirodnu klopu za stolom.

Hvala svima na evetualnim odgovorima, i generalno hvala za ovu temu.
[ mr. ako @ 20.08.2013. 15:17 ] @
Mozes da uzgajas i bez zemlje: https://www.google.com/#fp=c8&q=hydroponics
[ FoghornLeghorn @ 21.08.2013. 20:16 ] @
Citat:
v1v1a: Dobar dan, ja bih malo da se upetljam ako moze. . .

Da skratim koliko god je moguce: inace sam gradski tip, pa stvarno nemam blage veze o uzgajanju hrane, no imao sam do skoro nekih zdravstvenih problema pa sam drasticno promenio ishranu, pa kako mi se sa novim nacinom ishrane zdravlje iz temelja popravilo malo sam se zainteresovao za uzgoj hrane i tu famoznu organsku hranu i moram reci da tu dosta stvari nije jasno.

Citajuci ovu temu ajd da kazem na blic sam zakljucio ako imas svoj komad zemlje i vremena da ga obradjujes onda moze organsko da se radi, ali taman onoliko koliko ti treba za licne ili porodicne potrebe, a kad bi krenuo u neki biznis sa organskom hranom to je vec sasvim druga prica.
Pa sad ako ima neko pametan da mi da neku ideju kako covek iz grada koji nema svoje zemlje a hteo bi nauci i da radi od cega da pocne.

Guglao sam dosta ovu urbanu poljoprivredu, ali to je mislim za nase uslove spansko selo, a kad pricam direktno s ljudima koji se bave poljoprivredom i zive od iste kaze brate batali to.E sad ne znam ni sam, imam volju, hocu da ucim, mogao bih ja i da se skrpim za neki komad zemlje, ali sad mi je opet nekako nezgrapna konstrukcija da menjam zivot iz osnova samo zato da bih imao ono bas prirodnu klopu za stolom.

Hvala svima na evetualnim odgovorima, i generalno hvala za ovu temu.


Heh... pa sto bi ti rekli da moze - sta posle da ti prodaju

Ako imas terasu, mozes u nekoliko najlon vreca (dzakova) da posadis paradajz - vidjao sam to cesto na zgradama. Pomesaj humus iz prodavnice sa obicnom zemljom (pola/pola) i sigurno imas mesta za bar tri struka - isteraju bez problema po 5-10 kg po struku. Krajem januara/februara kupi seme paradajza u kesici (preporuka institut za povrtarstvo Sm.Palanka ili Superior doo a moze i NS seme) posej to seme u obicnu saksiju, zalij i prekrij najlonom i stavi na sunce. Kad iznikne i ima struk od nekih 10-20cm presadi u one vrece. Redovno zalivaj (ne preteruj) i uzivaj u plodovima... izgooglaj basta na terasi i slicne termine i naci ces dosta toga. Moze cak i luk u saksiji... U stvari moze svasta, samo treba malo maste!
[ FoghornLeghorn @ 22.08.2013. 20:39 ] @
'Ajd malo da sumiramo rezultate... posto se sezona blizi kraju... mada ima jos dosta!

Situacija kod mene sledeca:

1. Na pijaci kupovao jedino sir i nesto kajmaka - svo povrce iz baste (doduse otac kupio par puta krastavce, 'al samo ih on jeo)

2. Boranija - bilo je k'o "pleve" ove godine - ostavljeno 40 kesa (po 1 kg) u zamrzivac (ne racunam ruckove), deljenje svima koji su hteli (nece niko sam da bere - moras da im oberes i poklonis ). Onu sumu sa jos dosta roda smo dali svinjama.

3. Grasak - 20 kesa (po 1 kg) u zamrzivacu, ali za razliku od prosle godine kada je bilo i za poklanjanje, ovaj put smo jedva skrpili i ovo - doduse nikad nije bio sladji!

4. Beli luk - 3 venca (toliko potrosimo za godinu dana - ne znam kilazu) i jos nekih par kilograma.

5. Crni luk - 6 venaca (isto kolicina za godinu dana - jedan venac je dugacak nesto vise od metra) i takodje jos 10 kg u glavicama.

6. Prvu turu od 50 glavica kupusa smo slistili - sad se neguje onaj jesenji za u kacu (200 strukova).

7. Nesto vise od 200 kg krompira (crveni i beli) - al' nije nesto ove godine - nekako sve velicine pesnice - nema onih bas krupnih krtola.

9. Cvekla - ostavljeno 20 tegli po 1 kg - i nesto podeljeno rodbini - nisam siguran koliko je tacno rodilo.

10. Paradajz je u jeku i kao i uvek je fantastican - dosad ostavljeno 10 l mlevenog, 10 l pasiranog, i 20 teglica po 0,5 kg kecapa. Sad je u fazi punog roda - deli se sakom i kapom, i cini mi se da nikad nije bio sladji. Bice ostavljeno za zimnicu bar jos duplo od navedenog. Naidje jedan od "pijacnih bastovana" pre neki dan da trazi za zimnicu - al' kad mu rekoh da je za njega 100 din. kg, samo se ceskao po glavi i rekao mi da sam mnogo bezobrazan

11. Pasulj koji je bio u nekih 2-3 ara belog kukuruza pored je doneo 70 kg, sto je vise nego dovoljno.

Videcu ovih dana da uslikam nesto pa da vam postavim, a ne samo ovaj Vasa da se "puva" sa ljutim paprikama! Ih, ta nemojte kas'ti
[ Vasastajić @ 23.08.2013. 09:10 ] @
[ zugicradovan @ 23.08.2013. 15:40 ] @
pozdrav kako stavljas kecap i koliko moze da stoji vremenski
[ FoghornLeghorn @ 24.08.2013. 07:52 ] @
Citat:
zugicradovan: pozdrav kako stavljas kecap i koliko moze da stoji vremenski



Paradajz se prvo samelje u onoj masinici sto odvaja ljuske i seme. Dobijenu "corbu" sipas u veliku serpu, dodas soli (ako imas paradajz koji je slabo sladak ili vise kiseo, dodas malo secera) - sve po ukusu. Dok se kuva ubacis origana, persuna i bosiljka i kuvas dok se ne zgusne (neko voli da doda gustin, kako bi brze islo). Kuva se na tihoj vatri i to otprilike nekih dva sata, nekad i duze, zavisi koliko je paradajz imao tecnosti u sebi. Sipas u ciste i zagrejane tegle koje odmah zatvaras i prekrivas necim da se lagano hladi (obicno 24 h). U tu svrhu dobro posluzi staro cebe npr. Dobijas kecap koji nije gust k'o ovi kupovni (mada mozes i to postici dodavanjem gustina) ali je, bar meni, super ukusan i prosto fantastican za pice i slicna talijanska jela gde se stavlja paradajz pire. Moze da stoji jako dugo, mada kod nas retko doceka prolece, ali pre par godina se "zaturila" jedna teglica koja je stajala citave dve godine i bila je kao onomad ostavljena. Cuvas u spajzu i da nije izlozeno direktnoj suncevoj svetlosti.

'Ajd slikacu i to kasnije, kad obavim danasnje poslove!
[ ventura @ 24.08.2013. 09:06 ] @
@FoghornLeghorn:
To ti je recept za paradajz sos, a ne kečap :)

[ ŽIKI @ 24.08.2013. 11:31 ] @
Da i kod mene se ovaj recept zove paradajz sos, nije bitno ime bitan je ukus :)
Traje minimum godinu dana - više nisam isprobao.
Evo stiže ovih dana novi sos, starog nam je ostalo možda 10tak flaša od pošle godine.
Jedino može da se pokvari ako ne dihtuje dobro tegla/flaša - uhvatiće se buđ.
Odlična je stvar, ko voli može da ga pije, meni uglavnom služi za pravljenje sosa :)
[ Ulfsaar @ 24.08.2013. 11:52 ] @
@FoghornLeghorn
Cime djubris bastu i da li i kako zalivas?
[ FoghornLeghorn @ 24.08.2013. 15:51 ] @
Citat:
ventura:
@FoghornLeghorn:
To ti je recept za paradajz sos, a ne kečap



Ta sad zavisi sta ko voli... Iz klasicnih recepata za kecape gde ide jos i sitno seckani crni luk, senf, karanfilic, jabukovo sirce, cimet, i jos svasta nesto polako smo izbacivali jedno po jedno i dosli do "svog" recepta, tj. onoga sto se nama najvise svidja, a iskreno, ko god je probao, trazio je recept bas za takav kecap. Meni iskreno takav najvise odgovara u italijanskim jelima jer ima najprirodniji ukus.

U stvari, ostavljamo paradajz na tri nacina:

1. Mleveni (sa persunom) i posoljen po ukusu - nesto kao sok - izuzetno osvezavajuce pice!
2. Sok - ociscen od semena i ljuski u masini koja ga i samelje, malo posoljen i eventualno dodato malo secera + persun (isto super kao sok, ali odlican i za corbe i supe od paradajza) i za razliku od kecapa tu ne ide bosiljak i origano.
3. Kecap - vec opisano gore - 'ajd nek bude da je to samo sos od paradajza, 'al mi ga tako zovemo.

Citat:
Ulfsaar: @FoghornLeghorn
Cime djubris bastu i da li i kako zalivas?


Svake druge godine djubrim stajnjakom (kravljim), a zalivam po potrebi. Pripremio sam za sledecu godinu sistem kap po kap pa cu videti kako ce to ici...
[ Vasastajić @ 24.08.2013. 19:51 ] @
Dok smo ranije u većoj meri ostavljali zimnicu najviše sam voleo mleven paradajz sa ljutim papričicama i sve to dooobro posoljeno i tako flaširano.
Zimi sam samo naseck'o crvenog luka u to, slaninica, švargla, džigernjača, čvarci...šta se nađe...a Bogu fala uvek se nađe.
Za dobru svinju nema loše pomije.
[ FoghornLeghorn @ 24.08.2013. 20:01 ] @
Evo par slika... kecap je jos uvek u selu posto je guzva u spajzu:

Mleveni paradajz:



Sok od paradajza:



Sorta paradajza od koga spravljamo sva tri (u mleveni se dodaje sve) je neka koju sejemo vec 10 godina i nastao je tako sto su jedan pored drugog bili "Red Rock" Iva Djinovica i "Volovsko Srce" iz NS semena. Uglavnom, ostavljamo svake godine seme od tog paradajza i izuzetno radja - plodovi su izuzetno krupni (merili su i po 450 gr po plodu, mada ove godine nema toliko velikih). Boja je vise roze nego jarko crvena i sto je najvaznije, ima jako malo semena a puno "mesa". Kozica nije zilava i debela, vec jako tanka, nije "vodenjav" i izuzetno je sladak.

Na ove dve fotke je prosecan plod, ali posto je slikano mob. telefonom, boje bas nisu docarane kako treba






[ Ulfsaar @ 25.08.2013. 00:03 ] @
Citat:
FoghornLeghorn:
Citat:
Ulfsaar: @FoghornLeghorn
Cime djubris bastu i da li i kako zalivas?


Svake druge godine djubrim stajnjakom (kravljim), a zalivam po potrebi. Pripremio sam za sledecu godinu sistem kap po kap pa cu videti kako ce to ici...


Lepo to sve funkcionise... Imas li problema sa zemljisnim insektima? Da li se u drugoj godini od djubrenja oseti nedostatak azota?

Ja bih najvise voleo ako bih bio u mogucnosti da hemijski analiziram svaku mikrolokaciju zemljista pa da onda dodam tacno ono sto treba za datu kulturu. Zatim bih periodicno vrsio analizu biljnog tkiva i dalje dodavao od elemenata sve sto eventualno nedostaje, bas onako kako je Ventura pisao u postovima o kukuruzu. Posto je to neisplativo za male parcele, bilo bi idealno ako bi covek imao sopstveni "instrumentarij" za takve namene, mada ne sumnjam da je tek njegova cena prava "sitnica". Uzgred, ako na forumu ima profesionalaca koji se bave hemijskim analizama zemljista, bilo bi lepo da nam pisu sta je sve od instumenata za tu namenu potrebno imati.

Sto se paradajza tice, planiram sledece godine da posejem Volovsko srce. Nije mnogo kiseo i ima tanku i meku pokozicu. Najvise mrzim kod paradajza kad pokozica tesko moze da se sazvace. A ako ta tvoja sorta ima jos nekih prednosti, onda mozda da te pitam da mi posaljes gram-dva semena na probu :)
[ Vasastajić @ 25.08.2013. 10:34 ] @
Citat:
Ja bih najvise voleo ako bih bio u mogucnosti da hemijski analiziram svaku mikrolokaciju zemljista pa da onda dodam tacno ono sto treba za datu kulturu.Zatim bih periodicno vrsio analizu biljnog tkiva i dalje dodavao od elemenata sve sto eventualno nedostaje,........

Aman, opušteno čoveče, vidiš da se srž ove teme ovde vrti uglavom oko rekreacije uz organsku proizvodnju mahom za lične potrebe.
Nedostatak kalijuma u zemljištu kod proizvodjne paradajza manifestuje se izraženim žilama unutar zrelog ploda i žućkastom pokožicom oko drške, e sad, PRAVA informacija, a u duhu ove teme, bila bi KAKO I NA KOJI način nadoknaditi manjak kalijuma u zemljištu bez veštačkih aditiva.
Jer to i mene interesuje.
[ FoghornLeghorn @ 25.08.2013. 11:01 ] @
Citat:
Vasastajić: Aman, opušteno čoveče, vidiš da se srž ove teme ovde vrti uglavom oko rekreacije uz organsku proizvodnju mahom za lične potrebe.
Nedostatak kalijuma u zemljištu kod proizvodjne paradajza manifestuje se izraženim žilama unutar zrelog ploda i žućkastom pokožicom oko drške, e sad, PRAVA informacija, a u duhu ove teme, bila bi KAKO I NA KOJI način nadoknaditi manjak kalijuma u zemljištu bez veštačkih aditiva.
Jer to i mene interesuje.


Ja jednostavno dodam pepeo od drveta. Posto zimi lozim iskljucivo drvima, sacuvam dzak, dva pepela i pospem to po zemlji gde ce biti paradajz pre nego sto zaorem. Posto pepeo utice na PH zemljista, ne radim to stalno, ali zato dodam pileci stajnjak, koji resava problem, a takodje uvek ga imam od jesenje/prolecne ture pilica koje uhranim.

Inace, i compost dodaje neophodni kalijum kao i sledece stvarcice:

http://www.wikihow.com/Add-Potassium-to-an-Organic-Garden

(tips&tricks bez klasicnih hemikalija)

A non-stop analize i to... Ma ko ce da se bakce jos sa tim. U stvari sama biljka pokaze sta nije u redu. Vidi se na listu, na plodu, u korenu... Ja sam ranije nosio plod ili list kod dr Iva Djinovica ili u Institut za povrtarstvo i tamo dobijao savet sta nije u redu i sta treba raditi. Inace za tu zemlju je radjena analiza koja je pokazala da je sve u granicama normalnih vrednosti, tako da samo radim onako kako sam i dosad radio.

edit: zaboravih na ovo:

Citat:
Imas li problema sa zemljisnim insektima?


Sem ponekog rovca posle bacanja stajnjaka nisam primetio druge stvari, a ni neku stetu od toga.

[Ovu poruku je menjao FoghornLeghorn dana 25.08.2013. u 12:24 GMT+1]
[ Djetvan @ 25.08.2013. 19:46 ] @
Citat:
Lavlja_Jazbina:
Druga slika nesto u basti a ni ujna ne zna sta je.



To je krmno bilje koje se nekad sejalo zajedno sa ovsom zbog toga što mu ovas služi kao oslonac za penjanje jer bi se inače teško kosilo zbog poleganja.
Služi za ishranu goveda, konja, ovaca i koza a nije za svinje.
Stoka ga jede bilo da je zeleno ili osušeno kao seno.
[ Vasastajić @ 30.08.2013. 08:52 ] @
Interesantne stvari o kojima bi se kroz jednu konstruktivnu diskusiju moglo još više saznati:
Citat:
Što je mikoriza


Mikoriza je prirodna simbioza korijena biljke i micelija mikoriznih gljiva koja je većini biljaka nužna za pravilan rast i razvoj.

U takvoj, obostrano korisnoj simbiozi gljive iz biljke uzimaju ugljikohidrate ali to joj mnogostruko i obilato vraćaju, čineći ju jačom i zdravijom.

I više od toga, mikoriza može povezati različite biljne vrste i omogućiti im međusobnu komunikaciju u cilju samozaštite.

Ova simbioza biljaka i gljiva, presudna za rast i razvoj biljaka postoji već više od 460 milijuna godina.

Mikorizu je još davne 1880. g. otkrio poljski botaničar Franciszek Kamienski, te zatim o tom otkriću objavio znanstveni rad.

U skladu s tim, veliko je pitanje zašto je primjena mikorize većini uzgajivača i dan danas potpuna nepoznanica?

...još o tome...
[ lega99 @ 05.09.2013. 11:19 ] @
@FoghornLeghorn

Sta ce ti plavi kamen za paradajz, jednostavan metod kad rasadjujes paradajz stavi oko korena jednu bakarnu licnu.
Probao sam to jos pre 30 godina i super je efikasno.
[ zugicradovan @ 13.09.2013. 10:26 ] @
predlazem da ko ima kakve savete za zastitu biljaka bez skupih otrova da postavi
[ mr. ako @ 15.09.2013. 17:08 ] @
Nije los predlog, no ljudi se vec savetovali... imas pominjano cak i ovde u ovoj temi. :)
[ Lavlja_Jazbina @ 17.09.2013. 06:22 ] @
@Djetvan...leblebije.Saznao skoro.Da li neko zna kako se peku ili kuvaju ?


sta je sa uploadom slika?????????



[Ovu poruku je menjao Lavlja_Jazbina dana 17.09.2013. u 14:45 GMT+1]
[ ventura @ 17.09.2013. 08:27 ] @
Leblebija ti je na engleskom chickpea pa potraži recepte... Od nje znam da se pravi humus i da ih makedonci jedu kao grickalice, i to je to :)
[ Lavlja_Jazbina @ 18.09.2013. 20:14 ] @
.


Kada sam pomenuo leblebije ajde da nesto i kazem o njima u citatu.

Citat:
Pomaže varenju
Leblebije su vrsta mahunarki koje predstavljaju odličan izvor proteina. Sadrže mnogo biljnih vlakana koja su zaslužna za snižavanje holesterola. Istraživanja su pokazala da redovno konzumiranje ove mahunarke može veoma brzo da snizi holesterol. Leblebije se lako vare i blagotvorno deluje na organe za varenje. Preporučuju se osobama koje pate od sindroma iritabilnog creva. Leblebije imaju i nizak glikemijski indeks, tako da mogu da pomognu u stabilizaciji nivoa šećera u krvi.
Čuva kosti
U ovim mahunarkama ima i magnezijuma, koji je, kako pokazuju poslednja istraživanja, ključan za regulisanje pritiska. Magnezijum je neophodan i za prenošenje nervnih impulsa i regulisanje kontrakcije, odnosno opuštanja mišića. To znači da nervi koji kontrolišu rad srčanog mišića mogu optimalno da rade samo ako ima dovoljno magnezijuma u organizmu. Magnezijum takođe ima veoma važnu ulogu u vezivanju kalcijuma za kosti, pa neki istraživači povezuju osteoporozu pre sa nedostatkom magnezijuma nego sa nedostatkom kalcijuma (jer u slučaju manjka magnezijuma, ni kalcijum ne može da se na odgovarajući način apsorbuje u organizmu). Ovaj mineral učestvuje u regulisanju srčanog ritma i snižavanju nivoa holesterola. Veoma je važan za trudnice jer smanjuje opasnost od spontanog pobačaja i prevremenog porođaja.
Izbacuju otrove
Leblebije imaju još jedno korisno svojstvo, a to je da pomažu da se iz organizma izbace sulfati (koji se često koriste kao konzervansi u preradi hrane). Američka uprava za hranu i lekove je iznela podatak da je jedan od 100 ljudi preosetljiv na sulfate. Ova osetljivost može da se javi u bilo kom periodu života, a simptomi su joj slabost, mučnina, dijareja, osip, teško disanje.
Bogate gvožđem
Ova mahunarka je dobar izvor gvožđa, jer čak i kada je kuvana, sadrži duplo više gvožđa od iste količine mesa. Sadržaj kalcijuma i kalijuma u lišću leblebije je veći nego u spanaću i kupusu, dok je sadržaj gvožđa, cinka i bakra približno isti.


[Ovu poruku je menjao Lavlja_Jazbina dana 18.09.2013. u 21:53 GMT+1]
[ Vasastajić @ 19.09.2013. 06:53 ] @
^
Sad znam zašto sam ih uvek obožavao!
Moj "karburator", ali sada sa novim "diznama", po svemu sudeći, je instiktivno prepoznavao ono što mu treba, međutim, sticajem okolnosti udovoljavao sam mu jedino kada su to ženini donosili iz Makedonije.
Ranije bilo toga i ovde kod mene u svakoj šiptarskoj trafici da se kupi za grickanje, ali sada više toga nema.
Ćerka mi po nekad donese iz Beograda.
I kažeš raste to kod tebe u bašti?
Mada mi kičma više nije ni najmanje za akanje po baštama, razmisliću kako to da ipak malo posejem.
[ Lavlja_Jazbina @ 19.09.2013. 07:02 ] @
Nemam u basti.Ujna sejala letos.Hocu kao i ti u hobi varijanti.Uslovi kao za pasulj.
[ deki111 @ 18.10.2013. 18:04 ] @
Poslednje tri četiri godine amaterski uzgajam čeri paradajz, ove godine greškom prvi put nemam žuti. Rasad svaki put pravim od semena koje sačuvam od prošlogodišnjeg roda,a ove godine sam ga zbog hladnijeg proleća kasnije zasadio. Uopšte ga ne prskam, a na proleće sam bacio pola vrećice od 5kg veštačkog đubriva po celoj bašti (oko 2 ara) uglavnom zbog travnjaka. Stabljike sam vezivao za lajsne od vrata koje vire iz zemlje oko 180cm. Pre mesec dana sam počeo da sečem vrhove da više ne raste.
Pre desetak dana kad je naglo pala temperatura i počeo da duva jak vetar, gomila nesazrelog paradajza mi je otpala i to sam dao komšinici za turšiju. Ovo poboljšanje vremena mu odlično odgovara pa se rezultati vide na fotografijama koje sam napravio danas.


[ deki111 @ 18.10.2013. 18:09 ] @

Još malo slika:


[ da.li.sam.to.ja @ 19.10.2013. 11:59 ] @
Lepo
Al da ti dam jedan mali savet
Zasadi paradajz ako imas mogucnosti pored nekog zida koji je suncem okupan. 30% ce brze plodovi da sazrevaju!
[ deki111 @ 19.10.2013. 15:19 ] @
Hvala.
Najviše sunca imam ispred ove trske i tu je najsitniji. Prošle godine mi je na tom mestu maltene izgorelo lišće koliko je bilo jako leto. Ubaciću sliku iz polovine avgusta prošle godine. Pao sam u iskušenje da kupim maskirnu mrežu sa lišćem da bi malo napravio hladovinu na tom mestu. Ove godine sam ga tu najmanje zasadio, a više na mestima gde ima najviše sunca pre i popodne, a najmanje oko podneva i sada bolje rađa.

Svaka kritika i savet su dobrodošli.













[ Lavlja_Jazbina @ 19.10.2013. 15:23 ] @
Koliko si uopste zasadio i gde si uzeo prvo seme,kada se sadi ?
[ deki111 @ 19.10.2013. 15:34 ] @

Zasadio sam dvadesetak strukova, a seme mi je prvi put dao drugar koji ga je sadio u Dobanovcima. Pravo vreme za sađenje kod nas gde zima može da se produži teško može da se odredi. Pravio sam rasad u aprilu i kad stabljike u čašicama koje stoje u kući ojačaju i dobiju visinu od 10 do 15cm, sadim kad prestane mraz noću i dnevna temperatura bude iznad 10 stepeni. Nadam se da ću ovde dobiti prave informacije. Znam samo kako se čupaju zaperci.
[ Vasastajić @ 20.10.2013. 07:42 ] @
Što bi čupao zaperke, i ne samo čeriju, kada i oni rađaju?
Ako struku možeš da obezbediš nesmetano bujanje, pritom dostup i preglednost, čupanje/kidanje zaperaka je izlišno, čak štetno, jer se time povećava mogućnost pobolevanja osnovnog struka.
To jedno, a pre izvesnog vremena je negde na EM-u u nekoj temi procurela informacija da je upravo čeri paradajz jedna od linija GM biljaka.
To čisto onako, pošto se na ovom forumu, a i temi, uglavnom promoviše organska proizvodnja, a donošenjem novog zakona takav jedan proizvod podlégao bi posebnom označavanju u javnom prometu.
[ Lavlja_Jazbina @ 20.10.2013. 07:51 ] @
Pa i mene potseti da je Ventura pomenuo da se za potrebe srbije uvozi 20k t godisnje.
[ ventura @ 20.10.2013. 09:33 ] @
Evo jedan grafikon, doduše iz 2011.-te ali u principu pokazuje trend:

Izvor: http://trzistesrbije.com/uvoz_izvoz.php?proizvod=0544

Ono što je meni interesantno u celoj priči je da uvoz dostiže vrhunac u Junu, taman kad pijace preplavi 'domaći' paradajz :)

To me podseća na scenu od letos, na Kaleniću baba na tezgi prodaje 'domaće' jagode, onako istrešene na gomilu, a odmah tezga do nje, naslagane grčke gajbice do vrha, i lik prodaje grčke jagode, identične potpuno :)
[ deki111 @ 20.10.2013. 14:51 ] @
@Vasastajić
Zaperke čupam baš iz tog razloga koji si i kasnije naveo, a to je da urednije izgleda. Ranije kad ih nisam čupao rastao je kao puzavica na sve strane.

Da li je čeri GM biljka zaista ne znam, znam samo da ovaj moj ne prskam i da ima i miris i ukus za razliku od kupljenog na pijaci ili u megamarketima.
[ ventura @ 20.10.2013. 15:42 ] @
Citat:
deki111
Da li je čeri GM biljka zaista ne znam, znam samo da ovaj moj ne prskam i da ima i miris i ukus za razliku od kupljenog na pijaci ili u megamarketima.

Ti sa pijace/megamarketa nemaju miris i ukus kao domaći iz dva razloga:
1. Staklenici u kome se uzgajaju nemaju (veštačko) svetlo, a u tom periodu dnevnog nema dovoljno;
2. Paradjz se bere dok je zelen jer je tako čvršći i bolje podnosi transport, a onda se čuva u komorama sa etilenom da bi 'sazreo' odnosno dobio crvenu boju (kad bi ga u staklenicima brali potpuno zrelog, dok on stigne na policu u supermarktu, bio bi sav gnjecav i izubijan, i niko ne bi hteo da ga kupi. A ovako je svaki savršenog oblika, neoštećen i crven).
[ deki111 @ 20.10.2013. 15:47 ] @
To znam, a čitao sam tvoje ranije postove na tu temu gde si baš detaljno pisao o tome.
[ ventura @ 20.10.2013. 16:04 ] @
Zaboravih naglasiti ono najvažnije - ukus, miris i izgled paradajza ne zavisi od genetike i sorte (na onaj način na koji mi mislimo: GMO == bezukusan), već isključivo od načina uzgoja. Tako da kad bi uzeo seme tog paradajza iz staklenika i zasadio ga kod sebe u bašti da sazreva tokom leta, bio bi ususan i mirišljav kao i svaki drugi.
[ zugicradovan @ 16.11.2013. 09:07 ] @
laklo se proverava gmo hrana dovoljno ga poprskati totalom ,ako prezivi otrov ukrstena je
[ ventura @ 16.11.2013. 10:25 ] @
Citat:
zugicradovan: laklo se proverava gmo hrana dovoljno ga poprskati totalom ,ako prezivi otrov ukrstena je

To važi i za povrće koje se već nalazi kod tebe na stolu? :)
[ Zinko @ 04.12.2013. 13:05 ] @
Citat:
ventura:
Zlatice rokneš sa insekticidom - inhibitorom rasta (teflubenzuron, lufenuron, hexaflumuron...) i rešio si problem.. Kakva kopriva, kakve zajebancije

http://www.zastitabilja.org/zastita_krompira.pdf


Skinuo sam preporučenu knjigu o zaštiti krompira koja ima skoro 400 strana i prisetio se Skot Peka u knjizi "Ljudi laži" koji kaže da je specijalnost određene oblasti najsuptilnije zlo koje nas apsolutno udaljava od našeg izvornog bića i onoga što je ispravno i istinito...
Elem, neću čitati knjigu o trovanju prirode na 400 strana već ću pripremiti preparat od koprive...
Srdačan pozdrav
Zinko
[ Lavlja_Jazbina @ 04.12.2013. 15:02 ] @
Zinko....Podrzavam te,ali brate treba preziveti taj smrad.
[ FoghornLeghorn @ 04.12.2013. 17:00 ] @
Citat:
Lavlja_Jazbina: Zinko....Podrzavam te,ali brate treba preziveti taj smrad.


Kopriva je jos miomiris u poredjenju sa vodom u kojoj je stajao burjan
[ Lavlja_Jazbina @ 04.12.2013. 17:08 ] @
Na to sam i mislio.:))).
[ Ulfsaar @ 07.12.2013. 10:32 ] @
Citat:
Zinko:
Citat:
ventura:
Zlatice rokneš sa insekticidom - inhibitorom rasta (teflubenzuron, lufenuron, hexaflumuron...) i rešio si problem.. Kakva kopriva, kakve zajebancije :)

http://www.zastitabilja.org/zastita_krompira.pdf


Skinuo sam preporučenu knjigu o zaštiti krompira koja ima skoro 400 strana i prisetio se Skot Peka u knjizi "Ljudi laži" koji kaže da je specijalnost određene oblasti najsuptilnije zlo koje nas apsolutno udaljava od našeg izvornog bića i onoga što je ispravno i istinito...
Elem, neću čitati knjigu o trovanju prirode na 400 strana već ću pripremiti preparat od koprive...
Srdačan pozdrav
Zinko

Gde si je skinuo a da ima svih 400 strana?
[ deedee6 @ 09.12.2013. 18:42 ] @
Nisam znao gde da postavim. Jel se bavi neko sa drvima? :)

[ altx @ 21.02.2014. 16:24 ] @
POzdrav svima!
Imam jedan mali plac, mislio sam da napravim jednu malu basticu tamo, da sadim za kuhinju itd.
Jedini problem mi je sto je sa jedne strane zid, a sa druge drvo, pa nije bas nesto osuncano.
Kakve biljke mogu da sadim tamo?
[ Lavlja_Jazbina @ 11.04.2014. 18:35 ] @
Citat:
FoghornLeghorn
Vreme nikako da dozvoli, i dosta se kasni ove godine pre svega zbog vremena, ali vreme ce ovih dana posluziti pa se krece u bastu.

Jel i ove godine isto,posto sam ja sad u toj situaciji.Kukuruz na 1 ha a basta,pa sareno.Zeza me kisa,ali temperatura zemlje nije 15c pa ima lufta jos nedelju dana.
Gde si,nema te nesto.:).
[ Darko Nedeljković @ 11.04.2014. 21:23 ] @
Citat:
altx: Jedini problem mi je sto je sa jedne strane zid, a sa druge drvo, pa nije bas nesto osuncano.
Kakve biljke mogu da sadim tamo?

Ja eksperimentisem po malo, pa posto se niko nije javio, da napisem svoja iskustva - u hladovini lepo uspevaju biljke poreklom iz sume, znaci maline, kupine i jagode. Nije povrce, ali ces po vrednosti dobijenih plodova dobiti vise nego sto bi dobio od pola hektara krompira. Drugo sto vredi pokusati su tikvice. Ja nikako ne uspevam da odgajim naprimer sargarepu, krastavcice i beli luk (pominjem da znas da sam prilicno los u bastovanskim vestinama), dok tikvica dobijem na stotine kilograma bez nekog posebnog truda. Jednom ih ocistis od trave kad tek niknu, potom im izrastu ogromni listovi od pola kvadratnog metra svaki i ispod toga trava vise nema nikakve sanse, samo nalivas vodu i to je to. Ja im pre setve pripremim zemljiste da bude kao kada - tamo gde rastu udubljenje gde moze da se nalije 200 litara vode, a tamo gde hodam da bude suvo. U senci su par sati tokom dana i ne vidim da im to smeta, mislim da ce njihovi ogromni listovi da sakupe dovoljno svetlosti i u potpunoj hladovini. Ove moje su ogromne, po 2-3 kg/kom, za porodicni rucak dovoljno je napuniti jednu, tamanimo ih celo leto i jesen, a onda napunimo zamrzivac i evo vec je april a tamo je jos skoro pola zamrzivaca, dok se to pojede, taman ce da stignu nove.
[ dusans @ 12.04.2014. 00:07 ] @
^
Da li si čuo da postoji povrće treba brati u određenoj fazi kada je najpogodnije za jelo - a ne onda kada dostigne punu veličinu???
Da li si imao prilike da vidiš koliko, na primer, krastavac može da poraste ako ga ne ubereš?
[ Lavlja_Jazbina @ 12.04.2014. 08:47 ] @
Citat:
Ja nikako ne uspevam da odgajim naprimer sargarepu, krastavcice i beli luk

Koji je razlog?
Citat:
Da li si čuo da postoji povrće treba brati u određenoj fazi kada je najpogodnije za jelo - a ne onda kada dostigne punu veličinu???

Kada je to?
[ dusans @ 12.04.2014. 09:37 ] @
@Lave,

Na primer tikvice su najbolje kad su između 15-20 cm dužine, i 300-600g teške - dakle da ne budu džinovske.
Zbog brzog rasta, tikvice se beru 2 puta dnevno, obično ujutru i uveče.
Krastavac, vidiš i sam po veličini, da ne izraste da bude džinovski sa sve formiranim semenom.
[ Darko Nedeljković @ 12.04.2014. 15:46 ] @
Citat:
dusans: Na primer tikvice su najbolje kad su između 15-20 cm dužine, i 300-600g teške - dakle da ne budu džinovske.

Mislim da to zavisi od sorte, ja sam ovo seme kupio kao specijalne ogromne tikvice, kostalo je 10x-15x vise u odnosu na kesicu obicnog semena i onda svake jeseni ostavim seme za sledecu godinu. Ove tek sa 35cm duzine i par kg tezine pocinju da razvijaju seme, jacaju koru i rade tako to slicno sto povrce radi kad prelazi u fazu da nije vise tako dobro za jelo. A upravo onda pocinju da budu odlicne za bundevaru - malo cimeta, malo limuna, malo šećera i to moje kolege opisuju kao najbolju bundevaru koju su ikad probali Na kraju krajeva, sve i da jesi u pravu da ih ja pogresno jedem, ako meni odgovara tako, onda koga briga kako to rade drugi
Citat:
Koji je razlog?

Ne znam, ventura je svojevremeno objasnjavao koje povrce voli koju pH vrednost zemljista, moglo bi biti to, a moglo bi biti i nesto sasvim deseto. Nije to samo zakopaš seme i sve bude super, ako je pH vrednost suprotna od odgovarajuće za tu vrstu biljaka, onda to može da preživi samo uz pomoć teške hemije (preparata i mineralnih đubriva), a ako pogodiš povrće kome baš takvo zemljište odgovara, onda to buja samo od sebe. Ja tako probam 2-3 godine za redom, pa ono što neće, to više ne pokušavam, a ono što dobro uspeva to dalje sejem. Sigurniji metod je da izvadis ~50 EUR i odneseš zemljište na analizu, nađeš tu listu k i vidiš kojoj biljnoj vrsti odgovara baš takvo zemljište i nadalje seješ to, ili izvršiš prepravku sastava zemljišta dodavanjem odgovarajućih dodataka.
[ Lavlja_Jazbina @ 21.04.2014. 22:51 ] @
Citat:
Ne znam, ventura je svojevremeno objasnjavao koje povrce voli koju pH vrednost zemljista, moglo bi biti to, a moglo bi biti i nesto sasvim deseto. Nije to samo zakopaš seme i sve bude super, ako je pH vrednost suprotna od odgovarajuće za tu vrstu biljaka, onda to može da preživi samo uz pomoć teške hemije

To kod mene nece moci,pa neka istruli.Nisam jos nista uradio oko baste,blato.Nisam ni kukuruz pa bi pitao da li da ostajem pri
grupi 600 ili dajte neki savet.;(.
[ gigamg1 @ 22.04.2014. 17:07 ] @
Prvo moraš napisati kako ćeš da žanješ taj kukuruz? U zrnu ili branje u klipu kao i koja je nadmorska visina i koji je deo Srbije.
[ Lavlja_Jazbina @ 22.04.2014. 18:38 ] @
U klipu.A koja visina?Pa Knic,800m valjda.Blizu je Rudnik.
[ gigamg1 @ 22.04.2014. 21:22 ] @
Možeš od fao 400 do fao 600. Moja neka preporuka je da gađaš fao 600 (kao što si već i naveo), jer kod hibrida za branje je bitno da ne otpuštaju prebrzo vlagu. Povedi računa o sklopu biljaka jer ti to igra veliku ulogu kod kukuruza za branje. Npr. kod kasnijih fao grupa, razmak od biljke do biljke utiče dosta na prinos jer ako ga poseješ pregusto, imaćeš manji klip ali ćeš imati više biljaka na površini i samim tim i više manjih klipova i više otpada pri krunidbi a ako povećaš razmak do neke mere, dobićeš manje biljaka ali zato veće klipove sa više zrna na sebi. Kod ranijih i srednje ranih hibrida sama genetika ti ne dozvoljava takve igrarije jer povećanjem razmaka između biljaka nećeš baš dobiti veće klipove već samo neiskorišćeno zemljište. Takođe, moraš voditi računa i da kod većeg sklopa imaš u igri bitan faktor suše jer ako pregusto seješ, treba mu više i padavina i bolje zemljište. Kod ranijih hibrida je u igri bitna stavka brzina otpuštanja vlage zbog same žetve.
Prosto rečeno, ako bereš u klipu optimalna vlaga zrna treba da bude od nekih 25% do nekih 30% +- , ako bereš ispod 25% dosta zrna će ti omlatiti berač a ako preteraš sa vlagom onda će ti se kukuruz ubuđati u skladištu. Ako planiraš skidanje u zrnu onda ti igra ulogu takođe vlaga ali u smislu da ako bude previše vlažan, može da se ubuđa u skladištu što kod otkupljivača nije poželjno pa ti skidaju procenat u korist sušenja kukuruza.
Takođe, ako planiraš berbu u klipu onda moraš imati na umu da takav kukuruz nije baš odmah spreman za upotrebu pa zato mora određeno vreme da odstoji u kotari-čardaku (ili kako već se kaže u tvom kraju) da se prosuši.

U principu, niži broj grupe zrenja = kraća vegetacija = brže otpuštanje vlage = manji klip (najčešće) = manji razmak između biljaka.

Moja preporuka za branje ti je da ideš neku fao 600 grupu zrenja ako je nadmorska visina oko 400m, sklop na nekih 25 do max 28 (+-), tretiran insekticidom i ako već hoćeš, domaći hibrid koji se pokazao u tvom kraju kao najbolji. Ako je veća nadmorska visina to znači i kraće leto što znači samim tim da ti je potreban i hibrid kraće vegetacije bez obzira na to što ćeš da ga bereš.
Pobrini se da obaviš setvu u optimalnom roku jer ako okasniš, dovešćeš svoj usev u opasnost da ga suša ili zahlađenje zadesi u nepoželjnom stadioumu razvoja što će ti se kasnije odraziti na prinos. Agrotenika naravno, do kraja ispoštovana.
Put pod nogu i kupuj seme. Kvalitet se brzo razgrabi a sad imamo nažalost i lošu situaciju zbog poplava pa će biti dosta teže doći do dokazanih hibrida.
Ne štedi i pazi na vreme.

[ Lavlja_Jazbina @ 22.04.2014. 23:00 ] @
Koliko mi treba semena kukuruza za 2ha?
[ gigamg1 @ 30.04.2014. 16:53 ] @
Jesi li razmislio koja gustina sklopa te zanima?
jedna setvena jedinica je uglavnom 25 000 semena.
Odaberi proizvođača, pogledaj preporuke za željeni hibrid i videćeš obično ispod i preporuke oko setve i gustine sklopa.
[ EmmaR @ 12.07.2014. 20:04 ] @
Da li neko gaji BROKOLI?
Kad je spreman za branje?

Ocekivali smo da je razvoj po principu karfiola ali nas je totalno zbunio: Poceo je da pravi cvet koji lici vise na gomilu pupoljaka nego na zreo plod i jako brzo iz njega izbijaju zuti cvetici (pokusacu da prikacim slike).

Do sada vidjen samo zamrznut u Frikom kesicama.

[ EmmaR @ 12.07.2014. 20:06 ] @
Da li neko gaji BROKOLI? Do sada vidjen samo zamrznut u Frikom kesicama.
Kad je spreman za branje?

Ocekivali smo da je razvoj po principu karfiola ali nas je totalno zbunio: Poceo je da pravi cvet koji lici vise na gomilu pupoljaka nego na zreo plod i jako brzo iz njega izbijaju zuti cvetici (pokusacu da prikacim slike).

[ Lavlja_Jazbina @ 12.07.2014. 20:10 ] @
Citat:
Do sada vidjen samo zamrznut u Frikom kesicama.

Imas na pijaci kao i u supermarketima u sirovom stanju.
[ EmmaR @ 12.07.2014. 21:40 ] @
Lavlja_Jazbino, da ne radis u nekoj sluzbi podrske korisnicima?

Sto bi bilo divno kada bi svako imamo na puskomet dobro snabdevenu pijacu i supermarkete!?

Ponavljam, ocekivali smo da brokoli se ponasa slicno kao karfiol, s tom razlikom sto je brokoli zelen a karfiol beo. Inace, karfiol uvek kasno rodi bez obzira kada je posejan i to toliko kasno da vec pocinju mrazevi.
A s obzirom da zivim u okruzenju gde sve sem krompira, luka, paprike, pasulja, paradajza i zelene salate spada u egzotiku, nemam koga da pitam.
[ EmmaR @ 12.07.2014. 21:59 ] @
Da ne otvaram novu temu.

Ne znam kako se tačno zove: Raste u zemlji slično krompiru samo što je znatno sitnije i nepravilnijeg oblika i ima žut cvet. Može se računati kao samonikla biljka, raste ko ludo i nekada je po selima važilo kao zamena za hleb i sirotinjska hrana pa je poznat kao sirotinjski ili svinjski krompir (istrebljen sa porastom standarda jer je "sramota" jesti sirotinjsku hranu). Slatkog je ukusa i, za razliku od krompira može da se koristi sirovo. U narodnoj medicini koristi se sirov kao lek protiv šećera u krvi.
Zbunila me je komšinica koja ga je dobila da posadi, ali joj je rečeno da je to đumbir a koliko mi je poznato đumbir je tipična azijska biljka za koju se do skora nije ni znalo. A možda je to ista biljka samo što se kod nas gajila pod potpuno drugim nazivom.
[ Bojan Basic @ 12.07.2014. 22:12 ] @
Zove se jerusalimska artičoka ili narodski čičoka.
[ EmmaR @ 12.07.2014. 22:34 ] @
Citat:
Bojan Basic: Zove se jerusalimska artičoka ili narodski čičoka.


Hvala na odgovoru.
[ Jadranka_K @ 23.07.2014. 09:44 ] @
Napokon neka korisna tema :D
[ Lavlja_Jazbina @ 12.09.2014. 18:52 ] @
Ima li neko ideju sta raditi sa ovolikom kisom ako bude i sledece godine.

Ekperimentalno na 5 ari je ove godine sve bilo mrsavo.Krompir sitan i mala kolicina,luk (crni) veliki ali samo sto nije istrulio.

Paradajz sitnog ploda (ali ukusan) i tesko zri.Pasulj mrsavo ali zato ren,koliko hoces.
[ zica49 @ 12.09.2014. 19:40 ] @
Ovolika kisa nije napravila neki veci problem recimo kukuruzu osim sto ce kasnije sazreti ali bi trebao biti dobr urod.
Znaci kukuruz ako ce biti kise..a ko to moze da garantuje?
[ Lavlja_Jazbina @ 12.09.2014. 20:57 ] @
Slikacu ti u ponedeljak pa kad dodjem u toku nedelje da ti pokazem da nece sazreti,nema dovoljno sunca.

Zelen jeste,ali klip.Zato trave ima ali opet udari danas kisa pa sve do utorka uz mali prestanak.Nema kosenja.



[ zica49 @ 12.09.2014. 21:16 ] @
Kao sto imaju obicaj stariji reci...hvala bogu neg malo nakisne... :)
[ Lavlja_Jazbina @ 17.12.2014. 19:42 ] @
[ Lavlja_Jazbina @ 17.12.2014. 19:45 ] @
[ branko tod @ 17.12.2014. 21:06 ] @


Kupio .Ništa ne valja. Samo ako je zemlja rastresita i trava vrlo mlada.

Lopatu čudo možda uspem ove godine da napravim.
[ Lavlja_Jazbina @ 17.12.2014. 21:36 ] @
Dobro si mi reko.Cekaj,da izmrzne pa na prolece tanjiram ili freziram.
Gledao sam ti onaj plastenik i primetio sam da ti se kostur razdvaja (racva) kada krene metar od zemlje.
Moram pokriti neke delove ako bude kisa na prolece,inace sve istruli.
[ branko tod @ 17.12.2014. 22:29 ] @
Koristio sam je na tvrdoj zemnji koja je obrađivana žestoko , ali nisam zadovoljan ( da budem precizan
koristili su je jer jako slabo radim ). Mislim da nije za teške zemlje. Mogu da je potražim pa da ti je ostavim
kod krivog drveta :D.
Što se plastenika tiče nije dobro da ne ide razdvojeno do kraja. Mora i zmija da ide do dna , sneg od pre
dve godine je to dokazao. :( Najveća opteređelja su ta bočna na 1,5 do 2 m visine kada naveje sneg.
Plastenici su relativno topli zbog dvostruke duvane folije, ali zimi mora da se postavi još jedna pregradna
folija posle ulaza. Zimi je prelazilo poneki put 28 c po danu.
[ ventura @ 17.12.2014. 22:37 ] @
Inače, prošle godine otprilike u ovo vreme jedan moj poznanik je odlučio da rasproda celokupnu imovinu, preseli se na selo, sa namerom da živi od poljoprivrede...

Redovno piše blog, pa koga zanima, može da počne od samog početka :)

http://www.svastabasta.rs/home/dnevnik---novembar-2013
[ branko tod @ 17.12.2014. 23:27 ] @
Šta je ovo , sve seljaci ?
[ Lavlja_Jazbina @ 18.12.2014. 07:21 ] @
Ja link ne mogu da otvorim.
Citat:
Šta je ovo , sve seljaci ?

Toga vise nema,ja licno vikendaski a kasnije...ne mora ni da se radi.Bice podosta.

A zasto se odlazi,pikira na selo.Ne mozes vise sa stokom da se izboris.Raja je toliko osiromasila da od kompleksasa ne mozes vise ni pesice da ides.

Sednu u neke rasklimatane JIPOVE i drame ludilo.Bilo je i pre prica,dao otkaz i otisao na planinu,selo i gaji ovce,pcele itd.A recimo inzenjer necega.

Steta sto i deca ispadose petokolonasi . Nece ajvar,nece ovo,necu pomazem.Dobrooo.Koliko treba za taj telefon i ostale potrepstine,samo mi budite vi

zadovoljni.. Mene zanima,nije lose ni za kondiciju..


[ gilopile @ 18.12.2014. 09:45 ] @
Citat:
ventura:
Inače, prošle godine otprilike u ovo vreme jedan moj poznanik je odlučio da rasproda celokupnu imovinu, preseli se na selo, sa namerom da živi od poljoprivrede...

Redovno piše blog, pa koga zanima, može da počne od samog početka :)

http://www.svastabasta.rs/home/dnevnik---novembar-2013


Preletih malo i stvarno sam odusevljen. Nema, kad je covek vredan i zna sta hoce, sve se uradi...Svaka mu cast! Bas cu lagano ovih dana redom da citam i uzivam.
Kad bi vise ljudi znalo da zivot postoji i van stambenih zgrada i lopovskih firmi u kojima ostavljaju svoje kosti...
[ Lavlja_Jazbina @ 22.02.2015. 18:39 ] @
ALOOOOOO FOGHORNLOGHORN,GDEEE SIIIIII.


Treba da radim bastu a ti,saboter za sve pare.Smorio se aaa.Ove godina me kisa ne zanima.Natkticu konstrukcijom deo baste a kupi cu i onu papropropusno vodootpornu

kao folija a vise lici na filc u merkuru.Nije ni skupa, 8 x 2 m 415 rsd.Ova godina mi je test za ubuduce.Za sada toliko,moze i fotka buduce baste.Ovcije djubrivo 5 prikolica

baceno.Rucno ce se cistiti od korova itd..




edit.Sweet nougat,gde ima da se kupi seme ?

http://www.elitemadzone.org/t4...vene-potrebe-Sta-nam-je-ciniti
[ Lavlja_Jazbina @ 22.02.2015. 19:01 ] @
Ventura,drug stao na 2013 sa blogom ili nije azurirano ?

http://www.svastabasta.rs/home/dnevnik---novembar-2013

Nasao,glavio mi net.

[Ovu poruku je menjao Lavlja_Jazbina dana 22.02.2015. u 21:00 GMT+1]
[ ventura @ 23.02.2015. 08:05 ] @
Nešto nisi dobro video, on to updateuje svako nedelju-dve dana. Sada za Februar ima tri teksta i poslednji mu je od 20-tog.



[ branko tod @ 26.02.2015. 22:55 ] @
Citat:
Lavlja_Jazbina:
Natkticu konstrukcijom deo baste a kupi cu i onu papropropusno vodootpornu
kao folija a vise lici na filc u merkuru.Nije ni skupa, 8 x 2 m 415 rsd.



Ako misliš na agril to je skupo. Ovo sam prvo našao : http://www.mojshop.rs/agril_folija_2x100_m_3080
Inače jako je dobro koristiti agril.
[ Lavlja_Jazbina @ 27.02.2015. 08:48 ] @
ventura..Znas vec ali da napomenem zbog drugih da nema sledeca strana u novembru 2014 pa sam tu bagovao.:).

Branko,pa ovo tvoje je bolje a ista cena.2 metra sirine i 100m duzine. Ovo je 314 rsd/M ali u komadu.Ne moram da spajam a postarija Jabe.:).

Ako nadjem sliku postavicu sta ima u merkuru.

edit..Gledam ovaj link sto si postavio i psujem te ( pozitivno ) sto ce mi izmamiti parice.Odlican,pa ovo je sjajno,sve na jednom mestu.All in one..:).

[Ovu poruku je menjao Lavlja_Jazbina dana 27.02.2015. u 10:19 GMT+1]
[ branko tod @ 27.02.2015. 09:53 ] @
Pitaj ozbiljne seljake, a ne priučene.
[ stewuss je @ 08.03.2015. 06:50 ] @
Nadam se da znate za cega agril (ona folija sto je kao filc) sluzi. Sluzi kao toplotni izolator biljaka koje su ususkane ispod njega. Tacno je da propusta vazduh i paru, ali i ta propusnost je ogranicena gustinom agrila (ako se ne varam od 12gr/m2 do 22gr/m2, najcesce kod nas 15gr i 18gr). Hocu da kazem da agril nije orudje za specavanje suvisne vlage u zemljistu ( kisa nije problem, ako izuzmemo odredjene bolesti, dok ne pocne da se zadrzava u zemljistu). Ili dok se visoka vazdusna vlaga dugo zadrzava ispod agrila a temperatura naglo poraste ispod agrila na oko 20C. Takodje konstrukcija sa strejom ce najvise leti smanjiti napad gljivicnih oboljenja i bakterioze zato sto kapi kise nece dizati bacile na biljke (dok ce usporeno isparavanje vode iz zemljista pod srejom ili agrilom imati suprotan efekat). Agril mozete nabaviti u poljoapotekama ili direktno kod distributera (Merkur i sl. nije napovoljnije mesto za nabavku istog). Ako imate registrovano i aktivno poljo gazdinstvo mislim da mozete dobiti i povracaj dela sredstava.

Voda u zemljistu se krece veoma slicno principu spojenih sudova. Tako kada su obilne padavine, jako malo sta mozete uraditi da sprecite vodu da dodje u zemlju, vise mozete (a i trebate) uraditi da odvedete vodu iz zemljista (odvodnjavanje i isparavanje su metode).

Prevelika kolicina vode u zemljistu je problem zato sto se poremeti vazdusni bilans u zemljistu, te se koren bukvalno davi, odumire a sa njim i ostatak biljke.

Sweet Nougat F1 mozes kupiti u manje-vise svakoj poljo apoteci koja radi sa povrtarskim semenima, ako nemaju na stanju - mozes naruciti, Hoya-VS je distributer. Mislim da je pakovanje 0,5 kg (oko 2500 semenki). Ako je proizvodnja za sopstvene potrebe ili ste jedini izvor secerca u svom mestu, raditi samo extra rani secerac je ok (takodje je ok ako se radi ekstremno rana proizvodnja sa kolicinama koje ce se rasprodati pre nego sto se pojave drugi secerci). Ukoliko to nije slucaj, cim se pojave secerci veceg klipa, prodaja ranih staje. Ukoliko cete proizvoditi za prodaju, preporucio bih rane secerce do 10% ukupne planirane kolicine, a ostatak da bude kombinacija seceraca veceg klipa (22cm +), da li hibrida razlicitih vegetacija ili jedan sa razlicitim rokovima setve (na svakih 10 dana), na Vama je. Ukoliko hocete da proizvedete za sopstvene potrebe, rani secerci nisu najsladji, ima i boljih izbora.
[ branko tod @ 08.03.2015. 11:37 ] @
Pod agrilom se drže mlade biljkice. Pouzdano ih štiti od blažih mrazeva,
a uvek je toplije koji stepen. Konačni efekat je da rod stigne 7-14 dana
ranije. Da dodam da je i dobra zaštita od vetra biljkica.
[ paterson @ 16.02.2016. 09:42 ] @
Ma kakav "agril" nego koristite prirodni malč od slame, trave,....... i ne znate uopšte šta radite sa zemljom.......

https://seedzen.files.wordpress.com/2012/03/plowmans-folly.pdf

"PLOWMAN'S FOLLY"
[ Bolivia @ 29.03.2016. 13:45 ] @
Živimo u gradu i sa porodimo smo rešili da obnovimo seosko domaćinstvo. Planiramo da gajimo zdravu hranu za naše potrebe a i nešto za prodaju (maline i višnje). Jesenas smo posadili visnje na 1.5 ha. Višnja nije zahtevna biljka, ali tek na duže staze (5,6 godina) investija počinje da se isplaćuje.
Posadili smo i maline 12 ari, sorta polana i polka, poljske sorte koje zahtevaju manje rada od vilameta koji se uglavnom gaji kod nas. Jedino što moraju
da se zalivaju. Bez vode nema roda kod ovih sorti. Rod je u prvoj godini i veci deo investicije se ispati.
Ovih 12 ari malina su posadjeni eksperimentalno da naučimo kako se radi sa njima a kasnije ako dobro ide da se proširi na hektar.
Pored ovih voćki imamo i plastenik 3X6m i zadnjih 3,4 godine dobro uspevaju, paradajz, paprika. Plastenik se zaliva sistemom kap po kap.
Gajimo i u malim količinam grašak, boraniju, krompir, kukuruz. Za baštanske radove je zadužena majka pa ne znam o tome mnogo znam da ponekad krene
neka bolest ali ona to ne leči nego pusti da ide svojim tokom. Ne brine mnogo o rodu.
Ćale osim što pomaže oko svega bavi se i pčelarstvom od prošle godine. Oko toga ima dosta da se uči i zahteva dosta vremena ali je lepo ko to voli.
Trenutno ima 8 košnica i stalno ima nekih problema oko njim. Kao i u svemu dobija dosta saveta i gleda klipove non-stop ali praksa je nešto drugo.
Dosta je uložio a stalno ima nekih problema.
Za sada imamo toliko. Malinama i višnjama želimo da se bavimo profesionalno dok ostalo kao hobi. Vikendom idemo i radimo ko koliko može. Želja nam je da u budućnosti to bude jedno od glavnih izvora naših prihoda.
[ Lavlja_Jazbina @ 29.03.2016. 21:31 ] @
paterson..ove godine cu te jedino poslusati oko freziranja.Radi drljaca.Bio je sneg (znas i sam koliki u okolini KG) pa se zemlja raspada.

E sad treba uloviti lepo vreme za sadnju.Rasad je tu pa se ostrimo ali april je dosta nestabilan.

Bolivia..koji kraj ako nije tajna?!
[ Bolivia @ 30.03.2016. 10:03 ] @
Lavlja_Jazbina kraj je Levač, selo Velika Kruševica. Okolina Kragujevca i Jagodine na 25km od ta dva grada.
[ Lavlja_Jazbina @ 09.06.2016. 21:51 ] @
Nana nije jos procvetala,slike od pre 15 dana.

[ Lavlja_Jazbina @ 31.10.2017. 07:08 ] @
FoghornLeghorn..pre par godina se cusmo i rece da pocinjes neku proizvodju rakije!Pa dokle je to stiglo 100 mu sirena za maglu.

Ide ti dobro pa uzeo Venturin fazon "SKRIVANJA" .Za ovog znam sta radi ali si mi ti nedostupan.;).
[ strahinjasale @ 27.01.2018. 08:51 ] @
Zdravo svima hteo bih da pitam da li imate iskustva za paradajs hvala unapred
[ vstamenovic4 @ 27.01.2018. 20:01 ] @
Prvo treba posejati seme paradajza za rasad!Presadjivati veci rasad kad su biljke vece sa vecim korenom!Obavezno je preventivno prskanje fungicidom i pracenje razvoja paradajza!
[ strahinjasale @ 27.01.2018. 20:12 ] @
>