Gravitaciona sila zavisi i od rastojanja, ne samo od mase, tako da je daleko lakse promeniti rastojanje na kojem bi svetlosni snop prolazio pored crne rupe nego masu crne rupe.

mislim da ne ide tako. promenom rastojanja se utice na nove cestice svetlosti koje krecu a ne i na one pocetne, dok promena mase utice i na pocetne cestice svetlosti.

Tebi je bitno da postignes gravitacionu silu koja je taman tolika da svetlost kruzi oko date mase. Ukoliko to postignes vec pristigla svetlost ce ostati na istom rastojanju (kruziti oko objekta) i imaces uvek istu silu na nju, kao na satelite.

da, moguce da si u pravu.
talasna priroda svetlosti omogucava da, kada menjamo udaljenost svetlosnog snopa od mase i time uticemo na zadnju cesticu ispaljenu iz izvora svetlosti- takodje time uticemo i na prvu cesticu koja je ispaljena iz izvora svetlosti, tako nekako valjda...

no u ove svrhe mi je mnogo teze zamisliti promenu rastojanja svetlosnog snopa nego promenu mase tela. valjda jer sam uzeo u obzir samo korpuskularnu prirodu svetlosti.

znaci, kruzno kretanje svetlosti- moguce?

Zasto je problem zamisliti da umesto da uperis laser da prolazi na X metara od crne rupe, ti ga usmeris da prolazi na Y metara od crne rupe?

nzm stvarno.
prosto- mogu da zamislim stvaranje kruznog kretanja svetlosti pomocu promene mase, a ne mogu da zamislim promenom rastojanja.

inace, sad sam guglao 'kruzno kretanje svetlosti' i izbacuje neke leve rezultate, nista konkretno. jel to znaci da je ovo logiciranje besmisleno jer previse ide u hipotetiku, ili netacno... il sta vec

Teoretski gledano, pored jakih gravitacionih izvora, kao sto su crne rupe, sasvim je moguce da foton ima takvu ulaznu putanju da postigne stabilnu orbitu, te da se krece po kruznoj putanji nadalje. U praksi je takav slucaj gotovo nemoguc, jer ce se foton verovatno vrlo brzo sudariti sa nekom drugom materijom koja se nalazi oko takvog gravitacionog izvora u izobilju. Ali da, ako bi imao jedan relativno izolovan sistem - moguce je.
I da, ironija je sto takav dogadjaj u sustini ne bi mogao da posmatras. (:

ma nema frke, ce da metnemo one nocne naocare, sa zelenom slikom ;)



zar to ne resava konstantan izvor svetlosti? ako jedan foton padne u borbi sa nekom stencugom, zamenjuje ga drugi kada stena prodje (ovako mali perica zamislja svemir :)).



znaci moguce da oko crnih rupa kruzi svetlost? a to opet onda naravno ne mozemo da vidimo.

bonus pitanje: kako se sve talasi mogu prostirati? znam da moze pravolinijski, pa ono kao kad kamen padne u vodu pa se stvaraju kruzici koji postaju sve veci, kako se to vec zove...

da li se talas moze kretati kruzno? ovo me zanima u smislu ove teme- ako se svetlost krece kruzno- da li gubi svoje talasno svojstvo i osttaje samo sa cestitcnim?

evo nasao sam na guglu, talasi se mogu prostirati
-pravolinijski
-povrsinski
-i prostorno.

ono sto nisam nasao je da li se mogu prostirati kruzno, tj da li ovo prostorno kretanje ukljucuje i kruzno kretanje?

ideja je jednostavna:
ako to nije moguce, onda kruzno (ili elipticno) kretanje svetlosti ne moze biti talas. iz toga sledi da tokom kruznog kretanja svetlost nema talasnu prirodu vec samo cesticnu.

i opet je ideja jednostavna, a trazi odgovor na pitanje 'zasto svetlost ima dualnu prirodu, pa je istovremeno i talas i cestica".

ako stvorimo uslove kod kojih svetlost postoji a ne prostire se kao talas, onda mozemo bolje razumeti prirodu svetlosti, tacnije zasto poprima i talasna svojstva pravolinijskim kretanjem kroz prostor.

Ubaciš svetlost u optički kabl, a optički kabl smotaš u krug.

Prvo, talasi mogu biti longitudinalni ili transferzalni. Elektromagnetni talasi su longitudinalni, transferzalni su oni mehanicki talasi koji se mogu videti na recimo povrsini vode ili kroz oscilujuci kanap ili strunu. Elektromagnetni mogu biti i polarizovani, a ta polarizacija moze biti i tzv. cirkularna. Ali to ne znaci da EM talasi "trce" u krug oko nekog centra, pa krenu iz tacke A i vrate se u tacku A kruznom putanjom. Oni se i dalje krecu u jednom pravcu.
Druga stvar, dualna priroda kvantnih cestica je malo kompleksna konstrukcija i ne tako bliska nasoj pameti. Recimo da je cestica i dalje cestica, ali se ne nalazi fizicki na jednom mestu, kao neki kliker ili materijalna tacka, vec se nalazi na vise mesta u isto vreme. Ta mesta na kojima je moguce naci cesticu odredjena su talasnim oblikom, gde su talasni vrhovi (peakovi) mesta gde je najveca sansa da ces pronaci i ostvariti kontak sa cesticom.

kako ćeš znati da se svetlost kreće u krug? ako taj krug nikada ne napusti, ne možeš je detektovati... a ako je detektuješ, izbacićeš je iz putanje

Zato sam i rekao ono da takav dogadjaj u sustini ne mozes nikad posmatrati u celosti. Al' to naravno ne znaci da se i ne dogadja zaista.

@brodoplovac, iako savijes opticki kabal u krug i dalje se radi o pravolinijskom kretanju, samo se svetlost odbija od omotaca i vraca na srz optickog vlakna.

@backy, mozes sve da snimis lagano, ako ne gresim.
namestis uredjaj na kruznu putanju kojom prolazi svetlost, a uredjaj je s jedne strane izvor svetlosti a sa druge (nasuprot tom polozaju) detektor svetlosti. to je sve.

@boyan3001, dobro objasnjeno.
evo da uprostimo- uzecu dva tvoja stava iz komentara kao premise, i iz njih izvuci zakljucke.

premise

1. premisa jedan

-nije primeceno da se talasi mogu prostirati kruznom putanjom.

2. premisa dva

-svetlost se moze kretati kruzno

______________

iz toga slede dve konkluzije koje se iskljucuju:

1. konkluzija jedan

-talasi se mogu krecati kruzno. znaci svetlost pri kruznom kretanju poseduje dualnu prirodu kao kod pravolinijskog kretanja.

ili


2. konkluzija dva

-talasi se ne mogu kretati kruzno. a to znaci da svetlost pri kruznom kretanju ne poseduje dualnu prirodu, vec samo cesticnu.





da li je ovo rezonovanje ok?

Nije ok.
Vrlo uprosceno receno: talas se ne prostire kruzno, prostire se kao talas i dalje. A u konkretnom slucaju, izvor talasa ima kruznu putanju.

nisam siguran da razumem.
da li kazes da, kada svetlost ima kruznu putanju, svetlosni talas se prostire pravolinijski?

jel mozes malo konkretnije da objasnis.

Pa tesko da mogu, ako nisi shvatio onu dualnu, cesticno-talasnu prirodu kvanta i sta znaci da je talasno odredjena sansa za pronalazenje cestice na odredjenom mestu.

@boyan3001,

ok, ne moras da raspravljas ako ne zelis, sve u redu.

@backy,

ispravka: mislim da sam pogresno opisao kako bi mogla da ide detekcija svetlosnog kruga. valjda se izvor svetlosti i detektor moraju razdvojiti jer izvor mora biti malo van kruga da bi cestica koju salje mogla pod odredjenim uglom da udje u stalnu orbitu. a detektor bi se mogao postaviti malo pre te tacke, na kruznoj putanji.
u sustini ovo ne menja nista, detektuje se skoro pa pun krug koji okrene svetlost, samo eto onako razmisljao sam pa da prijavim ispravku :))

inace, ako ovaj detektor zamislimo kao ogledalo, onda bi ga namestili tako da svetlost koja se odbija ide prema nama, logicno jel.
e, upravo to mi je bila ideja- kakva ce biti priroda toga sto putuje prema nama? da li je to niz cestica? da li je to i dalje normalna svetlost? ili uopsteno- da li se bilo sta promenilo.

---

da rezimiram- drago mi je da je poceta ova tema i da smo raspravljali iz tri razloga koja se ticu kruznog kretanja svetlosti, a koliko me gugl sluzi o tome se uopste ne raspravlja na forumima kod nas ni u svetu, pa makar hipoteticki:

-kruzno kretanje svetlosti je moguce
-prilicno je izvesno da postoji kruzno (ceo krug ili deo) kretanje svetlosti oko crnih rupa, a koje ne detektujemo
-prirodu takvog kretanja ne mozemo tacno da odredimo vec samo da spekulisemo jer se, prosto, jos nismo susreli sa tim

Kod kruznog kretenja svetlosti u slicaju crnih rupa treba imati u vidu da se krivi cak i vremenska dimenzija pa to nije tako jednostavno reprodukovati

da, ima taj mali problem sto se malo zna o prirodi crnih rupa, bas ono neke elementarne cinjenice, i to su uglavnom hipoteze.
pa je posledicno i sve vezano za to vrlo hipoteticko, a tek uracunavanje vremena u sve ovo...