Uzmi elektromotor.

Odakle?
Ako nista ne uradim prepravicu alternator da radi kao 3f motor,ali bih hteo da probam sa dinamom,otvarao sam je jutros i video da su dva dela statora redno vezani,vezao sam ih paralelno,i sad ima vise snage,ali i dalje je slabo,moze da se zaustavi rukom,a vuce 120W.(ili ja nemam osecaja za moment pri toj snazi).Ako nadjem neki alnaser,njega cu da stavim,samo neki manji.

kolike je snage ta dinama ? ako nije jaca od 200W onda zaboravi na to da ce ti terati bicikl.

alternator je dobra ideja da radi kao trofazni motor ali ti treba i dobar kontroler za to, pa ne znam koliko je isplativo...


na alnaseru se neces daleko navozati jer nije predvidjen za dug i konstantan rad jer ce da pregori, ja sam isto hteo alnaser da koristim kao motor pa sam brzo shvatio da ne moze tako...

mozda ti je jos nabolje da spregnes mehanicki 4-5 motora od ventilatora hladnjaka recimo jednim lancem, od lade nive ili tako nekih, pa da ih teras sa nekim jednostavnim PWM regulatorom.... svaki taj motor ima oko 100W a za neku normalnu vucu ti treba minimum 350W motor


ako na toj tvojoj dinami imas velike obrtaje a nemas momenat, onda zakaci neki reduktor pa onda ces imati i momenat i neophodne obrtaje za direktno teranje tocka 1/1

Onda cu koristiti alternator,a promenom f. cu menjati brzinu,sema nije komplikovana.Hvala na pomoci

Aco onaj motor sto pokrece brisace ali na kamionima ili autobusima na 24V.
Taj motor ima dovoljnu snagu za pogon bicikla sad da li 200W ne znam ali duplo je jaci i veci nego u autima a i sofersajba je veca.
Izvedba istog je redni ili serijski istosmjerni(ako ne grijesim),kad prespojis paralelno rotor i stator eto ga na 12V.

E odlicno,samo je pitanje da li je po 12V na oba namotaja.Vec sam narucio 3 feta i IC za alternator.Gde da nadjem to,na otpadu nema,bio skoro.
Necu se javljati na foromu do ponedeljka,samo da se zna :)

moze da tera i na 24V ako stavi dve baterije na red, ali ne mora da komplikuje trazeci takav motor vec moze ubaciti dva ili tri motora od brisaca pa da spregne mehanicki osovine, samo ti motori imaju pusnu redukciju koja bas nije pogodna za teranje bicikla jer sam mehanizam ne trpi velik obrtni momenat jer su vecina izvedena sa plasticnim puzem ili zupcanicima...

druga stvar je sto nece moci da izvede dopunjavanje baterija pri spustanju nizbrdo sto ce vec imati kod primene alternatora kao trofaznog motora jer na mosfetima ima po paralelnu kontra diodu a tih 6 dioda ce se ponasati kao trofazni gretz koji ce struju generisanu pri kretanju bicikla po inerciji ili nizbrdo da upumava nazad u bateriju...

ne znam kako bi se moglo izvesti kocenje sa opterecenjem alternatora u generatorskom rezimu, mozda ako se ostavi kompletna elektronika istog pa samo jedan rele da uklapa akumulator da se puni tj da koci skalameriju pod elektricnim opterecenjem na alternator...

inace, ima li negde uputstvo kako preraditi alternator u trofazni motor? jel komplikovano ? pozz

Postavicu sve sledece nedelje,sada moram da idem,pa dolazim u pon.,nije komplikovano uopste,poz.

Evo link u pitanju je prepravka startera (anlasera) .http://homepages.which.net/~pa.../Motors/Starters/Starters.html

Aco, može i dinamo raditi kao efikasan motor ako se promeni komutacioni ugao, tj. ugao četkica.

Da ne mozgaš previše koliki ti ugao treba, naći ćeš ga tako što će ti taj dinamo za jedan smer okretanja imati najmanju potrošnju struje rotora u praznom hodu.

Moraćeš malo mehanički da preurediš poklopac koji nosi četkice da bi se mogao zakretati.

Naravno, treba ti maksimalna struja pobude, i pri tom uglu ćes imati najniži broj obrtaja i najveći moment.

Efikasnost će biti ista kao i kod većine paralelnih DC motora, oko 70%.

Očekuj do 500W maksimalno iz uobičajenih dinamo koji su korišćeni kod starijih vozila.

--------------------------------------------

Kod alternatora imaš dve mogućnosti: sa kratkospojenim rotorom, gde će da "glumi" AC asinhroni motor, i taj režim se ne sme dugo upotrebljavati jer će ti pregrejati rotor zbog toga što najčešće jezgro nije od limova, već od punog gvožđa, i režim sa DC strujom u rotoru, gde je alternator sinhroni trofazni motor.

Prvi režim bi moždai bio koristan za pokretanje, a kada poraste broj obrtaja, onda ga moraš koristiti kao sinhroni AC trofazni motor, moraš napajati rotor DC strujom i moraš imati neku povratnu vezu makar od KEMS namotaja, da bi na osnovu nje mogao generisati progresivno obrtno polje.

Druga opcija ti je nekakav davač ugla rotora.

Pogledaj malo stariju Philipsovu dokumentaciju o pokretanju sinhronih motora (BLDC) sa povratnom vezom izvedenom sa njegovih sopstvenih namotaja.

Kod obe varijante se moraš pomiriti sa potrošnjom pobude koja uzalud odnosi izvestan deo energije.

Znaj samo da se maksimalna dozvoljena struja pobude postiže pri nižim naponima od 12V kod obe naprave.
Zaboravio sam koja je veličina u pitanju, ali mi se čini da je nešto oko 6-8V.

U kraćem periodu (10-tak minuta) možeš koristiti i svih 12V za pobudu, sa ekstra momentom, ali posle toga možeš očekivati da ti se pregreju pobudni namotaji kod oba.

Potreban je neki predregulator (buck), što mislim da bar tebi neće biti problem :-).

Imaš negde jedan moj opširan post o motorima, pa pročitaj. Ne mogu sada to da tražim.

Pozz

Hvala macola,koristicu ga kao sinhroni motor,buck nece biti problem,upravo trazim literaturu.
Znas li mozda u kojoj je temi tvoj post?

macola,moze li taj sinhroni motorcic da se upravlja bez povratne sprege?
Znaci jedan 3f generator sa promenom f. tera 3 feta,sta kazes?

Aco, ako misliš na alternator, da bi imao neku kakvu takvu efikasnost, moraće tri polumosta, tj. 6 mosfeta.

Sinhroni motor ne može da krene sam. Obrtno polje bi moralo "znati" ugao rotora.

Dinamo ti je mnogo jednostavnije rešenje a konačna efikasnost će ti biti slična uz mnogo manje glavobolje, jer ni malo nije jednostavno pokretati alternator kao sinhroni motor.

Takođe obe naprave nisu baš predisponirane da rade kao motori, pa efikasnost bude u svakom slučaju nešto niža nego kod "pravih" motora (ovo će posebno važiti za alternator kome je poveliki vazdušni zazor između rotora i statora pa će imati pristojnu efikasnost tek iznad 3-4000RPM).

Moraš imati povratnu spregu makar sa KEMS njegovih namotaja, i to sa "pametnom" logikom za odredjivanje smera pokretanja kod prvih par imulsa dok se ne dobije minimalna ugaona brzina.

Metod bez očitavanja ugla rotora pomoću foto davača ili hall senzora se koristi samo za sinhrone motore koji pri pokretanju imaju nikakvo ili lako opterećenje.

Philips je takav metod komutacije koristio na motorima za video glave kod VCR, a kod snažnih aplikacija, nekoliko firmi koje proizvode CNC glodalice, za motor radnog vretena koji uvek kreće bez opterećenja (radi se tom metodom i više desetina KW).

Suština tog principa je takva da se nekim sporim ritmom dovede struja u par namotaja, sačeka KEMS reakcija na onom slobodnom, na osnovu nje odredi trenutni smer kretanja rotora, a na osnovu toga se uključi odgovarajući namotaj koji će ili preusmeriti rotor u pravom smeru ili podržati njegovo kretanje ako je ispravno krenuo.

Posle toga se samo namesti ugao progresije obrtnog polja u odnosu na ono što se očitava sa KEMS na statoru i to je to.

Ne samo da nije naivno, nego i prilično složeno, ali metoda može pokretati bilo koji sinhroni motor bez ikakvog davača na rotoru.

Međutim, kao što rekoh, izvodljiva je samo kod lakih ili nikakvih početnih opterećenja, inače moraš imati davače ugla.
--------------------

Kod dinama je sasvim lako malo izbušiti/isturpijati bočni poklopac koji nosi četkice i podesiti njihov ugao, eventualno dodati komadiće lima da bi se mogli pričvrstiti zavrtnji koji su inače držali poklopac i celu strukturu dinama.

A ugao možes lako naći "iz ruke" tako što ćes dinamo držati rukom da se ne raspadne dok to radiš, pošto se moraju izvući zavrtnji.

Sta mislis o 3 Hall da uradim kao u PC ventilatorima?
Takodje,moze li izmenom namotaja da radi kao klasican ventilator iz pc-a,sa jednim hall-om,koji bih stavio negde na stator?
Uzgred,cuo sam negde da ako dovedes 3f na stator,a rotor na dc,on ce krenuti,kao sto rade klasicni 3f. motori,da li je to tacno?
I sta mislis,da vezem u trougao ili zvezdu?
Koristicu dinamu,ali pitam za alternator.

_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 13.05.2013. u 13:03 GMT+1]}

Macola je do dobar prijedlog sa pomjeranjem komutacije na dinamo masini..Jednostvnije i manje ces imati problema.
Ja bi isao na macolino rjesenje jer jednostavnija rjesenja su manje podlozna kvarovima i pouzdanija su.
Jos bi napravio jedan dodatak..zabiljeziti pocetni polozaj cetkica,pomjeriti ugao ili komutaciju da se dobije najvise u rezimu motor,dodati jos jedan par cetkica (tamo gdje je zabiljezeno)za rezim dinamo/generator..
Ako s ene imadne prostora zbog premlenog ugla onda recimo on line mehanicko pomjeranje ugla..

Odlicna ideja,mada necu moci ovih dana to da zavrsim,imam obaveze u skoli jer je kraj pa zato.
Mada mislim da bi mogao biti generator i sa pomerenim uglom?
Kao sto rekoh i koristicu dinamu.

Da završimo priču oko ovog.

Alternator neće krenuti ako mu dovedeš na stator obrtno polje a u rotor DC, osim ako rotaciju polja ne započneš od nultog broja obrtaja i to polagano bez opterećenja.

Jednostavno, pročitaj o sinhronim AC motorima i o načinu kako se pokreću.

Kada to savladaš, onda ćeš i znati šta treba učiniti oko vučnog ugla i kako ih pokrenuti.
--------------------

Dinamo će raditi kao generator i sa novim uglom komutacije, naravno biće nesto manje efikasan jer si mu uglom pomerio efikasnost u drugom smislu.

Kod primene u automobilu, vodi se računa da (obrtni) moment opterećenja od strane alternatora ili dinama ne bude mnogo veliki, pa se ide na multiplikaciju broja obrtaja pri kome će generator raditi.

Dovoljno razloga za to je u igri.
Počev od manjeg momenta zbog jednog kajiša, preko bolje filtriranosti napona zbog frekvencije, pa do najnižeg broja obrtaja SUS motora, pri kome generator još uvek treba da bude dovoljno generator...

Da ne razglabamo čitavu studiju o tome, jer ima još nekoliko razloga, koga interesuje može lako naći literaturu.

Tebi je pak potreban mali broj obrtaja a veliki moment za to što želiš.

To se postiže promenom ugla komutacije i tačka.

Dalja razjašnjenja ćeš naći ako malo prostudiraš DC elektromotore sa četkicama, koji postoje još od Edisona. U tvom slučaju bi se radilo o DC elektromotoru sa paralelnom pobudom (radi lakšeg traženja info).

Sa promenom ugla komutacije, u oba režima (motor-generator), dinamo će ti biti prilagođeniji nižem broju obrtaja i većem momentu koji ti je potreban.

Jednostavno, isprobaj to. Nije teško.
Za 5 minuta ćeš videti sve ovo o čemu ja pišem i neću više imati potrebe da trošim vreme na to.

Pozdrav!

U redu,sutra ide proba.

Napiši iskustva zbog drugih.

Pozz

Vazi se

aco ako ti nije problem jel mozes da okacis tu semu trofaznog generatora

Nemam nacrtano,ali je jednostavno,imas nekoliko varijanti,jedna je na foru kao iz pc ventilatora,ima 3 hall senzora pomerenih za 120 stepeni,i poredjanih u krug,te svaki upravlja po jedan fet.Druga sema je oscilator na 3 faze,preko nekog IC,i vremenski rele koji prespaja rotor motora,tako da prvo radi kao asonhroni a zatim kao sinhroni motor,i td.

Uskoro cu da postavim novu temu u kojoj se alternator preradjuje u snazan BLDC motor.Koristi hall senzore i fetove.Malo da istestiram pa cu postaviti.Kacio sam alternator od 24V na 2*8V (2 faze) i kada spojim kao sinhroni motor nece da krene,zatim mu otkacim pobudu sa rotora,i on krene,te kad vratim pobudu onda radi ekstra,snage ima na pretek iako je na 2*8V,zamislite ga tek na 3*24V Kada kratkospojim rotor,nece da krene,ili usporava ako ga rucno zavrtim.Trecu fazu nisam imao,kada bi bila,verovatno bi radio kako treba,mada sada sam narucio fetove pa kad stignu da palim masinu

jesi li merio mirnu struju ? meni je ovo jako zanimljivo za izraditi kao pogon bicikla samo me zanima koje obrtaje ocekivati i koju maksimalnu snagu

ako moze i shema drajvera na 3 faze ? pretpostavljam da moze da se odradi sa 4017 kolom ili neki slican?

gledao sam davno kako ljudi preradjuju alternator da bude motor tako sto izvuku izvode statora za tri faze a rotor rasklope pa izmedju dve viljuske rotora ubace permanentni magnet od zvucnika, pretpostavljam da bi bolje bilo ubaciti neodijumski nego feritni...

mozda bi vece performanse dobijali ako bi mesto originalnog rotora ubacili kavezasti rotor nekog trofaznog asinhronog motora

Znam to za magnet,mada zasto kad pobuda trosi cca 10W?
Bice sema,rekoh,pokrenucu novu temu,da nabavim delove pa ce biti.Danas sam razmisljao o nacinima elektronske komutacije,pa sam nesto i crtkao da bih dosao do pravog resenja.Objasnicu i kako se postavljaju hall senzori,sve ce biti,samo da se skupi malo para,da stignu fetovi,pa cemo lako.

Moze i sa njim,samo polako,i ja pravim za bicikl,jer ima dosta snage,i velik moment.

nema veze koliko trosi pobuda , i tih 10W je cist gubitak , na 12V je to skoro 1A struje. a sa ubacivanjem magneta se potpuno izbacuje i pobuda i cetkice i sve sto moze da se pokvari u tom delu...

sto se tice drajvera moze se jeftino kupiti ESC za 30A sto bi trebalo da je dovoljno za pogon.

pitanje je samo da li u samogradnji koristiti IGBT ili Mosfet ? rekao bih da je lakse upariti 6 mosfeta , 3 N kanalna i 3 P kanalna, da bi se izbegao neophodan visi napon pobude za mosfete kojima bi namotaji bili na sorsu ako bi se koristilo 6 P kanalnih.

ima li ko ideju da li se kod nas moze nabaviti trofazni mosfet most u obliku modula a da izdrzava oko 50A ? ili koji bi mosfet mogao da se upari sa IRFZ44n ali da je p kanalni i da ima slicne karakteristike?

Bolje je upotrebiti sve N kanalne mosfete jer po pravilu imaju niži Rds_on, takodje se mogu naći sa veoma malim Rds_on poput IRF1405S.

Samo treba znati da TO-220 kućiste ograničava dozvoljenu struju na max. 50A, a ja ne bih koristio preko 25A po jednom kucistu :-), bez obzira šta pisalo u datasheetu dotičnog mosfeta. Takođe na TO-247 ne bih koristio preko 50A kontinualnih. Van tih granica postoji potreba za intenzivnim hlađenjem nožica mosfeta.

Kao lebdeci driveri se mogu upotrebiti IR2184 ili neki sličan, a za boost konstantno napajanje se može napraviti neka charge pump sa NE555 ili slično. Postoji mnogo načina za lebdeći drive gornjih mosfeta.

Nije to problem, već je problem što obrtno polje mora prednjačiti u odnosu na položaj rotora, što pak znači da se mora imati povratna veza po uglu rotora u odnosu na koju se generiše polje.

To zasigurno zahteva izvestan mehanički dodatak na vretenu alternatora, u vidu nekog magnetnog ili optičkog davača položaja.

Pozz

Ovime si sve rekao,a da mora tako i licno sam se uverio.
Inace bice dovece ako stignem klipova pokretanja alternatora bez davaca polozaja,a sa relejima(1. varijanta) i na 50hz (mreza,druga varijanta).

dobro davaci polozaja rotora moraju postojati da se motor ne bi cimao kao steper , takodje treba dodati PWM u pobudu mosfeta da pri stajanju motora ne bi doslo do propustanja prekomerne struje kroz namotaj, tj da se PWM regulise obrtajima motora linearno ...

postoji li neko kolo koje je namensko za ovakve stvari?

nesto se razmisljam zasto komplikovati sa generisanjem trofaznog napona kad su namotaji vec vezani u zvezdu pa je dovoljno samo izvuci iz zvezdista zicu i vezati je na plus i onda sa tri mosfeta svicovati u krug po namotajima i to je to, dakle jedno 4017 kolo , tri mosfeta i tri otpornika zavrsavaju posao, jedino treba jos neki generator frekvencije da se napravi kako bi se stelovala brzina motora, i tu ne treba ni detekcija polozaja rotora. drugo sto bi se dobila i veca snaga...

takodje pri startovanju motora mora postojati neka pocetna brzina i pri zaustavljanju treba da se gasi upravljacki napon, sto se moze resiti sa ubacivanjem potenciometra sa prekidacem, jer ako je pri paljenju pocetna brzina mala onda ce mosfet predugo pustati struju kroz isti namotaj pa ce izgoreti jer mu to dodje kao kratak spoj, takodje treba voditi racuna i o gasenju mosfeta tj o maksimalnim obrtajima, da rotor ne obrne krug a da se pri tome jos ne ugasi prvi mosfet

takodje moze se primeniti princip half steping-a kao kod stepera, da se ne pale mosfeti redosledom 1-2-3 , nego 1, 1-2, 2, 2-3, 3, 3-1, i tako u krug da se izbegne cimanje motora.

ovakav princip teranja motora ce automatski imati i regenerativno kocenje tj motor ce se ponasati kao generator kod naglog smanjenja brzine na kontroleru ili pri spustanju nizbrdo gde ce i brzina biti konstantna kao kod tempomata a baterije ce se puniti :)

naravno treba i preko kocnice vezati prekidanje upravljackog napona, da ne bi kocili a motor ostao u pogonu... moze se na rucici kocnice izvesti i dvostepeno kocenje, kad se stisne prvi stepen onda da kontroler smanji brzinu motora a kad se jace stisne tj kad pocne bicikl mehanicki da koci onda motor da se skroz iskljuci ili smanji brzinu na minimalnu a da se iskljucuje pustanjem rucice gasa...

Drastično manji stepen iskorišcenja zbog upotrebe samo jednog polutalasa, a da ne pominjem zasicenje gvoždja kod malog broja obrtaja zbog DC zbog dodatnog bias.

Ostatak teksta ću sa razlogom preskočiti i jednostavno priložiti literaturu:

(Videti pdf)

Pozdrav!

@macola
Hvala,pogledao sam vec to,danas preslavljam pa sam u guzvi.Gate drive gornjeg feta nije uopste komlikovan,postavicu i semu,ionako je mala frekvencija pa je lako upravljati fet.
@shadow88
Bice sutra klipova zasto moraju davaci,moze i bez njih ali ako ti stane motor,vise nece krenuti,zato moraju.Inace probao sam ga kao steper,i to bas tako sa half steping-om i radi dobro.

nije mi jasno zasto stane i nece da krene ako nema davace polozaja , jel to samo kod principa drajvovanja motora koji sam opisao ili je to i kod generisanja trofaznog napona ? mislim redovni trofazni motor sa kavezastim ili kratkospojenim rotorom nema davace polozaja pa opet se vrti na obrtnom magnetnom polju.

sto se tice zasicenja jezgra to sam prevideo , ali zar se gvozdje ne magnetise suprotno pri napajanju naizmenicno suprotnih navojaka? znaci li sve ovo da bi bolje bilo recimo rotor zameniti nekim kavezastim ?

da li postoji neki krajnji limit u broju obrtaja ? mislim alternator se u motorima kola obrce i preko 4000 obrtaja ali se iskljucuje na 2500 obrtaja zbog prevelikog napona koji generise, znaci li to da ovakav motor moze da se tera na 4000 i vise obrtaja ? ili postoji problem sa grejanjem gvozdja na tolikim obrtajima ?

ne bi bilo lose ako neko ima gotovo resenje , neku shemu kompletnog drajvera, kao sto je sa PIC u okacenom PDF-u , znaci ima start,stop, promenu smera i brzinu, pretpostavljam da je i PWM ukljucen u pricu, samo vidim da se PWM primenjuje na jednoj ili dve faze u krug, a ostale idu bez PWM, ne razumem zasto je to tako...

sto se tice davaca polozaja, ne razumem kako onda rade ovi drajveri za male BLDC motore u igrackama koji nemaju nikakve davace? i to u glavnom koriste vezu motora u trougao kako bi imali vecu snagu? da li je onda bolje prevezati stator u trougao? vidim da u raznim uputstvima po netu ima objasnjenje da moze da se veze motor u zvezdu pa da se zvezdiste veze kao zajednicki plus a minusi se svicuju naizmenicno, kako to da tu ne utice zasicenje magnetizma u gvozdju, jel to zbog drugacijih materijala? kazu da se tako dobija manja snaga sto je logicno, ali da radi i tako.

Nece da krene jer rotor nije sinhronizovan sa statorom.Mozes to da resis laganim povecavanjem frekvencije od male (da udje u sinhronizaciju),pa povecavati.Mozes ga terati i na vise obrtaja,samo da ispostujes U/f konstantu.Ako bi stavio kavezasti rotor,to ne bi bio sinhroni motor.Postavicu ja semu,samo da dodjem do delova,razradio sam nesto teoretski,jos da se isproba pa ce biti.Imaju davace,obicno je to hall senzor,u obliku tranzistora,tako se radi u PC ventilatorima.E sad ako ne mislis na te motore onda ok.Postoji povratna sprega i po povratnoj EMF tako da nema davaca.

da video sam tu shemu sa pic-em i povratnim EMF , ali nisam nasao HEX za pic niti kod, a shema je vise nego jednostavna...

pa kod pogona bicikla svakako bih primenjivao lagano kretanje i lagano ubrzanje, ali bolje sa davacima pa napraviti kako treba...

da ne bi bio sinhroni motor sa kavezastim rotorom ali ne vidim gde je tu nedostatak ako je pogon od bicikla u pitanju? to jedino ima smisla ako bi pravio neki ogroman kvadrokopter :)

http://www.microchip.com/forum...xd?file=0;581305&where=msg evo ovde odradjeno sa pic i bez senzora, odlicno upareni mosfeti , samo sto nisam nasao ni hex ni kod

da li bi pomoglo da se na namotaje motora vezane u zvezdu sa zvezdistem na zajednickom plusu ili minusu veze po kondenzator veceg kapaciteta koji bi se naizmenicno punili i praznili po principu half stepping-a pa da se na taj nacin napon po fazama priblizi sinusu a istovremeno pojednostavi drajver ? drugo sto kondenzator radi kao prekidac za jednosmernu struju pa nece biti problem ako pri zaustavljanju motora komandni napon ostane ukljucen na mosfetima jedne ili dve faze.

pitanje je samo kolikog kapaciteta treba staviti kondenzator, i hoce li ta LC veza uticati pozitivno ili negativno na obrtni momenat motora pri povecanju RPM-a ?

Skok u vodu sa meter visine nije problem,nije problem ni skok sa 5 metara neki ludjaci skacu i do 50 metara ali sa 100 metara svijedno skocio u vodu ili na asvalt.Tako je i sa kondenzatorima velikog kapaciteta dodje mu ko tih 100 metara unistice driver zbog predimenzionisane struje.

Tako je care!

shadow88

Drugar, ne treba mešati step motore i sinhrone trofazne motore.

Ono što ih veoma razlikuje su jako istaknuti polovi kod stepera i ima ih mnogo.

Na taj način je obezbeđen veoma mali ugaoni pomeraj rotora, pa steper može krenuti sa obrtnim poljem čija brzina rotacije nije nula, ali ipak mora biti dovoljno niska.


Kod sinhronih motora to nije slučaj. Neophodno je da se polje rotora "zakopča" za obrtno polje, i motor će raditi sve dok je opterećenje manje od sile koja će raskinuti vezu rotora i obrtnog polja. Ako se ta veza raskine, motor će stati bez obzira na dalju rotaciju polja. Može se ponovo pokrenuti jedino ako ga spolja ubrzamo do sinhronizacije, ili smanjimo brzinu obrtnog polja do brzine bliske nultoj pa ga lagano ubrzavati.

Oba se na neki način mogu pripisati sličnoj kategoriji, ali ne rade na isti način.

Lagano ubrzavanje je varijabilna kategorija. Kod ultralakih rotora (mali inercioni moment) to će trajati kratko, ali kod alternatora koji ima poveliku masu rotora, mora potrajati koju sekundu, i to pod uslovom da se ni u kom slučaju ne premaši moment "otkačinjanja" od obrtnog polja.

Sa davačima ne postoji takav problem. Obrtno polje uvek ima samo određenu ugaonu prednost u odnosu na položaj rotora, tj. pri bilo kom broju obrtaja postoji sinhronizacija.

Kod ovih bez davača (povratna veza sa KEMS) je isto tako, osim što se teško "snalaze" kod minimalnih brzina i većih opterećenja pri minimalnim brzinama, pa je to rešenje polovično za pogone poput bicikla gde je najveći moment upravo potreban za pokretanje.

Međutim, ako se misli nogama "pomagati" motoru u kritičnim situacijama, onda bi moglo rešenje sa povratnom vezom preko KEMS (ili EMF).

U vozilima se alternator ne "otkačinje" iznad nekog broja obrtaja, već sve vreme puni, a pobuda mu se čopuje po potrebama punjenja.
----------------------------------------------------------
Što se tiče polutalasne pobude, to ne pije vodu kod alternatora. Zbog snažne DC kompnente jezgro će se zasititi, tako da će od KKD ostati samo K...

Kod stepera koji imaju centralni izvod to može jer na svakoj sekciji namotaja postoji i namotaj sa suprotnim smerom motanja, pa možeš posmatrati svaku sekciju kao klasičan push pull.

Evo opet malo literature, ovaj put oko stepera.

Pozz

@shadow88
Sa tri feta,tri diode i tri otpornika vise ces dosta povecati KKD.Zasto onda ne uraditi to?To je kao pojacalo sa jednim i dva izlazna tranzistora(klasa A i B(ili AB),vidi koja je razlika u KKD).

Evo da se malo zanimate:

da to sam ocekivao kao odgovor samo mislim da mosfet koji izdrzava do 300A impulsno struju u kombinaciji sa kondenzatorom koji nije low esr ima dovoljno ogranicenje struje da se ne spali,
ali ok, prihvatam vase misljenje bazirano na znanju i argumentima, dok moje ima samo povrsne elemente ishitrenog ne razmisljanja jer mi je zelja da pojednostavim stvar :) i vrlo mi je drago sto postoji ovoliki odziv na temu, jer ovo ce mnogima pomoci oko samogradnje recimo nekog vozila na elektricni pogon za daleko manje novca nego sto takvo vozilo kosta.

imam jos jedno pitanje, da li se namotaji dva ili vise alternatora mogu vezati na red i terati sa drajverom koji podrzava istu struju a veci napon za onoliko puta koliko ima alternatora, pod uslovom da su svim alternatorima osovine mehanicki pregnute 1/1 , da su rotori svih postavljeni u isti polozaj u odnosu na stator i da svi alternatori imaju ista mehanicka i elektricna svojstva ? naravno ovo podrazumeva da samo jedan na osovini ima davace polozaja i da je samo jedan vezan u zvezdu a ostalima su navojci po fazama vezani na red tog , i to pocetak sa krajem pa koliko ih ima , a napajanje sa drajvera bi se vezalo na krajnji.

sto se tice toga da je najveci obrtni momenat potreban kod samog pokretanja bicikla iz mesta, sa tim se naravno slazem, ali planiram ubaciti redukciju 1/10 kako bih mehanicki rasteretio motor a tocak bih terao direktno sa redukcije sa odnosom zupcanika 2/1 pa ce mi i regenerativno kocenje tu imati daleko veci efekat i kao kocnica i gao dopunjavanje baterije, a imacu zeljenu brzinu i snagu, samo jos da uskladim odnos autonomije baterije i brzine, to cu eksperimentisati sa odnosom zupcanika, nego trn u oku mi je gradnja kvalitetnog drajvera, sve ostalo mi ne pretstavlja neki problem.

http://www.seekic.com/uploadfile/ic-circuit/2011112121146796.gif

ovde postoji shema koja generise trofazni napon, tj na izlazu ima pomak od 120 stepeni medju pozitivnim impulsima, tu fali negativan impuls koji bi mozda mogli dobiti invertorskim kolom pa onda logickim kolima formirati trofazni napon kao sto je ovaj :

Moj si covek,he he.


Bespotrebno trosenje struje.

_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 23.05.2013. u 10:20 GMT+1]}

Posto je (meni) lakse da radim sa optickim senzorima,nego da rasturam alternator zbog postavljanja Hall senzora,ili stavljanja drugog magneta sa 6 polova,odlucio sam se za opoticki senzor.Na papir sam odstampao krug podeljen na 6 delova (koliko rotor ima polova),i izbusio 6 rupa.na jednom delu kruga stoje tri opticka senzora koja su blizu jedan drugom.Njihov polozaj odredjujemo tako sto na rotor dovedemo pobudu,a sa statora zvezdiste vezemo na +,a ostale tri faze spajamo na minus,i to svaku pojedinacno.Gde nam se rotor zaustavi tu obelezimo crtu,a zatim za druge dve faze isto tako.Mesta gde se nalaze crte odgovaraju mestima opto senzora.Rupe na papiru odgovarace polozaju polnih nastavaka na rotoru.Papir postavite na okruglo parce metala (npr neka veca podloska) i izbusiti rupe,te pricvrstiti za osovinu rotora.Sada izlaz prvog senzora vodimo na izlazni drajver i spajamo sa namotajem broj dva,drugi izlaz na namotaj broj tri i treci na broj jedan.Ako zelite obrnut smer onda prvi senzor ide na treci namotaj,drugi na prvi a treci na drugi.Semu cu postaviti uskoro.
Mogu se koristiti npr. ovakvi senzori:
http://www.everlight.com/datasheets/ITR8102.pdf
ili
http://www.datasheetcatalog.org/datasheet/fairchild/CNY36.pdf

_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 23.05.2013. u 10:33 GMT+1]}

nema tu bespotrebnog i prekomernog trosenja struje, isto ti je da li kontinualno trosio 50A ili trosio impulsno 300A ukoliko impuls traje recimo 1/6 sekundi, a traje taj impuls i krace jer rotoru treba daleko manje od 1 sekunde da obrne krug, a takodje nece tu pikovi biti ni 200A.

ja cu pokusati da stavim kondenzatore i da ogranicim struju nekako pa da vidim sta sam dobio, koliko snage ima, koliko trosi, da li se fetovi samoubijaju itd :)

ovo je ok, ali sve dok se ne zaprljaju ti optokapleri sa procepom, a kad se zaprljaju onda kuku-lele :)

Ja ga necu upravljati pwm-om.

nije losa ideja to sto si dodao regulaciju na pobudu , ne znam moze li se tu ubaciti PWM , ali da bi to bio pravi BLDC motor onda se pobuda mora zameniti sa permanentnim magnetom a onda nastaje komplikacija kod regulacije obrtaja...

Evo seme,ko zeli moze da doda totem pole ka fetu i time poveca one otpornike da manje disipiraju.

ova shema je ultra jednostavna , reci mi samo koliku snagu izvlacis na ovaj nacin ? jel si merio mirnu struju motora ?

ovo sto ti pishe da su diode vece struje , kolike struje su u pitanju ? i da li su te diode zaista neophodne ?

Sema je ideja,ali ce raditi sigurno,ne znam kolika je snaga i brzina jer nisam probao.Evo kako izgleda elektronika za polutalasni bldc,sema je kao ova moja,koliko vidim sa ploce,samo nema gornje fetove:

cekaj ova tvoja je punotalasni drajver ? jedva cekam da se dokopam drugog alternatora da probam ovo, ako bude radilo eto bicikla na elektricni pogon :)

mozda ne bi bilo lose simulirati skalameriju u nekom simulatoru ali ne znam kako simulirati HALL senzore.

koje hall koristis i za koju struju su ti one diode za vecu struju na shemi ? nije valjda da su za 30 ili vise ampera ?

Jeste punotalasni.

pogledaj ovo mozda ti odgovara :)

http://www.kupujemprodajem.com...0-oglas.htm?filter_id=22129809

http://www.kupujemprodajem.com...2-oglas.htm?filter_id=22162199

Hocu da iskoristim ovo sto imam,nije mi cilj gotovo resenje.
A i cini mi se da nema oglasavanja na forumu

rekao bih da su ovi motori slabi za teranje bicikla, ispod 400W ne vredi ni praviti :)

Evo gde sve mogu stajati Hall senzori,oticu za koji dan do otpada da vidim da uzmem koji alternator,ovom se zica ogulila,a drugi je zavaren pa se ne moze otvoriti,ipak sam se odlucio za Hall-ove,a ima ih u pc ventilatorima za dzaba.Sa slike se sve vidi:

Mogu ako hoce sa pedalama :)
Ja hocu bez njih,jer ne pravim bicikl,vec autic.

mene interesuje da li alternator ima dovoljno snage za pokretanje bicikle jer bih i ja hteo po ovoj semi da napravim pogon za bicikl

u zavisnosti od alternatora do alternatora ima snage od 500 do cak 1000W pa ja mislim da je to vise nego dovoljno za bicikl.

Bas tako.

Evo i malo losije,ali upotrebljive verzije:

He he Shadow, nekada su postojali mopedići zvani poni expres, koji su imali dvotaktni SUS motor od 736W tj. 1KS.

Znalo je to da ide preko 50Km/h.

Nije baš malo 400 pravih W na točku bajsa.

Acke, nema ništa bez tri polumosta.

Videćeš kako to gruva kada ima tri prava polumosta.

Polutalasno gubiš više od pola utrošene energije uzalud.

Ujedno sa polumostovima imaš pun šestopulsni ispravljač kod kočenja motorom.

Nego, ako planiraš kajišni prenos, mnogo snage će ti to odneti.

Lanac ima mnogo manje gubitke zato što se ne mora jako zategnuti.

Regulacija pobude kada radi kao motor nema smisla. Čisto bacanje energije.

Cilj je da ti rotorsko namagnetisanje bude što jače.

Za regulaciju je najbolje napraviti snažan buck ispred (tako će ti biti jednostavno, a da se ne patiš sa složenim trofaznoim PWM).

Pošto sa tri polumosta uvek budu bar dva istovremeno provodna, imaš overlap, i buck će biti veoma efikasan.

Buck će ti imati transformatorski efekat. Treba ti za motor 6V xxA, buck uzima sa 12V xx/2A (naravno umanjeno za KKD).

Kada ide koza nek ide i jare. Četvrti polumost bi bio sinhroni buck čiji bi srednji kraj napajao tri polumosta.

Kada kočiš motorom, ako imaš niži pwm od onog koji bi odgovarao trenutnom broju obrtaja, sinhroni buck radi kao boost i sve to lepo vraća u aku. Samo sa jednim PWM tog sinhronog buck-boost možes regulisati i punjenje i "gas", a tri polumosta i hall rade svoje nezavisno.

Prava je šteta što alternator ima poveliki zazor između statora i rotora jer i tu se puno gubi.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 23.05.2013. u 23:13 GMT+1]}

samo da dodjem do malo slobodnog vremena i pocinjem sa pravljenjem bicikle na elektrocni pogon a tranzistore cu koristiti IRF3205 mislim da oni odgovaraju

macolakg jel moze neka shema na konto ovoga sto si napisao u prethodnom postu? sto se tice zazora to bi se mozda i dalo smanjiti, da li napraviti novi rotor ili dodati po segment gvozdja na svaki zaseban postojeci. ako se puno gubi na tom zazoru dok alternator radi kao motor onda se puno gubi i kad alternator radi kao alternator, sto cisto sumljam da je neko prevideo, verovatno postoji razlog zasto je to tako.

moze da se stavi kaish kao prenos ali zupcasti od auta pa i neke zupvaste remenice od auta mogu doci u obzir, mada lanac ili cak kardan je majka za kais.

"Kada kočiš motorom, ako imaš niži pwm od onog koji bi odgovarao trenutnom broju obrtaja, sinhroni buck radi kao boost i sve to lepo vraća u aku."

ovo stoji mada isto se dogadja i kad se motor inercijom ili kretanjem nizbrdo zavrti nadsinhronom brzinom pa predje u generatorski rezim.

ne vidim sta fali PWM regulaciji na pobudi rotora, samo treba koristiti isti clock za tri faze i za PWM, mada dobro zvuci napajati zajednickim PWM-om tri polumosta ali to mora biti sinhronizovano, tj mora se uzeti clock sa pobude pocetne faze...

imam 3 komada kucji i vozio sam ih, a jedan je cak dostizao skoro 70Km/h, kad nestane goriva, odvrnes svecicu i teras ko bajs :)

ni soleks nije za bacanje, njih na zalost vise nemam inace bih to vozio jos uvek :) 400W je ok, a sve ispod je igracka, imao sam i mali trotinet sa 250W motorom , to je bilo ok za otici do prodavnice ali nizasta vise, jedini razlog sto je mogao da me ponese je sto je imao jak prenos sa motora na tocak je bio 20/1 a tockovi su bili mali pa mu nije bio problem da ide ali sa tricavih 25Km/h i mozda 20Km dometa...

Što se šeme tiče, u pitanju je običan polumost sa mosfetima, gde je jedan (gornji) mosfet pobudjen nekim pwm kontrolerom poput UC384x (onim koji moze skoro 100% pwm a startup mu je na 9V, da ne kopam po datasheet), a drugi mosfet, invertorom sa pobude onog prvog, naravno uz poštovanje death time.
Na srednji kraj takvog polumosta se prikači trofazni most BEZ kondenzatora na svom napajanju, tj. kompletan BLDC sa pripadajućom komutacijom sa tri polumosta posmatraš kao bilo koji DC motor i tako ga i kačiš na buck-boost.
Trofazni most je "uklampovan" kroz sopstvene diode i diode buck.

Mrtav sam umoran jer sam skoro stigao sa terena. Neću ništa crtati.
Ako ti nisi razumeo kako, Aca sigurno jeste pa ćete lako vas dvojica.
-------------------------------------------------------------------------------
Kada radi kao alternator, zbog tog povelikog zazora i ograničene količine gvožđa u statoru, alternator ima padajuću karakteristiku poput aparata za zavarivanje, tj. može raditi maltene u kratkom spoju.

Kada se koristi kao motor trebalo bi da ima što tvrđu karakteristiku. Zato je poželjan što manji zazor i što jače magnetno polje.
Moderni servomotori (koji su takođe BLDC) su veličine pesnice sa 1KW snage. To je tako upravo zahvaljujući supermoćnim magnetima i ekstremno malom zazoru.



Sve osim lanca i kardana moras dobro da zategnes, pa se trenjem gubi povelika snaga. Raspitaj se kod masinaca o KKD kajisnog reduktora.



I dalje mešas asinhrone i sinhrone motore.
Asinhroni motor ispod sinhrone brzine neće proizvoditi ništa, dok će sinhroni proizvoditi struju pri bilo kom broju obrtaja većem od nule.
Napon će na sinhronom motoru biti srazmeran broju obrtaja, što znači da kada se ide polako nizbrdo, napon može biti znatno niži od potrebnog za punjenje, ali će raspolagati povelikom strujom (prema uloženom momentu).

Ako npr. motor ima takav broj obrtaja da proizvodi 6V, ako je na bucku srednja vrednost pwm niža od te velicine, buck će raditi kao boost i napon će mu biti limitiran naponom aku. Puniće ga onom energijom koja se mehanički ulaže u vreteno alternatora.
Struja punjenja (i moment kočenja) se može veoma fino regulisati razlikom srednje vrednosti pwm od trenutnog napona alternatora. Što je veća razlika izmedju trenutnog broja obrtaja i pwm, moment kočenja će biti snažniji, i sva ta energija će završiti u aku.
Ako je pwm jednak trenutnom naponu (broju obrtaja) imaš status quo, niti kočiš niti ubrzavaš.

Dakle, samo "gasom" bez ikakve dodatne filozofije rešavaš ubrzanje-kočenje odnosno pražnjenje-punjenje.

Ako "gas" staviš na nulu, motor će biti kočen sa pwm=0%, tj. imaćeš kočenje krakospajanjem motora pomoću donjeg mosfeta u buck, koji je stalno provodan.
Takvo kočenje je najsnažnije, ali neekonomično. Boost ne može raditi sa pwm=0, mora biti neka vrednost. Zato "gas" oduzimaš postepeno, sa punim korišćenjem mehaničke energije u cilju punjenja aku, a ako baš "zapne" onda kočiš kratkim spojem (pwm=0).

Valjda nema potrebe da pominjem da se komutacioni sklop sa hall generatorima i drive svih 6 mosfeta za komutaciju BLDC moraju napajati nezavisno od napona napajanja trofaznog mosta (koji je pulsirajući zato što je na izlazu buck polumosta).
Komutacija mora postojati i pri nultom naponu na motoru. Onda će sve to perfektno raditi.

Kalem za buck i boost vec čine namotaji statora.



To što ti ne vidiš nije nikakvo merilo.
Napisao sam nekoliko dugačkih postova o motorima i valjalo bi da ih potražiš jer su pravila zajednička.

Poput bilo kog DC motora i BLDC će imati moment i broj obrtaja određen jačinom pobudnog polja.
Samo je u ovom slučaju rotor pobuda a stator se komutira.
Možeš ga posmatrati kao običan paralelni motor sa četkicama.

Pravilo je sledeće (evo ponoviću po ko zna koji put): kada opada pobudno polje, opada moment a broj obrtaja raste.

Ponašanje je korespodentno ubacivanju automobilskog menjača u peti stepen prenosa na velikoj uzbrdici sa 30Km/h.

Dakle, totalno neprilagođeno stanje. Takvo stanje će automatski zahtevati ogromnu struju ne bi li motor ostvario nov viši broj obrtaja koji je diktiran slabim pobudnim poljem, a nikada ga ne može postići jer je moment srazmeran jačini polja, tj. u ovom slučaju mali.


Pozdrav!

P.S.

Zaboravih da kažem šta je suštinska prednost komplikacije pravljenja nezavisnog sinhronog buck-boost.

Prednost je u tome što se na to mogu zakačiti bilo koji DC elektromotor, takodje i bilo koji BLDC motor.

Jedini uslov je da je predviđen za taj napon napajanja.

Dakle, na to se može zakaciti i ona dinamo mašina sa početka posta, ili pak neki "četkaš" sa permanentnim magnetima u statoru, takodje i neki BLDC sa sopstvenom komutacijom.

Mogu se zakačiti i dva motora odjednom, serijski ili paralelno, zavisno od napona motora.

Kada su vezani serijski, onda se ponašaju poput "diferencijala" kod automobila, biće im zajednička struja odnosno moment, pri čemu im se mogu razlikovati brojevi obrtaja (idealno za zasebne motore na svakom pogonskom točku).

Svi će podleći istom zakonu punjenje-pražnjenje, tj. kočenje-ubrzavanje. Samo regulacija PWM odnosno "gas" žargonski.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 24.05.2013. u 02:06 GMT+1]}

macolakg hvala na iscrpnom i detaljnom postu koji nam puno znaci.

priznajem nisam se bavio toliko motorima niti njihovim karakteristikama, a i ono sto sam naucio nekada se vrlo brzo i zaboravilo, pa, lepo je obnoviti bar deo znanja :)

reci mi samo da li ima veze ako PWM nije sinhronizovan sa obrtnim magnetnim poljem na namotajima statora ? i ako mora biti sinhronizovan onda cime ga sinhronizovati ?

pozdrav.

Cekaj jesam li ja dobro shvatio ili gresim:

-Imam 4 HB
-3 rade kao klasican BLDC,samo sa hallovima i nista vise.
-4-ti radi kao buck,i njime se regulise brzina.
-Hallovi rade na 12V uvek (mora tako,zbog DC)
-taj cetvrti HB napravim sa UC384x,koji ide do 100% pwm,i nekim HB drajverom kao IRxxxx (kojem je HO izlaz direktan ulazu) i sl. i njime regulisem brzinu.
-U rotor stavim magnete (mada bih hteo da izbegnem to),da li je magnetno polje jace ako je pobuda sa akumulatora,ili ako stavim magnete sa zvucnika?
-U buck ne stavljam elkoe na izlaz,a ni prigusnice.(koristicu tl494,laksi je za regulaciju,sa UC mi nesto nece.)
-To je to?


_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 24.05.2013. u 09:31 GMT+1]}

Tu mora buck a ne PWM ako vec hoces tako.

_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 24.05.2013. u 09:28 GMT+1]}

Au,brate kako se ovoga ranije nisam setio.....

@macolakg
Ovako nesto?

Tako Acke.

Na buck, gornji mosfet impuls, donji pauza. Tako su jedan drugom ujedno sinhroni ispravljaci.

Pozz

Evo jedne verzije kompletne seme:

Po meni - prava stvar je sesti jedno popodne i napraviti frekventni "pustac" sa PIC-om , 6 MOSFET-a i kraj!
Koliko znam - tako rade profesionalne sprave za tu namenu..
Jasno da je jednostavnije resenje primamljivije ali ima tu dosta maltretiranja..


PoZZ

He,he pa pravi,sta cekas

pravi frekventni je po meni prekomerno upucavanje materijala, moglo bi se tu sad napucati sve da radi tip/top sa sve displejem sa proracunom predjene kilometraze, stanja baterije, grafickim menijem u koloru za podesavanje sprave, kalkulacijom mogucnosti prelazenja kilometraze, potrosnjom struje, i jos brdo stvari, ali realno cemu to ? sve to lepo izgleda ali kopcam da bi neko tako nesto maznuo prvom prilikom :)

Bas tako.Macola je dao odlican predlog,dva dc motora,kao diferencijal,i jedan buck i kud ces bolje.
Ima razlike izmedju polutalasnog drajvera i HB drajvera,sa HB se alt. ne greje i ima jaci moment.

Evo nove seme:
Za jos vecu razliku pwm,staviti sotki diode umesto 1n4148,ovako je 4-96%



<sub>[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 24.05.2013. u 20:55 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 25.05.2013. u 08:31 GMT+1]</sub>

I jos jedna:

Kao diode izmedju mosfeta,mogu i sotki od 30-40A iz pc napajanja(SB,SBL4040,3040,i sl.)

Macola sta mislis,koliko obrtaja da ocekujem sa alternatora (neki nominalan broj)?
Recimo da se napaja sa 12V direktno,a ima 6 pari polova (12 polova).

Dok se @macolakg ne oglasi, mozes i sam izracunati. Jedini limit je materijal statora, koliku frekvenciju moze
podnijeti bez osjetnih gubitaka. Kako je u pitanju prisilno komutirana sinhrona masina, broj obrtaja je
dat formulom : O/min=60F/P, dje je F frekvencija, a P broj pari polova.-

pOz

Hvala na ovome,ali me zanima koliki cu otprilike imati rpm,nemam jos fetove,da bih pravio,a u medjuvremenu pravim prenos,pa me zanima na koliko ce se vrteti.Da znam frekvenciju lako bih,ali nemam napravljen model.

Aco dok nadjes mosfete da malo bacis oko na one drivere za capstan motore na video rekorderima.Mozda ce ti to olaksati sklop rasturis video i na taj driver dodas mosfete.

nema svaki taj motor na svojoj plocici i drajver, mada to je isto BLDC i koristi hall senzore, jedino to neki imaju feritno jezgro u statoru a neki nemaju nista, samo navojke, a verujem da ce mu biti daleko komplikovanije da provaljuje taj drajver nego da sam izmisli novi, ne vidim potrebu za komplikacijom da bi dobio isto sto vec dobija na daleko jednostavniji nacin.

sto se tice imformacije o obrtajima, za redukciju ti ne znace mnogo bez imformacije o obrtnom momentu, sta ti vredi i 20000 obrataja ako mozes rukom da ga zaustavis, moras naci pravi kompromis izmedju snage na izlazu osovine tocka, brzine i ubrzanja, naravno nije ovo slab motor, ali ako mislis da vozis slona u svom vozilu onda je i to izvodljivo ali brzinom od 5Km/h

ja sam za bajs racunao da stavim ukupnu redukciju 1/15 i mislim da ce mu to biti sasvim dovoljno i snage i brzine, to sam onako od oka zakljucio gledajuci druge po internetu sta i kako stavljaju kad su ovakvi ili slicni motori u pitanju.

Evo malog pcb (30x40mm) od buck/boost sklopa:

BLDC možeš posmatrati kao motor sa četkicama, pa će ti broj obrtaja i moment zavisiti od ugla komutacije koji postaviš sa davačima položaja rotora.

Pravila su ista kao kod onog tvog dinama. Mali ugao komutacije - mali moment i visok broj obrtaja, veliki ugao komutacije suprotno od ta dva.

Alternatori su obično spregnuti sa SUS motorom pomoću remenice koja je multiplikator broja obrtaja. Treba pogledati koji prenosni odnos bio na dotičnom alternatoru, ali često je približno dvostruki broj obrtaja u odnosu na broj obrtaja SUS motora.

Iz toga možeš videti da je maksimum te naprave veći od 8000 obrtaja u većini slučajeva.

Uglom komutacije to možeš namestiti u širim granicama, pa idi na nešto reda 3-4000 RPM radi manjih problema oko balansiranja mehanike na vretenu, ujedno ćeš biti otprilike u sredini njegovog radnog raspona.

EmiSar je napisao ono pravilo oko sinhronih motora, i to pravilo je savršeno tačno.

Međutim, ovde je komutacija izvedena uglom preticanja obrtnog polja, pa je način rada skoro istovetan kao kod DC motora sa paralelnom pobudom.

Komutator kod paralelnog DC motora radi potpuno isto, samo su zamenjene uloge rotor-stator.

Pozdrav!

za sve se slazem osim za "Mali ugao komutacije - mali moment i visok broj obrtaja" - da nije obrnuto > da je pri malom uglu velik moment a mali br obrtaja ?

to bi se moglo porediti sa steperom sa manje i vise stepeni okretaja, tj koraka, sto vise koraka to veci moment i manja brzina, e sad, ako je veci br koraka to znaci da je ugao samog koraka manji, zakljucak da je mali ugao komutacije - velki moment i mali br obrtaja i obrnuto

"Komutator kod paralelnog DC motora radi potpuno isto, samo su zamenjene uloge rotor-stator." ovo bi se moglo napraviti i na alternatoru i to da ne budu zamenjene uloge rotora i statora, klizne kontakt prstenove vec imamo samo treba dodati komutator na rotor i to je to :)

http://www.pravda.rs/2011/12/23/lezis-i-vozis/

na ovo bi bilo zakon dodati elektricni pogon, mali krov i eventualno neku kabinu od fiberglasa radi aerodinamike :D

PS : ovo nije reklama samo inspiracija za ostale :) http://www.cikloberza.com/list...ce_From_Rsd=&price_To_Rsd=

http://www.cikloberza.com/imag...rekumbent%20-%20CikloBerza.com

Jaca verzija buck/boost-a :

Shadow,

Da ne bi ulazili u dublju raspravu, optimalna ravan komutacije za jedan konkretni motor, podeljen na određen broj segmenata je samo jedna za jedan smer i jedan broj obrtaja.

Postoje DC motori (oni baš veliki, kod kojih je to isplativo), koji pomeraju ugao četkica, čak i ugao pomoćnih polova u zavisnosti od karakteristika opterećenja. (ovo što sam rekao ne treba pomešati sa trofaznim repulzionim motorima koji pomeraju čak 6 ili 12 četkica sa dva pokretna i jednim fiksnim prstenom nosačem, ali je cilj sličan)
Motorii generatori sa fiksnim tim stvarima su samo kompromisno rešenje koje je otimalno samo u uskoj zoni opteretnih karakteristika.
Cena je tu prioritetan faktor.

Cela priča o komutacionoj ravni je užasno složena i prevazilazi forumske priče i prostor.


Pomeranjem ugla komutacije na bilo koju stranu van optimalnog će rezultovati opadanjem momenta motora, on će biti najveći baš na tom uglu, takođe će to biti praćeno povećanjem broja obrtaja.



Optimalan ugao komutacije kod motora sa četkicama se nalazi preko najmanje struje praznog hoda, sa naponom koji je sveden na veličinu kojom motor radi na ciljnom broju obrtaja. Vi vikleri tražite to najmanjom varnicom na komutatoru što mu se svodi na isto samo manje precizno, ali je se malo ko od vas bavio merenjem momenta motora pomoću opterećene dinamo mašine na vretenu motora.

Ono što sam napisao je samo smernica za način eksperimentisanja.

Evo malo korisne i jednostavne literature:

http://www.google.rs/url?sa=t&...oNKg&bvm=bv.47008514,d.bGE

Za elektropogon nekog vozila, korišćenjem alternatora kao BLDC motora sa nezavisnom pobudom, najbolje je naći otimalan ugao komutacije (najmanja potrošnja pri nominalnom opterećenju i nominalnom broju obrtaja).
Za to se treba napraviti motorna kočnica pomoću neke dinamo mašine koja ima podesivo opterećenje, a da bi se dobili najbolji rezultati.

Takođe se može, u nekim ne previše širokim granicama, smanjivanjem struje pobude, imati efekt sličan efektu menjača kod automobila.

Maksimalna struja pobude, a ako se ima čim (neki pomoćni napon veći od 12V), može u kraćem periodu biti i dvostruko veća od normalne, će rezultovati najvećim momentom motora i najmanjim brojem obrtaja, nalik prvom stepenu prenosa kod menjača, dok se kasnije sa prirastom broja obtrtaja pobuda može donekle smanjivati, čim se dobija nešto sično povećanju stepena prenosa kod menjača, samo kontinualno.

Primenom dva serijski vezana motora na pogonskim točkovima će se imati efekat diferencijala.

Onakvim čoperom kakvog sam naveo, imaće se rekuperativno kočenje sa dobrim stepenom korisnog dejstva, a bez posebno složenog upravljanja.

To je to i neću se više baviti tim.

----------------------------------------------------------------
A pitam se kako to misliš dodati komutator na rotor alternatora?
Rotor kod alternatora ima samo jedan namotaj i polove izvedene oblikom gvožđa rotora (takođe je rotor često od punog gvožđa).
Kako to misliš komutirati?

Komutira se onaj deo motora kod koga je jezgro od trafolimova, zbog Fukoovih gubitaka.

Što bi bilo bitno da li je spolja ili unutra ili je obrtni ili statični deo.

To se radi na običnim motorima samo iz praktičnih razloga na samom rotoru, jer se njim okreće i mehanički komutator.

Kod elektronske komutacije to nije od značaja, može pobudno polje (ili permanentni magnet) biti spolja ili unutra, a može rotirati spoljni kao i unutrašnji deo motora.

Prave se i linearni motori kod kojih ništa ne rotira...

namotaj pobude rotora ostaje kakav jeste, pored njega bi se moglo dodati i pored postojecih kliznih prstenova jedan tropolni kolektor sa tri cetkice, na cetkice bi bili vezani namotaji statora u trougao, a kolektorski polovi tog tropolnog kolektora bi bili pozitivan, negativan i neutralan, ta dva sto su pozitivan i negativan bi bili vezani na klizne prstenove na rotoru koji bi plus i minus dobijali postojecim cetkicama, i ovakav motor bi radio na redovan DC motor ali bi mu pricip rada bio zasnovan na trofaznom motoru jer bi mu taj tropolni komutator generisao trofazni napon od DC

Shadoww88 jos samo objasni kako bi takav motor poceo da se vrti i kako bi znao na koju ce stranu jer bas ne shvatam ideju.

Moze,ali ne na bas takav nacin.Tri cetkice bi isle na stator,a segmenti komutatora bi morali biti napajani sa + i -,a ujedno bi taj + i - isli i na pobudu rotora,tako da ne bi bio problem dovoda + i - na rotor.Moze,ali koja je poenta svega toga?

pa isto ovo sam i ja napisao samo sam drugacije shvacen :)

poenta je da bi motor vrteo cim bi mu doveo DC napon bez ikakve elektronike, a obrtaje bi mu mogao menjati obicnim PWM-om, dakle jednostavno, a motor bi krenuo u nekom smeru u zavisnosti od polozaja rotora u odnosu na stator kao i u zavisnosti od redosleda faza, isto kao sto zna u kom smeru da krene kad mu stavis hall senzore pa oni pobudjuju odredjene mosfete koji odredjene namotaje dovedu pod odredjen polaritet napona, pa motor krene samo sto bi to sve ovde odradjivao tropolni komutator gde bi kolektor bio napajan sa postojecih kliznih prstenova za napajanje pobude rotora,

ne kazem da bi ovo bilo efikasnije od drajvovanja elektronikom, mozda i bi ako bi se potrefio savrsen ugao komutatora u odnosu na rotor , svakako bi konstrukcijski bio slozen motor, ali sve sto sam hteo da kazem je da moze i tako da radi :D

nema neke ideje osim da se sva elektronika zameni mehanikom i da se pokaze da postoji i drugi nacin da se taj alternator zavrti kao motor na DC naponu ...

Nema svrhe menjati to dvoje,kod BLDC je cilj da nema cetkica,zato se zove "Brushless",e sad ako zelis zavrteti alternator na drugi nacin ok,ali opet se javlja varnicenje (I ja sam razmisljao na tu temu,pa sam odustao).

ne vidim zasto ti smeta varnicenje osim ako vozis kroz naftagas :)

ma to je samo bila ideja da moze i tako, nista vise, svakako je bolje napraviti pravi BLDC nego sa cetkicama raditi koje su samo gubitak. pitam se gde bih mogao nabaviti neodijumski magnet u obliku probusenog valjka da se on ubaci u rotor umesto dva feritna.

To sa neodijumskim magnetom je odlicno sto si spomenuo.
I meni bi trebao jedan takav i ako nadjes neku firmu koja to pravi po zeljama narucioca posalji mi pp.
I ja bi gurnuo takav magnet u rotor alterntora koji bi bio generator na VAWT-u...

Probajte ovde:http://www.gausgroup.com/gausgroup-neodijummagneti.html


Pozdrav

Ako se ne nadje nesto odgovarajuce (cilindar) moze se razmisliti o konfekciji (stapici - dugmici).
Od dijamagnetnog materijala napraviti cilindar debljih zidova, uzduzno izbusiti kao burence u
revolvera, nagurati neodijum magnete u obliku stapica ili dugmica u rupe i stegnuti izmedju
polnih nastavaka alternatora- umjesto sadasnje zavojnice. Mozda cak i proradi. Hi.-

pOz

Je li kad ko otvarao rotor alternatora?
Ja jos nisam pa pitam,nemam predstavu kako otvoriti....

Kako na polne nastavke djeluje vise sila, da se ne bi dogodilo da se jedan od nastavaka zakrene i
promijeni se zazor izmedju polova nekada se na stranu suprotnu od prstenova i koja se zadnja
i sastavlja stavljala tzv "kajla" slicno kod stavljanja remenice na neku osovinu i sve je sastavljeno
pod presom, izlozeno odredjenom pritisku.
Sada se koristi metod obrade tzv nulte tolerancije, polni nastavak se zagrije na odredjenu
temperaturu i nasadi na potrebno mjesto. Hladjenjem se stegne i izgleda da je iz jednog
komada. Postoji i suprotan postupak, podhladi se osovina, odnosno dio na koji se nasadjuje
polni nastavak i kod sastavljanja, prirodnim grijanjem dolazi do " srastanja" tako sastavljenih
komada i izgledaju da su iz jednog komada.
Tako se iz komada sastavljaju i koljenasta vratila u skoro svim SUS motorima.-

Onaj post o umetanju magneta napiso sam samo kao ideju. Dokopa li se neko starog alternatora
gdje je pozicija osigurana kajlom, moguce u domacoj radinosti izvrsiti modifikaciju
rotora na neodijumske magnete.
Za ove novije modifikacija moguca u specijalizovanim radionicama koje posjeduju opremu
za istu operaciju, bilo kontrolisano grijanje ili podhladjivanje.-

pOz

Nadam s eda se nece skrenuti sa teme.
Ovaj link mi dao inspiraciju http://www.youtube.com/watch?v=P5I2JCwlFDY&feature=related
i autoelektricar mi raskopio rotor za dva minuta,dok sam uspio naci ove magnete od zvucnika negdje sam zaturio dijelove od alternatora (inace bio od Golfa)..
Sad sam nabavio neku mrcinu na od kamiona 24v/100A (bar tako pise na njemu)za taj mu je trebalo ono sto je kolega spomenuo u prethodnom postu desetak minuta,ali ne mogu magneti premaleni su,te tragam da napravim negdje neodijumski.

sto se ice rasklapanja rotora trebalo bi da posluzi blago kuckane i radapciger a za sklapanje moze presa ili cev i cekic, a moze da se na strugu smanji tolerancija osovine pa da se glat navuce drugi deo rotora pa da se ubusi jedan puz da ga drzi na mestu, moze i dva i tri komada. moze se urezati i seger na strugu a razmek medju polovima bi se mogao namestiti kako treba da stoji pa rotor zaliti nekim lepkom, lakom, smolom itd

Radapciger ce svaki rastaviti. o sastavljanju kao sto je @shadow88 napisao, ili blaga dorada ili sistem prese.-

pOz

He he,ja kad ga razvalim vise nema vracanja,unistio sam dva rotora :)
Evo bolje seme "elektronskog komutatora":




_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 03.06.2013. u 21:45 GMT+1]}

Ajde od vas strucnijih,da mi kazete kako je bolje upravljati ovaj motor?
Kao na slici levo ili desno? I ima li neke razlike u k-kama motora(osim sto vuce vise struje ovaj desni)?
Ciljam da je levi bolji,ali opet vi recite

ne znam o kakvom motoru je rec ali ako vuce vise struje verovatno ima i vecu izlaznu snagu na osovini.

Samo lijevi se vrti kako treba. Kod BLDC iako trofazni, zbog komutacije uvijek su aktivne dvije faze,
zato se i brzina pored fomule o broju parova polova i frekvencije komutacije, definise i u funkciji
struje jedne faze koja je limitirana samo debljinom zice namotaja faze.Ako se obrtno magnetno polje
formira na jezgru kao kod alternatora, materijal-magnetne osobine jezgra limitiraju frekvenciju
komutiranja, samim tim i broj obrtaja, pa brzina u funkciji struje faze postaje iznad neke vrijednosti
nelinearna.-

Desni na crtezu ce se vrtjeti u onu stranu u koju ga pokrenes " na guranje" a i sam si primjetio
da nepotrebno vuce vise struje.-

pOz

To majstore,hvala.
Ona sema koju sam postavio (sa silnim diodama,moze da se uradi i ovako kao u prilogu) ima tu opciju,tj. samo dve faze rade,dok je treca iskljucena.

Kada imamo ovakvo upravljanje(samo sa dve faze) talasni oblik je ovakav:

Zar ne bi bilo bolje imati 3HB-a kojima je upravljanje pomereno za 120 stepeni?
Onda bi na svakom namotaju imali cetvrtku sto u ovom gore nije slucaj.
Predlozite sta je bolje.

vec sam postavio sliku kako treba da izgleda napon po fazama BLDC motora https://static.elitesecurity.o...%20BLDC%20motora%20%281%29.jpg

i tako ce najbolje da radi kad su dve faze aktivne a jedna nije u jednom od 6 koraka u jedinici vremena, naravno naponi su pomereni za 120 stepeni jedan u odnosu na drugi.

evo kacim shemu trofaznog generatora pozitivnog napona pomerenog za 120 stepeni.

na ovakav generator napona bi trebalo dodati ivertor i logikom izvuci trofazne napone, i na kraju dodati po logicko kolo "I" pa na jednu granu upravljacki napon a na drugu PWM da bi se upravljacki napon modulisao PWM-om.

evo prethodne sheme iz simulatora , naponi su posmatrani medjufazno osciloskopom a referentna tacka je treca faza


evo kako bi trebalo da izgleda shema trofaznog generatora sa pozitivnim i negativnim naponima po fazi. to je gornja shema sa slike na koju su dodata logicka ne kola na izlaze, pa se za pozitivni mosfet koristi sam impuls a za negativni invertovan impuls po istoj fazi.

<sub>[Ovu poruku je menjao shadow88 dana 04.06.2013. u 20:18 GMT+1]


[Ovu poruku je menjao shadow88 dana 04.06.2013. u 20:20 GMT+1]</sub>

Da,ali meni treba ulaz preko senzora.

ne znam zasto bi koristio senzore kada je ovo trofazni generator samo nakaci fet tranzistore a brzinu regulisi sa frekvencijom

Procitaj temu od pocetka pa ces znati zasto.
Sinhroni motor se ne moze pokrenuti sam.Mora se imati predstava o polozaju rotora.

izvinjavam se zbog greske po ovoj semi moze da se pokrene samo asinhroni motor

ok, to bi moglo da se resi dodavanjem jos jednog AND kola na svaku fazu, pa da se na jedan ulaz AND dovede signal sa senzora a na drugi ulaz signal sa trofaznog generatora, samim tim ce motor krenuti iz polozaja u kom se nalazi zatim ce pratiti polje a brzina se regulise clock-om na ulazu generatora signala. a ako se doda jos jedan AND gate na svaku fazu moze se sve modulisati sa PWM-om, ili da se doda napajanje polumostova preko buck-boost-a kao na prethodnim shemama

mislim da je najboolje naci maksimalan br obrtaja za motor preko generatora trofaznog signala pa ga zakljucati na taj br obrtaja a posle toga sve regulisati buck boost-om

Ne znam da li je to moguce,ali bi bilo dobro da jeste

ne vidim zasto ne bi bilo moguce jer dodajes AND kola po fazi svako pre NOT logickih kola na izlazima drajvera za mosfete

Ma dal ce to sve da se usinhronizuje...
Napomena:
Koristite Hall senzore koji detektuju mag. polje nezavisno od njegovog pola.Jedino tako ce rotor moci da se vrti.
Ja inace necu koristiti hall,vec papir podeljen na 12 delova sa dva busena kvadrata.(za 12-polni motor)
Kasnije cu napisati zasto bas koristim papir,mada ako me hall sutra uveri u suprotno,njega cu i koristiti.

iz ventilatora kompa povadis hallove a oni su bipolarni sa po dva izlaza, u zavisnosti koji je pol magneta ispred njega on svicuje na odredjen izlaz 12V direktno tj napon napajanja samog halla

a sto se ne bi usinhronizovalo ? kad ti sve zavisi od trofaznog generatora i stanja hall senzora , generator trofaznog napona ce da vrti dok ne naidje na stanje hall senzora a posle vijaju jedan drugog kako se rotor okrece

Kada već postoje tri hall senzora ili bilo kakva tri druga senzora, nema potrebe ni za kakvim generatorom obrtnog polja.

Samo se namesti da trenutni položaj rotora uključuje na svakoj fazi jedno polje ispred i to je to.

Svi do sada pominjani BLDC (razni ventilatori, capstan motori i sl.) rade baš tako. (neki imaju dve , a neki tri faze)

Poput komutatora na običnom četkašu, čitanjem položaja rotora se aktiviraju faze za naredno polje.

Jedino što vas zbunjuje to što je ima dve ili tri faze za razliku od običnog četkaša.

Lepo vam kažem da ta naprava radi kao najobičniji motor sa četkicama, samo zamislite da ih ima tri para.

Progresiju, odnosno vučni moment će generisati to što se uvek aktivira jedno polje ranije na svakoj fazi.

BLDC će imati broj brtaja srazmeran naponu napajanja, a struja će mu biti srazmerna momentu oterećenja.


Dakle, to isto radi kao i bilo koji motor sa permanentnim magnetima u statoru i četkicama sa komutatorom na rotoru, osim što je iz praktičnih razloga kod BLDC komutiran stator.

BLDC JESTE DC motor sa paralelnom pobudom koja je izvedena pomoću permanentnih magneta, samo je elektronski komutiran. Ima sve do jedne iste vučne osobine kao i bilo koji četkaš sa permanentnim magnetima.

Generisati proizvoljno obrtno polje pa ga naknadno sinhronizovati sa položajem rotora je dvostruki, besmislen i beskoristan posao.

Ugao komutacije već proizvodi vučni moment i čim rotor počne da se kreće pojaviće se obrtno polje kome konstantno prednjači ugao u odnosu na položaj rotora, bez obzira na broj obrtaja.

Pozdrav!

P.S.

Hall senzori koji se koriste u postojećim BLDC su analogne naprave. Praktično se radi o hall mostu koji se sastoji od četiri magnetno osetljiva otpornika. Napajanje se dovodi na jednu dijagonalu mosta, a signal se uzima sa druge dijagonale.

Kod okretanja rotora, na izlazima hall senzora će se pojaviti sinusni napon čija amplituda i polaritet zavise od jačine i položaja magnetnog polja. Signal je relativno male veličine, reda koju stotinu mV.

Taj signal treba pojačati i obezbediti mu šmit triger iza da bi tranzistori kratko i brzo uklapali. Šmit triger je potreban da bi se izbegao rad izlaznih tranzistora u linearnom režimu.

Najčešće su u upotrebi najobičniji hall senzori koji imaju po 4 x 400 ohm bez prisutnog polja.
Koriste se zato što su najjevtiniji. Napajaju se sa oko 3-5VDC na jednoj dijagonali.

Međutim, postoje i takvi u kojima je integrisan IC koji je pojačavač i šmit triger. Takvi su stavljeni u skupljim verzijama motora i napajanje im je obično 5V, mada može biti i drugačije.

Oni sa 4 nožice su skoro po pravilu obični sa 4 x 400 ohm. (može se njihov otpor kretati od 4 x 300 do 4 x 400 R zavisno od proizvođača, najtipičnije je da imaju uobičajenu vrednost većine mernih mostova reda 4 x 350R, uglavnom ne razlikuju se previše od tih vrednosti)

http://books.google.rs/books?i...=y#v=onepage&q&f=false

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 06.06.2013. u 12:02 GMT+1]}

Ovako nesto:


Upravo to pricam,zasto koristiti "eksterne" IC,kada Hall-ovi obavljaju sav deo posla,a brzinu menja buck/boost ispred.

ok, onda je znaci najbolje staviti da hall tera izlazne mosfete dok ce se tri polumosta napajati preko buck-boost-a za regulaciju brzine motora i to je to

EDIT: aco pretekao si me :D ali nema veze, samo da dodam da ne treba da dodajes OP na svaki HALL jer mozes staviti recimo http://www.alldatasheet.com/da.../pdf/210135/WINSON/WSH277.html ili bilo koji slican latch senzor kojih imas po ventilatorima kompa

_{[Ovu poruku je menjao shadow88 dana 06.06.2013. u 13:18 GMT+1]}

To je to,sta hoces vise?

hocu da ide a da ne trosi struju ni gorivo a da ne vrtim pedale :D

moracemo izmisliti i neki magnet motor :DD

kako to da na hall senzore ne utice nepovoljno magnetno polje statora ako se oni nalaze u samom statoru ? aco ti si bio kacio neke slike gde si naznacio da hall senzor moze stajati izmedju polova statora sa unutrasnje strane prema rotoru ?

Ne, najbolje će biti da napraviš HHO generator sa turbinom iza i KKD od 350%, a kada ideš nizbrdo da proizvodi kuvan pasulj sa slaninicom, onako za klopu...

@shadow88
Uzmi balon
Pa kad se najedes pasulja napuni balon tim gasom

Senzori idu tacno na izvode zljebova statora,ne izmedju.

hehehe moze pasulj i slaninica :D a moze i neko ozbiljnije meso na zicu :D

malo shale nije na odmet jelte...

aco rekoh da ne trosi nikakvo gorivo, a i HHO i Prdez je vrsta goriva ma koliko to zvucalo smesno.


Senzori idu tacno na izvode zljebova statora,ne izmedju - sta ovo tacno znaci ? moze slika tih izvoda zljebova statora ?

Moze naravno....

cekaj pa tu direktno lezi hall na magnetnom polu statora koji ce kad tad generisati neko magnetno polje , zar nece onda drajver da se pogubi i "pomisli" kako je rotor u nekom sasvim drugom polozaju ?

Pa uzmi hall koji detektuje samo N pol.
S ce stvarati stator pa ga nece ni detektovati.

da li ce biti N ili S , to zavisi iskljucivo od toga u kom ce smeru proteci kroz namotaj koje faze a u ovom slucaju kroz faze ce proticati struja u oba smera pa ce tako svaki pol biti i N i S pri samo jednom obrtaju rotora, jedan pol bi se javljao iskljucivo ako bi vezao zajednicki izvod namotaja na plus ili minus pa svicovao plus ili minus trcece po fazama.

Moj lapsus izvini,ali video sam negde da to radi a ovako je postavljeno
(Zato i radim sa opto senzorima,nema problema sa komutacijom,lako se menja ugao komutacije, i td.)


Recite mi treba li menjati upravljacki deo pri promeni sprege namotaja?
Imam alt. u sprezi trougao pa pitam.
Ako treba dajte predlog.

ne treba da menjas nista u upravljackom delu pri promeni sprege namotaja samo ti je u trouglu veca snaga puta koren iz dva, tj nisam siguran koliko to linerano vazi za BLDC ali vazi za trofazne asinhrone motore, svakako ovekuj vecu snagu u trouglu pa pazi na drajverske mosfete da ih ne preopteretis.

sto se tice ugla komutacije to se moze lako menjati i sa hall-ovima, mogu se oni postaviti i da budu pokretni jer izmedju statora i rotora ima mesta, pa je dovoljno postaviti hallove na dve plocice pertinaksa koje bi se priblizavale ili udaljavale od centralnog halla koji bi bio fiksan, naravno treba to smisliti mehanicki ali nije problematicno. kad se nadje odgovarajuci ugao onda se hallovi fiksiraju i to je to.

opusteno aco, ko radi taj i gresi, meni je samo bitno da to radi i da ne pravi problem, a na kraju krajeva moze se van rotora dodati na osovinu prstenasti magnet sa istim br polova kao i rotor pa da on bude kraj hall-ova ili da se na svaki pol rotora zalepi po dinamo lim koji ce da viri van statora malo pa da se kraj njih postave hall-ovi.

Macola je dao genijalno resenje.Buck/boost(u daljem tekstu BB) je ekstra stvar za ovo.Kako macola rece da broj obrtaja zavisi od napona a moment od struje,to ce BB raditi kao fini menjac.Kada je napon mali,struja je velika,a time je brzina mala a moment velik.Kada se "zaleti" brzina je veca,mi dajemo "gas" i time povecavamo napon,a struja se smanjuje (time i moment).Macola svaka cast za resenje.Takodje je dobro upotrebiti dva DC motora,spojeni na red gde ce raditi kao diferencijal.
Na meni ostaje da razvijem upravljacku elektroniku i davac polozaja,a vec imam ideju,samo da je usavrsim.

Pozz

Koju frekvenciju preporucujete za BB?

Kod mene je alternator fabricki povezan u trougao.

Evo,sema sa diodama je ispitana i ispravna,drajvere za fetove nisam ubacivao,ali u pravoj semi moraju biti,Hall iz ventilatora je open-kolektor tipa,ja sam u simulaciji upotrebio PNP.

Evo i pcb,proverite samo da li su vodovi dobri.(ko ima vremena,da mi se ne omakne nesto)

Odgovoriću na više pitanja u ovom postu.

-----------
Hall generator može stajati i između polova, kao i naspram samog istaknutog pola. Magnetna polja podležu zakonima sabiranja i oduzimanja, pa je statičko polje neka vrsta offseta. Svakako da je lakše raditi sa njim ako se izabere mesto gde se susedni polovi što više neutrališu. Manji offset, manja briga.

------------------------------
Buck-boost nije moje rešenje.

Potpuno je uobičajen pristup kod regenerativnog kočenja motora pogonjenih akumulatorom.

Takođe, serijska veza motora kao zamena za mehanički diferencijal je isto tako uobičajen pristup tom problemu.

-----------------------------------

Frekvenciju buck-boost treba izabrati na oko nekoliko KHz.
Neće biti preveliki gubici u gvoždju, a ni predugačko vreme perioda, pa će ripple struja kroz motor biti umerena.

Kao i kod frrekventnih regulatora, koristi se nešto u rasponu od 1KHz kod vrlo velikih snaga (>50KW) pa do najviše 15KHz kod malih snaga (reda <0,1KW).

Vrednosti su veoma orijentacione, i treba se upravljati prema debljini limova u statoru motora.
Što su tanji limovi, može se veća frekvencija upotrebiti.

Nalazi se kompromis između ripple struje, audio buke i prihvatljivih gubitaka u gvožđu (temperatura gvožđa).

------------------

Vezom zvezda ili trougao se ne menja snaga naprave, već praktično njena impendansa.

Zvezda: viši naponi - manje struje, trougao manji naponi veće struje.

Veza trougao bi mogla biti korisna kod serijskog vezivanja motora gde su potrebni manji naponi a veće struje jer je napon izvora konačan, ali je neophodno "lebdeće", tj. galvanski odvojeno upravljanje svakog BLDC pojedinačno.
U principu samo upravljačka elektronika treba da ima galvanski razdvojena napajanja.

-----------------------------------
Možda je najlakše odraditi davače položaja rotora van kućišta motora (alternatora), na slobodnom deliću osovine.

Ono što će se okretati zajedno sa rotorom treba da ima parni broj polja, tj. ako mašina ima tri statorska pola -rotor ima dva, mašina 6 rotor 4, mašina 9 rotor 6 itd.., a statičnih senzora treba da je tri, ugaono raspoređenih tačno kao susedni polovi na statoru.

Pozdrav!

Nisam se dobro izrazio,htedoh reci da si postavio dobro resenje,ne da si ga izmislio.Senzori ce i biti van.

Ne razumem poslednji deo 100%,moze malo pojasnjenje,mislim na ovo:


Pod sta podrazumevas statorske polove?

manja impedansa sa istim naponom daju kao rezultat vecu struju, veca struja puta isti napon daju za rezultat vecu snagu, znaci promenom veze namotaja iz zvezde u trougao se dobija veca snaga, isto kao kod trofaznih asinhronih motora sto je veca snaga u trouglu, zato se kod jacih motora isti startuju u zvezdi pa se prebacuju u trougao u radu kad se zalete, naravno sad to obavljaju frekventni regulatori i soft start, ali nekada su to radile dve sklopke i vremenski rele.

Ma šta mi napriča Shadow...

Kada citiraš nešto nemoj izvlačiti parče iz konteksta, nego ovako:



Svaki trofazni motor koga je moguće vezati u obe veze (zvezda/trougao) ima napisane noiminalne napone za svaku od njih, I pri nominalnom naponu za tu vezu će razvijati i nominalnu snagu.

Šta ćeš na primer uraditi kada imaš industrijsku mrežu od 3 x 660VAC?

Motor od Y660V i D400V ne možeš pokretati sa Y/D već sa otporničkim upuštačem.

I naravno, razvijaće nominalnu snagu sa Y660VAC.

----------------------------------
Ako je alternator za 12 voltnu instalaciju auta bio vezan u Y onda se ne sme koristiti sa D vezom i pri tom raditi na 14V, već sa maksimalno 8V.

Ako je bio u D vezi, onda će u Y vezi moći da se napaja sa 24V.

Ima ih sa obe veze, zavisno od proizvođača.

Alternator je trofazna višepolna mašina i statorski broj polova je uvek deljiv sa tri, dok rotor uvek ima paran broj polova.

Zamisli ga kao dvopolnu mašinu da bi lakše razumeo:

Na pretpostavljenoj dvopolnoj mašini-generatoru imaš dva magnetna pola na rotoru a tri polja na statoru.
Zahvaljujući upravo tome se i dobija trofazni napon sa fazama medjusobno "smaknutim" u vremenu za 120* ugaonih.

Kod višepolnih mašina ti je sve isto, samo se faktorom kojim umnožavaš broj polova, množe i statorska i rotorska polja da bi se održao princip proizvođenja tri faze sa rasporedom od 3 x 120* ugaonih.

Dakle 4 polna mašina 6 polja stator, 4 polja rotor, 6 polna mašina 9 polja stator 6 polja rotor i tako dalje...

Aha,u redu,hvala za objasnjenje.
Znaci na ovom nasem primeru 1 pol ide za jednu fazu (na tropolnoj masini).2 pola na rotoru idu sa 3 pola na statoru.
kako na rotoru imam 12 polova (6 pari) to na statoru moram imati 18 polova (6 za svaku fazu)?

Sto znaci da recimo ako hocu opto senzor imam 12 polja,6 koji propustaju svetlo a 6 koji ne propustaju.
Senzore odmicem jedan od drugog onoliko koliko su pomereni statorski namotaji jedan od drugog.
Mogu li senzori biti pomereni svaki za 120 stepeni?
Tada ce se isto poklapati sa statorom samo nece biti jedan pored drugog?

macolakg, slazem se ja sa tobom nego sam hteo reci da npr ako je neki trofazni motor sa nominalnim naponom recimo 400VAC sa vezom u trougao, onda ce isti motor sa vezom u zvezdi na istom tom naponu raditi bez problema ali sa manjom snagom,

ne bi se dzabe primenjivalo kod odredjenih motora pri zaletanju promena veze iz zvezde u trougao, da bi se izbeglo veliko opterecenje, jer je za isti motor na istom naponu u vezi trougao uvek i uvek veca snaga.

takodje sam rekao da ako je njegov alternator vezan fabricki u trougao da se menjanjem veze ne menja nista osim snage tog alterntora kao motora, znaci ako ga preveze u zvezdu i to ce raditi na tih 14V samo sa manjom snagom i nista drugo, ako se uzme alternator koji je vezan u zvezdu fabricki i veze u trougao on ce imati vecu snagu na istom naponu, da li ce namotaji izdrzati struju to zavisi samo od izrade samog motora/alternatora, na kom ce naponu raditi normalno to je opet pitanje konstrukcije, ako pricamo o asinhronim trofaznim motorima, naravno da je na svakom naznaceno u kojoj vezi radi na kom nominalnom naponu, ali i njih imas raznih, neke mozes da vezes u zvezdu i trougao na 400V a neke ne jer ce izgoreti ako im je zvezda nominalna na 400V , neki su vec fabricki vezani i ne mogu se prevezati itd.


sta cemo sa cinjenicom da trofazni asinhroni motor ako mu oboris napon pri istom opterecenju povlaci vecu struju da postigne snagu pa izgori jer mu namotaji nisu predvidjeni za toliku struju ? dakle snaga motora ipak opada/raste promenom veze i tacka.

ja ne izvlacim nista iz konteksta vec pisem iz iskustva i iz prakse na terenima a ne teoretisem i ne bavim se ugaonim ravnima, pa sam mnoge motore ugradio i pustio u rad.

ne kazem da znam sve, niko ne zna sve, ali ono sto znam to znam , i to cu drage volje preneti drugima ako je neko voljan da slusa, takodje sam uvek voljan da saslusam, prihvatim , ispravim i pomognem , a ne da prozivam, vredjam, pametujem itd.. (kao sto rekoh ne prozivam i ne upirem prstom, ako se neko tako oseca ja tu nista ne mogu)

lepo sam rekao na pocetku da ne znam koja je slicnost / razlika izmedju BLDC-a i trofaznih asinhronih motora osim sto je BLDC sinhroni motor, a koliko vidim nije velika razlika.

Aco mozes postaviti tri senzora pod uglom od 120 stepeni, to ce tako da radi dobro sve dok su ti senzori poravnati sa polovima statora

Mozgao sam malo i bas sam dosao do tog zakljucka

Ovo bas nisam razumio

"sta cemo sa cinjenicom da trofazni asinhroni motor ako mu oboris napon pri istom opterecenju povlaci vecu struju da postigne snagu pa izgori jer mu namotaji nisu predvidjeni za toliku struju ? dakle snaga motora ipak opada/raste promenom veze i tacka."

Zar neki parametri kod istog motora nisu konstruktivno konstantni recimo impedansa namotaja i "obaranjem" napona "obara" se i struja...

pa dobro je , tako i treba, kad covek mozga sam onda i nauci nesto, a kad mu neko drugi servira sve na tacnu onda se to u vecini slucajeva primeni i zaboravi :D

Zato ja malo cesce mozgam.... ;) jer google nekad nema sta da mi ponudi.Cesto mi se desavalo.Tada razvijam svoja resenja.


U pravu si,mozda je mislio kad se optereti,u drugom slucaju nece moci.

napisao sam : oboris napon pri istom opterecenju, uzmi jedan asinhroni motor, vezi ga preko regulacionog trafoa, daj mu konstantno opterecenje, zakaci ampermetar na njega, smanjuj mu napon i posmatraj sta se dogadja sa strujom.

sa padom napona opada i obrtni momenat sto prouzrokuje pad obrtaja motora pri opterecenju tj obrtaji nece pasti jer ce motor istog trenutka povuci vecu struju da bi nadoknadio momenat, isto kao kad pokusas da zaustavis osovinu motora, ako uspes motor ce vuci navecu struju , sto veci obrtaji tj manji momenat to i manja struja.

U pravu si,zato motori kad krecu vuku vecu struju.

i imaju najveci moment

Cini mi se da mi je neko rekao ili sam procitao da asinhroni motori imaju najveci moment na nominalnoj brzini.

Pozdrav Kolegama.

Asinhroni elektromotor, kliza u rotaciji, jureći sinhronu brzinu magnetnog polja. (Asinhrono -> neSinhrono)
Ako ga kočite, oduzimajući mu mehaničku energiju, klizanje će biti veće, tj. više će kasniti za sinhronom brzinom.
Impedansa opada, obrtaji padaju, a raste struja kroz stator, jer je indukovana KEMS niža.

Ako ga previše usporite, dolazi do naglog opadanja obrtnog momenta. Struju u kolu sada ograničava termogeni otpor namotaja. Nema KEMS.

Ako bi, ubrzavali rotor, preko sinhrone brzine, motor bi prešao u generatorski režim.
Deo dovedene sile bi "vratio" u mrežu a deo bi se pretvorio u gubitke u samom motoru/generatoru.

Milan.

Pozdrav Milane, Aco i Shadow,

Svi ste stari drugari i proverena ekipa sa foruma, i naravno da nemam nameru nikog da vređem ili slično.
Ono što sam tebi Shadow napisao je bila posledica izvlačenja rečenice iz konteksta.
Svakako da će se promeniti (opasti) snaga motoru koji je priključen na niži napon od nominalnog, što je onaj najčešći i veoma praktikovan način pokretanja vezom Y, pa posle delimičnog zaleta prebacivanjem u D, gde motor bude napajan svojim nominalnim naponom.

Međutim, sasvim precizno sam napisao da su obe veze motora namenjene za različite nominalne napone.
Puno takvih se u industriji, gde mrežni razvod ne "pati" od poblema preopterećenja, direktno pokreću.
Mnogi motori dozvoljavaju takvu upotrebu, samo što se svakoj takvoj vrsti zna dozvoljen broj pokretanja u periodu od jednog časa.

Postoji ogroman broj vrsta asinhronih motora. Moment karakteristike im mogu biti veoma različite.

Naš proizvođač "Sever" iz Subotice ih razvrstava na asinhrone motore sa četiri klase rotora: KR7, KR10, KR13 i KR16.
Ono što razlikuje ove klase rotora je dubina žlebljenja, tj. veličina magnetne sprege između statora i rotora.
Polazni moment u direktnom pokretanju pri nominalnom naponu, bez obzira u kojoj vezi (jer nominalni napon je dat za obe veze), se razlikuje na sledeći način: KR7 ima 70% polaznog momenta u odnosu na nominalni moment, KR10 ima 100%, KR13 ima 130%, dok KR16 ima čitavih 160% nominalnog momenta kod pokretanja (sa nultim brojem obrtaja).

Takođe postoje i mnoge klase specijalnih izvedbi gde se motori mogu opterećivati do zaustavljanja, a bez oštećenja: motori specijalne izvedbe koji rade na mašinama sa veoma promenljivim i teškim opterećenjima, kao što su rendisaljke, provlakačice, strugovi i slično.

Sve je to stvar jačine magnetne sprege između statora i rotora.

Ima i asinhronih mašina sa klizno kolutnim rotorom, onda asinhronih repulzionih sa namotanim rotorom sa 9 kratkospajajućih zakretnih četkica, gde se 6 četkica na dva zakretna prstena opoziciono zakreću mehaničkim putem i tako menjaju broj obrtaja motoru, Čak ima takvih sa pomoćnim malim motorom ili elektromagnetom za automatsku regulaciju, itd.. itd...

Ima ih u bezbroj izvedbi.

Takođe ih ima sa velikim brojem mogućih veza: naponski preklopivi, polno preklopivi, Dahlander veza više vrsta i još puno toga.

Asinhroni motori koji se mogu vezati u vezu zvezda/trougao su dvonaponski motori, gde se ta mogućnost "zgodno" iskorišćava za "mekše" pokretanje.

Takvi su najčešći u primeni i ujedno spadaju među najjednostavnije asinhrone mašine.
----------------
No ovde nisu u pitanju asinhrone mašine, već "preobraćanje" trofaznog automobilskog alternatora u BLDC motor.

Sama skraćenica BLDC potiče od: "Brushless DC electric motor" i on spada u mešavinu izmedju Brush DC motora, sinhronog motora i step motora.

Pripada svakoj od ove tri vrste pomalo, ali ne dovoljno.

Po momentnim karakteristikama je najbliži (može se slobodno reći i jednak) Brush DC motoru sa nezavisnom pobudom.
Nezavisnu pobudu mogu obezbediti namotaji ili permanentni magneti u statoru kod uobičajenih DC Brush motora.
Rotor je kod takvih izdeljen na segmente i ima razne brojeve polnih nastavaka, zavisno od osobina motora, a to je urađeno iz praktičnih mehaničkih razloga jer se komutator okreće zajedno sa rotorom i obavlja svoju ulogu.

Kod BLDC imamo elektronsku komutaciju, pa ne moramo imati komutator na rotoru. Tu se dobijaju još zgodnije mehaničke prednosti, zbog kojih se u rotor može smestiti jednostavna nezavisna pobuda (kao ona na alternatoru) ili pak permanentni magnet kao takođe nezavisna pobuda.
To značajno smanjuje mehaničke komplikacije izvođenja i povećava bitno vek trajanja u odnosu na Brush DC motore.

E sad, standardni DC motor sa nezavisnom pobudom, poput BLDC, ima konstantan ugao komutacije, što znači da će obrtno polje pratiti poziciju rotora. To radi isto, osim što je BLDC (opet iz praktičnih razloga) izveden dvofazno ili trofazno.

BLDC sa sopstvenom komutacijom na neki način pripada familiji sinhronih motora, ali nije njihov tipičan predstavnik.
Pripada podjednako kao i DC Brush motor sa nezavisnom pobudom (komutator obezbeđuje sinhronizaciju).

"Pravi" sinhroni motori takodje rade sa određenim vučnim uglom, ali se najčešće takvima nazivaju oni koji se napajaju sa obrtnim poljem konstantne ugaone brzine. Takvi se ne mogu sami pokrenuti, već se primenjuje neka od metoda (ima ih više) za njihov zalet, potom se rotor "zakopča" za obrtno polje. Kada ih opteretimo preko nazivnog momenta, veza rotor-obrtno polje se "otkači" i motor će se neminovno zaustaviti ako "ispadne" iz brzine sinhronizma.
Deluju relativno neupotrebljivo i komplikovano, međutim imaju izuzetnu primenu kao reaktivni kompenzatori, jer se jačinom pobude može menjati karakter opterećenja kojim deluju na mrežu, od induktivnog, preko termogenog, pa do kapacitativnog, što je i najkorisnija osobina koja se upotrebljava za veoma moćne reaktivne kompenzatore.
Druga oblast primene je vezana za opterećenja gde je veoma važan konstantan broj obrtaja. Pravi sinhroni motor će uvek u granicama svog nominalnog momenta imati broj obrtaja sinhron sa obrtnim poljem.

--------------------------------

BLDC motor, elektronskom komutacijom koja "posmatra" položaj rotora, će uvek generisati vučni moment, bez obzira da li stoji ili se okreće.
Mnogi BLDC (servo) motori se često upotreblajvaju sa nultim brojem obrtaja, pri čemu generišu pun nazivni moment i koriste ga za očuvanje neke ugaone pozicije.

Tu ne može biti ni reči o obrtnom polju.

Kada se motor okreće, naravno da se pojavljuje obrtno polje kao posledica dejstva komutacije koja uvek prednjači sa izvesnim uglom u odnosu na rotor.

Ali kada stoji i obavlja svoj zadatak proizvođenja nominalnog momenta, nikako ga ne možemo nazvati sinhronim motorom jer obrtno polje ne postoji.

Zbog toga ga sve vreme uporno upoređujem sa Brush DC motorom jer ima jednake momentne karakteristike, odnosno sa aspekta korisnika se potpuno jednako ponaša.

Broj obrtaja (sa konstantnom pobudom) će mu biti direktno srazmeran KEMS (čitaj kao napon napajanja minus termogeni i ostali gubici), a moment će direktno biti srazmeran struji motora (ili struja momentu, sve jedno).

Dakle, potpuno jednako kao kod Brush DC motora sa nezavisnom pobudom. gde će broj obrtaja biti direktno srazmeran KEMS rotora, a moment struji rotora. Samo su kod BLDC iz praktičnih mehaničkih razloga zamenjene uloge statora i rotora, i iz još praktičnijih elektronskih razloga ima dve ili tri faze na statoru.

Sve ovo pričam da ne biste lutali oko načina komutacije, jer je više puta pominjano svašta što neće raditi.

Dalje, a dosta važno, automobilski alternator radi poput slabo spregnutog transformatora. Naime, sprega stator-rotor je namerno oslabljena da bi se dobila "meka" padajuća karakteristika.

Posle "verglanja" tj. startovanja motora, alternator izvesno vreme (možda oko 30-tak sekundi) dopunjava akumulator sa skoro maksimalnoom strujom koju može dati pri nominalnom naponu, tj. taj režim je blizak kratkom spoju, i to je obično veličina struje koja je deklarisana na njegovoj nalepnici.
Ko ne veruje može se lako uveriti pomoću nekih DC amper klešta ili nekog drugog ampermetra.

Karakteristika mu je namerno padajuća (nešto nalik aparatima za zavarivanje elektrodom) i podešena je tako da se
dobije odgovarajuća struja punjenja pri odgovarajućem naponu punjenja, za akumulator sa kapacitetom namenjenim za korišćenje u tom vozilu.
Ispravno je koristiti akumulator približnog kapaciteta u Ah onom broju ampera koji piše na alternatoru.

Mnogi vlasnici vozila, zbog niske cene stave akumulator manjeg kapaciteta (na primer, na alternator od 70A, akumulator od 45Ah), i posle se čude što im brzo isparava tečnost i eventualno strada ćelija na + polu.
Razlog je sada sasvim jasan.

Inače, padajuća karakteristika je alternatoru obezbeđena "olabavljenjem" magnetne sprege stator-rotor pomoću pozamašnog zazora između njih, dok se kod pravih BLDC motora gleda da taj zazor bude najmanji mogući, koliko je to mehanički izvodljivo.

Zbog te padajuće karakteristike, alternator i nije baš najpovoljnije rešenje za BLDC motor.
Imaće "mekšu" moment krivu u odnosu na pravi BLDC, i dosta niži KKD, ali se može upotrebiti kao relativno jevtino i dostupno rešenje.

Ali, kao sve što ima mane, mora imati i neke prednosti. Alternator kao BLDC može biti "elastičniji" za pogon vozila od standardnih BLDC, zbog prirodnog posedovanja nezavisne pobude kojom se u širim granicama mogu menjati brzinsko momentne karakteristike. Broj obrtaja je obrnuto srazmeran jacini pobudne struje (magnetnog polja), dok je moment direktno srazmeran jačini pobudne struje.
Prilično velika masa rotora dozvoljava kratkotrajna drastično veća opterećenja velikom strujom pobude bez pregrevanja, što je veoma korisno za veliki polazni moment, dok na ravnom terenu, pri nekoj brzini, možemo smanjivati pobudu u cilju dobijanja veće konačne brzine.
Efekat je nalik korišćenju menjača kod vozila, samo sto je ovo još finije pošto se može kontinualno podešavati.

Sveukupno, dosta fina sprava za igranje karakteristikama, i uz malo "pametne" elektronske kontrole se može svašta izvući iz te naprave.

Sada sam, nadam se, uspešno razjasnio neke detalje, i nadam se da će to biti korisno.

Pozdrav svima!

Svaka cast na iscrpnom odgovoru,ovo panju da kazes razumeo bi (ne mislim na coveka).

Onda da dodam i još nešto:

Svaki BLDC sa permanentnim magnetima ima određen raspon broja obrtaja.
Svakako da (uobičajeno za takve tipove motora) ima konstantan moment od nultog pa skoro do konačnog dozvoljenog broja obrtaja.

U home made uslovima, teško da se možemo "počastiti" BLDC motorom koji se ugrađuje direktno u točak vozila, pa stoga sa improvizacijama poput alternatora i slično, moramo imati nekakav reduktor broja obrtaja ka vučnom točku ili točkovima.

E sada tu stoji nezgodna dilema: Pošto raspolažemo konstantnim dozvoljenim momentom (posmatrano u dužem vremenskom intervalu), prinuđeni smo odlučiti se za prenos sa prenosnim odnosom koga ćemo napraviti prema topografiji terena po kom se najčešće krećemo.

Ako živimo i vozimo po terenu sa većim nagibima, moramo se odreći većih brzina ili upotrebiti menjač.
Kod ravnog terena pak, prinuđeni smo odreći se većih nagiba, ili ćemo morati da koristimo menjač.

Alternator sa postojećom nezavisnom pobudom u značajnoj meri umanjuje potrebu za menjačem.
Konačni broj obrtaja pri kom normalno može raditi je neretko preko 8000RPM, pošto je u vozilu multiplikovan u odnosu na radilicu (kolenasto vratilo).

Ako na primer izaberemo dosta visok odnos redukcije broja obrtaja, možemo imati veliki moment pri veoma snažnoj pobudi rotora i tada relativno nizak broj obrtaja alternatora kao motora, što bi nalikovalo početnom stepenu prenosa kod menjača, dok kasnije smanjenjem struje pobude možemo "dohvatiti" i njegovih svih 8000RPM ukoliko nagib terena i aerodinamika vozila (ma kog tipa bilo) to dozvoljavaju.

Kod većih brzina vozila, a na ravnim tereniima, aerodinamika postaje ključni ograničavajuči faktor konačne brzine vozila.
Aerodinamički otpori kvadratno prirastaju i veoma brzo sa porastom brzine kretanja postanu glavni "konzumator" snage našeg motora.
Dakle, kod bilo kog pogona, najčešće će aerodinamika vozila odrediti limit maksimalne brzine kretanja.

Promenom jačine pobude takođe možemo menjati silu regenerativnog kočenja i veličinu struje koja će se vraćati ka akumulatoru. Praktično, pri konstantnoj brzini kretanja, pobudom možemo menjati veličinu napona (posledično i struje), gde će nam sada dobro doći padajuća kriva alternatora, ako nemamo "pametnu" elektronsku kontrolu.

Međutim, sada, u eri elektronike je sasvim jednostavno rešiti bilo kakav oblik momentne karakteristike, pa ko može sebi to priuštiti, valjalo bi da se pozabavi izradom novog jezgra rotora, u cilju umanjenja zazora stator-rotor na minimalni koji je izvodljiv.

Kod regenerativnog kočenja se ne menjaju nikakvi uslovi komutacije. Taj mehanizam ostaje takav kakav jeste i jedino što bi se tu moglo unaprediti je možda malo pomeranje ugla komutacije, kojim bi se zbog drugačijeg "povlačenja" polja za rotorom bolje prilagodili generatorskom režimu rada. Istažiti malo literaturu o "povlačenju" odnosno deformaciji statorskog polja kod DC mašina (generatori i motori). Pravila su ista, samo će se u našem slučaju događati "povlačenje" rotorskog polja koje je nama pobudno.

Komutacija za BLDC namenu, takva kakva jeste će već prilično efikasno raditi kao ispravljač u regenerativnom (generatorskom) režimu.

Oni koji su mašinski malo vispreniji, mogu lako iskoristiti samu mehaniku kretanja za korekciju komutacionog ugla za generatorski i motorski režim (ujedno i po broju obrtaja), i tako povećati efikasnost cele naprave.
Naime dovoljno je napraviti nosač tela alternatora na takav način da bude "oslobođen" u svom vešanju tako da može u izvesnoj meri menjati ugao. Nekakve klizne površine sa elastičnim tipom vešanja ili nešto slično (može se rešiti na bezbroj načina, ovo je samo osnovna ideja).

Ako radi kao pogon, kućište alternatora će zauzeti jedan ugao u takvom nosaču, dok kada koči onda će zauzeti drugi ugao, i ako je vešanje nekog elastičnog tipa (opruge gumeni amortizeri i slično), onda če nam ugao zakretanja zavisiti od uloženog momenta u oba smera.

Uz malo mašte i podesivih ograničenja tog ugla, alternator se može solidno optimizovati za oba režima, i približiti se profesionalnim rešenjima.

Svakako da bi prsten sa senzorima položaja rotora tada bio fiksiran, a stator bi menjao ugao u odnosu na njega.

Takvo elastično vešanje se inače može upotrebiti za merenje vučnog i kočionog momenta, i pomoću malo "opismenjene" elektronike napraviti automatsko podešavanje pobude i komutacionog ugla, pa bi se sve svelo na komadu "gasa" tj. brzine i mehaničku kočnicu koja bi najčešće bila upotrebljavana samo za ono konačno zaustavljanje i kao parkirna kočnica.

Sve to bi najbolje moglo prvo da se optimizuje na stolu, sa spojenim vretenima našeg alternatora i nekog DC motora veće snage nego što je alternator, pa se mogu uraditi upotrebni dijagrami i dijagrami optimizacije alternatora za oba režima (vučni i generatorski), korišćenjem pomoćnog DC motora kao pogona ili kočnice.

Sve to zahteva vreme i rad, i može se od toga napraviti dobar doktorat, ali rezultati mogu opravdati napore.

Za još visprenije mašince neće biti problem izrada novog jezgra rotora alternatora, sa najmanjim izvodljivim zazorom stator-rotor, gde se bivši alternator ni malo neće po performansama razlikovati od profesionalnih BLDC (osim mehaničkih gabarita).

Kao reduktor je najpametnije koristiti lančani prenos, jer nudi malene gubitke, što je inače dokazano primenom na biciklu.
Odnosno, možda se može savršeno upotrebiti upravo neki par lančanika od višebrzinskog bicikla. Sve je tu: lanac, španer uležištenja lančanici i slično, a uvek se može ponovo naći kao rezervni deo.

Baš mi je pomalo i žao što nemam vremena, svašta bih na tu temu napravio.

Nadam se da ću ga jednog dana imati, pa ću se sa uživanjem prdružiti graditeljima električnih home made vozila.

Eto nekoliko ponuđenih polaznih ideja, pa ko može neka ih iskoristi do maksimuma.

Inače, ugradnja permanentnih magneta u rotor može povećati KKD, ali zato će umanjiti elastičnost mašine u vezi brzinsko momentnih karakteristika, pa se postavlja pitanje da li će tih nekoliko vati izgubljene snage za nezavisnu pobudu biti veća šteta od lošije prilagođenog pravog BLDC pri maksimalnim brojevima obrtaja.

To se već teško može utvrditi bez eksperimenta, a ovako odokativno dajem prednost elastičnijoj verziji, tj. onoj sa nezavisnom pobudom, koja će umanjiti potrebu za menjačem brzina.
Kad se ima optimalno mehaničko prilagođenje momenta to će konačno doneti najveće uštede energije (i što bolja aerodinamika vozila).

A možda bi se kao pogon mogao upotrebiti i nekakav drugi motor, uz korišćenje upravo menjača od bicikla kao dobrog mehaničkog prilagođenja. Relativno malo košta u odnosu na broj prenosnih odnosa koje nudi, lagan je i pouzdan.

Pozdrav svima!

Pozdrav Kolegama.

Macolo, živa si legenda.
Otvori neku školicu.
Piši knjige.

Milan.

macolakg na ovo nemam nista da dodam osim SVAKA CAST na ovako detaljnom i potpunom odgovoru, svaka ti je na mestu :D

manje vise verujem da je vecina nas sve ovo ili vecinu toga procitala ili ucila nekada negde samo zaboravi se to , praksa odnese teoriju pa je vremenom zatvori u neki ugao mozga koji je odavno zaboravljen da postoji :D

macolakg, samo da te pitam , koliko sam te razumeo da ako bi se stator zakretao pod nekim uglom u odnosu na senzore polozaja rotora sa time bi alternator kao bldc prelazio iz pogona u regenerativno kocenje ili sam te pogresno razumeo ?

ovo bi bilo ekstra jer nije problem napraviti da se cela skalamerija zakrece i preko opruge vraca na pocetni polozaj, samo treba fiksirati osovinu na kojoj ce da visi ceo alternator i napraviti granicnike a senzore fiksirati da ne mrdaju.

sto se tice smanjenja zazora na rotoru to se moze izvesti dodavanjem komada gvozdenog lima na svaki pol statora ili rotora ali da svaki komad tog lima ima isti oblik i dimenzije kao sam pol, naravno debljinu lima ce odrediti zazor tj bice debeo koliko moze da stane, samo ne znam cime to spojiti/zalepiti, mozda nekim varenjem/punktovanjem.. drugi i precizniji nacin bi bio da se od gvozdene cevi koja tacno staje u stator tj izmedju statora i rotora isece dva valjka pa da se useku zazori tj napravi se kao cesalj koji je savijen u krug a zubi bi mu bili svaki drugi pol na rotoru ili statoru naravno opet istog oblika i dimenzija kao polovi, pa se uzube dva takva ceslja jedan u drugi na rotor ili stator.

svakako bi bilo zanimljivo napraviti nov rotor i stator, ali stator od recimo aluminijumskih limova ili ferita a rotor od neodijumskih magneta, tu bi se izvukle maksimalne performase.

sto se tice motora koji staje u tocak, moze se uzeti BLDC koji se koristi u direct drive ves masinama, one u sebi imaju mocan BLDC koji radi cini mi se na 12-24V , verovatno bi se mogao i njen drajver iskoristiti ili makar polumostovi, samo sto ovo radi sa povratnim EMF , hall bi se trebao dodati.

@Shadow88



Ovo pod 1) nisi dobro shvatio.

Radi se o tome da je "povlačenje" pobudnog polja zavisno od toga da li je u motorskom ili generatorskom režimu, i za ta dva slučaja dolazi do suprotnih "povlačenja" u odnosu na neutralni ugao komutacije.

Statičnim senzorima a pokretnim statorom za neki mali ugao, možemo bolje prilagoditi komutacioni ugao za generatorski i motorski režim (biće efikasnija naprava u oba slučaja).
----------------------

Regenerativno kočenje se već događa onog trenutka kada se buck čoperu smanji pwm ispod onog čija srednja vrednost odgovara trenutnoj KEMS na motoru. U istom trenutku buck počinje oduzimati mehaničku energiju motoru i vraća je u akumulatore. Odnosno, buck se ponaša kao boost, i predstavlja neku vrstu "transformatora" napona između motora i aku.
To se može izvesti pri bilo kojoj brzini iznad nulte. Čak i pri najmanjim brzinama koje teže nuli i sa pwm = 0 imamo stalno uključen donji mosfet kao kratak spoj motoru (trenutak neposredno pre zaustavljanja i na dalje), a samo od kvaliteta boost_buck i motora će zavisiti ta najmanja brzina kojom će da motor "curi" niz brdo kada je kratkospojen.

Zamisli da je aku od 12V, i da je bucku dovedeno 50% pwm. Sledi da će srednja vrednost pwm biti tačno 6V.
Ako se motor okreće sa težnjom da bude "brži" od onog što bi imalo KEMS od 6V, radiće kao generator, a ako je sporiji od toga kao potrošač tj. motor.

Konstantan pwm (neke vrednosti) "trudiće" se pomoću sinhronog boost-buck da održi konstantan broj obrtaja, bez obzira kretalo se vozilo uzbrdo ili nizbrdo.
Uzbrdo će pokušavati to da održi "hraneći" motor većom strujom, dok nizbrdo "hraneći" aku strujom koju generiše motor. Naravno da neće biti baš konstantan jer nemamo teoretski (idealni) motor ni pretvarač, ali kada bi motor i pretvarač (buck_boost) bili idealni (Ri=0), broj obrtaja bi bio konstantan u potpunosti.

Ako na primer naš BLDC motor-generator (jer je on u svakom trenutku oboje od ta dva) ima broj obrtaja koji odgovara napajanju od 6V bez opterećenja ( onih 50% na primer i Vbuck_boost = KEMS), neće biti nikakve razmene energije ni u jednom smeru.
Ako sa istim tim pwm vozilo naidje na uzbrdicu, pojaviće se razlika napona između tih 6V i KEMS koja počinje da opada (počinje da opada broj obrtaja), imaćemo razliku od 6V-Kems i to će na konačnim unutrašnjim otporima razviti struju od buck_boost KA motoru. Kada idemo nizbrdo, KEMS pokušava da preraste tih 6V iz primera, pa se donji mosfet ponaša poput boost (gde je induktivitet motora radni kalem), a gornji mosfet kao sinhroni ispravljač koji taj "podignut" napon šalje u aku.

Buck sa dva mosfeta ili sinhroni buck (kao polumost) je bidirekcionalni buck_boost UVEK. Smer toka energije će zavisiti samo od odnosa pwm, ulaznog i izlaznog napona.

Kod nas je radni kalem induktivitet motora, a potrošači i izvori sa obe strane konvertora su: idealni motor tj. KEMS, i idealni aku tj. njegov čist napon bez Ri.
I od motora i od aku, kao i kod buck_boost, njihovi unutrašnji otpori (Ri) su čisti gubici koje ne možemo izbeći.
Na njima će se energija pretvarati u toplotu.

--------------------------
Ovo pod 2) oko neodimskih magneta spada već u onu raspravu o elastičnosti i pitanju u kom je slučaju veća konačna efikasnost: kada je pobuda upravljiva ili kada imamo menjač.

A što se tiče upotrebe aluminijuma kao dela jezgra, to uopšte "ne pije vodu", takođe retko koje vrste ferita se mogu meriti sa veličinim magnetne indukcije koja se postiže gvozdenim limovima raznih vrsta (reda i do 2T).

Pozz

da, svakako mi je promakao onaj detalj povlačenja pobudnog polja zavisno od toga da li je u motorskom ili generatorskom režimu...


sad je malo jasnije.

sto se tice Ovo pod 2) oko neodimskih magneta spada već u onu raspravu o elastičnosti i pitanju u kom je slučaju veća konačna efikasnost: kada je pobuda upravljiva ili kada imamo menjač.

A što se tiče upotrebe aluminijuma kao dela jezgra, to uopšte "ne pije vodu", takođe retko koje vrste ferita se mogu meriti sa veličinim magnetne indukcije koja se postiže gvozdenim limovima raznih vrsta (reda i do 2T).


vidim da su mnogi BLDC motori izradjeni sa jezgrom od ferita ili aliminijuma u rotoru/statoru, to sam pomenuo da bi se izbegla granica u obrtajima ogranicena gvozdenim jezgrom, svakako se slazem da se sa gvozdenim limovima postize daleko veca magnetna indukcija, samo ne znam zasto su onda razni BLDC raznih primena izvedeni sa feritnim jezgrom za namotaje tj stator ili aluminijumskim rotorom sa namotajima u kratkom spoju.

ko ima CO2 laser montiran na CNC masini moze lako napraviti od gvozdenog lima i jezgro za hub motor, ostaju samo neodijumski magneti za rotor.

macolakg , sta mislis o BLDC motorima koji su izvedeni sa bocnom komutacijom ? u glavnom su to motori kucne izrade a namotaji su napravljeni tako da su zaliveni u okruglu plocu sto mu dodje stator a rotor je jos jedna okrugla ploca sa magnetima, u statoru su samo namotaji i smola koja ih drzi na mestu, nema jezgra.

recimo ovako nesto http://openbookproject.net/electricCircuits/AC/02460.png

malo cu da ozivim temu, naime palo mi je na pamet da bi se mogli hall senzori napajati sa PWM naponom kako bi na njihovim izlazima dobijali direktno PWM za teranje mosfeta, a bezinu regulisali samim PWM-om, samo zna li neko kako bi se ta visoka frekvencija odrazila na hall senzore ?

naravno moze se hall napajati sa 10-20V vecim naponom od napona sistema kako bi mogao da tera i mosfete n tipa u pozitivnoj grani.

nabavio sam jedan americki alternator sa vec ubacenim neodijumskim magnetima i sa izlazima DC i trofaznim sa namotaja, pa bih DC koristio za regenerativno kocenje a trofazni kao BLDC motor, samo se mucim da ga rasklopim i vidim sta je u njemu ispravljac da ga ne spalim, po merenjima ispada trofazni gretz

a jos je dobra stvar sto je zazor izmedju rotora i statora na minimumu, ispod pola milimetra.

ovo se prodavalo kao generator za izradu vetrogeneratora i odlicno radi kao isti.


kad smo vec kod rasturanja alternatora, imam jedan od juga 45, hteo sam da rasklopim rotor i da ubacim permanentne magnete , zna li neko cime prokleto da rasklopim rotor posto mu radapciger i cekicanje i VD ne mogu nista, izgleda kao da je iz komada izliven sto je nemoguce jer kako bi onda ubacili spulnu, mislio sam da je pertlovan i na strugu ga obradio sa strane ali opet nista, jedino ako je navucena viljuska po principu navlacenja glavcine na osovinu.

hocu da napravim na ovaj nacin BLDC i da uporedim efikasnost sa ovim naizgled savrsenim pa onda da uporedim i cenu, i donesem krajnju odluku o izradi .

umalo da zaboravim, kako da izracunam neophodnu struju za pobudu mosfet-a ako se zna kapacitivnost gate-a , napon i frekvencija ?

Za PWM nisam siguran,i ne znam zasto komplikovati.Na ulazu moras imati buck/boost ako zelis punjenje aku-a i pri malim brzinama.
Hall senzori su predvidjeni za cini mi se max 18V,i pitanje je kako bi radili na PWM napajanju.Tebi onda fetovi moraju raditi i komutaciju i buck/boost.
Ne mozes gornji fet upravljati tako kako si mislio.Mora se upravljati high side drajverom,IR2184 je jedan od njih.
Ja sam dao primer seme koji bi radio dobro,a usput je i isproban.
O tom racunanju je macola negde pisao,potrazi,imas search foruma.

hall senzore iz ventilatora racunara sam napajao i sa 30 VDC i radili su bez problema , moracu da pokusam da napajam hall sa PWM da vidim kako se ponasa, a za high side drajver mogu samo podici napon i preko tranzistora da teram mosfete, nema potrebe za komplikacijom.

ako hall nece da radi sa PWM napajanjem onda mogu staviti neki buffer koji bih napajao sa PWM, pa ce na njegovim izlazima biti PWM sa stanjem HALL-ova

stvar je u tome sto sam osradio projekat sa PIC18f , kompletan drajver za BLDC, PWM na svakoj fazi, ulazi za HALL-ove, prekostrujna zastita, sigurnosni cut off i potenciometar za brzinu, stvar je u tome sto je projekat predvidjen za NPN i PNP tranzistore u mostu a ne za n tip mosfete pa ce doci do toga da mi okine i gornji i donji mosfet istovremeno, jedino da ubacim neko iverter logicko kolo na odredjene izlaze pa njega da napajam sa vecim naponom za okidanje gornjih mosfeta , a postojeci PWM da iskoristim za drajvovanje buck-boost kad je vec sinhronizovan kroz pic sa fazama

Pa koristi lo/hi side drajver,npr. IR2110

A jel moze obrnuto elektromotor od viljuskara da radi kao dinama (generator) na primer kao aparat za varenje kao rotacioni aparat sa dizel ili benzinskim motorom.

Teoretski svaki motor moze biti motor,generator ili kocnica.
Samo je pitanje kako implementirati to.

Pre neki dan sam u magacinu slucajno naisao na elektromotor od viljuskara napona 48v i bacio me je u razmisljanje dal bi mogao da se napravi elektro aparat za varenje jer mnogi nemaju jacu struju tako da ne mogu koristiti malo bolji aparat za varenje a stariji viljuskari koji su na elektro pogon kad im se istrose baterije kazu da se ne isplati menjati baterije pa obicno zavrse u staro gvozdje sto znaci da se mogu naci poveci pogonski motori za manje pare.
Sto se tice motora od auta i kamiona ima za male pare mozda bi mogao i lombardini od 18ks malo strugarski radova i gotovo spojeno e sad glavni problem.
Pobudu bi dobijao od alternatora i akumulatora preko reglera na primer od diname modifikovan na 40v i odatle na stator motora a rotor da bude kao generator.
E sad takozvani generator ima namotaje i na statoru i na rotoru od 48v sto znaci kada bi se na statoru dovelo 12v sta bi se dobilo na rotoru jel bi morao zbog te razlike da se povecava broj obrtaja da bi skocila voltaza na rotoru ili kako.
Ja imam neke seme reglera u nekoj knjigi za dinamu sa tranzistorima ali je to ja mislim prekovise staro pa je pitanje dal se mogu naci komponente pod tim oznakama isto tako kako bi mogao izvesti podesavanje amperaze za varenje.
Sta vi mislite o ovome dal bi ispalo nesto da valja.

Moze da se nabudzi,ali moras naci vise podataka (npr. koliki napon statora za koliki napon rotora,i koju brzinu zelis...)

To motorce sto imam je od uljane pumpe 2800rpm 105A 75V a ne 48V koliko sam ja mislio 6.5kw rotor i stator vezani paralelno toliko za pocetak za neki dan kada dodjem malo do vremena cu da eksperimentisem malo sa pobudom.
Inace znam da je u sustini ovaj moj motor kesa milesa malo je to 100A al neka bude cisto za primer kako bi se to moglo odraditi.
Brzina nije toliko bitna koliko elektricni deo.

Nije 100A malo.Ne znam moze li on da radi u kratkom spoju,da ne izgori......
Pri 75V ima lepo da vari :)

@Ivan 89

Kada "snimiš" strujno naponske karakteristike tog motora (pretpostavljam da je od bugarskog viljuškara "Balkankar", od hidraulične pumpe), rado ću ti nacrtrati elektronski sklop za kontrolu pobude, koji će veoma kvalitetno i pouzdano raditi.

Potrebno je sledeće:

-dijagram struje kratkospojenog rotora, u više tačaka, sa promenom struje pobude od 0-100%, gde je motor okretan sa agregatom od min 10KW (13,5KS), sa 2500-3000RPM. Merenje u kratkom spoju vršiti kratkotrajno da ne spališ taj motor, i potreban ti je ampermetar do 300ADC.

-dijagram struje opterećenog rotora, sa promenom pobudne struje od 0-100%, takođe u više tačaka (bar 5), takođe sa 2500-3000RPM, gde je oterećenje takvo da pri bilo kojoj struji održava 24-28VDC na krajevima rotora (mora se napraviti takav uređaj, Aca Jevtić može da ti smisli takav shunt stabilizator za 100A).

Kada postaviš ta dva dijagrama, za najkraće meni izvodljivo vreme dobićeš šemu sklopa.

Ne može to običnim reglerom za konstantan napon. Mora se malo pročitati o strujno naponskim karakteristikama uređaja za zavarivanje elektrodom (REL).

Taj elektromotor, ako ima nezavisnu pobudu (>150R otpora pobudnog namotaja), uz pravilnu regulaciju pobude, može se upotrebiti kao dobra rotaciona mašina za REL zavarivanje jednosmernom strujom, rutilnim, baznim i aluminijumskim elektrodama do max 3,25mm.

Jedine prednosti u odnosu na "obične" DC aparate za zavarivanje je ta što može raditi bez električne mreže ako je pogonjen SUS motorom, i veoma dobra "ispeglanost" DC struje.

Pozdrav

Za početno "paljenje" luka je potrebno bar 45V, a napon luka koji već "gori" se kreće u približnom rasponu od 24-31V sa promenom struje zavarivanja u rasponu od 25-1200A.

Dakle, napon zavarivanja je tipično reda 24-28V pri običnim "smrtničkim", "kućnim" strujama raspona 50-300A.

Luk ima barijeru nalik onoj kod poluprovodnićkih dioda, samo je reda veličine dvadeset i neki volt, i serijsku internu otpornost (Ri) reda manje od milioma.

Što se motora tiče, ipak pre verujem da je kompaund motor u pitanju i to jedan od ovih:

http://kostov-motors.com/dcmotors/compoundexcitation/

Možda ovaj treći iz datasheeta:

Motor je od viljuskara na kranu za dizanje pise min nis i to je sve od natpisa ostalo sve izderano i izlizano imao je najverovatnije 3 motora sa pumpama i pogonski, nosivosti oko 2t mislim izlizana je plocica oznaka je EV 27 nisam 100% siguran da fali koja oznaka izmedju ev i 27 udarena je plocica.
Pogonski motor i motor sa srednjom pumpom su zrtvovani radi preradjivanja viljuskara na rad prvo u dizel motor a potom sa motorima 380V kako ga i dan danas teramo na produzni kabal a najmanja pumpa od volana je skinuta jos pre nego sto smo ga ja i cale kupili i na kraju ostao mi taj motor najveci od pumpe fraj inace mislim da su bile neke bugarske pumpe ali nisam 100% siguran.
Videcu da okacim slike motora inace lici na onaj sa pumpom a onaj od 191 mi lici na pogonski.
Oznaka motora je EC 6.5/7.5/28
Auuu to drasticno menja stvari po pitanju testiranja ja sam mislio da ga fiksiram na radialnu busilicu pa da probam ali na njoj je motor 4kw tako da ne bi smeo direktno spajati radi bezbednosti i sebe a i busilice.
Imam neki golfov motor pa da vidim ako to cudo budem uspeo upaliti pa da vidim sta ce raditi a ako ne moram smisliti nesta drugo.
Macolakg nego jel sam ja tebe dobro razumeo pobudu da zakacim na rotor a kablove za direktan spoj na stator

Da bas taj treci

O boze,da mi je samo vidjeti tog super junaka kome je palo na pamet da viljuskar napaja preko produznog kabla ha ha ha..
Ljuskoj kreativnosti nema kraja a isto tako i gluposti.

Pa jedina mana je kabal i nista drugo.
A kod dizela i benzinca:
1 gorivo a de bas sad da mi nesta goriva
2 auuu motor osta bez vode
3 cim malo zapne ugasi se
4 nema ulja u motoru
5 a gde su filteri i ostale drangulije
6 a gde je onaj cuveni smrad od auspuha
7 a cim malo zazimi nema gurke a ni slepe a samim tim i voznje
itd
Sto se nas tice ovo je extra nama iskljucivo za radionicu i malo oko nje treba.
Ustekas u struju i teraj.
Bukvalno ne mozes ga preopteretiti uvek spreman i oran da zapne bilo leto ili zima.

Trebalo bi da posluži kao dobra mašina za zavarivanje. Taj motor ima stepen iskorišćenja oko 77%.
Zato mu treba 10KW pogona da bi mogao izvući tih 6,5KW iz njega.

Sa rotora se troši struja zavarivanja, a paralelni pobudni namotaj se reguliše.

Pošto je kompaund motor u pitanju, njegove karakteristike mogu veoma varirati u zavisnosti od toga šta je konstruktor hteo.

Od odnosa jačina magnetskog polja koje obezbeđuju serijski i paralelni namotaj pobude, njegove karakteristike mogu varirati od osobina bliskih serijskom motoru do osobina bliskim paralelnom motoru (ili generatoru, svejedno).
Pošto nije vučni motor u pitanju, već motor za hidrauličnu pumpu, gde je poželjan konstantan broj obrtaja, pretpostaviću po slobodi da je karakteristika bližih paralelnom motoru. To je povoljnija situacija za ono što ti hoćeš.

Naime, serijski namotaj (koji je unutra već vezan za rotor, vidi šemu iz datasheet) ima samopojačavajuće dejstvo kod opterećenja. To je nepovoljno kod kratkog spoja jer struja može dostići vrlo velike vrednosti, ukoliko je taj namotaj dominantan.
Zato regulator vezan na namotaj nezavisne paralelne pobude mora biti sposoban da promeni polaritet struje kroz njega, u cilju smanjenja jačine polja koje potiče od serijskog pobudnog namotaja. Tako se jedino može regulisati struja rotora u širokim granicama, no da bi bili sigurni u to ipak bi trebalo nešto podataka.

Eksperiment možeš izvesti i sa tim pogonskim motorom od 4KW od radijalne bušilice. ako preteraš sa opterećenjem generatora (odsada ćemo taj tvoj bugarski motor zvati generatorom), protivmoment generatora će zaustaviti taj motor od bušilice. Nema opasnosti, jedino ako vidiš da ga zaustavlja jednostavno ukloni opterećenje sa generatora. U praznom hodu će pružati veoma mali protivmoment.

Ako taj generator bude ispravno pobuđivan, taj elektromotor od 4 KW će biti dovoljan u potpunosti za zavarivačke elektrode ma kog tipa, prečnika 2,5mm (to su inače one koje se najčešće i koriste). Napon uspostavljenogluka je oko 25-6V, a pri 100A je to oko 2,5KW u luku + 25% gubitaka. Realno će ti trebati oko 3,3 KW snage unete u vreteno generatora. Videćeš već u praksi da ti neće trebati ništa preko 90A za elektrodu 2,5mm. Nisu to oni mali kineski amperi, već bugarski, kao bugarski ćevapi, veliki jaki i skoro domaći :-).

Šalim se malo. Poenta je u tome da oni lošiji AC aparati nemaju stvarnu vrednost struje koja piše na njima, a taj će pak imati stvarno toliko ampera, što je sasvim dovoljno. Pored toga, jednosmernom strujom je i lakše i lepše zavarivati.
Imaju se drastično veće mogućnosti u svemu. No o tome ću kasnije, kada isprobaš napravu.

Mislim da ti mogu nacrtati regulator posle davanja par podataka i jednog eksperimenta.

Potrebno je za početak sledeće:

-Da izmeriš otpornost paralelnog pobudnog namotaja i da je napišeš ovde (to je onaj namotaj na statoru koji ima relativno tanku žicu).

Posle tog podatka ćemo nastaviti dalje...

He he Žica,

svojeručno sam uz pomoć jednog bravara-mehaničara prepravio bugarski elektroviljuškar na motor od Trabanta i dao mu ime Traljuškar :-).

Radio je par godina (ne znam da li radi sada jer ne radim više za tu firmu), dimi lepo plavo i ide kao raketa.

Pošto mu je nosivost 3200Kg a radi u pogonu za preradu lima, izduvni gasovi i buka nisu problem :-).

Šalim se. To je redak komad motora koji je mogao da se ugradi horizontalno zahvaljujući suvom karteru i vazdušnom hlađenju, morao je da bude smešten u prostor za akumulatore. Jedino sam mu karburator postavio vertikalno kako i mora.

Na radilicu sam prikačio hidrauličnu pumpu za podizanje, baš onu koju je pogonio motor iz ove teme, a malu pumpu za servovolan takođe sa drugom remenicom na radilicu.

Čitav projekat sam smućkao sam, i ako nema veze sa strujom, i spasao firmu za 3-4000 eura koliko koštaju novi aku (Traćin motor sa sve menjača je koštao 170 eura).

Ubacio sam ga umesto elektromotora od 18KW na 80V. Ima 4 stepena prenosa napred i rikverc. Prima gas kao karting, a može i preko 40Km/h.

Svi su voleli da ga provozaju oko hale i da ga turiraju, jedino ga ozlojeđeni susedi nisu voleli zbog buke :-).

I nas je bio sa golfovim motorom samo sto je bio na hidro pogon odnosno bez menjaca izbacena komplet kutija sa baterijama i tu upakovan motor sa hladnjakom i ostalim drangulijama imao je dve mane jedna je ta sto nije hteo paliti bez startera jer je terao 3 uljane pumpe i dimio i onda zadimi radionicu da ne moze da se dise e to su dve naj bitnije stvari koje su nas naterale da ga prepakujemo na 380v.
I na kraju sada radi na dzojstik napred nazad.

Sad sam merio ima 36 mozda 37 oma koliko sam uspeo izmeriti mojim iskrinim unimerom.
Rasturio sam ga i video da kompletan gornji deo cetkica ima pokidane zice e sad dal se tu neko pravio pametan ili sta je ne znam u glavnom cetkice su poderane ali imam rezerne od drugih motora i kao nove su trebao bi i kolektor da poravnam ima neravnine.

Macolakg imam jedno pitanje stigao sam do statora odnosno do pobudnog namotaja i jedan kraj ide na cetkice a drugi je vezan sa dovodom zajedno sa drugim parom magneta e sad mene muci jel trebam oba kraja izdvojiti i izvuci zice napolje posto ste pominjali promenu smera magneta ili samo da izvucem onaj kraj gde su cetkice a drugi da ne diram.

Ako je tako ispade da je su mu rotor i stator vezani na red?

Jedan namotaj da a drugi pobuda je vezana paralelno
I ja sam mislio totalno drugacije dok ga nisam rasklopio i video u stvari na semi motora sta je sta

Ok

Aca jevtic kada si vec tu pomagaj.
Za ampermetar sam mislio iskoristiti moj unimer pa da probam napraviti shunt od 300A
A za taj shunt stabilizator za 100A bi mi trebala pomoc.

Nije problem da smislim taj stabilizator,znaci 24-28V i oko 100A.Znaci neki SMPS.Ali negde se ta energija mora osloboditi,na nekom grejacu ili na samom motoru,sta ti kazes Macola?

Nece to sa shuntom bas biti jdnostavno zar ne mozes negdje pozajmiti strujna klijesta.

Merice milivoltmetrom pad napona na kablu :D

Ogromna greska na taj nacin preko 20%..

Ma nek meri kako hoce,moze da uzme parce trake za uzemljenje sto se koristi za gromobrane :)

Nije baš tako jednostavno napraviti "zenericu" od 25V koja će održavati taj napon u rasponu od 0-200A. Energija će se osloboditi baš na opteretnom uređaju.

Skupa je to opcija izvedena kao smps. Za te svrhe se obično koristi "vodeni otpornik" odnosno veća kanta - korito sa vodom, koja se obogaćuje izvesnom količinom Natrijum bikaronata (soda bikarbona), i u koju se kontrolisano potapaju dve veće metalne ploče.

Međutim, Ta naprava nema osobine barijere oko 25V. Pri svakoj struji, vodeni otpornik moramo prepodesiti da napon na krajevima bude približno 25V, tj. približan tipičnoj barijeri luka.

Vodeni otpornik ima sjajnu osobinu da ima ogroman toplotni kapacitet, pa sa nekoliko desetina, eventualno stotinu litara vode, ne moramo razmišljati o hlađenju u dužem vremeskom periodu.
Ali sve ima i mane: taj vodeno-bikarbonatni otpornik ima nestabilnu provodljivost, koja veoma zavisi od temperature rastvora, pa se svaki čas mora prepodešavati ako ima malo vode jer onda relativno brzo menja temperaturu, pa se posledično menja opteretna struja koju smo namestili.

Kada je velika masa vode u pitanju, kojih stotinak litara, temperatura će se relativno sporo menjati, pa ćemo imati dovoljno vremena za merenje.

Sa padom napona od 25V pri 100A struje, vodeni otpornik discipira 2,5KW. Količini od 100L vode će temperatura rasti stopom od 0,006*C po sekundi, tj. možemo očekivati porast temperature za oko 21,5*C za 1 sat, što je dovoljno za uspešno merenje uz male korekcije vodeno-bikarbonatnog otpornika.

Vodeni otpornik je verovatno jedan od najjevtinijih načina za velika opterećenja.

Treba nam jedno bure sa vodom, dva deblja komada lima veće površine, i koji kilogram bikarbone sode.

Napravimo drveni nosač koji će držati ta dva lima na stabilnom rastojanju, okačimo ga na neki mehanizam (na primer okrugla šipka oko koje je namotan kanap na kom visi naš nosač sa dva lima), i potapamo elektrode po potrebi.

Orijentacija o dubini potapanja, količini bikarbone sode se stvara na licu mesta, empirijski. Lepo potpopimo elektrode do polovine, da bismo imali prostora za regulaciju, i onda dodajemo bikarbonu sodu (obavezno dobro mešati za vreme dodavanja), dok ne razvijemo približno željenu struju pri željenom padu napona. Posle fino podešavamo potapanjem ploča.

To sa vodenim otpornikom se MORA raditi napolju na provetrenom prostoru. Tečnost u buretu treba da bude što bliže površini bureta da bi bilo dobro provetravanje.

Praktično, kada ispitujemo DC mašine, imamo u tom vodeno-karbonatnom otporniku pravi HHO generator velike snage, i intenzivno se u atmosferu emituju vodonik i kiseonik u smeši koja je maksimalno eksplozivna i veoma opasna.

Zato kada se to radi na otvorenom prostoru, kiseonik i vodonik odmah odlaze u atmosferu pa nema rizika od eksplozije.
Naprotiv, u zatvorenom prostoru se može nakupiti kritična kličina HHO gasa, i samo jedna varnica može napraviti ozbiljne posledice.

Pozdrav

Ako bi mogli da mi odgovorite pa da radim dalje .
I na taj vodeni otpornik jel ste mislili na ovo http://www.youtube.com/watch?v=P9UjxG8sN1c

DC strujna klešta su skupa naprava.

Pravljenje šenta od par milioma nije neki problem. Može od gromobranske trake i sličnog materijala.
Naravno, mogu se pozajmiti par instrumenata i neki izvor struje reda neku desetinu ampera da bi se šent izbaždario.

Najbolje bi bilo da je šent od nekog metala koji ima mali temperaturni koeficijent promene otpora, kao što su Manganin ili Kantal DS, no ako nemamo može i od gvožđa, ali takvom će pokazivanje zavisiti od temperature, zavisno od primenjenog materijala.

Kod mašine za zavarivanje i neće biti neki poseban problem ako je greška apsolutne veličine struje reda 10%.

Svaki zavarivač će lako naći zadovoljavajuću veličinu struje u praktičnom radu, čak i ako ne postoji nikakva skala za struju.

Na postojećim, običnim, transformatorskim uređajima za zavarivanje, koji nemaju elektronsku kontrolu, skala za struju je inače veoma orijentacionog tipa (sve samo ne tačna veličina struje).

To su izvori sa padajućom karakteristikom i struja zanačajno varira u zavisnosti od napona luka, a napon luka zavisi od mnogih stvari:
-metala elektrode i predmeta koji se zavaruje
-dodatnih elemenata i jedinjenja u oblozi elektrode
-dužine samog luka

I još mnogo nepomenutih stvari...

Tako da kada aparat "navijete" na npr. 80A, to je zavisno od elektrode i stila zavarivanja 70-90A tipično :-).
A šta ćemo tek sa veličinom napona u mreži? To te granice proširuje na 60-100A za podešenih 80.
Najčešća su odstupanja ka manjoj vrednosti, jer proizvođač mašine skalu postavlja za veoma propisnu upotrebu mašine, sa deklarisanim mrežnim naponom, određenim tipom elektroda i novim ispravnim kablovima, kao i odlično spojenom "masom".
To u praksi obično i nije baš tako lepo skockano :-).

Zato se iskusni zavarivači često i veoma prijatno iznenade kada probaju elektronski REL aparat i vide da sa 70A rade isto što su kod običnog AC transformatorskog radili sa 90A, naravno ne stvarnih 90A.

Naime elektronci imaju strmopadajuću karakteristiku i praktično su veoma blizu pravom strujnom izvoru, što znači da će struja biti konstantna u širokom rasponu promene napona luka, pa je onda tih 70A stvarno toliko u raznim uslovima.

Posebno su bitne prednosti zavarivanja jednosmernom i dobro "ispeglanom" strujom, gde se može zavarivati širok asortiman materijala i koristiti širok asortiman elektroda, kao i birati oblik i namena zavara.
Uobičajene rutilne elektrode koje koriste hobi majstori mogu raditi na oba pola DC aparata, i to ni malo nije svejedno.
Temperatura na + polu je za oko 1000*C viša nego na - polu, pa možemo birati šta će se brže otapati, materijal ili elektroda, takođe i ko će pretrpeti veće termičke deformacije. To automatski diktira širinu i dubinu zavara i omogućava odličnu manipulaciju dobrom zavarivaču.
Bez obzira na bilo koju količinu iskustva i postignutu veštinu, majstori zavarivači koji nikada nisu zavarivali jednosmernom strujom, ne mogu sebe nazvati dobrim zavarivačima.
Zavarivanje je mnogo mnogo kompleksnija oblast od zavarivanja kapije na ogradi, AC aparatom i rutilnom elektrodom.

Zavarivanje je čitava ogromna oblast, gde ni hiljadu strana teksta nije dovoljno za sve o zavarivanju.
Ima ih mnogo vrsta, takođe i mnogo tehnologija. Oblast zavarivanja prevazilazi okvire ove teme.

Zadovoljićete se zašto-zato preporukom da se REL mašina podešava sa radnom tačkom napona luka oko 25V pri 100A.
To je dobra veličina koja će zadovoljiti pristojan rad sa raznim tipovima elektroda kod DC REL zavarivanja.
Da se ne "ubijam" objašnjavajući zašto baš 25V.
Koga interesuje precizno nek izvoli proučiti oblast zavarivanja.

-----------------------------------------------------------------
@Ivan 89

Taj bugarski elektromotor (naš budući generator) neće pregoreti kod totalnog kratkog spoja, tj. neće brzo pregoreti.
Imas vremena za merenje u svakakvim uslovima na njemu.
U njegovom (nažalost šturom) datasheetu piše da je dozvoljeno 240 pokretanja na sat sa zastupljenošću ciklusa od 25%.
To inače znači da taj motor pri svakom pokretanju ponese stres od oko 500A i ukoliko je zastupljenost vremena rada 25% u odnosu na 75% pauze, za tih 240 uključenja na sat, on će biti u stanju operativne radne temperature, odnosno to je još uvek normalan rad. Dakle, 240 puta na sat može podneti stres od čitavih 500A.

Kod kratkog spoja ne samo da neće pregoreti, već će najverovatnije zaustaviti pogonski motor od 4KW sa radijalne bušilice koja je pominjana.

Potreban je spoljni izvor za paralelni namotaj pobude. odokativno mislim da će biti dovoljno oko 0-48VDC sa 1,5A struje za ovu zavarivačku primenu.

Zbog pomoćnog serijskog namotaja će najverovatnije biti nepotrebna neka specijalna regulacija pobude, i pretpostavljam da će to kao generator održavati prilično konstantnu struju u širem rasponu napona luka, sa konstantnim naponom pobude paralelnog namotaja (od tog napona će i zavisiti veličina struje zavarivanja).

Rekao bih na osnovu otpora i snage (oko 160W čitavih) koja se na tom motoru upotrebljavala za namotaj paralelne pobude, da je paralelna pobuda dominantna kod tog kompaund motora, a da je serijski namotaj stabilizovao karakteristiku broja obrtaja prema opterećenju ka održavanju konstantnog broja obrtaja (ne preveliki uticaj serijskog namotaja).

Odnosno, verujem da će biti dovoljna neka ultrajednostavna reostatska regulacija pobude za svrhe zavarivanja.

Ukoliko test pokaže da sruja mnogo prirasta sa opadanjem napona na rotoru, može se izvesti kroz jednu diodu povratna veza ka pobudi, kroz neku velićinu otpora, gde će smanjenje izlaznog napona smanjivati i napon pobude, posledično i održavati struju u okvirima manje promene.

Na kraju krajeva ukoliko se pokaže da je presnažan uticaj serijskog namotaja i da onemogućava kontrolu struje, on se može i isključiti.

Čini mi se da će od toga biti veoma pristojna hobi rotaciona DC mašina za zavarivanje.

Napon praznog hoda će isključivo zavisiti od broja obrtaja neopterećene mašine, i valjalo bi taj broj obrtaja namestiti da (dovoljna je minimalna pobuda za napon praznog hoda) napon praznog hoda bude oko 65V. To znači da mašini neće biti potrebno 2800RPM već manje (oko 2200RPM), a što pak dozvoljava redukciju broja obrtaja i bolju optimizaciju ka pogonskoj grupi.
Do 65V praznog hoda se može raditi bez rukavica, a ako je taj napon viši onda upotreba rukavica.
Što veći napon praznog hoda, lakše je uspostavlajnje luka (kroz zarđalu prljavu ili obojenu površinu) ali i taj napon nije više bezbedan iznad 65V.

Mnoge fabričke DC zavarivačke mašine imaju početni napon upravo 80VDC, ali i obavezno piše upotreba rukavica.
Takve mašine veoma lako uspostavljaju luk i imao sam prilike čuti od zavarivača da kad prvi put probaju takav DC aparat sa velikim naponom praznog hoda, izjave: " sa ovim može i moja baba da zavaruje " :-).

Sa par remenica možeš i birati početni napon, a manji početni napon je povoljniji za vertikalna i nadglavna zavarivanja (naravno sa elektrodom odgovarajućom toj nameni).

Razne strujno naponske karakteristike se upotrebljavaju za različite tehnologije REL zavarivanja, a ti opet možeš na toj mašini napraviti bilo kakvu, samo pomoću kombinacija i regulacije ta dva pobudna namotaja.

Snimi bar jednu krivu pa ćemo videti gde se nalazimo sa tim. Posle ćemo videti na koju stranu delovati.

Pozz

Da nalik tome, samo sa većim površinama zbog nižih napona i mnogo većih struja.

Na video snimku, čovek koji je ovo prezentovao nije vodio računa o gasovima koji se razvijaju.

U njegovom slučaju je mala količina gasa (srazmerna je struji), a u tvom slučaju očekuj oko stotinu puta više.

Dakle, obavezno na otvorenom prostoru i bez zapremina u kojima se gasovi mogu nakupiti.

Zaboravih da kažem da se serijskom namotaju može promeniti i smer u odnosu na rotor, pa tako dobiti oduzimanje polja pobude sa prirastom struje.

Ipak ćemo mnogo više znati o svemu tome posle prvog merenja.

Pozz

@ macola
Teoretski bi mogao da veze dosta jakih dioda ne red,ili dosta tranzistora na hladnjaku koji je potopljen u tu vodicu? :)

Da samo dodam, Radne tacke (tj kalibraciona i testna i ispitna tacka) za napon luka se podesava prema formuli U = 20 + 0.04 I (U= napon, I = amperaza). Znaci, ako je amperaza 100 A, idealna radna tacka (a svakako ispitna ako se ispituje ili testna ako se aparat testira tj kalibrise) je 24V. Kalibracija, ispitivanje, testiranje se vrsi na ispitnom stolu, a umesto elektrode se koristi prigodan otpornik... Inace ova formula je definisana standardom EN 60974-1 koji se odnosi na aparate za zavarivanje, i uvek se na plocici i navode konkretne min-max vrednosti, npr ako je aparat opsega amperaze 40-150A, onda na plocici pise 40A/21.6V-150A/26V. Ko ima noviji aparat neka sam proveri plocicu.

A kada se stavi elektroda, vec je gore objasnjeno, mnogo faktora utice i jako je tesko pogoditi ovaj kalibracioni napon (U = 20+0.04I), ali se svejedno vrti u vrlo bliskoj okolini. Recimo, podesi se 100A, ali u zavisnosti od konkretne elektrode, u zavisnosti od duzine luka itd itd i napon i amperaza fluktuiraju tj vrte se oko ovih vrednosti (amperaza oko 100A a napon recimo 20-28V-jer duzi luk=veci napon a kraci luk=manji napon. A amperaza se zbog pomenute strme karakteristike manje odstupati, recimo 95-105A, za neke normalne duzine luka).

A da pomenem i karakteristiku zvanu "arc force" tj dinamicku karakteristiku aparata. Kada se luk skrati, recimo da padne ispod 15V (ili kako je koji proizvodjac projektovao), kod starijih tipova aparata daljim skracenjem luka ce se elektroda zalepiti za metal. Medjutim kod novijih invertorskih, kada aparat prepozna pad napona, on bukvalno sam u milisekundi dize amperaze tj ne ponasa se po onoj gore formuli (U=20+0.04I), pa npr iako je podesen na 60A, on tada sam dize amperazu na recimo 150A, prosto da bi sprecio zalepljivanje elektrode time sto se velikom amperazom rastopiti veca zapremina metala. To se moze i demonstrirati, ko ne veruje. Podesi se takav aparat na 60A, krene se sa varenjem 10-15 mm a onda se elektroda nabije u metal. Ako je lim debljine do 8-10 mm, ima da ga probusi.

Ko se razume u aparate u zavarivanje, zna da ove finese, manje poznate siroj javnosti cine dobar aparat za zavarivanje:
- Hot start: Pri pocetku zavarivanja, iako je neko podesio 100A, u prvih 3-4 milisekunde, aparat ce u stvari davati 130-140A, da bi sto lakse izazvao topljenje i metala i elektrode,
- Pomenuti Arc Force: kada zavarivac namerno ili nehotice skrati luk ispod neke kriticne duzine, aparat prepozna da sledi zalepljivanje elektrode (tj prepozna da je napon pao ispod 15V ili 10V ili vec kako koji proizvodjac sam projektuje aparat), i dize amperazu strahovito da bi izazvao brze topljenje i elektrode i metala.
Ovaj "projektovani" arc force je izuzetno bitan kod zavarivanja celuloznom elektrodom, ali i kod zavarivanja bazicnom i rutilnom omogucava da i pocetnik u startu ostvari savrsene zavare. Recimo da moze bez problema "da crta" tj da recimo kod zavarivanja ugaonih spojeva oblogom dodiruje stranice i da svu energiju luka nabija tamo gde treba, a to je u sam ugao spoja.
Ako je neko raspolozen, nije mi problem da prakticno demonstriram ove "dinamicke karakteristike aparata".

Welding-i moze ja sam raspolozen.

To definitivno nisam znao do sad.

Stvar je malo komplexnija. Jeste temperatura na + polu veca ali je efekat kod oblozene elektrode suprotan onome koji se cini na prvi pogled.
Ako se elektroda stavi na minus pol a masa (tj materijal) na plus pol, po ovoj tvrdnji ce temperatura na materijalu biti veca i samim tim i uvarivanje (penetracija) biti veca.

Ali nije, upravo je suprotno kod oblozenih elektroda, vece je uvarivanje kada je elektroda na + polu a masa/materijal na minus polu.

Sa druge strane, to jeste tacno kod TIG-a, uvarivanje u materijal je najvece kada je wolfram elektroda na - polu a masa/materijal na + polu.

Razlog zasto je kod elektrode obrnuto je sledeci: Gasovi (tj pritisak gasova) iz obloge vrse razduvavanje rastopljenog metala sa jezgra zice (karikirano, kao kada bi imali negde gomilu rastopljenog metala a onda vazduhom ili nekim drugim gasom pod pritiskom rasprskavali taj metal.) Kod elektrode rastopljeni metal se nalazi unutar obloge, pa ti gasovi pod pritiskom propeliraju sitne kapljice metala samo u jednom smeru. Sto je toplota na elektrodi veca, to ce biti veci pritisak gasova i propeliranje sitnih kapljica ka materijalu. Sto je brzina kapljica veca to ce vise da penetriraju i predaju energije osnovnom materijalu. Zato se kod oblozene elektrode najvece uvarivanje dobija kada je elektroda na + polu, a zbog gore navedenog kod TIG zavarivanja najvece uvarivanje je kada je elektroda na - polu (kod TIG-a nema gasova iz obloge koji propeliraju sitne kapljice metala).

Nisu sve elektrode namenjene/preporucene za rad i na + i na - polu. Cak su veoma retke. Ja licno znam samo za jednu rutilnu/bravarsku elektrodu tipa E6013 koja se, izmedju ostalog, zbog toga i smatra najboljom na svetu.
Naravno svako moze da stavi pol koji hoce ali time ne zna sta radi. Moze da se nadje na netu elaborat sta se desava kada se bazicna elektroda tipa E7018, namenjena za + pol, stavi na - pol. Ne ulazeci u detalje, tada gasna zastita nije vise dobra, dolazi do upumpavanja O2 u metal sava i gubi se osnovni smisao bazicne elektrode a to je zilavost na -40C.
Uopste za bilo koju elektrodu koja se stavi na nepreporuceni pol moze se operativno gledano uociti, prstanje je vece, luk je nestabilniji, nije fokusiran, postoji razlika u kom opsegu duzine luka elektroda daje svoj optimum/maximum...

Zato je moja preporuka tj preporuka svih proizvodjaca elektroda, da se elektroda kaci samo na onaj pol na koji je preporucena.

Da se vratim na onu retku rutilnu tipa E6013 koja je tako napravljena da moze i na + i na- pol da se stavi. Kada se stavi na minus pol, namenjena je za rad sa tankim limovima. Kada se stavi na + pol (a sa istom amperazom) mogu se raditi uspesno i deblji limovi, i ugaoni spojevi.

Kako mogu izmeriti potreban napon spulne kvacila ako nemam ama bas nikakvih podataka jedino da izmerim otpornost unimerom odnosno vire samo dve zice i nista vise.

@welding-i

Prvo da vas pozdravim i poželim dobrodošlicu profesionalcu iz oblasti zavarivanja.

Volt više za napon luka je iz razloga što Ivan namerava buduću rotacionu mašinu pogoniti relativno slabim elektromotorom, gde će doći do izvesnog opadanja broja obrtaja zbog klizanja rotora u odnosu na obrtno polje, pa mu to dođe neka vrsta empirijskog preticanja (a još uvek ništa ne znamo o sadašnjoj U-I karakteristici njegove naprave).

Nisam decidno tvrdio gde je dublji uvar, samo sam rekao da je veća mogućnost manipulacije zavarom u odnosu na mašinu za zavarivanje naizmeničnom strujom, takođe da se razlikuje širna i dubina zavara, kao i brzina otapanja materijala i elektrode i različita termička naprezanja, pa to i dalje stoji.

Temperatura je veća na + polu za približno 1000*C, i to i dalje stoji.

Takođe stoji da svaka elektroda ima preciznu namenu i tehnologiju kojom se koristi, u to neću dublje ulaziti već ću to prepustiti profesionalcima poput vas.

Kod nas se inače koriste svakakve elektrode za svašta (naša posla), pa nije neuobičajeno zateći korišćenje veoma neodgovarajuće vrste za određene zavare. Čak sam od majstora čuo i za "specijalnu" vrstu rutilnih: "onih bugarskih sa lepkom unutra, lepljivih" :-).

Najveći broj ljudi koji se dohvati uređaja za zavarivanje, ni čulo nije za formiranje vodonika i mikronaprslina u zavaru, za hlađenje određenim tempom u vrelom pesku kod određenih tehnologija i materijala, za elektrode za žlebljenje, za sečenje (kojima doduše veoma odgovara efekat izbrizgavanja), za elektrode za vertikalno i nadglavno zavarivanje, i još za nebrojenu količinu raznih elemenata iz ove vrlo kompeksne oblasti.
Pominjanjem proširenih mogućnosti DC mašine u odnosu na AC mašinu kod REL, kao i pominjanjem da je oblast kompleksna, hteo sam zainteresovanima dati početnu informaciju koja bi ih mogla navesti da dublje "zagrebu " u oblast.

Napomenuo sam da je oblast veoma kompleksna i da neko ko želi da se ozbiljnije bavi njom to mora dobro proučiti, pa je pravo osveženje kada profesionalac poput vas bude prisutan te može zainteresovanima objasniti.

Što se mene tiče, oblast sam proučio samo u granicama koje se dotiču mog elektroničarskog dela i onog ergonomskog dela oko prijatnog i jednostavnog rukovanja mašinom. Imao sam dragocenu pomoć od Olivera Stojanovića, koji je napisao više knjiga iz oblasti zavarivanja. Razlog mog interesovanja je bila želja ka konstrukciji dobre čoperske mašine za zavarivanje, a to je definitivno zahtevalo ne zanemarljivo poznavanje oblasti zavarivanja, pa sam poprilično vremena utrošio na to radi dobre pripreme za ono što ja treba da obavim, jer me je čekao projekat od kontrolera, preko samog čoperskog generatora pa do poslednjeg zavrtnja na kutiji, i sve sam to uradio sam, a jedino sam kablove i njihove priključke gotove kupio...

Pre oko 15-tak godina sam iskonstruisao i napravio radni prototip mikroprocesorom kontrolisane DC TIG/REL mašine 2-400A (koji i danas radi u firmi "Jekić i sin" u okolini Kragujevca, koji zavaruju pretežno hromne čelike za mlekarsku industriju, zato DC TIG) , podesiv u koracima po 2A, sa svim onim manipulacijskim povoljnostima koje pružaju i današnji najsavremeniji TIG uređaji : predgas, HF propaljenje, narastanje struje po podesivom nagibu, 2/4 takta, podešavanje struje sa samog pištolja kontinualno, i takođe mogućnost stepenastog podešavanja iste sa unapred podešenim parametrima, završnu struju, postgas i još toga..., da vam dalje ne nabrajam jer sve vam je to dobro poznato.
Objedinio sam metode upravljanja od nekoliko boljih firmi, dodao par svojih ideja i sve to "ugurao" u jednu mašinu, i pridodao podesivost oblika U-I karakteristike za REL.

Ono što se razlikuje od ostalih mašina su neke zanimljive mogućnosti upravljanja kod REL postupka.
Naime, osim uobičajenih, arc force, antistick, hot start, automatskih efekata, dogradio sam i nekoliko dodatnih mogućnosti.
Dodao sam dva tastera na "klešta" za REL zavarivanje, i pomoću njih omogućio kontinualno podešavanje struje za vreme zavarivanja (poput onog sa pedalom), po rukovaoca bezbedno srednjenaponsko HF propaljenje za start na prljavoj ili obojenoj podlozi (1500V HF), tasterom kontrolisani hot ili meki start (izborom režima na displeju), i ukidanje luka takođe tasterom radi izbegavanja "kratera" kada se zavar završava na ivici materijala.

Protivno očekivanjima, rukovalac tim uređajem (iskusni TIG zavarivač) je se neuobičajeno lako prilagodio tim komandama za REL, jer su ga veoma podsećale na one koje inače u TIG postupku koristi. Iz toga sam zaključio da takve komande imaju izvestan potencijal buduće upotrebe.

No, na žalost, projekat sam i pored potpune uspešnosti napustio, jer kao i svako tehničko lice, prvo sam vodio računa o tehničkoj perfekciji a posle o mogućoj ekonomiji, a trebalo je obrnuto. Poenta je da će najveći broj naših ljudi radije kupiti najlošiju i najjevtiniju mašinu koja ikako može raditi.
To znači veoma usko i malobrojno potencijalno tržište za napravu, a čekala me je čitava povorka ulaganja novca u ateste, upotrebne dozvole i slično...
Jednostavno, odustao sam od proizvodnje, i jedina korist je bila što sam saznao da to mogu ( što i nije neka korist, jer sam imao premisu o tome i pre nego što sam ga započeo :-).

Dublje sam prodreo jedino u oblast termootpornog zavarivanja niskougljeničnih čelika veoma zahtevne klase zavara, jer sam jednoj našoj fabrici panelnih radijatora "Elma" odradio skoro kompletnu tehnologiju, a mašine smo uglavnom svojeručno napravili, pa u tom malenom delu veoma široke i složene oblasti zavarivanja i nisam toliko loš za jednog elektroničara.

Eto, malo sam poželeo da se ispričamo (mada je ovaj način prilično jednosmeran i neuobičajen), jer znam dvojicu moćnih stručnjaka iz te oblasti (oba su Stojanovići ) i nekoliko veoma dobrih profesionalnih zavarivača, a iz vašeg izlaganja se vidi da ste veoma duboko u toj oblasti.

Srdačan pozdrav

macolakg unapred se izvinjavam samo uvece posle 8h ugrabim cackati oko tog generatora tako da nemam bas puno vremena.
Sredio sam rotor isto sam i na statoru izvukao kontakte za pobudu samo moram probati napraviti onu osovinu sa nutevima pa mi je lakse radi probe drzati samo rotor nego kompletan generator od 37kg.
Vreme me stopira i to je jedini problem.

Nema problema drugar. Ni ja nisam bolji sa vremenom, pa kradem od sopstvenog spavanja za pisanje po forumu.

Samo polako. Svega će biti, samo nas jednog dana neće biti...

Opušteno drugar.

Pretpostavljam da je razlog što pokušavaš da napraviš rotacionu mašinu verovatno taj što već poseduješ većinu potrebnih elemenata, umesto da kupiš dobru i modernu čopersku napravu (dobre i nisu baš jevtine).

Ako sam u pravu sa pretpostavkom, verovatno ćeš doći do uređaja za zavarivanje za malo novca, a pri tom ćeš mnogo naučiti i lepo se poigrati.

Pozz

Pozdrav drugari, Ivane da li moze neka fotka da vidimo tog junaka. Ako mogu da se vide cetkice. Kako si zamislio da uradis prenos,kaisevima ili elasticnom spojnicom?

Pa motor kao motor ne moze se u nista drugo iskoristiti osim u bakar znaci idealan za ucenje.
Prvenstveno da bi naucio nesto novo prosirio znanje ukapirao princip rada itd a ako se pokaze bas da radi mislio sam naci kasnije jedan Lombardini dizel motor i direktno vezati preko elasticne spojnice pa kad zatreba negde gde nema struje ili nestane struje itd ali otom potom vreme ce pokazati sta naleti zanimljivo za taj generator.
Inace imam veliki klasican sa tockom za regulaciju trofazan aparat sa diodama mislim da je Rade Koncar i da je negde oko 400A nema nikakve oznake pa ne znam tacno.
Za test sam mislio bez opterecenja da koristim radialnu busilicu jer ima menjac sa brzinama od 67 do 2800 obrtaja
Kvacilo joj nije povezano pa mi bas i nije svejedno da je startujem direkt na vece obrtaje jer je predvidjena da vrti sigurno manje od 20kg burgije tako da ne znam kako ce se menjac pokazati videcu sta mi je ciniti.
A sa opterecenjem da koristim trofazni motor od 11kw i 3000o/min.
Bice slika nema problema.

Može, samo je cena malo drugačija.

Ako je ta električna spojnica-kvačilo prečnika stotinak milimetara i debela par desetina milimetara (ona strana gde je namotaj), teško da može podneti više od 10-tak W trajno, pa na osnovu otpora možeš izračunati i napon.

Često su na 24VDC, gde se na kratko pokrenu direktno sa 24V, a posle par trenutaka kroz neki otpornik koji umanji struju na oko 1/2.

Evo malo literature o DC motorima raznih tipova:

http://www.electrical4u.com/ty...hunt-series-compound-dc-motor/

Ma da bi je izvadio moram rasturiti 80% menjaca a namotaj je spakovan i sakriven tako da ne moze uci ulje jer taj deo je podlozan prskanju ulju tako da se namotaj ne vidi ali je garant mali.
A sto se tice otpora ima 27 oma i vidim da izlaze neke tanke licnaste zicice tako da nije neki potrosac po zicama.


_{[Ovu poruku je menjao Ivan 89 dana 29.10.2013. u 20:53 GMT+1]}

Najverovatnije 24VDC.

Konacno sam napravio neki pomak konacno napravljena osovina sa nutevima i sklopljen generator.
Kolektor na rotoru poravnat izduvan od prasine (neopisivo pun prasine bio) i podmazani lezajevi.
Stator izvucene obe zice za pobudu i zavijene na ploci za vezivanje kablova isto i druge cetkice postavljene
Nisam radio na izgledu pa kad proradi lako padne jedno dobro peskarenje i farbanje a sad mi je naj bitniji vitalni delovi koji se ticu rada.
Poceo sam praviti sant pa me zanima koliko je bitna duzina provodnika od konektora do konektora za vezivanje kablova mislio sam da radim od licni od kablova pa sa dodavanjem i oduzimanjem licni da probam da ga izbazdarim koliko toliko i da dodam jedan ventilator koji bi duvao i hladio sant da ne bi mnogo variralo merenje.
Malo mi zakazao foto aparat pa trenutno ima samo 2 slike a sutra bude za spojnicu


_{[Ovu poruku je menjao Ivan 89 dana 30.10.2013. u 20:09 GMT+1]}

Znaci ovaj moj motor je u stvari kombinacija izmedju snage i stabilnosti brzine koliko sam ja razumeo.

Trebalo bi da mu je paralelna pobuda dominantna, osnovna, na osnovu pozamašne snage (80V 37 ohm).

Na tim gabaritima motora teško da se može odvesti toplota od preko 200W na statoru.

Iz toga pretpostavlajam da je serijski namotaj tu radi povećanja momenta i "sređivanje" bolje krive RPM-moment, odnosno da je njegovo učešće u pobudi svega oko trećine polja u normalnom radu.

Sve su to pretpostavke. Kompaund motori mogu biti izrađeni u veoma širokoj skali kriva RPM-moment, od malenog paralelnog namotaja koji samo ograničava konačan broj obrtaja, pa do malenog serijskog namotaja gde se malo promeni nagib krive u određenom delu.

Prvo merenje će nam već dati veoma značajne podatke o tome. Posle ćemo smisliti strategiju.

Bilo bi dobro da izvučeš oba kraja serijskog dela pobude napolje da bi ga mogao po potrebi vezati ili ne, takođe ako treba opoziciono.

Pozz

Ne ne nisam odustao malo me zezaju amperi al dok to ne resim evo merenja napona bez opterecenja sa razlikom pobude i obrtaja.
Sa vezanim rednim namotajem.

Jos malo tablica direktnog spoja i izlaza struje i napona iz generatora bez pobude.
A vodeni otpornik u subotu bi trebao probati.
Testirano sa rednim namotajem.

Malo sam u gužvi još par dana. Pogledaću i razmotrićemo to. Pokušaj da nabaviš za pobudu do tih punih 80V.

To za sada izgleda vrlo pristojno.

@macola
Kao opterecenje moze da iskoristi onaj tvoj 4Q recovery.Sta mislis?

Videcu veceras sta mogu izvesti za tih 80v

Šta ti misliš da li može? :-)

Pa za takve svrhe sam ga i konstruisao sinak.

Naravno snažniji, jer onaj koji sam priložio je 0,6KVA.

Pozz

Važi batice,

Moći ću sutra da pogledam malo oko toga što si snimio.

Pozz

Znaci ili da napravi jaci (sto ce da ga kosta ako nema delova) ili ona bure metoda.Mada onaj 4Q je skroz zanimljiv,a nije ni komplikovan.Mada treba dobar buck/boost da uradi,npr. za 150A tako da treba dosta fetova i komplikovana pobuda.Ni malo nije lako upravljati fet GDT-om koliko se cini,pogotovo na malim duty.

Evo dopunjena tabela sa 80V a sa hho nisam stigao cackati da ne bude ka BOOM jel mi trebaju dugacki kablovi kako bi tu napravu postavio napolje.
Na 1320, 1800 i 2500 obrtaja i 80V pri direktnom spoju generator je menjao zvuk nekako cela busilica sa generatorom je postala tisa nema nikakvih vibracija zujanja i dr a obrtaji ne verujem da su se menjali odokativno pa ne znam mozda je uticalo na merenje i malo mi se grejao sent ali ne mnogo pa mozda je malo lagilo merenje.

Aco moze precica do tog 4Q nisam uspeo nista naci mozda bude sledeci zanimljiv projekat nikad se ne zna.

Ovde: http://www.elitesecurity.org/t...zu-kod-cetvorokvadrantnih-SMPS

Kada se koristi samo kao opterećenje za izvore sa konstantnim naponom, ne mora imati nikakav buck pretvarač iza.

Pozz

Nešto mi se ne sviđa napon praznog hoda na toj mašini. Jedva 47V pri 80V pobude pri 2500RPM.

Nešto se tu ne uklapa. Trebalo bi da pri punoj pobudi KEMS bude skoro kao predviđen napon napajanja pri 2800RPM.

Veliki je to motor da bi se toliko razlikovala KEMS od napona napajanja (mali unutrašnji otpori), no moguće je da je predviđen značajan pad napona na serijskom delu pobude, ali mi se ipak nešto ne uklapa.

Zavrti ga slobodno brže da dobiješ oko 65V praznog hoda, a to će ti biti dobar napon za lako paljenje luka, a što se tiče stuje ona se i pri tom većem broju obrtaja lako reguliše paralelnom pobudom.

Možda će ti trebati oko 3500 RPM, jer to je moguć broj obrtaja praznog hoda tog motora. Onih 2800 na tablici su za puno opterećenje.

Iz tablica koje si priložio liči mi da je odnos serijskog i paralalnog dela pobude takav da dozvoljava tih 3-4000RPM praznog hoda, što i nije nešto za motore koji koriste bilo kakvu serijsku pobudu.

Tu je paralelni namotaj u istovremenoj ulozi ograničenja broja obrtaja praznog hoda i oblikovanju krive moment-RPM na oko "pola puta" između serijskog i paralelnog motora.

Dakle, slobodno zavrti to malo brže nego do sada, stavi elektrodu 2,5mm i započni sa pobudom oko 48V, a ampermetar će ti reći kako dalje da se ponašaš oko pobude.

Pokušaj da zavaruješ dovoljno dugo da ti neko namesti oko 80-tak Ampera dok to radiš, pa menjaj dužinu luka,i ako ti se struja drastično ne menja (manje od 20% otprilike), onda ti ne treba nikakva posebna regulacija već samo napon pobude (što je posledično struja pobude).

To bi ti onda već bila upotrebljiva rotaciona mašina, ne savršena, ali upotrebljiva.

Posle desetak potrošenih elektroda, ako mu temperatura ostane tako da možeš ruku da držiš na motoru duže od tri sekunde (<65*C), to je sasvim ok. Ako je hladniji utoliko bolje.

Sve se svodi na to da ne pređeš dozvoljenu temperaturu unutar motora (oko 90*C), a sve do te granice možeš iz njega crpsti i mnogo više ampera nego što i pretpostavljaš. Seti se samo da je taj motor sposoban za 240 pokretanja na sat sa čitavih 500A polazne struje sa ED 25% (25% vremena radi pod punim teretom a 75% vremena pauzira, sa čestim pokretanjem, a kontinualno može svih 6,5KW ako se ne pokreće često).

Kod zavarivanja elektrodom uvek postoji izvesna pauza za zamenu elektrode i eventualne dodatne radnje, što u praznom hodu daje vremena motoru da se ohladi, a pri većem broju obrtaja su ti drastično povoljniji uslovi za hlađenje (kapacitet njegovog ventilatora raste otprilike na treći stepen u funkciji broja obrtaja, naravno ne možeš očekivati takav prirast sposobnosti hlađenja zato što jako zavisi od brzine strujanja vazduha kroz motor koje može preći u turbulentno i smanjiti kapacitet hlađenja, no ipak verujem da su oni to predvideli možda i za 4000RPM praznog hoda).

Probaj pa prati ampermetar i temperaturu. Ništa se na tolikoj masi gvožđa i bakra ne može brzo desiti sa temperaturom, pa se ne boj za motor ni za pola sata maltretiranja.

Uostalom, čini mi se da ti je pogonski motor oko 4KW, i teško da tom snagom možeš ugroziti tog "Kostova". Pre ćeš ugroziti njim pogonski motor :-).

Pozz

P.S. Možeš ti i sa tih 47V da započneš luk, ali je definitivno lakše sa višim naponom.

Merio sam samo rotor bez serijskog namotaja i ispade da je serijski namotaj samo smetao.
Vec na 1000 obrtaja preko menjaca pogonski motor je poceo da menja zvukove.
Dok na 1800 pri 46V naglo je poceo da opada broj obrtaja i tu sam zabatalio merenja direktnog spoja da ne bi zeznuo motor na busilici pa da bude skuplja pita nego tepsija.

Pokusao sam da varim elektrodom 2.5 sa serijskim namotajem 2500 obrtaja pobuda 80v i jako lose pali pa sam probao na 92v i mnogo bolje je radio napon pri varenju je bio od 20 do 24 a amperazu nisam merio.
Probao cisto iz radoznalosti sredio 2 elektrode i gotovo.

Imam neki trofazni motor 3000rpm 11kW i uradio spojku sa nutevima od generatora za taj motor al izgleda da cu morati postavljati remenice da povecam brzinu generatora i evo meni dodatna zanimacija.


Dal bi valjalo izbaciti taj fabricki ventilator i ugraditi neki drugi na primer od auta od hladnjaka motora pa sve to obloziti limovima samo je pitanje koliko moze obrtaja izdrzati rotor.

A pa sad kada ga stisne 11kW ima Kostovu da bude gusto samo tako pa ce da vidimo ko ce biti jaci.

Ako moze taj generator da radi bez serijskog namotaja dal bi valjalo dodati mesto serijskog jos jedan paralelni namotaj tako da ima 2 pobudna namotaja i time dobijena dupla snaga.
Mislim da mogu naci originalni paralelni namotaj od tog istog motora.

Ne, baš na protiv.

Izgleda da sa tim serijskim namotajem baš ima solidnu samoregulaciju u smislu dobijanja padajuće strujno naponske krive.

Tako nešto ti za zavarivanje i treba. Kao generator se ponaša sasvim dobro jer serijski namotaj svojim poljem radi u smislu ograničenja struje (kao negativna povratna veza).

Tu moju pretpostavku lako možeš proveriti menjajući polaritet serijskoj pobudi (zameniš krajeve). Trebalo bi da dobiješ masivnu struju već pri malom broju obrtaja i malom naponu paralelne pobude (samopojačavajuće dejstvo serijskog namotaja).

Za zavarivanje ti treba suprotno, odnosno kao što je bilo do sada (negativna povratna veza po struji rotora).


Samo Kostova treba zavrteti brže do oko 60-65V praznog hoda, sa vezanim serijskim namotajem u dosadašnjem stanju, i najverovatnije će biti dovoljno samo podešavati napon na paralelnom namotaju kao podešavanje struje zavarivanja, bez ikakve dodatne povratne sprege.

Ventilator na njemu nema potrebe dirati. Već iznad 2800RPM će verovatno biti veoma efikasan, a sada sam već ubeđen (posle ovih tabela) da je građen za ispravna opstrujavanja vazduha za čak i iznad 4000RPM.

Pošto već imaš DC aparat za zavarivanje sa finom regulacijom (čini mi se da si pomenuo da je sa uvlačenjem jezgra), možeš na njega prikačiti Kostova. Počni sa najmanjom strujom, meri napon na Kostovu i uverićeš se da razvija u praznom hodu 2800RPM već pri <50-60V, što znači da će biti znatno više (ali ne proporcionalno zbog porasta struje u paralelnom namotaju) pri 80V.

Mislim konačno da ga je samo potrebno brže zavrteti zbog napona praznog hoda, da bi lakše palio luk, a takođe mislim da je rotor dimenzionisan za taj broj obrtaja što se tiče mehaničke izdržlivosti.

Ako nešto nije u redu što se velikog broja obrtaja tiče, zapazićeš to po težnji da se varnica razvuče oko komutatora. Naravno, ne moraš baš gurati glavu oko otvora za zamenu četkica, u potencijalnoj liniji izletanja nekog komada iz motora.
Nemoj da te ovo poslednje zabrinjava, jer glavu ne treba držati tamo ni kod potpuno novog motora koji radi po tačnim specifikacijama sa tablice. Jednostavno, nikad se ne zna kada može nešto otkazati. Samo prosta mera opreza, kao kod najobičnijeg tocila.


Pozz

Posto ce redukcija malo da potraje malo ucenja nece da mi skodi.

Nisam ranije procitao vas post macolakg pa sam probao da varim bez serijskog namotaja tako da sam tek sad ukapirao sta znaci ta kriva pada napona samoregulacija.
Kako sam ja kao laik razumeo a to je ako bi se dodao jos jedan paralelni namotaj i okreno mu se polaritet u jednu stranu on bi poboljsavao pobudu ali nema samoregulacije nego fiksni napon koji opada pri menjanju obrtaja, menjanju napona pobude i prevelikim opterecenjem, a kad bi mu se okrenuo polaritet u drugu stranu taj namotaj bi kocio generator i motor ili gresim.

Sto ima vise navojaka na serijskom namotaju to je veci pad napona i generator moze variti tanje elektrode a kad ima manje navojaka to znaci manji pad napona i moze variti deblje elektrode.
I ako moraju da se koriste serijski namotaji onda bi mogla da se izvede gruba regulacija te strmopadajuce krive tako sto bi serijski namotaji morali da se motaju drugi a fina preko pobude.
Ako ima primera radi 20 navojaka po kalemu svaki da se mota na po 5 pa izlaz pa nastavak motanja 5 navojaka pa opet izlaz i sve tako u krug do zadnjeg broja navojaka.

Vidim da generator ima opasan potencijal snage umalo da zaustavi pogonski motor sada kada sam probao variti bez serijskog namotaja a sa serijskim namotajem i takom istom elektrodom je vario odlicno sa jako malom promenom brzine pogonskog motora mogu misliti kakvu bi tek amperazu davao na 4000rpm.

Ivane,

Samo polako...

Pokušaću da ti objasnim na takav način da će ti trebati minimalno predznanje iz elektrotehnike:

-Generatorov rotor proizvodi napon praznog hoda koji je srazmeran broju obrtaja.
-Struja kratkog spoja rotora, odnosno generalno struja rotora, će biti srazmerna jačini ukupnog statorskog magnetnog polja.

Statorsko polje se kod tebe može formirati pomoću dva namotaja: serijskog i paralelnog.
Dakle, statorsko polje se kod tebe sastoji iz dva dela koji se objedinjuju u jedno zajedničko magnetno polje statora.
Polje serijskog namotaj, i polje paralelnog namotaja pobude, podležu zakonima sabiranja ili oduzimanja.
Da li će se sabirati ili oduzimati, zavisi samo od smerova struja kroz pojedinačni namotaj od ta dva nabrojana.

Njihov zbir ili razlika daće kao rezultat zajedničko statorsko polje čija će ukupna jačina zavisiti od tog zbira ili razlike.

Da se odmah u startu razumemo, jačina magnetnog polja zavisi isključivo od struje kroz neki namotaj i broja navoja (naravno i od materijala jezgra, ali se jezgro kod tebe ne menja, uvek je isto).

Jačina polja se može izraziti umnoškom struje i broja navoja. To se zove magnetomotorna sila (MMF) i izražava se u ampernavojima.

Na primer: tvoj paralelni namotaj neka ima na primer 500 navoja, i neka kroz njega teče na primer 2A (kod tebe je to posledica napona dovedenog na paralelni namotaj / otpor tog paralelnog namotaja, omov zakon).
Magnetomotorna sila koja će tebi praktično značiti jačinu polja je: 500 navoja X 2 ampera = 1000 ampernavoja.

Zamisli sada da serijski namotaj ima svega 10 navoja i da kroz njega teče 100A (na primer struja rotora), takođe će i on imati MMF od 1000 ampernavoja.

Ako su smerovi struja kroz ta dva namotaja takvi da se polja sabiraju, ukupno statorsko polje će imati MMF od 2000 ampernavoja. Ako se pak oduzimaju, MMF statora će imati 0 ampernavoja, tj. polja će se poništiti.

Kad imaš priključenu samo paralelnu pobudu, povećavanjem opterećenja generatora struja će rasti u zavisnosti od opterećenja. Unekoliko će i opadati napon mašine. Pošto je polje konstantno, struja će baš mnogo porasti kada uslovi potrošnje teže kratkom spoju.

To je nepovoljna karakteristika za većinu ručnih postupaka REL zavarivanja, tj. "tvrda karakteristika". Praktično, kada započinješ luk, imaš kratak spoj i enormnu struju generatora, posle paljenja luka struja će opasti znatno, i jako će zavisiti od dužine luka.

Za veliki broj postupaka ručnog REL zavarivanja povoljnija je "meka karakteristika", gde se struja menja u znatno manjim granicama u opsegu od kratkog spoja do luka, i vlro malo sa promenom dužine luka.

Takva karakteristika se postiže upotrebom serijskog namotaja koji sa porastom struje potrošnje UMANJUJE statorsko polje, tj. služi kao negativna povratna veza koja se "trudi" da održi struju konstantnom. Naravno da struja neće biti konstantna, ali će se menjati u daleko užim granicama. Kada poraste potrošnja, struja malo poraste, serijski namotaj umanji jačinu polja u pokušaju vraćanja struje na prvobitnu vrednost.

Iz one prve tabele se jasno vidi značajna samoregulacija u odnosu na onu kada se serijski namotaj ne koristi. To je upravo ono što ti je potrebno.

Iz onih tabela koje si priložio se vidi "padajuća karakteristika" koja veoma nalikuje velikom broju zavarivačkih mašina (kada je upotrebljen serijski namotaj u prvobitnoj vezi).

Luk će biti stabilan, mašina dosta dobro zaštićena od kratkog spoja, sprečeno preopterećenje i mašine i pogonskog motora.

Kostov je deklarisan za trajnih 105A. To je osobina jednaka onoj gde na standardnom aparatu za zavarivanje piše 105A pri ED 100%. To pak znači da će Kostov moći i do 200A sa manjim ED.

Posmatraj ga otprlike kao aparat za zavarivanje sa oko 160-170A pri ED 60%. To uopšte nije naivna mašina.
Može zavarivati i elektrodom od 5 mm. Naravno sa izvesnom manjom pauzom između zamene elektroda, o čemu ti sigurno više može reći profesionalac poput welding-i.

U svakom slučaju solidna rotaciona mašina. Samo treba da se pobrineš da brojem obrtaja namestiš dovoljno veliki početni napon za lako paljenje luka.

Pošto si već imao jednosmernu mašinu za zavarivanje, pretpostavljam da si upoznat sa osobinama skretanja luka i kontrolom toga pomoću mesta gde priključuješ "masu" na komad koji zavaruješ.

Opet ti oko samog zavarivanja najbolje savete može dati profesionalac, a što se tiče mašine, sjajno je što si je dobio u maltene neizmenjenom obliku i nikakvih posebnih patnji oko regulacije pobude. Biće dovoljna samo regulacija napona (praktično struje) paralelnog namotaja, a serijski već obavlja veći deo samoregulacije.

Taj kompaund motor se pokazao kao stvoren za tu interesantnu upotrebu. Odnosi jačina paralelne i serijske pobude su vrlo blizu onih kakvi su kod pravih rotacionih zavarivačkih mašina.

Za motor koji će pogoniti Kostova biće dovoljno oko 6-7KW za sve uslove rada, jer kada zavaruješ snaga te mašine je manja nego ona na tablici (napon luka reda 25-26V pri struji reda 160A, oko 4,2KW, i stepen iskorišćenja reda 60-70% dakle ukupno između 6 i 7KW pogona).

Verujem da će ta mašina moći da radi po ceo dan bez ikakvih termičkih problema.

Naš posao oko samog generatora je završen, a kada napraviš prenos za veći broj obrtaja, probaj pa javi kako radi.

Pozdrav

Zaboravih:

Možeš i menjati stepen uticaja serijskog namotaja, šentujući ga priručnim šentom napravljenim od nečeg poput gromobranske trake, dužine možda pola metra, pa nekim klizačem "šapom" pomerati izvod na takvoj traci. To se veže paralelno serijskom namotaju, pa se može uticati na njegovo polje. Naravno to uraditi ako ne možeš postići dovoljnu struju sa 80V pobude.

Mada verujem da će sa dovoljnim brojem obrtaja izaći na 150-160A (pravih :-) pri 80V pobude, tako kako stoji, a za šta će ti više od toga?
Verovatno ne zavaruješ brodske konstrukcije.

U svakom slučaju, ako nemaš dovoljno struje, možeš delimično šentovati serijski namotaj (da ne prolazi baš sva struja samo kroz njega). U tom slučaju će karakteristika biti nešto "tvrđa" a ukupna struja veća.

Pozz

Ovako sto se tice generatora on je zakon nema pipanja niti kakvih prepravki samo jedno dobro farbanje kada se uklopi sa nekim dizelom koji budem nasao za njega da bude skrojen po meri.
Pitao sam iz dva razloga.

1 Pre dosta vremena video sam onako na brzaka jedan uljanik rotacioni aparat za varenje sa dizel motorom
Iz generatora je izlazio veci broj debelih zica pa sam pokusao skontati kako to cudoviste sa tolikim zicama radi kaka se babaroga krije u njemu zato sam pitao za serijske namotaje.

2 Kroz proste primere necega moze se nauciti dosta stvari i u uzem i u sirem obliku na primer:
Ja sam cisto iz radoznalosti pokrenuo ovu pricu oko generatora mada sam ja bio u pocetku skoro bio ubedjen da od njega nema nista dok nisam probao prve testove.
I razmisljao sam uvek pa taj motor radi na 80v jednosmerne struje i od njega nema nista pa i ako izgori opet ce otici u otpad i na kraju se ispostavilo da ispade jako dobra stvar koju je grehota bacati.
I tu sam naucio dosta stvari na primer:

Nisam ni znao da postoje kombinovani DC elektromotori sa serijskim i paralelnim namotajem.
Pa da se na + polu aparatu za varenje ostvaruje 1000 stepeni visa temperatura nego na - polu a da ne pricam o krivi padu napona pa jos sto veci napon praznog hoda lakse paljenje elektrode, ja sam do sad znao da je klasican aparat za varenje 40v i nista vise.
I da ne bih pisao sad sve redom.
Bukvalno receno mala skola rel zavarivanja je opisana.
Inace macolakg sve vama pohvale za ulozeni trud oko ove moje skalamerije.

Nema na čemu Ivane.

Uljanikova rotaciona mašina ima veoma širok raspon regulacije struje pa ima više izvoda na namotajima, što i ti možeš postići šentovanjem serijskog namotaja (šent od trake se veže spolja, na izvode serijskog namotaja, a motor ostaje netaknut).

Čitava poenta ove prepiske je i bila u tome da nešto novo naučiš.

Eto, saznalo se o motorima, generatorima, o svačemu po malo.

Ne može sve sa foruma, ali čim se neka pitanja pokrenu, počinje da se prekopava po literaturi, pa se sazna još puno toga.

Svakako da sam i ja nešto naučio od welding-i, i na tome mu zahvaljujem.

Veoma mi je drago da je sve to fino uspelo. "Kostov" nie bačen i može fino poslužiti tamo gde nema struje.

Veliki pozdrav Ivane

Pozdrav.
Kao prvo,izvinjavam se sto dizem malo stariju temu,ali sada me je zainteresovala prepravka bicikla na elektricni pogon,pa sam hteo da vas zamolim da mi pomognete da resim jednu nedoumicu.
Naime,na 5 strani Aca je postavio neku semu u kojoj koristi IR2111 za drajvovanje mosfetova.
Koliko vidim iz datasheeta (ako uopste nesto vidim) ,na petoj strani datasheeta figure1.(I/O timing diagram) pise da kad se na input dovede signal,onda se pali gornji mosfet,a u odsustvu signala pali se donji mosfet.Ovo onda znaci da ako jedan gornji mosfet provede(recimo na namotaj A dovede +12V),donji mosfeti i na namotaju B,i na namotaju C ce biti provodni,t.j. oba ova namotaja ce biti na GND.
A u nekoj teoriji bi samo jedan trebao da provodi(da bude na GND ,recimo namotaj B),a ovaj drugi mosfet bi trebao da bude zakocen,t.j. neprovodan(namotaj C visi u vazduhu).
Napominjem da se ne razumem nesto preterano,pa je moguce da ja nesto nisam dobro ukapirao!
Hvala svima unapred na pomoci.

Tacno tako.Zato sam i postavio onu drugu semu sa 12 dioda.

Hvala,Aco,znaci da nisam prolupao.
Ali sam naravno vec narucio sa ebaya 3 komada tih IR2111 !!!
Sad da ne bi dzabe bacio pare,da li bi moglo na izlaz za donji mosfet da se stavi neko AND kolo ,na ciji bi jedan ulaz doveo ovaj izlaz sa drivera,a na drugi ulaz signal sa onog drugog Hall senzora(odgovarajuceg).
Izlaz iz and kola bi vodio na donji mosfet.

Trebalo bi da moze.

Prvo da pozdravim i pohvalim Weldind-i za pisanje sajta svet zavarivanja i objasnjenju o co2 aparatu bogme sam se namucio dok sam sve rascitao od pocetka do kraja.
Inace sledi proba i sa co2 aparatom.

Nisam stigo jos nista probati(vreme,zima) jos se bakcem oko prenosa.
Pa sad nesta razmisljam o pobudi generatora.
Na 2500 obrtaja i bez serijskog namotaja generator u samopobudi daje 2V i 20A direktnog spoja, na 4500 bi sigurno dao vise.
Kada tih dobijenih 2V vezem na pobudu i pri 2500 obrtaja ne dobije se nikakva razlika.
Pa sam ja mislio da razdvojim polove namotaja pobude jer su vezani redno i pri tom trose 80V i 2A i da ih vezem paralelno da bih dobio 40V i 4A.
Dal bi to bilo izvodljivo, ako bi bilo sigurno bi bio bolji efekat samopobude.

Zdravo imam pitanje kao iz naslova "Dinamo kao elektromotor" na 12V jednosmerne struje? Na pocetku teme str.1 macolakg je nesto objasnjavao o pomeranju cetkica ali nema seme i li vise detalja... dinamo je iz Škode 1000MB, ima samo jednu zicu kao izlaz a druga je masa, izmedju mase i + zice je kondenzator, ispod kucista ima 4 cetkice simetricno rasporedjene, ne vidi se nikakav podatak da je ispisan na dinamu (sl. 1 i 2)...
Planiram da napravim el. bicikl a racunam da bi to dinamo kao motor imao barem 400W... probao sam to dinamo prikljuceno direktno na punjac akumulatora od 20A i kao hoce da krene, pa nece, pa te mrdne malo levo, te malo desno, okretao sam + i - isto...
Sa istim punjacem isprobao sam motor brisaca od istog auta na njemu pise 12V - 3A - 50 o/min (sl. 3 i 4) on radi odlicno, malih je dimenzija i ne moze rukom da se zaustavi ali sporo se vrti... kada bi se vrteo barem 100 o/min...

Evo, ja priznajem da jos u zivotu nisam video, a ni cuo da postoji Škoda od 1000 MegaBajta ??!!

I to da je "Transfer podataka" kroz jednu žicu ?!

Jel to neki novitet ? ...Ili ja kasnim za celim svetom ?...ne znam,

Ako moze, neko dodatno razjasnjenje,...

pOz



_{[Ovu poruku je menjao Living Light dana 08.11.2016. u 21:31 GMT+1]}

Praviš se mnogo mlad https://de.wikipedia.org/wiki/%C5%A0koda_1000_MB

Living Light
Nisu to megabajti to je oznaka vozila... Branko je postavio link... evo jos slika "škode 1000mb" https://www.google.rs/search?h...7i30k1j0i7i10i30k1.do-9a2DJst0
Nije to nikakav novitet vec naprotiv nesto "praistorijsko"...
Jedna žuta zica na slici izlazi iz dinama to je (+) a druga na slici braon je vezana sa strane na masu dinama i to je (-)... inace dinamo je preteca alternatora...

Pero,
Evo sad mi javlja drugar (kome sam se pozalio, u vezi ove teme) da je to Škoda 1000 MB,
-to "MB" je u stvari skracenica od :

--Škoda, od hiljadu MOJIH BRIGA !

Tako da, ne treba puno da se jediš .

pOz

Naravno da nisu megabajti. To je skraćenica za 1000 Malih Briga...

Jbg, sporo pišem, pa stoji..., pa radim nešta drugo i preteče me kolega Living Light

MB = Mladá Boleslav

https://cs.wikipedia.org/wiki/Mlad%C3%A1_Boleslav

Ma ne ljutim se ja jer bude ono ko se ljuti uleti mu kruti... mi smo to u zezanju zvali "škadilak" zbog zadnjeg dela...
nego da se vratimo na temu kako da ja to povezem na 12V i da da snagu 400w? Na str. 3 ove teme @aca.jevtic94 postavio neki video gde on to rukom zaustavlja tu nema ni 100w...

Moram da Vam priznam nesto,
I ja vec, jos malo pa skoro pola veka drzim lemilicu, i buljim u PCB.

Ali, ima tu jedno LEPO ali...

Od Branka, svaki dan, iz njegovih postova uvek naucim nesto:

-pametno,
-korisno,
-Lekovito, .... i o'ma primenjivo!

Covek je prosao Sito+Reseto, pun je praxe (samo sto ne pukne),
radio je sve i svasta pametnoga, radio-gradio i pustio u RAD,
i to sve i dalje funkcioniše ! ......i to bez "bagova i gegova".

I sto je najpozitivnije:

-Ne Lupetara kad prica, stoji sa obe noge cvrsto na zemlji,
NE lebdi u oblacima, ovozemaljski je realan, NE shherinja za "bezeze", --nego udara pravo u TARGET-Problema!

Eee, takvog Branka volim, takav mi se co'ek svidja, takvog cenim do neba,

-jer uvek zna STA i KAKO TREBA ! .........a da na kraju "TO NEŠTO" proradi, i da traje 100g, ...dok radi.

+ je Domacin za primer !

Zahvaljujem se "Nebeskim Silama",

-sto su me povezali i u moj život utkali, ....jednog , takvog, Branka Tod-a,

.com

To sto aca,jevtic94 radi, experimentise i postavlja na YT,
-"Okaci macku o...." ___na ciglu, ubaci u ves masinu, i rokni to na 1200 rpm centrifuge......rezultat je NEbitan.

Nego,
Mozda nisam bio na svim casovima edukacije,

Odakle tebi ideja ?...da, kad dinamo vrtis busilicom od 700W, (ima se moze se)
da dinamo na OUT-u daje upravo 400W ?

Aj mi to dosapni...

living light - hvala ti, ali nemoj da preteruješ, pocrveneo sam baš

Pero, sumnjam da može da se izvuče 400 w iz toga

Pretvaranjem dinama u motor od 400w je moja pretpostavka... samo nagadjam ne znam kolkio bi moglo da se izvuce... evo ovi indijanci ocekivali cak 3000w https://hackaday.io/post/43064 oni su prepravljali alternator u trofazni motor... pa reko kad su oni mogli da ocekuju 3kW ja bih sa ocekivanjima bio skroman i zadovoljan sa 400W...
Momci koliko bih od prilike vati uspeo da izvucem po vasem misljenju? Mislim koliko vati pretvaranjem dinama u el. motor...

Pa šta ako si pocrveneo ? Jel ti loše ?

EL da zovem 194 ? ...da Te stave u "Horizontlu" sa sve EKG "Pop-Nitnama", koje po-otpadaju sa koze od starosti ?

Ili hoces da Te roknu na "Skenjer", kome treba da nogom sutiras konektore, da "dobivaju Kontakat".
Hoces jos ?____Ee sad ja necu, to JOŠ !....jer Te cenim i poštujem.

Ti, Branko, da "smanjiš srcu ritam" u momentima pisanja posta.

Jesam li JA nešto LAGAO, loše napisao iLi ružno pretpostavio ?
Jesam li" izKrćkao" slaninu tako,_______ da "Mas' " zagori ???

Mislim da ni u kom slucaju nisam,

Pozdravljam te,

Momci nema nikakvog odgovora...?
Probao sam na dinamo da prikljucim 48V naizmenicne struje ali isto se ponasa kao sa 12V jednosmerne... izgleda da treba neka prepravka ne moze samo tako...