Ima jedan ozbiljan rad koji dobija skretanje Merkurovog perihela samo u okviru Njutnove teorije, pretpostavljajući da Sunce nije potpuno loptasto, već donekle spljošteno, što zapravo jeste slučaj, ali onda treba uzeti u obzir koliki je stvarni ekscentritet Sunca i stvarna brzina skretanja Merkurovog perihela da bi se videlo da li je taj ekscentritet dovoljan za dobijanje te brzine skretanja perihela.

Ja imam drugu ideju i donekle, ali vrlo malo, sličnu toj ideji.

Imam primedbu što nigde nema nikakvog računa. Samo priča.

Njutn je na osnovu Keplerovih zakona pronašao ovisnost gravitacione sile o udaljenosti tijela.I baš takva sila uvrštena u jednaačinu klasične dinamike kretanja omogućuje eliptične putanje oko baricentra.

I ne samo to.Ovakav račun pokazuje i da pravac perihel-apogej mora da rotira.
Koliko će se perihel kružno pomjeriti u jednom ciklusu da se izračunati.To nije sporno,to se opaža.

Poenta je u tome što se ta izračunata vrijednost ne poklapa sasvim dobro sa rezultatima astronomskih mjerenja.

Ima raznih objašnjenja tog fenomena.Uticaj gravitacionih sila vanjskih planeta naprimjer.Relativističkio objašnjenje je posebna priča. Meni se čini da greška nastaje pri tretiranju tijela kao materijalne tačke. Uzima se da se ta tačka poklapa sa težištem tijela,a to nije tačno.A evo zašto:
(radi jednostavnosti račun je za samo jednu osu)

Izračunajmo udaljenost težišta nekog tijela T od zadane tačke ako znamo udaljenost svakog djelića tog tijela i njegovu masu.



Izračunajmo sada udaljenost hvatišta gravitacione sile nekog tijela od zadane tačke ako znamo udaljenost svakog djelića tog tijela i njegovu masu.



je očigledno.Sila koja je pojačana (naročito oko perihela) nije uzeta u račun.Međusobna udaljenost težišta Sunca i Merkura je veća od udaljenosti hvatišta gravitacionih sila.

Može se računati numerički uticaj svih planeta u Sunčevom sistemu, čime se dobija odstupanje od Keplerovih zakona, ali ne i skretanje Merkurovog perihela tom ugaonom brzinom.

http://en.wikipedia.org/wiki/Shell_theorem

Ne, nije moj posao da dokazujem tvoje stavove, već tvoj.

Koliko ovde vidim, Merkur kao elipsoid ima elipticitet (flattering) jednak nuli, tj. niko nije uspeo da izmeri odstupanje njegovog oblika od lopte. Odstupanje centra od težišta je moguće samo ako je sferno nehomogen, tj. na fiksnom rastojanju od centra ima nejednaku gustinu. Gde su ti argumenti za to?

I još nešto - zašto se previđanje OTR uklapa u rezultate posmatranja sa velikom tačnošću sa onim što se opaža? Evo, ovde možeš videti šta teorija predviđa, a šta je opaženo. Postoje uticaj drugih planeta (koji je najveći), uticaj spljoštenosti Sunca (koji je najmanji) i uticaj opšte relativnosti. Što se testiranja relativnosti tiče, kada se odbiju uticaj OTR, klasična teorija predviđa ugaonu brzinu skretanja od lučnih sekundi na sto julijanskih godina (nadalje pišem u istim jedinicama). Ono što je opaženo je , odnosno fali još . OTR predviđa još , što se uklapa sa tačnošću koja nije zanemarljiva.

Da li smatraš da je toliko poklapanje slučajnost?

Cisto jedna tehnicka stvar, bez zle namere, da me neko ne razume pogresno:

Periapsis i apoapsis - najbliza i najudaljenija tacka oribte, opsti naziv za pojmove;
Perihelion/perihel i aphelion/apfel - izrazi za orbite oko Sunca (Helios);
Perigee/perigej i apogee/apogej - za orbite oko Zemlje (Gaea, Gaia).

Dakle:
perihel i apfel -
perigej i apogej,hvala



Ovaj račun (link) je dobar za idealnu kuglu i homogen raspored mase.Međutim realna nebeska tijela se deformiraju.Javljaju se plimna pomjeranja.Nepoklapanje inercionog i gravitacionog hvatišta stvara spreg koji usporava rotaciju.Merkur se obrne 1.5 puta za jedan obilazak (0.5 u odnosu na Sunce),Mjesec jednom,Zemlja usporava rotaciju za sekundu u nekoliko godina.Ove činjenice navode na pomisao da i Merkur pravi plimni talas,a naročito značajan u perihelu,što mu usporava rotaciju i utiče na ugaonu brzinu ose eliptične putanje.

Plimni talasi se odigravaju i u tečnim jezgrima.Čak se i zemljina kora donekle deformira zbog gravitacionih utjecaja.

Zanimljivo je relativističko objašnjenje ovog fenomena kako ga je iznio Dr.Tom Van Flandern.Kao mlad stručnjak za nebesku mehaniku proučavao je Ajnštajnov račun.Na jednom mjestu nije mogao odgonetnuti odakle je izveden izvjesni faktor k.Prvom prilikom kontaktirao je jednog Ajnštajnovog asistenta i
zamolio za objašnjenje.Dobio je odgovor da je to podešeno tako da se dobije dobar rezultat.

A jesi li razmišljao o tome da potražiš neku literaturu u kojoj je to izvedeno kako treba. Toliki univerziteti, tolika predavanja, toliki udžbenici i niko ne zna odakle neka misteriozna konstanta u računu i niko se ne bavi time.

Otkriću ti jednu tajnu. Ima jedan servis, super je za takve stvari:

www.google.com

Da vidimo šta kaže prvi pogodak za upit "Mercury precession calculation":

http://worlov.narod.ru/merkury-perihelion.pdf

Gde su ovde misteriozne konstante?

Evo pa ti pročitaj original članak koji je Ajnštajn objavio.
Proračun počinje od 24 strane.Na strani 25, deseti red odozdo imamo jedno lijepo objašnjenje za koeficijent alfa (alfa a ne k,--moja greška.)

http://www.gsjournal.net/old/eeuro/vankov.pdf

Baš to objašnjenje je nerviralo Toma V.F. a koje glasi otprilike ovako:"alfa je konstanta usklađena masom Sunca"
Mene to ne nervira.Naprotiv veoma me veseli i sav se iskidam od smjeha.
Objašnjenje koje je Tom dobio od Ajnštajnovog asistenta je sasvim razumno i u skladu sa načelima TR.Dakle,koeficijent mora biti trakav da se dobije poželjan rezultat.Inače nebi valjao.To je bar svakom jasno.

Primjećujem da je račun koji je Nedeljko ponudio na proučavanje debelo različit od originala.Pitam se kojeg se treba držati.Jer ako neko nabuba napamet oba može mu se to pomješati.

"Reljef Merkura je najsličniji Mesecu, prekriven kraterima i basenima. Najprepoznatljiviji oblik na Merkuru (od fotografisanih detalja) je Basen Kaloris (Caloris Basin) (Planitia Caloris), udarni krater prečnika oko 1350 km. To je ujedno i najtoplije mesto na Merkuru jer se na njemu nalazi subsolarna tačka u vreme kada je Merkur najbliži Suncu. Udar koji je stvorioCaloris ostavio je trag i na suprotnoj strani planete: na mestu gde su se spojili udarni talasi nalazi se brdovit i vrlo nabran teren."

Dakle, raspored gušće mase bi trebalo da liči na kiflu


Da.

atelago

Dobro, smatraš da je to poklapanje slučajnost. Zahvaljujem na odgovoru.


zzzz

Naučna teorija se ne zasniva na radovima ili citatima nekog naučnika, već na svim relevantnim činjenicama dostupnim u nekom trenutku, a svaki rad ponaosob se preispituje kritički.

Eto, zameraš nešto Ajnštajnu, a ne primećuješ da je ovo tvoja sopstvena slika u ogledalu. Ignorisanje svih ispravnih dokaza teorije i traženje pogrešnih je ništa drugo do štimanje priče tako da se "ospori" teorija.

Nepoklapanje inercionalnog težišta i hvatišta gravitacione sile je uočeno na dosta astronomskih primjera.
Milutin Milanković je uzrok smjene ledenih doba (utvrđenih arheološki) objasnio precesijom zemljine osi.To je kasnije preciznim mjerenjem i dokazano.Osa Zemlje mijenja nagib u odnosu na ravninu rotacije oko Sunca.Ovakva pojava (precesija) se javlja samo ako na rotirajuće tijelo djeluje nekakav spreg sila.Odatle izlazi da privlačna sila Sunca i centrifugalna sila Zemlje nisu koaksijalne.
Mjesec je okrenut Zemlji uvjek jednom stranom zato što mu je hvatište gravitacione sile bliže od težišta centrifugalne sile.
Ima još mnogo primjera nekih tipova sinhronizacije rotacija.Ne ide to bez momenta sila.
Ovaj uticaj je evidentno značajan i nema razloga da se ignoriše u analizi putanje Merkura.

(_{Za Nedeljka:Ja ne želim polemisati o dokazima TR jer sam siguran da brzina svjetlosti može da se zbraja.Stekli su se uslovi da se to može eksperimentom dokazati.Pitanja je volje provođenja.A ovu primjedbu za Ajnštajnov koeficijent alfa nisam uočio ja nego prof.nebeske mehanike Dr.Tom Van Flandern.Smješno mi je kako ja to nisam ranije primjetio,a niti neko od silnih sljedbenika jer je u pitanju krajnje naivan račun}.)

Evo slike na kojoj se vidi kako se postavlja "lice" Merkura prema suncu:
http://de.academic.ru/pictures...cury%27s_orbital_resonance.png

_{[Ovu poruku je menjao zzzz dana 05.05.2013. u 19:16 GMT+1]}

Za Merkur ne postoje podaci o tome koliko odstupa od sferno homogene lopte. Možda ih ima, ne znam, daj link. Bez toga ne vidim način da se uračuna nešto što je nepoznato, odnosno nije izmereno. Da li je tvoje objašnjenje poklapanja takođe slučajnost?

A to šta su rekli Pera (Ajnštajn), Mika (Ajnštajnov asistent) i Đoka (Tom van Flandern) je savršeno nebitno. Bitno je da li teorija funkcioniše ili ne.

Za Merkur postoji podatak da mu je vlastita rotacija fino sinhronizirana sa rotacijom oko Sunca.(Prikazano na prethodnoj slici).Isto je sa Mjesecom,Pluton i jedan njegov satelit se međuse gledaju istom stranom,precesija zemljine ose.Ima toga još pa izgleda da nema govora o slučajnosti.Dobar razlog (hipoteza) je da tom usklađivanju doprinosi nehomogenost rasporeda mase.

U numeričke proračune Merkurove putanje ubacivati rotaciju njegove nehomogena mase i vidjeti kako se mjenja ugaona brzina perihela.Mjenjajući
razmak težišta i hvatišta pronaći za koju veličinu je takva računica jednaka stvarno izmjerenoj.Ako se takva nehomogenost može prihvatiti kao realno moguća onda bi ova hipoteza bila gotovo dokazana,ili bar prihvaćena kao najvjerovatnija.

_{TR-hipoteza i dokazi nisu slučajnost.Oni su štimovani za šta imam bar dva valjana primjera.}

Za taj proračun ti trebaju numerički podaci o nehomogenosti Merkura. Nisam primetio da ih ima. E, onda bi se videlo koliki to može da bude uticaj. Ubeđen sam da je mnogo manji od onoga što treba. Isto kao sa spljoštenošću Sunca. Uticaj postoji, ali je manji od greške prilikom određivanja uticaja drugih planeta. Dok to ne budeš izračunao, ne možeš ništa da tvrdiš.

Ovo je već tvoja proizvoljnost. Takvim rezonovanjem da teorija ne valja zato što ima primera loših tekstova iz nje ni Njutnova mehanika ne bi valjala, jer je atelago i Sprečo ne razumeju i lupaju o njoj.

Srećom, ti si tu, pa ću naučiti iz tvojih postova. Malo mi je godina (tek 70), naučit ću kad porastem.
Svojevremeno: „Postoje samo tri čovjeka u svijetu koji razumiju TR!“
Eddington: „Razmišljam ko je treći?!“
Ajnštajna „nisu razumjeli“: Michelson (isti taj Michelson čiji je eksperiment Ajnštajn „objasnio“), H. Lorentz, A. Poancare, W. Pauli, F. Lenard, J. Štark, N. Tesla, F. Gaus, ....)
Emanuel Lasker (matematičar i filozof, Ajnštajnov prijatelj):
" Ponekad je teško ne pisati satiru. Kako možete pregovarati s ljudima koji uglavnom uzimaju sve ovlasti samo za sebe i za nekoliko drugih. Kako možete osim satirički raspravljati s takvim protivnicima, ako oni također imaju vrlo osebujan pogled razuma i temeljnim zahtjevima znanstvenog spora??
Zaključak (str. 27): "Teorija relativnosti kao cjelina je zabluda kao sustav opisa stvarnosti , kako u svojim metodama tako i u svojim rezultatima."
Emanuela Laskera smatram inteligentnijim i obrazovanijim od Alberta Einstena.
Izvini što više ne čitam Milanov tekst „Ajnštajn za početnike“. Pokušavam čitati i druge tekstove.
http://www.physicsmyths.org.uk/ .
http://www.worldsci.org/php/in...s&tab2=Display&id=1937 .
Pouči i ovog Ray-a (i on bi od tebe mogao ponešto naučiti, a ti od njega ne možeš baš ništa naučiti)
Ronald Ray Hatch: GPS pruža dokaze protiv STR, a ne u njenu korist i potvrdu

Sprečo,

Prelaženje na lični plan nema veze sa valjanošću teorije. Uopšte nije bitno je li Lasker bio pametan a Ajnštajn glup, već su bitne isključivo sve relevantne činjenice dostupne danas.

A vidi, ako je taj Rej izvalio takvu glupost nemam šta ni da ga čitam. Pa, niko i ne tvrdi da STR opisuje dobro rad GPS-a, već OTR.

Nick Percival se našao baš juče da plasira novi tekst (čačka davno dokazane sadržaje):
This paper analyzes data from GPS, the Hafele-Keating Experiment and muon decay measurements that are claimed to support Special Relativity’s claim of time dilation. It is found that this data actually does not support Special Relativity and in some cases is evidence against Special Relativity. The “time dilation” data is also analyzed in terms of its historical development and in terms of the Twin Paradox.
Znaš li ti ko je Roland Ray Hatch? Znaš li koliko vrijedi baš njegova rečenica: GPS pruža dokaze protiv STR?! Razumiješ li ti šta se tom rečenicom tvrdi?
Pazi, stvarno uopšte ne pominje Malu Krsnu?! Vidiš li ti kako jednu jednostavnu, nedvosmislenu izjavu izokreneš i karikiraš njen smisao?! To je tvoja sposobnost i inteligencija! Samo zbog prethodnog izokretanja zaslužio si da te Ivan Dimković pošalje na prinudni odmor! Međutim, tebi je sve dozvoljeno, a i mnogo toga ti može stati pod kapu!

Alo, to što je tvrdio taj Rej, tvrdio je i sam Ajnštajn - da je STR bila privremena približna teorija koja je zamenjena opštijom i tačnijom OTR. Sam Ajnštajn je odbacio STR u korist OTR.

Što se GPS-a tiče, uticaj efekata koje predviđa STR (dilatacija vremena usled kretanja) je oko šest puta manji od uticaja koje predviđa OTR, a STR ne predviđa (dilatacija vremena u Zemljinom gravitacionom polju). Pa, naravno da kada meriš uticaj efekta A, a zanemariš šest puta veći uticaj B, da ćeš dobiti to što je on dobio. Velikog li otkrića!

Opšte je poznato da STR ne opisuje GPS ništa bolje od klasične teorije, već da to čini OTR.

Odakle li izvlačiš takve šarlatane?

Pritom su ta dva uticaja suprotna jedan drugom. Stoga se uzimanjem u obzir samo manjeg pravi veća greška od neuzimanja nijednog u obzir.

Kapiraš? Zamisli da je tačna vrednost nečega zbir dve veličine suprotnog znaka od kojih je jedna šest puta veća po apsolutnoj vrednosti. Recimo -1+6=5. Ako uzmem u obzir samo veličinu koja je manja po apsolutnoj vrednosti, napraviću veću grešku, nego ako ne uzmem u obzir nijednu, jer je broju 5 bliža nula od -1.

Zaključak: Pretpostavljajući da u stvarnosti važi OTR, klasčna teorija opisuje GPS bolje nego STR.

Izvinjavam se što se mešam, ali me interesuje kako se računa Merkurova godina jer kad se gleda slika rozete meni ne izgleda da je jedna petlja istovremeno i jedan obilazak oko sunca.

Ranije sam našao Ajnštajnov original rad kojeg se izgleda neki relativisti stide:
http://www.gsjournal.net/old/eeuro/vankov.pdf
Pa nude savršenije relativističke računice:
http://worlov.narod.ru/merkury-perihelion.pdf
Ja sam se još malo potrudio na Google.com pa našao ovo:

http://www.worldsci.org/pdf/abstracts/abstracts_2388.pdf

Ovo vrijedi pogledati. Joe Nahhas je Vrlo transparentno prikazao izvod rotirajuće elipse.Pošao je od Njutnovog zakona gravitacije i ne preskačući ni jedan red napravio konačno rješenje.Pokazao je i primjenu za slučaj Merkura i Venere gdje se vidi da su rezultati u skladu sa astronomskim mjerenjem.