A taj step-up bi trebao puniti baterije ?

ne.
trebao bi napajati razne elektronske uređaje koji za svoj rad zahtevaju napone od 18-28V, a svi skupa troše do 10-15A.

da pojasnim. možda sam zakomplikovao. ova gore banka baterija mi je ok za uređaje koji su mi tu na do 6-7 metara kabla.
ali za uređaje koji su mi na većim dužinama kabla, imam veliki pad napona. a kablove nije moguće menjati.
za to mi treba step up.

Mozda ovako nesto:
http://webpages.charter.net/da...cuits_2010/12-24_Converter.png

Na zalost nisam mogao da nadjem vise detalja sem sheme.

Uglavnom "tako nesto". Da ima DVA mos-fet tranzistora, to je bitno zbog gubitaka.

kakvi su ti kablovi do tamo? mozda ti se vise isplati (obzirom da trosis baterije) da na tom dugackom kablu odradis DC->AC i AC->DC ... nije ti bitno da imas neku stabilnu frekvenciju .. napravis obican push pull sa dva feta i saljes kroz zicu par stotina herca, trebalo bi da se gubitak smanji drasticno, sa druge strane turis obican grec i resen problem

mozes i da probas (isto sa nekim push pull sistemom tipa ovo sto ti je miki dao) dcdc ali da razdvojis da pola dcdc sedi sa jedne a pola sa druge strane, tako da ti kroz zicu ide AC, samo ti treba neki DCDC koji radi na manjoj frekvenciji, ako pustis 100-200kHz kroz zicu imaces drugi tip problema :D

Pa zaguljena je to situacija, velike struje, nizak napon = veliki gubitci.

U svakom slucaju je 12V los izbor za prenos na vece razdaljine posebno sa tim redom struja.
Trebalo je da se izabere 24 minimum ili 36Vdc (optimalna varijanta zbog kasnijeg spustanja napona) ili profi varijanta sa 48Vdc.

Ovo sto Bogdan kaze stoji samo nije lako bas napraviti dobar DC/AC inverter. Treba ga napraviti tako da bude ukupno to sve efikasnije nego sto je sad a tu samo vrlo pedantan (relativno komplikovan) inverter moze da pomogne i to sa pravim sinusnim izlazom. Verovatno bi samo neki rezonantni tip sa soft-switcing zavrsio posao a njega praviti bez L-metra i osciloskpa je prilicno nezgodno.

Ne znam sta bi jos mogao konkretno da predlozim :( ... Mozda oni low-cost kineski 12->230V inverteri ali ne znam koliko to dobro moze da radi.

Mozda neki inverter sa L6599 ali treba to sesti i napraviti, verovatno par, jedan koji ce da dize napon i drugi koji ce na suprotnom kraju kabla da spusta napon. Moze da se "provuce" i samo sa DC naponom za transport kroz sporne kablove, drasticno bi to uprostilo konstrukciju.
To sam vec u vise tema spomenuo, diode kod tih swicera sa velikim strujama prave dosta gubitaka tako da je neminovan neki sinhroni ispravljac, recimo nesto bazirano na SRK2000.
Ili bataliti te IC i napraviti sa nekim PIC procesorom ali po toj topologiji (resonantni + sinhroni).

Mene isto sad zanima ova sema iz prvog posta. Deluje mnogo jeftino i lako za napraviti.

Sto se tice induktivnosti, mogu gotove da se kupe, konkretno ova sa seme: http://www.mikroprinc.com/proi...ti/l22uh-3a-dpu022a3/index.php

Da li ova prva sema zaista moze da odradi posao? Cak i kod nas komponente sve zajedno ne verujem da prelaze 200-300din...

Moze, to je ta induktivnost ali do 3A, ne moze vise.
Tih 3A se odnosi na ulazni napon pa je onda efektivno za izlazni napon koji je duplo veci onda moguca struja od 1.5A pri 24V (pretvarac sa konstatnom snagom je u pitanju).

Jedno od resenja za povecanje struje moze da bude da se uzmu nekoliko tih prigusnica (2,3,4) da se skine postojeca zica, jezgra da se spoje jedno na drugo i onda da se namota deblja zica. Treba ce manji broj navoja pa samim tim moze da stane u jednom sloju deblja zica.

Ili traziti jacu prigusnicu ili vece jezgro ...

treba ti induktor koji moze da pusti 2x struje od onoga sto ti treba na izlazu, dakle za 5A ti treba min 10A induktor, to kosta malo vise od 200-300din

BTW: Mali off-topic.

Stalno spominjem gubitke na diodama. Uzmimo za primer klasican 50Hz trafo + grez + elco. Glavni uzrok gubitaka kod takve postavke lezi u tome sto je pik struja kroz diode odprilike 6X veca nego sto mi mislimo :) To se desava zato sto kondenzator iza greca tu pravi problem, dobije se onaj malo testerasti naponski riple i sad dioda mora u tom jednom kratkom intervalu (odprilike 1/6 poluperiode) prakticno da nadoknadi svu tu energiju koju je potrosad "isisao" iz elektrolita. Na srecu diode trpe takve struje ali vise nije "cuvenih" 0.7V pad napona po diodi pri toj struji nego se to penje na preko 1V!. Dve diode po volt * struja i eto silnih wati gubitaka samo na grecu :)
Jedan vrlo ocigledan primer je kod starih punjaca za auto akumulatore koji imaju samo trafo i grec. Tamo se radi o relativno velikim strujama, 5-10-15A ali nema bas toliko grejanja jer u takvim punjacima obicno nema elektrolit. Kada bi se tu dodao elektrolit te diode bi se usijale i verovatno crkle u nekom trenutku!
Problem moze delimicno da se resi sa diodnim mostom koji ima Schotky diode, odprilike je 2x manja discipacija.

Kada imamo tako velike pik struje, tu pocinju i kablovi / PCB vodovi da prave problem, i na njima se desava pad napona, dodatno pocinju da se i zrace smetnje u okolini tih kablova. To je posebno evidentno recimo kod audio pojacivaca gde imaju veliki bulk elektroliti. Kod jakih pojacivaca je OBAVEZNO da se kablovi koji vode sa trafoa na ispravljacku plocicu realizuju kao upredene parice kako bi se zracenje tih smetnji delimicno smanjilo.

Posto je to inace poznat problem, Linear Technology je skoro izbacio jedno vrlo fino integrisano resenje. Radi se prakticno o sinhronom ispravljacu gde ima jedan upravljacki IC i diode se menjaju sa 4 relativno sicusna MOS-FET tranzistora. U pitanju je LT4320 "Ideal Diode Bridge Controller".
http://www.linear.com/product/LT4320
Na toj stranici sa desne strane ima i video koji prikazuje razliku izmedju obicnog mosta i mosta realizovanog na ovaj "pametan" nacin. Pogledajte, vrlo je zanimljivo (http://cds.linear.com/docs/en/video/LT4320_1-Efficiency.mov).

Inace sa tim pametnim mostom je samo deo problema resen (smanjeno je grejanje) ali i dalje ostaju udarne struje problem koje se unazad prostiru sve do 230V mreze. To veoma "zagadjuje" ektricnu mrezu i zbog toga je od skora uvedena regulativa (ne mislim da je u Srbiji nesto uvedeno po tom pitanju :) da je obavezan PFC sklop u svim novim elektricnim uredjajima. PFC ima i dodatno ulogu kao pre-regulator ali istovremeno i zbog spomenutog problema.

hvala svima na odgovorima. bio sam u trci pa se nisam sastavljao sa računarom.

@mikikg

zašto predlažeš šemu sa dva feta ? misliš da će stvar biti rasterećenija/dugovečnija/pouzdanija ?


@bogdan.kecman

probao sam ac i stvar se menja na bolje za oko 15%. ništa zanačajno ....



@mikikg

kapiram da dosta znaš o switcherima. imam konstataciju i pitanje:
pošto malo znam o elektronici, treba mi efikasna šema koju ću da spojim i da mi radi.
deluje malo arogantno, ali znam koliko ne znam pa se trudim da maksimalno pojednostavim stvari.
pitanje: zašto su problem te zavojnice i induktivni elementi ?
evo ja u kućnoj radionici imam laminiranih žica debljine od 0.01mm do 4mm.
imam strug pa mogu da uradim bilo kakvo jezgro. dakle, nikakav mi je problem da namotam zavojnicu kakvu hoćeš.
ovih dana ću da kupim jedine sprave koje nemam za el. merenja: osciloskop i merač induktivnosti.
imaš li neke predloge za mene ?

hvala. pozdrav svima.


PS evo programa mog zemljaka Peđe Supurovića - za proračun zavojnica http://www.datavoyage.com/coilmaestro/

_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 21.08.2013. u 22:11 GMT+1]}

A vidim da postoji vise nacina da se paralelno vezu induktivnosti, radi razlicitih rezultata. Sa uticajem jezgra jedno na drugo, bez uticaja itd. Da li postoji nacin da se veze vise induktivnosti istih karakteristika radi veceg protoka struje, kao kod otpornika radi deljenja snage na vise njih? O tome nisam mogao da nadjem validnu informaciju...

E sad, na ebayu naravno svastara:

http://www.ebay.com/itm/1-x-HI...ies_ET&hash=item483a32a580

Ta indukcija za nekih ~700 din, 11A struja. To bi radilo posao.

Nego, vise me je interesovao komentar na samu semu, ja bih koristio ovako nesto ali mi nisu potrebne toliko jake struje, ne moramo u off da idemo zbog toga ali generalno me interesuje da li bi ta sema mogla da radi posao sto se tice toga.

Procitao sam malo o samom "boostu" na taj nacin na semi sa tim komponentama, i kazu da je problem u efikasnosti, koja je izmedju 50 i 60 procenata. Onda bi verovatno trebala jos jaca indukcija,

http://www.ebay.com/itm/COILCR...ies_ET&hash=item51aa56ff6e - 26A.

I jos jedno pitanje, odakle nabavljate zicu za motanje? Da li je kupujete kao na rolnicama ili "uzimate" iz rashodovanih elemenata?

@cukovanny Pa najvise problema sa tim zavojnicama je vezan za materijal jezgra, nije to klasicno gvozdje u pitanju, to su vrlo specificni sinterovani materijali, mix keramike, gvozdja, molibdena i ko zna sta jos stavljaju unutra (tacna receptura i tehnika izrade se "krije", poznata je naravno samo proizvodjacima i svaki ima svoju neku tehniku izrade, uglavnom ne moze to u kucnim uslovima da se pravi). Postoje ti materijali koji mogu da se mehanicki obraduju (strug i slicno), proizvodi ih firma MagShape ali ne znam koliko si u mogucnosti to da nabavis a nije ni jevtino. Najjeftinije i najprakticnije je da se nadju neka gotova jezgra (recimo ona "zuta" iz rashodovanih ATX PC napajanja) vise komada istih pa da se sa njima kombinuje.
Naravno najboilje je da se uzme gotova zavojnica, kao ova Coilcraft sto je Zlatni_bg nasao na Ebay.

Sto se tice fetova, tj ono sto sam spomenuo da je bolja varijanta sa dva mosfet je upravo vezan za ove probleme sa diodama koje sam pisao, vece je iskoriscenje kada se te diode zamene sa fetovima.

U vezi RLC metra, potrazi ovde na forumu, ima vise teme oko izbora (Tecpel i Mastech neki modeli).
Za osciloskop, sve preko 20-30MHz neki model ce zavrsiti posao.

@Zlatni_bg U sustini moze da se vezuje redno/paralelno vise zavojnica. Kod induktivnosti je slicna matematika kao sa otpornicima. Redna veza prigusnica povecava induktivnost dok paralelna smanjuje.

Opet kazem najbolje je uzeti neku fabricku kao ona Coilcraft, to je odlicna prigusnica sa veoma malim gubitcima. Caka kod nje je sto je jezgro skoro potpuno okolo zice. Takodje se kod nje primecuje da je nije klasican okrugli presek zice nego je "spljosten" malo. Tako su postigli maksimalnu ispunu zicom, smanjili potreban broj navoja (u poredjenju sa okruglim profilom zice) i dobili manju otpornost zice koja opet utice na iskoriscenje.

Za zicu klasika je da se koristi neka lakirana bakarna. Sto veci presek to bolje. E sad kad je veliki presek jako se tesko mota i onda ima jedna druga caka a to je da se napravi tkz "litz wire", uzme se neki dosta manji presek, npr 0.1mm i onda se spoje 10-20-30 (kolko god moze) parcica paralelno, uvrte se sve medjusobno (recimo uz pomoc busilice) i tako se dobije jedan mekan provodnik a poveceg preseka. Na taj nacin se dobiju jos neke prednosti koje su vezane za skin-efekat, pogledaj opis na Wikipediji.

Spomenuo sam Magshape, obratite padnju na sledece parametre.
Neverovatan materijal koji moze da se mehanicki obraduje. To je potpuno interesantno recimo da pomocu ohmetra pipnes na krajevima uzorka i on pokaze neku otpornost, tipa 50kohm :)
Inace 1.7 / 1.1 Tesla, Do 350/450 stepeni, 100/500kHz :) Poredjenja radi "zute" prigusnice koje vidjamo su 0.2T, < 200 stepeni, do 100ak KHz! To je recimo ekvivaletno jednoj kutici shibica induktivnoj komponenti negde oko 5kW ili vise snage preneta dal kao prigusnica ili transformator. Moze da mota recimo sa bakar/teflon zicom da bi mogao da radi na 200-250 stepeni radnoj temperaturi kao od sale!
Uglavnom imaju ta dva materijala, Grey i Orange. Prodaje se kao komad nekih dimenzija.
Italijani su u pitanju, firma je vrlo raspolozena za saradnju sa nama i moze biti dobra opcija za neka resenja oko "custom" induktivnih komponenti.

@mikikg

da li bi mogao da mi pomogneš oko motanja trafoa na ovoj šemi ?

zbunjuje me oznaka "primary 4T+4T" i "secundary 6T+6T"
ovo 14AWG je debljina žice po internacionalnim standardma, a šta je T ? gustina polja u T ??? :) turn ???
pozdrav.

PS šta su "CFB" i "VFB"

_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 23.08.2013. u 13:36 GMT+1]}

http://www.powerstream.com/Wire_Size.htm

T su brojevi navojaka, primar 3xzica awg14, sekundar 2x zica awg14

CFB-strujna povratna sprega

VFB-naponska povratna sprega
.
Jezgro ETD 49, zbog niske frekvencije (CT 2,2 nF RT 10 K) moze bilo koji materijal jezgra.-

Po datoj semi pretvarac daje stabilan napon 24V i strujno je ogranicena potrosnja na primarnoj strani
(stite se upotrijebljeni FETovi). Trafo bi trebalo namjenski proracunati.-

pOz

hvala puno.

pretpostavio sam da je u pitanju "turn" ali bolje da pitam.
što se tiče jezgra, i to je korisna informacija - imam razna jezgra pa ću moći nešto da iskombinujem.
da li možeš otprilike da mi kažeš koja je kubikaža jezgra potrebna za tu snagu ~ 240W ?

gde se vezuju ovi izvodi CFB i VFB kad budem realizovao šemu ?

gledao sam kod www.elementa.rs , i ima par komponenti koji oni nemaju:

1n914
2n4403
fr302

zamene ?

poz

2N4403=PNP replacements: BC327, BC328, PN2907
1N914 ~ 1N4148
FR302 - FAST RECOVERY RECTIFIER DIODES 100v 3A
CFB vezujes sa CFB
VFB vezujes sa VFB
U BG ima dosta radnji sa elektronikom.

Prostudiraj temu:http://www.elitesecurity.org/t446664-SMPS-za-pojacalo

Za 240W bit ce ti dovoljno naci ATX napajanje jace od 500W deklarisano. Stvarna snaga je uprosteno
50% deklarisane. Tu ces naci manje vise sve sto ti treba, jezgro za trafo kao i jezgra ili vec
gotove izlazne prigusnice.

U linkovanoj temi obrati paznju na postove @macolakg, kojeg od srca pozdravljam.

mogu se oglasiti samo za vikend, u bolnici sam na fizikalnom tretmanu koji treba da me dovede
u "vozno" stanje-oporavljam se od povrede i operacije kicme.-
Soba gdje lezim, zovem je "samica" (jednokrevetna) ali nema dostupan cak ni bezzicni internet.-

pOz

@emiSAr

Cenjeni prijatelju,
Žao mi je što opet imaš zdravstvene probleme. Želim ti brz i uspešan oporavak.
Veliki pozdrav


@cukovanny

Za tako velike struje se koristi interleaved boost ili interleavaed PFC takav kakav jeste (potraži po google dokumentaciju), gde se koriste dve zavojnice i dva mosfeta pa svaka grupa preuzima pola snage i struje. Ujedno se dobija vrhunska filtracija. Ne brini zbog uobičajenih 230VAC kojima se PFC sklopovi napajaju. Svaki od njih je dužan da radi i sa ulaznim naponom od 12V jer je to preduslov da ima mala izobličenja talasnog oblika. Jedino možda treba malo čačnuti oko startup, veće zavojnice i mosfeta za manje napone a veće struje.

Što viši napon provučeš kroz te kablove, imaćeš sve manje gubitke u samim kablovima.

Sve to treba staviti na razmatranje...

Imamo pretpostavljenu sledeću siuaciju:

pošto kažeš da ti je potrebno 240W (24V x 10A)

- sa jednim mosfetom i (što je daleko važnije) jednom izlaznom diodom, na diodi ćemo imati tipičan pad napona oko 1V (i ako je šotki) dakle +10W na onih 240, onda na IRFZ44 oko 1,4 x Rds (17,5 miliohm) pošto če raditi na oko 80*C, dakle sada već realnih 24,5 miliohm, a pošto kroz IRFZ44 mora teći oko 15A da bi se ispunio uslov na izlazu od 10A, on će discipirati 15A^2 x 0.0245 = 5,5W.
Switching gubici na IRFZ44 i diodi će biti oko 15W pri nekih 40-50KHz, na zavojnici oko 5-6W ako je baš dobro napravljena, na PCB oko par W ako je baš dobro napravljena.
Sveukupno očekuj oko 40-tak W gubitaka. Znači 240+40W= 280W ulazne snage ili 85% KKD (koeficijenta korisnog dejstva), što i nije loše za tako male napone i tolike struje.

Sa interleaved boost imaš po pola struje po grani i zbog I^2 x R ćeš imati značajno bolju situaciju.

-Razmotrimo sada situaciju sa kablovima:
zamislimo da kablovi imaju otpor oko 100 miliohm (što je prilično verovatno), sledi da ćeš na kablovima izgubiti još 10W, što ti konačni KKD umanjuje na oko 82%.

---------------------------------------
Boost pretvarači mogu postići veoma visok KKD ako na izlazu proizvode viši napon. Na primer za 240W 100V x 2.4A.

Osnovni razlog je pad napona na diodi i kablovima. Pri 2,4A ćeš na diodi i kablovima zbirno imati oko 6W gubitaka (umesto >20W u prethodnom slučaju) što je drastično bolje, pa tamoi gde ti treba 24V staviš sinhroni buck koji takodje postiže KKD reda 95% sa tim veličinama napona i struja.

Sva ta mućka pravi dosta komplikacija za dobar KKD, a ako te zadovoljava nekih 85-90% onda upotrebi samo interleaved boost, a ako mu dodaš i sinhroni sipravljač onda će on imati veoma sigurnih 90-92% (pod uslovom da je dobro napravljen).

-------------------------
Rekao bih da će ti to biti prvi SMPS koji praviš, i u tom slučaju će biti odlično ako ti uopšte radi.
Šema nije dovoljna.
Treba znati još mnogo stvari pored šeme, no to uopšte nije razlog da ne pokušaš.

U prethodnom tekstu sam ti dao gomilu ključnih reči za pretragu, pomoću čega možeš naći literaturu.

Za takav problem koji ti imaš, moj bi izbor bio:interleaved sinhroni boost ili current feed push-pull.

Pozdrav

hvala ti i želim ti potpuni oporavak.
život iskrenog čoveka je "put ratnika" i u svom delanju on prolazi kroz najraznovrsnije izazove i prepreke. ključ je: nikad ne prestani da se boriš !
pozdrav.







pa da. mikikg me je već preorjentisao na izvedbu sa dva feta i dve zavojnice. to bi trebalo da bude nešto efikasnije, da se manje greje, i hopefully - da radi neko duže vreme :)
mislim da je to ono što ti zoveš "interleaved sync boost".

u svojoj svakodnevnoj praksi, radim posao u kom sve više imam potrebe za energetskom elektronikom male i srednje snage. savladao sam donekle linearne pretvarače, ali samo step down. pretvaranje (uglavnom dc) napona mi je sada nužnost. moram pokriti opseg od 1-56V odozdo na gore i obrnuto. za smps razumem principe, ali su to u suštini složene konverzije, pogotovu kada dođe do induktivnih (magnetnih) elemenata.
vidim da mi osim osnovnog alata treba (najviše) znanja, ali i LC metar, ali i osciloskop!
da li imaš neki predlog za mene kao početnika za neki osciloskop ? cena nije prb, ali neću da kupujem nešto što kod smps nikad neću koristiti.
i da , ovo mi je prvi smps koji pravim, ali nešto imam osećaj da će kako-tako proraditi :)


pozdrav.

Da. Nešto i ja imam osećaj da će ti proraditi. Nazirem tvoju volju i upornost.

EmiSar i Mikikg će ti uvek dati dobre savete, a ja ću dodati još ponešto, i kada sve to sklopiš u celinu to bude baš puno korisnih informacija.

------------------------------------

Induktiviteti su dosta nezgodni elementi za razumevanje, početniku u tome pogotovo.
Imaš na e-s (osim one "SMPS za pojačalo") jednu temu od Gigabyte91 "izrada DC-DC pretvarača".
Tu sam napisao jedan veoma plastičan opis rada zavojnice sa jezgrom.
Najlakše će ti biti za traženje ako odeš na moj profil i tamo prelistaš teme. Podosta sam napisao o svemu tome...

Za početak se srećeš sa veoma nezgodnom pojavom kod kalema sa jezgrom, a to je DC bias.
To je jedna od ključnih stvari koje treba proučiti. Postavio sam obilje literature (linkove, pdf, šeme) pa to možeš poskidati.
Tu pojavu je veoma teško plastično opisati i zamisliti jer bi bila ekvivalentna fizičkom telu koje sa povećanjem brzine kretanja nelinearno gubi deo sopstvene mase, i to reverzibilno.
Masa bi bila ekvivalentna induktivitetu, dok bi brzina kretanja bila ekvivalentna struji kroz kalem, a kinetička energija tog tela bi bila ekvivalent energiji zarobljenoj u takvom kalemu...

Nazirem takođe da si jedan od onih koji neće biti zadovoljan ako mu nešto radi a ne razume ga u potpunosti :-)

Trebaće ti vremena za to, ali upornost se uvek isplati.

Dakle, prave stvari kojima treba posvetiti mnogo pažnje su:
-rutovanje veza kod SMPS
-decoupling i opet decoupling!!!
-uticaj povratnog Cdg kapaciteta na rad Mosfeta kod većih frekvencija preklapanja (automatski ćeš usput saznati i o uticajima ostalih parazitnih kapaciteta).
-recoverry osobine dioda.
-sticanje takvog pogleda na veze kod SMPS, gde svaki komadić provodnika posmatraš kao zbir induktiviteta, otpora, parazitnog kapaciteta i potencijalnog transformatora prema susednim provodnicima, dakle žica jednostavno više nije samo obična žica.
-načine proučavanja datasheet i posebno obraćanje pažnje na dodatne notes koje smestaju osobine poluprovodničkih komponenti u realan svet mogućnosti, a koji se veoma razlikuje od onog opisa osobina koje se nalaze na vrhu dokumenta i koje se odnose na laboratorijske uslove i do kojih se može doći ako se deo hladi tečnim azotom :-)
-proučavanje feritnih matrijala (jezgara), oblasti primene od vrste do vrste, i uslova pod DC bias.
-proučavanje raznih SMPS topologija, jer svaka ima neke prednosti u određenim zonama primene, takođe i mana u drugim zonama.

---------------------------------------
Nema idealnih komponenti, takođe ni idealnih veza kojima ih spajaš međusobno.

Kada ti se oko navikne da prvo zapazi neidealnosti kod sklopova, komponenti, veza, i ako naučiš da manipulišeš tim u svoju korist, lako ćeš sa onim dobrim osobinama...

Puno uspeha u budućem radu!

Pozdrav

sad mali off , čekajući da stignu potrebne komponente za saogradnju ...

par pitanja je ostalo neodgovoreno:

mikikg je napisao da je jedno od čiglednih rešenja za pad napona u kablu - korišćenje jeftinih kineskih invertora 12VDC/220VAC. probao sam jedan takav od 1200W :) tako piše na njemu vatrenim slovima i brojevima :)
u pitanju je modified sinewave. radi probe sam mu namestio da napaja led tv 42inch nazivne snage 170W. jedino što je na tv-u radilo je led dioda koja pokazuje da je u stdby :)
sledeće je bio apc ups nazivne snage 1000VA. ups nije ni detektovao da mu je doveden napon 220VAC !!!

ajde nije problem, kažem ja samom sebi, ne treba ti tv ni ups ali ti trebaju razni uređaji (nebih da vas davim koji) koji tolerišu bilo kakvih 18-28VDC. to ću lako dobiti spuštanjem 220VAC sa kineskog invertora običnim adapterom od laptopa ili sl. međutim, ventilatori na kineskim invertorima ne da urlaju, nego posle 48 sati slušanja te jeke , počeo je taj zvuk da mi se pojavljuje u lobanji dok vozim kola, šetam parkom , itd .... zaključak : je8eš kineske invertore. kad naprave jeftin sa sinusom i bez kulera - koristićemo :)


zlatni_bg je pitao gde nabavljam bakarnu lakiranu žicu. odgovor je da pita korisnika muskorp na pp jer mi je baš on predložio pre par godina neku firmu sa povoljnim cenama koja to prodaje na malo. svih promera i metraža. firma se zove eko"##$#nešto :)

... još nešto, kad sam već kod kineza, evo je fabrički realizovana tema ovog posta:

http://www.elementa.rs/proizvo...i-ispravljac-za-lap-top-15-24v


... samo relativno male snage, a i nije slatko kad se to kupi. mnogo je slađe da se napravi :)

... opet kinezi. ovo je zanimljivo. DIY switcher sa dx.com na kome se jednim džamperom bira izlazni napon između 24VDC /36VDC / 48VDC.

http://dx.com/p/03100275-300w-...ter-for-car-audio-black-216871

eh sad pitanje.
danas se bavim motanjem trafoa. prostudirao sam kako je to radio gigabyte u temi dc-dc pretvarač pa to mislim da neće biti prb.
moje pitanje je: izračunao sam da po šemi koju pravim, tl494 leluja na frekvenciji od ~22,7Khz. ako sam dobro izračunao, Ct je 0,0000000022F , a Rt je 20000R.
to je skoro u audio opsegu ?!? ako bi napajalo bilo kakvu audio elektroniku, bilo bi skoro slušljivo. ok možda preterujem , ali bolje voditi računa ...
pošto koristim jezgra iz atx-a, da li je bolje zbog efikasnosti pretvarača, grejanja i ostalog podići tl494 da se klati na 70Khz ?

poz

I 50 Hz je cujno... samo se 2o i kusur kHz lakse "svercuje".-

70kHz je optimum za jezgra iz ATX napajanja ukoliko nisu radila na visim od te fr. (ima ih da se klate na 80 ili 100kHz)
ali su prilicno rijetka.

Vodi racuna o debljini zice kojom motas ( skin efekat) prvi link koji sam postavio.

srecno i pOz

Hvala na odgovoru za zicu :)

Treba biti oprezan kod tih kineskih pretvaraca. Svaki koji je jeftin, ima cudan izlazni signal i vecina raznih uredjaja nece raditi na njemu, a cini mi se da je ovaj DIY upravo jedan od njih.

----

Joj, ja sam mislio da je na AC 220V... zanemarite ovo....

[img]
https://www.facebook.com/photo...5082684624113&l=7ebe6c2b19
[/img]

ne znam da li se vidi slika, ali evo šta sam dobio kad sam batalio neko compaqovo napajanje koje bi stvarno trebalo da ima 400W.
kocku šećera sam stavio da bi se video odnos dimenzija.

žica najdeblja je 1,1mm, mogu sa njom da motam recimo sekundar, a sa 1,65mm žicom ću primar.

da li motati direkt na jezgro ili prvo sloj izolir trake pa onda žica ?

neko ?


PS nikad nisam naučio da dodam sliku ovde na ES. može li neko da mi razreši tu moju višedecenijsku enigmu ? :)

Sta se desilo ovom jezgru, sto je izlomljeno skroz? Pa si lepio? :) ... Ne moze tako, to nece uopste dobro da radi ...
Ako si vec hteo da skidas jezgro i da razmotavas zicu, trebao si prvo da ga "odkuvas" u kljucaloj vodi ili u rerni da ga malo "zapeces" na jedno 100-120stepeni, tako popusti lepak koji ga drzi i lagano onda (dok je jos vruc) izvuces polutke pazeci da se ne izlomi.
Spominjes lepljivu traku pa na jezgro, ne moze ni to, gde ti je plasticni nosac od ovog jezgra? I njega si izlomio? :)

Za dodavanje slika, kada postavis poruku (ne moze dok pises), ispod tvoje poruke ce se pojaviti 4 dugmeta, jedno je "Upload uz poruku", njega stisnes i onda predjes na ekran za dodavanje slika. Tu ces vec videti kako se dodaje slika.

To jezgro sada možeš da daš klincima da se igraju. Tako izlomljeno više nema svoje pređašnje karakterisrtike.

To polomljeno jezgro batali...
U bar dvije teme se metilja vodic za rastavljanje feritnih trafoa.

Jedna od metoda je stavljanje u hladnu vodu, pustis da prokuha nekih desetak minuta, ljepilo popusti
i koristeci dobro toplotno izolovane kuhinjske rukavice rastavis jezgro. Normalno koristis neku staru posudu,
a ako zena ne gleda moze i iz redovne upotrebe. Trafo mora biti kompletan potopljen u vodu.

Ako ne upali ova metoda (grijanje ljepila na 100 C kroz vodu) , onda u hladnu rernu trafo na nekom
sudu koji podnosi temperaturu, jedno pola sata na max 200 C (bez okretanja da ne zagori) i popusta
najtvrdokornije ljepilo kojim je ferit zalijepljen.--

Uvijek se mota na postojece tijelo, iako plasticno izdrzava ovih 200 C za rastavljanje.

Prije tretmana u rerni skini plasticnu traku kojom je samo jezgro zalijepljeno koja ga drzi dok se ne stvrdne ono
ljepilo sto lijepi ferit (dvije polovice jezgra).-

Poslije rastavljanja ferit i kalem dobro mehanicki ocistiti da se moze ponovno sastaviti.-

Sto se tice postavljanja slika nekoliko puta se vrtila tema. Da ne trazim: poslije vec poslate poruke,
u donjem desnom uglu vidjene poruke prvo prozorce pise upload uz poruku.
Iz pravila foruma se vidi da fajl ne moze biti veci od 1024 kb, ali je najbolje sliku obraditi nekim
programom i u vecini slucajeva je dovoljna slika 640x480 pix.

Kad kliknes na upload samo ce ti se reci sta dalje.

Kad sa ja ovako mator ( starosna penzija) savladao, moze i mlad ing.-


pOz

pa malo puklo jbg kad sam ga razdvajao :) nisam znao tačno kako izgleda konstrukcija, pa sam išao nasumice sa pajserom :)
... i da bio je u rerni jedno pola sata na 200 C.
nije ništa strašno. samo jezgro je netaknuto, samo ferit okolo je izlomljen. rešiće sve epoksi smola.

sačuvao sam plastični kalup na kome je bila motana žica. da motam isto na njeg ?
ili je bolje da motam direktno na valjkasto jezgro ?

drugo, da li da motam primar, pa preko njega sekundar, ili da ih razdvojim na dve polovine valjka, pa da levo bude primar, a desno sekundar ?
fala poz

aha ok, ne videh vaše odgovore jer smo otprilike sva trojica u isto vreme postovali, a nisam udario refresh :)

problem kačenja slike na ES je rešen. prvo ide poruka pa naknadno na dugme dole desno slika.

jezgro sam sad rastavio drugo i dobio dve polutke, odnosno dva slova M (ajd da kažem rimsko M) ... znate o čemu govorim.

sada, dakle motam žicu na plastični kalup u koji ulazi samo jezgro, odnosno dve polutke jezgra, jedno "M" sa jedne, a drugo "M" sa druge strane.

samo pitanje je da li da učešljavam primar na sekundar ili da ih razdvojim po pola na ovom "valjku" ?

Epoksi će da ti pomogne "k'o buli gaće". Nema šanse da se to jezgro vrati na stanje karakteristika koje je bilo pre "pajserisanja".
Sačuvati ga negde na polici "za uspomenu i dugo sećanje"

To zavisi koju topologiju pretvaraca pravis, razlicite su metode motanja za razlicite pretvarace ...

he he pa evo ovu:

Ta se topologija da učiniti efikasnijom na sledeći način (vidi pdf):

Sekundari su produžeci primara jer se tako troši manje bakra i manji su konduktivni gubici. Snubber je vezan na izlazni napon i njegova struja se pridružuje izlaznoj struji, ujedno su smanjeni startup problemi punjenja snubbera.
Sve visokostrujne vodove treba voditi do pedantnosti simetrično, a posebno source vodove mosfeta, apsolutno najkraće moguće i potpuno simetrično, kako geometrijski tako i po dužini.

Crtano je onako kako treba razvoditi veze. Par elemenata koje treba promeniti imaju vrednosti, ostalo ostaje isto. Blok kondenzatori paralelno elkosima treba da budu reda 0,47-1uF.

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 25.08.2013. u 17:45 GMT+1]}

P.S.

Primare i njihov produžetak (sekundare) treba motati bifilarno.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 25.08.2013. u 17:48 GMT+1]}

@macolakg svaka cast.
Ovo zasluzuje da se vidi bez otvaranja PDF fajla.
Za manje snage, reda do 5A na strani 24 V pokusati sa nepremotanim ATX trafoom.
Mislim da asimetrija zbog nacina motanja ATX trafoa nece biti prevelika.
Snop zica sa mase koristiti za napajanje, izvodi za 5V na Drainove MOSFET-a, a kao krajnje tacke, za 24V
koristiti namotaj za 12V.- Trafo nije idealno popunjen, ima viska cijeli primarni namotaj, ali bi trebalo
da radi.-

pOz

Naravno da bi trebalo da radi druže stari :-).

Ono kako sam nacrtao treba da ima duty reda 34-35% (sa oko 11VDC inputa), pa su mosfeti prilično rasterećeni.

Sa "fabričkim" ATX trafoom će to biti malo manje ekonomično (ali nije velika razlika) zbog manjeg duty, jer će mu biti veće pik struje mosfeta, ali ako stavi veći induktivitet za storage onda će se vratiti deo ekonomičnosti.

Jesi li mi ti dobro? Kako napreduje oporavak?

Sve najbolje!

Pozz

P.S.

Može i dva ATX trafoa paralelno bez frke, mada bi valjalo da se odvoji I deo i umetne procep od 0,05mm na oba.
Zbog toga što nema povratnu vezu po struji (od impulsa do impulsa) postoji mogućnost asimetrije i staircase saturation. Kod TL494 tome nije posvećena maksimalna pažnja jer je u ATX to sprečeno serijskim kondenzatorom primara.

U ovom slučaju bi valjalo napraviti preventivu malim procepom na jezgru reda 0,05mm celom širinom, što je jednako procepu od 0,1mm na srednjem stubu.
Mnogima su ovakvi pretvarači nezadovoljavajuće radili i mnogo grejali zbog tog teško vidljivog problema...

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 25.08.2013. u 20:48 GMT+1]}

hmm sviđa mi se što se bavite i ističete važne detalje dok se ja bavim golom funkcijom :)
imam osećaj da ako taj stepup proradi i bude tužno radio, vraćaću se na ove postove in depth...

bilo kako bilo, ja sam danas dobio fin merač L. fino razmotao par zavojnica sa najdebljom žicom koju sam našao , odnosno razmotao ih do ~10uH.
promer žice na tim zavojnicama je oko 1,1mm. šta mislite o tome ? 20A ? može?
dalje, namotao sam trafo sa žicom od 1.2mm. 1.6mm je bilo nemoguće motati sa dva struka u ruci (sekundar), a za tri (primar) nisam hteo ni da razmišljam.
mislim da je to ispalo dobro. merio sam induktivnost i otpor primara od srednjeg izvoda ka krajevima i to se kreće oko 10,40uH +- 0,1uH.
za sekundar je ta vrednost 14,80uH +-0,1uH.

otpor (induktivni otpor) je skoro nemerljiv na mom peaktechu ~ 0.1 ohm za bilo koje izvode primara i sekundara.

sutra mi stiže ostalo pa ću pokušati to na miru da složim. javljam dalje ako ikoga zanima :)
pozdravljam vas.

.... još nešto, ovaj otpor od 0,01ohm vezan na bazu tranzistora i source od fetova mi je veliki prb.
najmanje što imam je 0,1ohm.
imate neki predlog ?

naravno da imam:

http://www.mgelectronic.rs/pro...=OTH-25/0.01&group_id=1601

u niš sve za pet banke, a ?

:)

Transformator mi baš i nije nešto složen, pazi da imaš dobru popunu bakrom, namotaj namotaj do namotaja, budi pedantan, nemoj samo tako namotati... Isto tako, bolje je koristiti više tanjih vodova spojenih paralelno nego jedan debeli jer što je viša frekvencija struje to je skin effect izraženiji a onda nemaš neke koristi od jedne debele žice.

Imaš u mojoj temi slike kako sam ja slagao transformator, malo sam više vremena uložio a ispao je kao da je u tvornici motan.

Nadalje, u sekundar stavi namotaj dva više od proračunatog, time postižeš da SMPS radi na manjem duty cycleu, a samim tim i manje grijanje i manje stresa na pogonske tranzistore.

Još nešto kada motaš transformator, motaj naizmjence primar i sekundar, znači prvo jednu polovicu primara, pa onda jednu polovicu sekundara, pa onda drugu polovicu primara i nakraju drugu polovicu sekundara.

Nadalje, rastavljanje transformatora je vrlo jednostavno, ja ga stavim u posudu s vodom i pustim da kipi jedno 10ak minuta, izvadim trafo i samo izvučem jezgre i izolacijski papiri i žica ostanu netaknuti pa možeš čak i njih iskoristiti

hmm ... ja sam motao primar prvo sve dokle je izneo, a onda preko njega sekundar.
i to sam motao direktno sva tri struka milimetarske žice (primar). dva za sekundar.

slažem se da nije nešto najsrećnije ispao. no radim sve na protoboardu pa ću ga moći odlemiti i staviti drugi ako treba.

trebao si da vidiš kako je tužno izgledao pokušaj korišćenja prave žice iz ove sheme - 1,7mm. to je bila tuga...

kako sam razumeo, svi štetni efekti loše izrade ogledaju se u manjoj snazi i stabilnosti pretvarača, ali i pregrevanju i padu napona ?

Za otpornik 0,01 om, vellike snage, mozes da koristis zicu za grejace(poznat otpor po metru), ili mesinganu traku, sirine nekoliko mm, i debljine oko pola mm.
Zeljana struja definise debljinu zice za grejace, posto pri odredjenoj struji dolazi do zagrevanja na odredjenu temperaturu..takvi su podaci o zici.
Moglo bi se razmisljati o odabiru "sto deblje-to bolje" zice, ali tada problem predstavlja duzina zice i prostor za smestanje..

Tacnu otpornost ces tesko izmeriti ommetrom, bolje je pustiti konstantnu struju i na odredjenim duzinama meriti napon(klizni kontakt), sa nekom preciznijem instrumentu, da ne bi bilo neophodno pustanje 10-ak ampera kroz otpornik...

P.s
Obratiti paznju na primenu takvog otpornika, neke aplikacije "ne vole" induktivnost, pa ga savijati kao serpentine, a ne kao zavojnicu..

Korištenje eksperimentalne pločice za testiranje switching napajanja i nije baš dobro pošto pri tim frekvencijama od nekoliko stotina kHz svaki vod postaje antena zapravo pa to unosi kojekakve smetnje i onda zapravo niti nebudeš vidio sklop kako funkcionira ili se bude ponašao drugačije nego što bi trebao.

Nadalje, transformator treba namotati što bolje, em zato da stane više bakra pa samim tim i može prenjeti veću snagu, em što bi ti stabilnost napona bila bolja jer ako tjesno namotaš primar do sekundara, imaš bolju magnetsku vezu a samim tim i bolje performanse transformatora.

Za shunt otpornik, najbolje je koristiti slojne otpornike, ne žičane, jer oni unose induktivni otpor u strujni krug, tj imaju i induktivni otpor jer su oni zapravo komad žice namotan na keramičko tijelo pa se ponašaju i kao zavojnice.

Ako se koriste žičani otpornici onda bi bilo dobro njima dodati paralelno još slojni otpornik 0.5 do 1 ohm i keramički kondenzator od 10 do 100 nF.

Za MOSFET koristi onaj sa što manjim RDS-om, ja sam prešao sa IRFZ44N koji ima 60V 48A i 0.017R otpor na IRFB4110 koji je 100V 120A i 0.0037R pri Vgs od 10V

Naravno osciloskop bi trebao imati, znam kako sam se ja mučio sa svojim pretvaračem zato jer nisam imao osciloskop.

zasto komplikovati kad postoji "fabricki za 500 kinti???

upakovan u metalno kuciste koje se srafi za sasiju(masu) pa samim tim resava i pitanje kako disipacije tako i induktiviteta

Malo vremena imam, ali ću iskomentarisati par stvari sa apsolutno krajnje dobrim namerama.



Svakako da se treba držati kod hard sw. PP pretvarača pravila što boljeg učešljavanja namotaja (važi kako za primare međusobno tako i za sekundare) kao pravila korišćenja pletenica zbog skin efekta i prethodne opaske su potpuno na mestu, s' tim što ovde imamo krajnje jednostavan slučaj galvanski nerazdvojenog pretvarača gde se znatno može uštedeti na materijalu sa istovremenim porastom stepena iskorišćenja:

Push pull boost za konkretan slučaj će biti najefikasniji ako je trafo namotan kao na onom pdf koji sam priložio.
Naime, kod PP pretvarača sa ovako malim naponima (>100-200Vpk) najpovoljniji način motanja primara je bifilarno motanje, čim se postiže maksimalna sprega obe polovine primara što automatski povlaći minimalne potrebe za snubber mrežom.
Dodatno, sasvim prirodna osobina PP pretvarača je da je amplituda na svakom pojedinačnom drainu 2 * Uin zato što je jedna polovina primara već sama po sebi sekundar, oslonjen jednim krajem na Uin i sabira se sa njim.
Ostaje da se samo krajevi primara "produže" da bi se dobio napon dovoljne veličine koji će odrediti duty i maksimalni opseg regulacije za varijacije Uin. (duty minimalno zavisi od opterećenja, a u mnogo većoj meri od Uin i željenog Uout, kao i od prenosnog odnosa trafoa)
Kod pretpostavke da nam je Uin npr. 12VDC, na drainovima će nam postojati impuls amplitude Uin + Uprim = 24Vpk.
Ako "produžimo" primar sa obe strane sa polovinom do dve trećine broja navoja jedne polovine primara, imaćemo ispred isprvljačkih dioda 30-32Vpk, što će nam odrediti duty u rangu od 41% do oko 39%, a sa veoma malom količinom dodatne žice. To umanjuje ukupnu količinu utrošene žice i konduktivne gubitke na njoj, jer ako motamo posebne sekundare, i ako su oslonjeni na +12Vdc trebaće nam više navoja nego kada su oslonjeni na 24Vpk.
Ujedno se dobija nešto poput dve polovine primara sa izvodima za drainove što nudi mogućnost bifilarnog motanja iz jednog poteza, sa izvođenjem samo tih izvoda za drainove. O prednostima bifilarnog motanja sam već na mnogo mesta pisao pa neću gnjaviti dalje. To je najbolji način za klasični PP pretvarač kada god to radni napon dopušta. Koristi se sa klasičnom lak žicom do najviše par stotina Vpk izmedju pojedinačnih žica u namotaju (viši naponi od toga su već pretnja za vek izolacionog laka na žici), a ima i ekstremnih izuzetaka sa višim naponima gde se koristi žica sa specilalnim izolacijama, ali nama "smrtnicima" je teže dostupna jer se najčešće koristi za vojnu upotrebu, a cenu joj neću ni pominjati...



Ova izjava već ne pije vodu.
Ispraviću je krajnje dobronamerno, sa ciljem sticanja ispravnog znanja i nagovaranjem za razmišljanje pre stavljanja neke izjave u javnu upotrebu. Ali pošto niko od nas nije nepogrešiv tu smo da se dopunimo i ispravimo međusobno...

Naime, što je kraći duty veći su gubici. Razjasniću zašto.

Pretpostavimo da nam je potrošnja takva da nam pretvarač troši iz napajanja 5A srednje struje i da su nam otpori Rds mosfeta npr. 0,1 ohm (dimenzije su nebitne, ovo navodim samo kao primer)
Ako bi imali duty=50% po polovini primara praktično ne bi bi bilo pauze izmedju preklapanja mosfeta pa bi svaki od njih provodio svojih 5A naizmenično. Dakle, svaki će mosfet imati I^2 *R discipaciju konduktivnih gubitaka i biće njom opterećen pola vremena, tj. discipacija konduktivnih gubitaka će biti: I^2 *R * 0,5 = 5^2 * 0,1 * 0,5 = 1,25W po mosfetu.
Drugi pretpostavljen slučaj bi bio sa duty 2 x 25%, gde bi mosfeti bili "dužni" da provode po 10A za četvrtinu perioda da bi se ostvario uslov srednje struje od 5A. Imamo sledeće stanje: 10^2 * 0,1 * 0,25 = 2,5W po mosfetu, što je dvostruko gori slučaj discipacije konduktivnih gubitaka u odnosu na prethodni veći duty.

Izbeći ćemo duty veći od 2 x 45% ,što je inače i uobičajen interni limit na većini PP kontrolnih IC, a razlog je neophodno izvesno vreme za rad storage kalema koji će obezbediti tipično induktivni karakter opterećenja primarne strane, ujedno i sprečavanje mogućnosti istovremenog provođenja oba mosfeta...

Upotrebićemo prvu manju vrednost za duty koja e zadovoljiti najlošije uslove rada pretvarača, a pri tom težiti njegovoj što većoj vrednosti.

Imamo važan zaključak na raspolaganju:
-treba težiti što većem duty kod ovakvog tipa pretvarača jer kvadratno prirastaju konduktivni gubici na svim linearnim otpornostima u kolu (žica Rds i slično) sa prirastom struje kroz njih.
Taj prirast gubitaka sa strujom je bitno veći od onog koji nastaje zbog potrebnog većeg broja navoja sa većim duty.
Dakle, što manji odnos vršne i srednje struje koji je moguće ostvariti, a da se pri tom zadovolje ostali uslovi rada (raspon ulaznog napona i raspon izlaznog napona).

Veliki pozdrav svima

@macolakg

jako detaljno sam pročitao i prostudirao šemu i tekst koje si priložio u svom postu pre tri-četiri dana. hvala ti na trudu.
sviđa mi se ideja sa sekundarima kao produžecima primara. na žalost, tada sam već imao namotan ovaj sadašnji trafo, a mislim da će on za probu biti ok.
tamo je emisar predložio korišćenje trafoa iz atx za moju potrebu, sa tim što dosta žice (namotaja) u tom slučaju ostaje neiskorišćeno...
svakako, sledeći 12 na 24 smps će biti po tvom predlogu rađen.

i dalje učim teoriju rada različitih izvedbi smps, pa su mi objašnjenja iz teksta malopre dobrodošla. pozdravljam te.



@gigabyte091

šta misliš o ovome http://dx.com/p/utd2102cel-7-0...hz-digital-oscilloscope-115119

?

update>

jutros dovršio i proverio.
doveo 13V na ulaz preko redno vezane sijalice 10W iz predostrožnosti. sijalica ne svetli.
lab. izvor napajanja detektuje čist kratak spoj.
evo proveravam ožičenje dva puta i bogami dobro ...

Kako ti napajanje može detektirati kratki spoj ako je spojena serijski sa napajanjem žarulja ?

Kakvo je to tvoje napajanje ? Imaš li potenciometar za namještavanje struje ?

Ako imaš, makni žarulju i postavi ograničenje na kojih 1-2A i upali napajanje.

Inače, ako nemaš soft start na napajanju, onda ti ono potegne poprilično struje u početku pa ti to možda izbacuje zaštitu. To ti je i meni bio problem na mojem pretvaraču, konstantno je izbacivao zaštitu.

Daj par slika da vidimo. Sad vidiš zašto je osciloskop potreban za ovo hehe, sad bi mogao vidjet šta se događa u sklopu, a ovak tapkaš u mraku (jako dobro znam kako ti je)

Za osciloskop bih ti ja preporučio neki analogni, 100 MHz, potraži na nekom oglasniku, ja sam svojeg za 600 kn (cca 80ak eura) našao, 2×20MHz i odličan je.

eh ovako , sad sam pozajmio osc i generator frekv pa sam probao neke stvari>

sa 494 dolazi stabilno nekih 30,4Khz to je definitivno. raylikuje se od matematike Rt&Ct, trebalo bi da bude ~27Khz. nebitno.
to isto prolazi kroz bc327-40 i pogoni fetove. osc vidi testerasti waveform i u pozitivi i u negativi i sa tranzistora i sa fetova. mada su mi nije pravilna testera nego ima mali uzlazni slope.

e ovde je prb: čim drain od feta spojim na krajeve primara, on mi povuče veliku struju: više od 4A. toliko mi je max na lab. napajanju. proveravao sam diodu na sekundaru-ispravna. da nije problem što sam ove dve diode FR302 zamenio jednom šotkom SR2060.

pomagaj :)

PS važno : kad umesto pogonskog 494, na bazu od bc327 dovedem 30Khz generisanih sa generatorom, jezgro zapišti ko neki piezo zvučnik :)

PSS umesto 0,01 ohm/10W stavio sam 0,05ohm/10W.


_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 29.08.2013. u 16:40 GMT+1]}

.... da dodam, možda najvažnije. evo sad sam uspeo da mi je radna struja bez opterećenja oko 25mA.

ali, kad su fetovi raskačeni, na drainu je tačno 28,11Khz (i jedan i drugi) , ali kad zalemim na izvode primara pa merim, daje mi čudne podatke - čas 2Hz, čas 368Khz, pa onda 20Hz ... i sve tako.

na izlazu tačno 16,9V. na ulazu 13V. ipak pomalo radi, a ? :)

a da, kad menjam ulazni napon od 6 do 14v, fetovi pomalo "cvile" ...

_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 29.08.2013. u 18:36 GMT+1]}

Frekvencija mi se čini premala, samo 27 kHz, diži frekvenciju oscilatora na 100 do 200 kHz kako bi na tranzistorima imao 50 do 100 kHz (unutarnji flip-flop djeli frekvenciju sa 2, što je jedan od razloga zašto ti svičer cvili, zato jer je u području audiofrekvencija)

Veze između elemenata trebaju biti što kraće, macolakg ti je nacrtao kako bi trebalo to na pločici izgledati.

pa čekaj a da li je to razlog što mi pretvaranje ne radi ?
imam 16,9V na izlazu i kako god da okrenem trimer - to stoji na ~16,8/16,9/17V.
ulaz standardno 13,8V.
da li je problem što mi je otpornost ovog velikog 10w otpornika 5 puta veća no na šemi ?

.... sa druge strane, od 494 pa do drein-ova na fetu, kad odlemim drain i stavim led diodu tu, vidi se da 494 pumpa, a kad mu izsimuliram vfb sa mog izvora napona / gasi neđe na 23,80V. dakle 494 i oko njega, zajedno sa fetovima "vozi". neki je problem u jezgru ili snubber sklopu .... hmmm ne mogu da budem pametan.
u najgorem slučaju, kinezi kažu da će mi osc. stići oko 20og. Sep, pa ću barem tada znati kuda sam :)

@cukovanny Javi kad ti stigne osc kako je to finansiski proslo (dostava, porez, carina) ...

ok. javiću.

inače, namestio sam da radi. frekvencija sa šeme nema pojma. morao sam da stavim Rc 2,5K i Ct 11nF da bi steper izgurao na 24V opterećen. drugo, VAŽNIJE, ne može šotka na snubber kolu. stepper mi radi samo kad je raskačen snubber.
zašto ? profesori molim objašnjenje ? ne mogu da pronađem na forumu.
pad napona na opterećenju 1A mi je oko 3,5V kada steper radi na 350Khz.

Pozdrav ekipi... ponovo na vikendu.-

baci malo pogled na "rodni list" TL494 i na onaj link o zicama pa ces vidjeti gdje je "frka". a i jezgro je
bez poznatih karakteristika (koliko moze podnijeti indukcije na 350 kHz?).-

pOz

Od kuda si izvadio jezgru ?

Ako je iz ATX napajanja onda ti je najbolja frekvencija oscilatora od 140 do 200 kHz (prema mojem iskustvu sa mojim pretvaračem)

Razlog za takav pad napona ti može biti i loše namotan transformator, pretpostavljam da imaš povratnu vezu.

Najbolji za taj novac:

http://www.batronix.com/shop/o...lid=CK3do8_cpbkCFYNe3god2xsA_Q

http://www.youtube.com/watch?v=LnhXfVYWYXE

Pozz

P.S.

Inače, ovaj lik na svom EV-blog skoro sve važnije instrumente pažljivo ispita i navede im mane i prednosti.

ovako.

definitivno sa zakačenim snubber kolom, pretvarač ne radi, odnosno ne može da prebaci 17V.

kad raskačim ove dve diode (našao fr302) stvar proradi i radi, ali sam nekako uspeo da spržim 494. jbg.

moguće je da je tome doprineo trimer koji sam stavio da bih menjao frekv. oscilatora.

jeli ko pravio ovu šemu kad ? dal uopšte to radi ?

Jesi li pravilno ufazovao namotaje primara i sekundara....

Ko to zna bratac? Danas na internet može bilo ko da zakači bilo šta...

Evo pogledaću šemu pa ću iskomentarisati zapaženo. Inače sam je ranije samo preleteo pogledom.

hmm verovatno vas zamaram, ali - ipak radi !

problemi su sledeći:

pad napona povelik.

prazan hod je oko 26V. kad opteretim sa otpilike 0,15A napon pada i do 3,5V. pripisujem to loše motanom trafou, zatim dugačim vodom od sourcea.
ne mogu pripisati ovom 0,01ohm otporu jer to sam rešio.

trafo i fetovi "cvile". opet verovatno loše motan trafo.

dalje, mislim da je problem i to što sam motao primar i sekundar 1mm žicom umesto 1,6mm žicom. puta 3 pa velike razlike.

dalje, možda ali možda sam zalomio na trafou onaj okvir sa jedne strane. nisam imao volje da razmotavam da vidim jer sam sve to uvio u beli izolir.

eto ... to je to :) nema govora o većim strujama barem na ovom "junuzu" :)

i vrlo važno : ova atx jezgra rade najbolje na oko 50Khz.

pozdrav. sutra odmah počinjem da pravim drugi. ovaj put sa ozbiljnim trafoom i detaljnim projektovanjem rasporeda komponenti na ploči ...

Ovako:
Ne vidim neki poseban razlog što ne bi moglo da radi.

Snubber je ovde napravljen da konzumira oko 3W energije. Problem je punjenje 100uF na njemu tokom startup, pa to može da zaljulja povratnu vezu preko strujnog limita. No to samo znači da nije dobar odziv i frekventna kompenzacija strujnog limita pa pretvarač upadne u duboku asimetriju impulsa što je približno kratkom spoju jer jezgro izgubi kompletnu permeabilnost zbog staircase saturation. Ako nemaš ni malo procepa onda pogotovo lako se to dogodi čak i u normalnom radu. RC element na strujnom limitu se mora namestiti da miu odziv bude u okviru jednog polutalasa, a ne 10K 100n, što je ceo dan sa aspekta jednog polutalasa. Taj RC član treba da "počisti" samo kapacitativni overshut impulsa koji potiče od parazitnih kapaciteta na raznim mestima i treba da je u rangu 1-5K a C reda koju stotinu pF. Ako dostigneš CCM mod onda se mora napraviti i "slope compensation" dodavanjem dela rampe sa oscilatora u tu tačku (a najverovatnije da će morati). O tome možeš detraljno naći na nekom dokumentu za flyback sa UC3842 koji radi u CCM modu (ista pravila će važiti i za tvoj PP).

Dalje, sama kompenzacija povratne veze (globalno) neće moći samo sa kondenzatorom između comp i -in, već RC mrežom složenijeg tipa.

Definitivno se moraš pozabaviti ozbiljno frekventnom kompenzacijom koja ti ni sa jedne šeme neće važiti ukoliko nisu standardnii elementi sa veoma poznatim karakteristikama upotrebljeni, a tu posebno mislim na trafo, storage kalem i izlazni elko. Čim si ti motao te elemente i nemaš izlazni elko sa poznatim ESR, takođe ako veze nisu već izrutovane po već urađenoj aplikaciji koja sigurno dobro radi, moraš iznova napraviti obe frekventne kompenzacije (globalnu i CFB).

Šema, kao što rekoh, obično nije dovoljna sama za sebe.

Naš forumaš Gigabyte91 je na onoj svojoj temi "izrada DC-DC pretvarača" svojevremeno pre skoro godinu postavio odličan set literature čini mi se pod imenom "energetska elektronika" (već mi pamćenje postaje nesavršeno zbog 48 godina života :-).

Taj set dokumenata je baš fino izdeljen po oblastima i po principu je skoro "sve na istom mestu". Takođe ti preporučujem laku i pitku knjigu od Marty Brown-a "Power Suply Cookbook".

Prvo treba proučiti induktivitete i shvatiti ih , pa najteži deo: frekventne kompenzacije, a posle je sve lakše.

Lako je i za decu praviti nereuglisane pretvarače, ali kad povratna veza uđe u igru onda nije baš tako lako kakvim se čini...

Pozz

Sad pročitah ovo oko ATX jezgara da najbolje rade na 50KHz.

To definitivno nije tačno.

Taj materijal (3C8 ili N27) će sasvim zadovoljavajuće raditi u rangu od 20-150KHz, samo zavisi kojom ga magnetnom indukcijom opteretiš i kako ga hladiš.

Može iz tog jezgarceta dosta snage da se izvuče kada se namota tankom trakom i razvuče na 100-120KHz sa dB oko 0,1T ili manje.

Pogotovo može puno snage kod niskih napona, gde izolacija zauzima malo mesta i visoka je popuna bakrom.

Može to da gura i preko 300W u kontinualnom radu sa malo forsiranog hlađenja...

U ATX su našli kompromis između korišenja BJT (koji su jevtiniji) i jednostavnog motanja sa par žičica zbog nebitnog skin efekta.
To napajanje je bazirano na minimalnim troškovima i minimumom ručnog rada u izradi. Zato radi na 50KHz.

Pozz

P.S.
Inače, već 20 godina imam jedan američki buck sa ulaznim naponom od 50V i izlaznim od 5-40V pri 10A i radi sa EE jezgrom 33/12/10 za storage kalem od materijala 3C8 na 80KHz, a to je jezgarce skoro upola manje od ATX jezgra, a akmulira skoro 250W.
E sad, naravno motano je trakom sa faktorom popune skoro 0,8.

primljeno k znanju.

baš lepo što pominješ te knjige iz energetske elektronike: to je oko 280Mb knjiga i nisam znao odakle da počnem. sad znam.



ok. daj mi, molim te, tačnu jednačinu za frekvenciju tl494 ako znaš ?
video sam više jednačina ali ni jedna nije tačna ...

i još jedno: šta misliš, emisar je pomenuo da bi se one bakarne trake iz atx što služe za 12V i 5V mogle koristiti za konverziju sa 12 na 24V. evo sad ih gledam? jedna otpr. dužine 20cm, a druga otpr. 15cm. širina obe trake oko 15mm ...

Mora da se šališ oko jednačine za frekvenciju oscilatora Tl494 :-).

Za nju ti je odgovoran dijagram sa Figure 5. odavde:

http://www.google.rs/url?sa=t&...tfYQ&bvm=bv.51495398,d.Yms

Takođe, važno je znati da svi do jednog push-pull kontroleri imaju flip-flop iza oscilatora koji deli njegovu učestanost na pola. Isto pravilo važi i za single end kontrolere koji rade sa duty <50%, poput npr. UC3845, tj. i oni imaju flip-flop koji deli oscilator sa dva. To je neophodna mera da bi se dobio duty <50% ili 2 x <50%.

Datasheet za TL494 je pristojno sastavjen (ima i mnogo gorih) i ima sasvim dovoljno informacija o tom IC, samo ga treba temeljno proučiti

Inače to kolce je odlična spravica koja može raditi i kao single end kontroler, a i kao push-pull kontroler (zavisno od stanja pina 13).
Takođe mu je izvrsna osobina što mu je common mode ulaza oba err amp. od -0,3V do Vcc-2V.
Ima dva err amp. tako da može imati povratnu vezu i po struji i po naponu.

E sad, nije nešto posebno precizno što se Vreff i oscilatora tiče, ali te osobine i nisu od nekog specijalnog značaja za većinu primena.
Takođe mu je mana što su oba op-amp standardni, sa sumatorom pomoću dioda, pa je frekventna kompenzacija teža za proračun i izvođenje nego kod savremenijih SMPS IC koji imaju OTA za err amp.

No, nema savršenog IC za te potrebe već je svaki za poneku aplikaciju zgodan a za drugu radi "na kičmu".

----------------------------
Što se bakarne trake tiče, može se svaka upotrebiti ako ima zadovoljavajuće dimenzije.
Veruj mi, neću sesti i računati umesto tebe, takođe neću prekopavati po jezgrima iz neke kutije da bih našao koji ATX trafo, pa da ga nešto rasturam, merim i računam.
To ću uraditi onda kada mi bude zatrebalo.

Tebi i drugima ću samo pokazati neka prava vrata za sticanje informacija i ponekad protumačiti ono što je nezgodno za početnika.
Većinu toga ćeš morati sam da uradiš, a to je ujedno i stvarno najbolji način koji će ti ostaviti znanje u trajnom posedu.

Ne zameri, to je za tvoje dobro. Namere su mi najbolje moguće. Ako samo malo duže pratiš svoj napredak, videćeš već prednosti ovakvog načina i sobom ćeš biti maksimalno zadovoljan.

Pozz

P.S.

U vezi "boljih" i "gorih" datasheets postoji interesantna stvar da kada neka firma otkupi ekskluzivno pravo na proizvodnju neke topologije ili specifične konstrukcije, ni svećom više ne možeš naći aplikacione note i slično, a datasheet sadrži osnovne podatke koji moraju biti tu.

Pokušaj da uloviš aplikacije za npr UCC3895 ili ZXCD1000 ili ZXCD1010 pa ćeš videti koliko malo tog ima.
Za TL494 ima toliko gotovih rešenja da se ne mogu pola života pregledati...

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 31.08.2013. u 02:04 GMT+1]}

površno sam gledao dijagrame pa nisam primetio tu f-ju. pokušavao sam da dobijem jednačinu guglajući tl494 freq. calc.






e vidiš to je informacija koja je početniku nedostupna, ukoliko mu je neko u glavu ne kaže :)





slažem se i razumem. ne tražim da neko radi za mene. tražim uputstva koja mogu da se sabiju u dve reči...
samo jedno pitanje: gde se mogu pronaći validni proračuni za smps trafoe ?

pozdravljam te.

Vecinu odgovora pa i " validan " proracun SMPS trafoa mozes naci ovdje na forumu, dosta toga u vec
linkovanoj temi http://www.elitesecurity.org/t446664-SMPS-za-pojacalo kao i u temi koju je postavio
@gigabyte091, posebno citaj odgovore od @macolakg. U obje teme ima i brdo linkova ka potrebnoj
literaturi. Sto se tice TL494, u vrhu stranice u Motorolinom DS-u ima sve o cemu je prijatelj @macolakg
pisao. Treba samo citati.-

Ne zamjeri, trenutno mijenjam onu dvojicu deda iz Mupett show-a -HI

Čitam ja macoline odgovore vrlo detaljno, i naravno pratim temu na audo podforumu, i ja sam kao cukovanny počeo nedavno sa switching napajanjima, a tko je pratio moju temu vidio je kako je izgledao prvi pokušaj hehe, al malo po malo došao sam do cilja i pretvarač još uvijek pokreće motor koji okreće janjce negdje u zagorju :D

Naravno ja kolegi cukovanny-u ukazujem na neke osnove na koje treba paziti, a koje su i mene zafrkavale, za ostale, detaljnije informacije, tipkovnicu predajem macoli :)

eee ovako> korisne informacije> od juče do danas postigao sam dosta.

1. namotao novi trafo . ovaj put bez slomljenih delova. išao sam sa 2mm debelom žicom bez dvostrukih ili trostrukih prolaza.
primar 8 navojaka, sekundar 12. na sredini navoja biaxom brusio žice i izvlačio srednje veze. lepo sam napakovao žicu i to zbilja bolje izgleda i bolje radi. ono što je najvažnije: ja svo vreme koristim visoka jezgra iz nekadašnjih compaq desktopa, i svo vreme idem sa f preko 30Khz, a ovo jezgro najbolje (i jedino) radi na 17Khz !!!

2. redizajnirao ploču. sourceovi feta sa drajverima i tl494 spakovani na po santima :) podebljani svi vodovi 12V. to je velika boljka perforiranih protobordova.

napon na izlazu stabilan ko kuća. na opterećenju od 3A, drži stabilnih 24,5V iako ga kecam sa ulazom od 11,4 do 15V :)
još lepo i pjeva. otprilike visoki H na violini :)
nemam trenutno potrošač jači od 3A na 24V pa dok smislim nešto pa da spaljujemo ovo :)


pozdrav.

Drago mi je da ti je proradio :)

Dosta niska frekvencija, trebala bi jezgra raditi i na višoj frekvenciji, mislim da nije do jezgre, mislim da je u pitanju nešto drugo...

Jesi li dodao slope kompenzaciju ?

Kako ti strujni limit funkcionira ?

Za potrošač možeš napraviti tzv aktivno opterećenje, uzmeš jaki FET, jaki otpornik, 1-2 Ohma, i neki 555 i spojiš 555icu tako da možeš duty cycle mjenjat od 0 do 100% i time drajvaš FET, na drain ide + sa tvog pretvarača, na source ide taj jaki otpornik, može i cekas žica, i drugi kraj žice ili otpornika na masu pretvarača i deri

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 31.08.2013. u 15:36 GMT+1]}

ne znam šta je u pitanju. ovaj put sam baš lepo napakovao žicu, ali nisam išao 3x1,66mm žicu za primar, već 1x2mm žicu. sekundar isto nisam išao 2x1,66mm već 1x2mm.
čim prebacim 17khz (a merim je na drain-u feta) performanse sistema padaju opasno ...

dalje, išli su mi stabilno 2,6A, ali evo sad pokušavam da povučem 3,5A i napon pada do 14V !!! jbg, moram proučavati malo knjiga ...





izvinjavam se, imam malo znanja oko smps-a. šta je slope kompenzacija ?

kako treba da funkcioniše strujni limit na ovoj šemi ? do koje struje ? kako ?

Napon ti pada vjerojatno jer ti je frekvencija preniska pa nemože prenjeti tu snagu.

Što se tiče slope kompenzacije, možda to može netko bolje objasniti ili dodati nekaj, to ti je zapravo metoda kojom se pridonosi stabilnosti current mode controlera (Tj. da bi se izbjegle sub-harmoničke oscilacije) pri duty cycleu od 50% (ili 25% kod kontrolera sa 2 izlaza, gdje je maksimalni dutx cycle 50% po izlazu). To je nekako najjednostavnije objašnjeno.

Sad to se može razvuči da imaš kaj čitati par dana.

Evo ti par pdf-ova na tu temu gdje je sve lijepo razrađeno pa da shvatiš zašto je to potrebno. Inače je tvoj TL494 Voltage mode controler, ali pošto koristiš drugi komparator za strujni limit onda bi i to trebalo za tvoj slučaj vrijediti.

Understanding non-linear slope compensation
Modelling, analysis and compensation of the CMC
[url=http://electronicdesign.com/power/stabilize-smps-slope-compensation-resistance][/url]

Drago mi je da se stvar pomera uzlaznom linijom.

Moraće malo to sve da se prouči. Treba vremena za to...

To u svakom slučaju nije razlog ne praviti prve modele sa malo znanja. I u tim pokušajima se stiče neprocenjivo iskustvo, gde će podsećanje na prve greške tek doći na red i veoma pomoći ubuduće.

Samo napred!

hvala ljudi na podršci i pomoći.

koristim slobodno vreme (a malo ga ima) da se bavim ovom tematikom. jako je interesantno, što se mene tiče ...

@macolakg
je pomenuo da bi šemu koju sam ja pravio naterao da radi sa Rt 1kohm i Rc 1nF. zanimljivo je , da kad to uraadim - oscilator ode na 280Khz. ok drajverski tranzistori BC32740 voze tih 280Khz, ali fetovi IRFZ48N ćute ! ništa. tek kad se to značajno spusti frekvencija, ispod 120kHz, IRFZ48N počne da "pušta" to na primar.
imate li pojma zašto ?

@emisar
je pomenuo u saradnji sa macolakg da bi se trafoi sa atx napajanja mogli koristiti za konverziju 12 na 24 tako što bi se namotaj 5V koristio za primar, a namotaj 12V koristio kao sekundar. ja sam sad baš raskopusao jedan takav trafo i našao da oni uopšte nemaju srednji izvod ???!! ima namotaj 220v, ima 12V i ima 5V. izgleda da se 3,3V dobija linearnim spuštanjem sa 5V. srednjeg izvoda ni na jednom od tih namotaja - nema.


pozdrav.

Snop zica u ATX zalemljen na masu je srednji izvod za napajanje u topologiji koju je postovao @macolakg.-

pOz

idem za pola sata da skinem moj trafo i da stavim taj sa atx. živo me zanima da li će biti promene ...

Gde sam to pomenuo?

Rekao sam samo da je minimalni dopušten Rt za TL494 1K8 (koliko me sećanje služi).

Da bi radio na 280KHz trebali bi ti mnogo manji otpori za punjenje gejtova. Teško da TL494 ima dovoljno snage u internim tranzistorima za to. Morao bi eksterni komplementarni par sa bar 2A kapaciteta da se upotrebi za te frekvencije (a možda i više).

Pravilan drive se napravi tako što umesto trafoa na drainove zakačiš dva snažna neinduktivna otpornika reda 10-15R (za tvoj slučaj važi), pa onda osciloskopom posmatraš kako to izgleda i iskoriguješ veličinu Rg, potom zakačiš trafo pa naknadno opet izvršiš korekciju.

Preporučujem od 70-120KHz.

Pozz

evo sad sam iz radionice.

razlemim drain-ove i na frekvmetru podesim , recimo 150Khz. proverim jedan, proverim drugi . pokazuju lepo 150Khz.
sad povežem trafo iz atx-a umesto mog motanog trafoa. povežem aku. na izlazu je samo napon kondenzatora na sekundaru.
nikakva snaga, ćak ni 0,1A ne može da se povuče- zakačim ventilator 0,05A, napon padne na napon baterije i kad raskačim vent. napon polako raste do 25V. i tako u krug.

čim spustim frekv. na 17Khz - stvar radi. doduše sa tužnom strujom - do 2A na izlazu.

počinjem da se pitam da nije stvar do diode na sekundaru !?? na šemi je PS3045CW. ja sam stavio SB3040PT. možda ona neće da radi na 150Khz/75KHz.
moram odmoriti vas i sebe par desetina sati od ovoga :)

Postavi neke fotke da vidimo šta si povezao. Negde grešiš.

Šotki diode koje si stavio imaju nedovoljan probojni napon za ono što tebi treba. Imaš na izlazu 24VDC + još toliko u negativnom polutalasu + pik od rasipnih induktiviteta. Treba ti par dioda sa najmanje 100V probojnog napona.

3045 na diodi čitaj kao 30A 45V. Neće moći te diode. A inače te iste diode mogu raditi i na 1MHz.

Pozz

staviću fotke. predveče idem u radionicu.

pa da li je moguće da mene svo vreme zeza ta dioda ? da, znam da 3045 znači 30A/45V. međutim , kao laik, nisam znao da se računa i negativni polutalas.
dakle teorijski minimum za idealnih 24V je dupli za izlaznu diodu - 48V-50V ???

našao sam evo sada jednu diodu PS20S100C za koju mislim da bi trebalo da čini posao. staviću je večeras pa javljam.

pozdrav.

Izlazni napon ti je +24VDC, negativni polutalas -24V + (-Upk) koji potiče od Llk (rasipnih induktivnosti) i koji komotno možeš da računaš kao još 10-20V. Dakle bar 100V probojnog napona i poželjan RC snubber na diodama.

zamenio diodu. ista stvar. nema pretvaranja napona kad je 494 namešten da osciluje na 150kHz.
samo se može povući do 1,3A na izlazu (24V) kada je frekv. nameštena na oko 19Khz.

slikao sam sa mobilnim. aparat mi je 10km odavde. slikaću i aparatom.

na prvoj slici merim frekvenciju (u khz) koja sa draina feta dolazi na primar.

na drugoj slici je napon na izlazu kada vučem struju sa ta dva ventilatora (oko 0,2A na 24V).

sledeće slike su "svračije gnezdo).

da napomenem da je stvar identična sa mojim motanim trafoom i sa ovim iz atx.

poz.







_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 01.09.2013. u 18:46 GMT+1]}

Aaaajme majko mila... pa nije ni čudo da ti ne radi na više od 17 kHz, pa ti vodovi su preeedugi, jakostrujni vodovi idu blizu signalnih vodova, meni ti je problem radila žica mase koja je bila duga 6 cm... kad sam ju skratio i bolje izveo sve je radilo normalno, a ovo tvoje uffff... Ti imaš skoro metar žice do transformatora... veze moraju biti što kraće !!!

Moraš se potruditi, zalemi te komponente lijepo, kako treba, i transformator naravno, s ovakvim ožičenjem bolje performanse nemoj ni očekivati...

pa nije to ovako zalemljeno inače, nego je vođeno žicama za probu za klasični atx trafo. inače je trafo zalemljen direktno na ploču.

imaš neki primer kako to treba da izgleda, a da nije fabrička štampa ?

Nema ti veze tu samo transformator, i ostali vodovi ne valjaju, ne znam, potraži na pod forumu audioelektronika, ima ljudi šta su radili na tim univerzalnim pločicama svičere, ja bih ti slikao svoj al je on 100km od Zagreba trenutno...

Sve te vodove skrati što je manje moguće, fetovi što bliže transformatoru, povratna veza neka ide dalje od transformatora i izlazne zavojnice, + i masu odvoji na različite krajeve pločice, tako sam ja radio, onda decoupling kondenzatori što bliže Vcc i GND pinu.

Ovi otpornici za ograničenje struje mi se čine debelo predimenzionirani, još su žičani pa unose neku induktivnost u krug za mjerenje struje pa to može raditi probleme, dodaj paralelno njima keramički kondenzator od par 10-aka nF i neki otpornik slojni od 1-2 ohma.

Tako je.

Gigabyte091 ti je sve lepo rekao. Ceo taj put je prešao pa ti može dati dobre savete.

Pozz

Ja sam gledao (i gledao) shemu pokusavajuci da nadjem razliku izmedju originalne (one sa prve stranice) i Macoline i jedva nadjoh :)
Nema otpornik za merenje struje, onaj od 0.01ohm!
A i Macola je namerno ovako iscrtao shemu da bi se tacno videlo rutiranje veza koje je jako bitno.
Ovo ovako kako stoji bez transformatora bi trebalo da se spakuje na povrsinu recimo kutice shibica, sa sto je moguce kracim vezama, voditi racuna o simetriji svih vodova ...
Decoupling kondenzatori C1 i C2 ako ne mogu da stanu sa gornje, onda ih zaletovati sa donje strane plocice.
Zvezdiste mase mora bukvalno tako kako je nacrtano da se izvede, sve u jednu tacku, nema malo tamo, malo ovamo, sve zice u snopu u jednu tacku, vazi isto pravilo i za vodove za ulazni i izlazni napon.

Miki,

Ima još jedna razlika: na "originalnoj" šemi su namotani pravi sekundari i njihov donji kraj je oslonjen na +12V, dok na mojoj šemi su sekundari produžeci primara i oslonjeni su na drejnove gde je već 24Vpk pa treba bitno manje navoja.
Praktično neka vrsta step-up autotrafoa.

To nudi mogućnost za bolju popunu bakrom i značajno veću snagu na istom jezgru.

Pozz

sve primljeno k znanju.

na ovom mom sastavljenom sklopu što neće da propusti preko 20Khz i 1A, merim potpuno različite frekvencije na jednom i drugom drainu feta !!!
idem sekvencijalno, pustim sa 494 recimo 22Khz, na drajverima je 11Khz na svakom ( u redu /2), ali na drainu feta/primaru, na jednom je 9Khz, a na drugom ~12Khz.
pitanje: da li je razlog tome geometrijska neusklađenost vodova/dugački vodovi, pa ima parazitskih indukcija, odnosno vodovi svašta indukuju sa svoje ili druge elektronike ?

@mikikg

da. lepo je što nema tok shunta, a i lepo je što je što ga nema jer me opasno nervira. zbog nemogućnosti da napravim onu šemu sa prve strane da radi, bacam se na izradu šeme od macolakg.
i da, kod mene trenutno su mase na jedno tri kraja pločice i ima dosta žica na sve strane.
i još jedno - ne verujem da mogu sve ovo spakovati na prostor vel. kutije šibica. pa samo ovi elkosi 50V zauzimaju 2/3 toga.


@macolakg

prvo da se zahvalim na tvom trudu oko stvari koja generalno zanima samo mene :) što više radim ovu moju šemu, sve mi se više sviđa ona tvoja. pu pu pu da je neureknemo valjda će moći na njoj da proradi jedna motorčina za pumpu što imam na 24V/10A
jedno pitanje: najlakše mi je u tvojoj šemi da koristim kineske atx trafoe. međutim, pažljivom analizom utvrdio sam da oni nisu motani tako što je sekundar produžetak primara... sad sam batalio neke zito/codegen/rexpower napajanja i na svima namotaji 5V i 12V odvojeni. imaš preporuku za neki trafo na nečemu koji je tako motan ?

poz svima

<sub>[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 02.09.2013. u 08:58 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 02.09.2013. u 08:59 GMT+1]</sub>

Cime to mjeris?

24V i 10A je oko 22 do 23 A na 12V, a uzmi u obzir da pumpa potegne vecu struju pri pokretanju... to su teski uvjeti rada za napajanje i iskreno, ja nebih pustao 20ak ampera kroz jedan irfz48. Isto tako, ja bih za tvoju primjenu koristio ucc3808 koji je push pull kontroler i ima precizni current limit i jos dosta funkcija. Isto tako razmisli o irf3205 koji je bolji mosfet a dostupan, transformator trazi sto veci, proracunaj kolka ti mora biti debljina zice, imas ti tu puno za proracunavat.


_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 02.09.2013. u 11:22 GMT+1]}

peaktech unimer sa frekvmetrom

Pitanje je da li to lepo meri ...
Na zalost to bez osciloskopa tesko moze da se valjano izmeri.

ucc mi je rešenje koje je trnutno daleko zbog toga što pokušavam postupno da dođem do zaključaka i rešenja. lako ćemo promeniti irf, a ovaj koji ti navodiš imam za oko 90 din kod mog dobavljača. nije prb.

važniji je meni odgovor na pitanje šta je problem sa trenutnom šemom, odnosno da li će ponovno lemljenje na novi protobord i skupljanje masa i sabijanje elemenata stvarno doprineti kkd-u. to mene muči, a vremenom ćemo doći i do pokretanja te famozne pumpe :)

hvala i pozdrav.

Bez toga nece uopste ni vajano da radi! To su jako bitne tvari, sto su vece struje to je sve bitnije.

evo malo boljih slika

Naravno da ce ti sve navedeno omoguciti normalno funkcioniranje napajanja

To sve iznova treba lemiti, cip ostavi a sve ostalo ponovo lemi

Sa tim digitalnim multimetrom se ne moze bas izmjeriti frekvencija,uglavnom valja gluposti ili se kaci na harmonike.
Dok sam aktivno servisirao televizore nikada ni jednim digitalnim multimetrom osim sa Fluke-om nisam uspio izmjeriti 15,625kHZ..

Frekvenciju izmjeri ili osciloskopom ili profi frekvencmetrom, pošto vjerojatno nemaš frekvencmetar onda osciloskop kad dobiješ pa formulom f=1/T računaj frekvenciju :D

oki ali peaktech i nije baš neko smeće, a ja sasvim lepo sa njim merim (ako je to merodavno) frekvencije sa izleaza tl494 (9 i 10 pin) od 12KHz pa do 180Khz.

možda laže .... imaću ovaj osc. za nekih 20ak dana, računam, pa ću znati tačno. u međuvremenu, čekam protoboardove pa ću da pokušam pedantno da ulemim macolinu šemu. da vidimo može li to šta ozbiljnije da gura ...

Kolega nije rekao da ti multimetar ne valja, ali obično ti multimetri mjere frekvenciju čistog pravokutnog signala, a kada dobiš osciloskop vidjet ćeš da kod SMPS baš i nije čisti pravokutni signal, uvijek imaš neke distorzije.

Isto tako mislim da ih muči i duty cycle, al nisam siguran, mislim da mjere točno samo ako je duty cycle 50%

ja se slabo razumem u smps (iscitao mnogo teorije ali praksa papak,
nemam kad) no imam nekog iskustva sa visism frekvencijama i sa
protoplockama (crte, rupe..), moj ti je savet da ako ne mozes da
napravis sam stampu (pegla toner, sunce, letraset ili koji vec sistem
volis) uradis to u spiderweb/birds nest tehnologiji, tako mozes da imas
najkrace moguce vodove i da ostvari simetriju u 3D.. uz malo cvrste
bakarne zice (ja cesto koristim spajalice one bakarne) i laka za nokte
mozes da dobijes performanse koje sa tim protoplockama mozes samo da
sanjas .. nadjes dobar hladnjak, na njega vezes trandze (ako sam ja
dobro skontao odlicno je za smps kada su svi na istom ladnjaku) i odatle
krenes sa zickama da pravis 3D konstrukciju, te sprave, sto kaze jedan
moj drugar, "na dasci", umeju besno da rade ... onda posle mozes da
pravis perverzije i zalivas i u ovo i ono, ja sam video jedan smps
zaliven u neko mineralno ulje da bi se bolje hladio, napravjen tako u
spiderweb tehnologiji, zaliven u ulje u teglu i spojen sa malom pumpom
za akvarijum koja to ulje tera kroz mali hladnjak van tegle ... lik je u
teglu od 800g (ona klasicna) turio spravu koja tera mnooogo ampera (da
ne lupam cifre ne secam ih se, znam da sam bio zbunjen par dana kako je
to izveo)

a sto se onih 0R1 otpornika tice, ti zicani umeju mega da smaraju, uzmes
parce obicnog lima, napravis straftu, uvatis je sa 2 srafa sa 2 strane i
meris otpor, onda zasecas tu straftu od lima sa strane i tako joj
povecavas otpor, posle nekog vremena ce izgledati ko cesalj ali ce imati
otpor koji ti treba :D

hmm svračije gnezdo ... sumnjam da bi nekakva takva konstrukcija mogla da radi bolje nego na 2D protoboardu ?!? nekako mi je to smešno. ne sporim, samo konstatujem.
hlađenje mogu da realizujem i vodeno i kakvo hoćeš, no čekaj da dođemo do toga da se nešto malo zagreje :))) do sada sve hladno :))) ko moja komšinica preko puta što prodaje čipkane gaćice a ledenog pogleda :)
takođe, foto sprej, pegla, transfer papir nije prb. prb je što nemam iskustva u nekom e. cad programu koji bi mi to išemirao...
i još jedno - ovi fetovi i diode ne mogu i ne smeju biti na istom hladnjaku. bar ne na ovoj šemi.





nije prb za te otpornike, našao sam metodu pa preko merenja pada napona nalazim otpr. otpornost debele ALU žice.

pozdrav

@macolakg

u svojem razgovoru sa emisar-om (sa druge stranice), komentarišući njegov predlog da bi na onoj tvojoj šemi mogao da se koristi nepremotan atx trafo (može! probao sam) rekao si da bi tu mogli da se koriste i paralelno dva takva , ali da treba napraviti procep reda dvadesetog dela milimetra...

na šta si mislio ? gde procep ? između "M" jezgara ? ili ?

kao sto rekoh moje iskustvo sa smps-om je malo, emisar i macola ce
sigurno dati za klasu korisnije odgovor, ali razmisli o tome, uopste
nije bez veze

Najgore je sto to u vecini slucajeva radi bolje nego sa PCB :)
To je inace veliki problem kod PCB i onda se dovijaju raznim metoda oko toga, koriste se viseslojne plocice (2, 4 ili vise slojeva) pa onda spajaju medjusobno te slojeve da bi smanjili induktivnost i otpornost vodova itd itd ...

svi high freq uredjaji bolje rade kada ih vezes simetricno 3d sa
vodovima duzine "skoro nista" .. ne vidim sto bi smps bio drugaciji, a u
3d verziji mozes da izvedes stvari o kojima na pcb-u mozes samo da
sanjas, a o protoboard-u ne treba ni pricati ..

jel ovo tehnologija "svračijeg gnezda" sa asimptotom prema L=0 ?

:)

yup, provali koliko mozes da napravis krace vodove i koliko simtricnije
mozes sve da napravis, pazi samo za ground da sve ide u jednu tacku

Dobro zapoceto ...samo naprijed.

bože, bože na šta ovo liči :) paklena mašina :)
evo ga završen energetski deo, samo još integralac....

može li neko od vas da mi pomogne oko sledećeg:

imam žicu 1.61mm jako dobrog kvaliteta. koja dužina te žice čini otpornost od 0,01ohm ?

koji materijal? bakar/alu .. moraces da imas bas dugacko parce, ne verujem da ti se isplati

aha ovako našao sam :

da bi dobio otpornost ~ 0,01ohm, potrebno je odseći ~43cm žice od 0,96mm (1mm) ili ~121cm žice promera 1,61mm (1,63mm).

dalje, evo ga transgalaktički dezintegrator:

izgleda lepo - kako se ponasa?

zar nisi mogao da nadjes neku celicnu zicu ili tako nesto, bas ti je velika ta budza od pola metra zice (izgleda cool btw :D )

ehe nisam vezao još integralac, bataljeni su mi zubi neki u donjoj vilici pa je to ipak preče za srediti, a doktorki zbijen raspored :)

ujutru ću da idem da dovršim taj deo "dezintegratora" pa se nadam da ću moći da propustim makar dvatri ampera kroz nj.

pozdrav

Moj doprinos "dezintegratoru" moze se zalemiti jer je pocincano...ima materijala na svakom koraku i jako dobro za te tvoje otpornike.. he,he,he..

[img][/img][att_img]

bravo !

ovo je podatak.

izabraću , ako pronađem, deblju žicu zbog zagrevanja (nadam se da će se grejati).

da li je to ona žica sa kojom seljaci razapinju električnu čobanicu ?
znam da je armiračka ona neka što korodira. to ne bi trebala biti pocinčana ...

u svakom sl. hvala na trudu.

Kod nas u BiH se koristi za pravljenje kaveza za kunice,kokoske i golubove (uglavnom za ograditi nesto)... Za cobanicu ne znam i armiracku ali ovu sam imao jer sam nekad pravio otpornik od toga..
Mozda sam ofulao +/- 5% nisam zadnje dvije godine kalibrisao miliom metar ali sam uporedio rezultat sa referentnim poznatim i tu je to negdje u par grama ha ha ha...

pocinčanu žicu nisam našao ali pretvarač jesam zgotovio.

da! mnogo bolje radi u tehnologiji svračijeg gnezda.

trafo nisam motao bifilarno već jednostruko i to (ponovo) na jezgro od compaq napajanja. pravougaonog je oblika i dvaput "više" od klasičnih atx trafoa.
sekundar je namotan prvi , a onda preko njega primar. pedantno i složeno. žica fi 1,66mm.

vrlo je naponski stabilan. vukao sam od pola do 4 ampera sa strane 24V i kolebanja su u stotim delovima volta. recimo od 4 do 8 stotih. barem na toj potrošnji.

sada radi na nekih 80ak Khz, a kad budem imao vremena podići ću freq pa da vidim šta će biti ...

.... ali izgledom je to takva tralja da čovek pljune :) a radi ko bog.

evo slika:

Fino.

Vidiš da svračije gnezdo radi dobro :-). Teško se sa pcb može postići to šta može sa 3D strukturom.

Predajnici većih snaga i SMPS od koju desetinu KW ne bi ni mogli da rade bez 3D.

Za tako male snage se može sa pcb, ali je treba ipak svesno rutovati tako da se štetni efekti svedu na minimum.

Ono što ovde primećujem je da ti je shunt otpornik koji si napravio od žice namotan, tj induktvan je.

Tu žicu od koje je, predvostručiš, upredeš bušilicom u paricu, i ona dva slobodna kraja koji preostanu će ti biti isto to samo veoma nisko induktivno. Posle toga već možeš da je tako predvostručenu i upredenu zgužvaš i smestiš po svojoj volji.

Tada će još bolje raditi tvoja naprava.

Pozz

P.S.

Tek bifilarnim motanjem ćeš dobiti malu asimetriju i male gubitke u snubber.

Može se minimizovati njegova potrošnja do te granice da pri punom opterećenju pretvarača još uvek zadržiš Vpk na drainovima na vrednosti 30-tak% manjoj od probojnog napona mosfeta.

To se podesi povećanjem vrednosti otpornika na snubber, postepeno, po malo, da ne "ubiješ" mosfete.

aha male tajne velikih majstora ;) to ćemo dok još malo proučim bolje onaj "cookbook"...

ovaj sada izrađen u teh. svrač. gnezda gura 4A na strani 24V tako dobro da pad u tri deseta volta nije pad na pretvaraču, već pad u provodniku (merio sam).

poslušaću te to za shunt.

digresija: danas mi dođe drugar koji je u elektronici 30godina i ja mu pokazujem ovo i kažem mu da ima i bolje od ovoga, a to je zvs/resonant, a on kaže da nema pojma o čemu se radi ...

zbilja, šta je suština zvs u odnosu na klasičnU switching tehniku?
klasični sw mi je potpuno jasan: fetovi prave pozitivni i negativni polutalas, on se indukuje na sekundar, to ako hoš ispraviš, ako nećeš imaš naizmenično .... jasno.
čitajući wikipediu i ostalu "literaturu" suština zvs-a mi je i dalje nejasna ...

pozdrav

ja ti reko probaj ti mislis da te z ... :D jos da sredis taj otpornik i
na konju si ..

bravo bravo tvoj savet je bio ZA poslušati ...

:)

@cukovanny, pozdrav

Otidji na stranicu moderatora 1OXB, Borina Amaterska Svastara- audio- padajuci meni- pomocni uredjaji-
DC-DC, u principu isti pretvarac ozbiljnije obradjen.-

Otpornik probaj napraviti od pocincane perforirane gradjevinske trake, koristi se za pricvrscivanje cijevi i
drugih stvari ispod maltera, sirina 1 cm debljina oko 0,5 mm.-

pOz

tražiću to ...

inače, ne mogu da nađem razlog zašto mi se levi fet greje 10ak puta više od desnog ?!?
još uvek nemam osciloskop pa ne mogu da propratim signale ... ima li neki očigledan razlog ?

MOSFET-i bi ti trebali biti na istom hladnjaku. Razlog zasto se jedan grije vise od drugog lezi u tome da MOSFET-i imaju pozitivan termalni koeficjent, tj visa temperatura jednako visi otpor. Kolko vidim hladnjaci ti nisu jednaki, vjerojatno se grije ovaj na manjem hladnjaku. Toplina se ne moze dovoljno brzo prenjeti na okolinu pa se MOSFET jos vise grije, a time mu raste i otpor, a posto imas 9A struje kroz njega ona sve to grije jos vise i tako u krug dok ne izgori tranzistor. Rjesenje, tranzistori na jedan, dovoljno veliki hladnjak.

Mosfeti ti nisu paralelno vezani, već svaki ima svoju polovinu primara kao reaktivni + aktivni otpor u drainu.

Nisu razlog razdvojeni hladnjaci.

Zato što nisi bifilarno namotao, te reaktanse nisu jednake, simetrija je narušena, i potpuno je normalno što ti se mosfeti različito greju.

Push pull pretvarač je apsolutno simetrična naprava, i kada se tako u realnosti napravi, njegov rad je najbliži teoretskom.

To pak znači krajnji minimum svih parazitnih pojava (imaju težnju za međusobnim poništavanjem).

Pozz

P.S.

Opis termičkog koeficijenta koji je Gigabyte dao je potpuno ispravan, i predložen zajednički hladnjak je neophodnost kod paralelne veze mosfeta.

Ovde to nije suštinski razlog različitog zagrevanja, već onaj koji sam naveo.

Nešto oko induktiviteta konture...

Induktivitet nekog provodnika kroz koji tece struja zavisi od površine konture koju geometrijski oivičava.

Što manja površina konture, manja induktivnost.

Bilo šta kroz šta tece struja mora zatvoriti krug, i kontura se zatvara kroz napajanje (i to se uzima u obzir).

Smeštanjem dva provodnika blizu jedan drugom, kroz koje teku iste struje suprotnog smera, umanjuje induktivitet te konture jer je površina minimalna, a kada se uprede u paricu (twisted pair) onda se magnetna polja maksimalno poništavaju.

LAN kabl ne bi ni u ludilu mogao preneti 100MHz ili više kada ne bi bio upreden. Jednostavno, induktivitet bi bio toliki da bi prigušenje posle par metara kabla bilo toliko da bi signal postao beskorisno mali.

Pored niskog induktiviteta konture, kod dva provodnika koji su blizu jedan drugom se na žalost javlja "proximity" efekat, koji umanjuje efektivni presek provodnika.

Kod velikih struja se nalazi zdrav kompromis izmedu rastojanja provodnika u kablu i njegove upredenosti.

Kod trakastih vodova (kao na pcb) nizak induktivitet se postiže tako što se "forward" i "return" putanja iste struje smeštaju u razlicite slojeve pcb, tacno jedan iznad drugog, a proximity efekat se kontroliše rastojanjem slojeva.

To se može imitirati u 3D sa dve bakarne trake, jednom iznad druge, između kojih je zalepljena neka izolacija.

Pozz

Ufff, push-pull je u igri, zaboravih... razmisljam o flybacku cijelo vrijeme pa sam mislio da i ti radis isto hehe

Ma da, potpuno mi je poznata ta pojava.

Kada se za nešto "zaludim", odem u samoposlugu i kupim dve stavke od pet zbog kojih sam pošao :-)

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.09.2013. u 01:50 GMT+1]}

Važna stvar koju ću napisati:

Od kritične je važnosti držati source vodove i shunt otpor ka minusu napajanja, što kraćim, i sa najmanjim mogućim induktivitetom.

Dva voda od source treba da budu apsolutno simetrična, kako po obliku, tako i po dužini i preseku.

Na prvi pogled veoma beznačajna induktivnost source vodova, umetnuta je kao NEGATIVNA povratna veza sa aspekta pobude mosfeta, i jedan je od najdominantnijih faktora koji utiče na oblik i trajanje tranzicije pobudnog napona na gate.

Što je veća struja mosfeta, sve je kritičniji uticaj L_source na trajanje uključenja i isključenja mosfeta, a ovde baš imamo taj slučaj većih struja.

Osim uticaja na trajanje, veliki L_source može izazvati višestruko uključenje i isključenje mosfeta u jednom polutalasu, zbog "ringing" pojave L_source-parazitni C mosfeta.

Nije uopšte beznačajna razlika ako se source zalemi sa punom dužinom nožice ili pak što bliže kućištu mosfeta.
Toliko malo a ipak ima razlike.

Preko shunt, ma koliko niskoinduktivan bio, treba staviti dobar keramički kondenzator, a po potebi i jedan veći plipropilenski preko njega.

Osciloskopom se mogu videti snažni "overshuts" na shunt-u kada nema HF bajpas. Kondenzatori za bajpas treba da budu toliki da ti prenaponi ne premašuju značajno veličinu napona koji potiče od radne struje na shunt.

Tada će ono što smo doveli na gejtove i raditi blisko onom što smo hteli :-)

Pozz

Kako napredujes ?

evo da apsolviramo>

pročitao sam macolin post malopređašnji, a i vidim gigabyte091 da se zanimaš (drago mi je) pa hoću da vam prenesem svoja iskustva i rezultate merenja:

1. smps je vrlo stabilan na 5A sa strane 24V, mada sam ga terao na 21V pošto imam neki veliki sonijev laptop koji vuče ~4,7A dok radi i puni bateriju. pad napona koji merim je na kablovima i iznosi pri toj snazi ~0,2 i ~0,3V.

2. sledeća snaga koju sam testirao su tri ibm laptopa , potrošnja ~9A. merio stranu 13V i bogami teče tu oko 20ak ampera. napajanje je baterija 12V/18Ah i čini vrlo jak izvor struje. stavio sam velike hladnjake na fetove i na izlaznu diodu. stavio sam i kuler sa atx napajanja, tako da mi je sad "mirna" struja negde oko 120mA. pre toga je bila 7mA.

3. zbog onoga o čemu je macola pisao, jedan fet se mnogo više greje od drugog. zavisnost tog nejednakog grejanja od frekvencije je vrlo mala, ali čini mi se da na manjim frq simetrija raste. jasno mi je da problem proizilazi iz trafoa koj nije motan dvostruko ni trostruko (bifilarno) pa se reaktanse razlikuju kod jednog i kod drugog polunamotaja primara. u sledećoj konstrukciji ćemo to rešiti drugačije.

4. moram da dodam da , zbog meni nepoznatog razloga, IRFZ48N ne može da radi u ovoj konstrukciji i šemi. nemam pojma zašto. specifikacije (unut. otpor) su isti ili bolji od irfz44n ali on jednostavno neće da raadi! ako znam zašto jad me našo :)

5. planiram konstrukciju sada jednog smps-a iz kog ću stvarno moći da isisam 20ak A na 24V , a iskustva koja sam stekao, ali i vaša pomoć su mi neprocenjivi.

pozdravljam sve

PS osc bi trbao da stigne za par dana (@mikikg na carini je javiću ti kako i šta) pa ću da merim neke tačke na ovo pretvaraču i da postavim ovde. možda će nekom to trebati.