Nemaš dovoljno informacija. Da li ti je poznato rastojanje trećeg tjemena C od duži AB ili koordinate trećeg tjemena C ili možda neki od oštrih uglova trougla? Tjeme C ti leži na kružnici poluprečnika AB tako da zbir nije konstantan, mijenja se zavisno od položaja trećeg tjemena trougla: http://bs.wikipedia.org/wiki/Talesova_teorema .

Uh, moram da te razočaram, ali ovo nije "prosta trigonometrija". Naime, malo poznata činjenica (tek 2300 godina se za ovo zna) je da Zemlja nije pljosnata nego sferična, tako da pravila Euklidske geometrije ne važe, potrebno je koristiti sferičnu trigonometriju.

Za izračunavanje rastojanja dve tačke na sferi koristi se Great-circle distance, takođe poznato i kao Haversine formula.

Da stvar bude gora, Zemlja nije sfera nego je spljoštena, pa se za još tačniji obračun rastojanja koristi Vincenty formula.

Pa čak i kad uzmeš ovaj poslednji način, opet nije tačno jer Zemlja nije glatka, već između neke dve tačke postoje i uzbrdice i nizbrdice, te je formula tačna samo za dve tačke na okeanu (ako izuzmeš uticaj plime i oseke).

Takođe, ako uzmeš neke dve tačke na Zemlji koje se relativno blizu, tada je razlika (daljina) na severnoj polulopti manja ako se prvo ide u pravcu istok-zapad, pa sever-jug nego obrnuto. Razlog za to je što se meridijani "približavaju" kako se ide od ekvatora prema polovima.

Drugo, dobro si čuo za hipotenuzu pravouglog jednakokrakog trougla. Ona je zaista jednaka što je približno 1.41 puta kateta.

_{[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 05.08.2013. u 15:35 GMT+1]}

Meni je ovo potrebno za manje distance, tako da sfericnost zemljine lopte nije od neke vaznosti.

Konretno me zanima da li je kod svakog pravouglog trogla (a ne samo kod jednakostranicnog) odnost zbira kateta i hipotenuze jednak 1,41 ?

Jok, ako je c hipotenuza, a jedan ugao (naspram stranice a) tada su stranice


pa je

a ta vrednost imenioca je između 1 i u zavisnosti od .

_{[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 05.08.2013. u 19:02 GMT+1]}