Najpametnije bi ti bilo da pozoveš/konsultuješ nekog PRAVOG električara i eventualno platiš da ti sve to poveže prema PROPISIMA.
Propisi tačno definišu šta/gde/kako.

Ne svidja mi se ova tvoja sema.
Termostat prekida i faze za grijac i spulnu kontaktera.
U takvoj vezi kroz termostat ide kompletna struja grijaca ( cca 10A), a kontakter je cist visak.
Nacrtacu kasnije semu.

A postoje i trofazni radni i zaštitni kapilarni termostati bas za ovu namenu. Radni termostat kapilarni je 3*380V/220V-16A, 40/50/60*C a zaštitni je sve isto samo je temperatura iskljucenja od 80-105*C.

Moje misljenje da ti za ovo nije potrebna FID-ovka. I najmanje curenje/kapljanje vode bilo gde u sistemu, iskljucuje sve, a to po nekom pravilu bude nocu u januaru na -18*C

ZAS011 hvala na poučnom savetu, najbolje je ukinuti forum posto za sve postoji univerzalan odgovor, pitaj strucno lice.

Veselinovicu, jasna mi je tvoja sugestija za spulnu i fazu posle termostata, ali... Termostat je trofazni, pa zar nije predvidjen da prekida tri faze, pojasni molim te, a fazu na spulnu mogu dovesti od pre termostata, dali bi bilo bolje?
U tvojoj semi shvatam da FID treba da ide izmedju osiguraca i prekidaca jel tako, ali mi je nejasna ova faza koja se odvaja na nulu. Dali termostata oba kod tebe prekidaju nulu i gde je kontaktor? Hvala ti puno na odgovoru i daj obelezi semu ako ti nije tesko da bolje ratumem, sta su na primer ovi prekidi faze pre grejaca.
Pozdrav.

Upravo taj trofazni kotlovski termostat kapilarni sa sondom sam i ugradio, masivan keramicki i bas za tu namenu, kotlovski. A nulu sam mislio da prekidam zastitnim termostatom. A ne brine me curenje, nego recimo probijanje grejaca, tj zastita od dodira rukom neispravnog sistema na kojem se recimo sastavila faza i nesto sto nebi trebalo, zato sluzi FID.

Znaci mora dva na red, radni pa sigurnosni, dva komada a ne jedan. A od probijanja na masu/kratkog spoja te stite dobro uzemljenje i dobro dimenzionisani osiguraci, recimo automatski, da mozes lako da manipulises kod eventualnih kvarova.

Na poslu sam pa nemam izvorni crtez.
Ne znam sta nije jasno.
Ja ne volim prekidati mnogo struje nicim osim kontakterom.
Tako cuvam skup-tesko nabavljiv recimo termostat, nauskrb jeftinog i lako nabavljivog kontaktera.
Na crtezu je sve jasno, ta faza ide u termostat ( NO kontakt) pa u zastitni termostat pa na spulnu kontaktera A1.
A2 iz kontaktera ide na nulu.
Onaj prekid su kontakti kontaktera.
Ako imas i zelis da stavis termostat koji u sebi ima i zastitni i radni pa jos da je i trofazni onda ti kontakter ne treba.
Osigurac, pa FID pa termosta i na kraju grijaci.
Mozes da ubacis po neku sijalicu cisto onako da imas vizuelnu info o sistemu.

Veselinovicu, jasno mi je. I ja sam mislio da je kontaktor visak, ali me jedan elektricar ubedio da stavim, mada mi nije jasno stace mi kad ce termostat da pali grejace svakako. On kosta 900 din, bolje fid da uzmem. Ali fabricki kotlovi imaju kontaktor. Moze li nula d se prekida, i kako ovaj kotlovski koji sam kupio nema zemlju?

Ja bih stavio radni termostat da prekida kontaktor radi dugotrajnosti a sigurnosni termostat da prekida sve faze. U tom slucaju radni termostat moze biti i monofazni.

Kao sto neko iznad rece ako imas posteno uzemljenje FID slopka i nije bas potrebna. Ako zelis da je stavis uhvati u nju sve faze i nulu odmah poslije prikljucka. U tom slucaju cijeli sklop je pod njenim nadzorom. Primjedba da po Marfijevom zakonu FID ce poceti da izbacuje na najvecem mrazu je tacna.

Kako to mislis moze li nula da se prekida? Ako mislis prekinuti zajednicku nulu grijaca time neces nista dobiti. Grijaci ce da rade svejedno na medjufaznom naponu.

Ako mislis da prekidas nulu elektromagnetnog namotaja kontaktora to moze ali ne vidim svrhu. Logicnije i bezopasnije je da prekida fazu.

cekaj,otkud nula na trofaznom grejacu,nije dobra sema veze.ti grejaci se vezu u zvezu bez nule.a zasto jednostavno neuzmete monofazni termostat i da sa njim prekidate fazu na spulni kontaktora a sigurnosni stavite redno na radni termostat.

a prekidac za pumpu...
prevo se on ukljucuje pa tek preko njega ostalo

Sve je uradjeno po savetu, ali prekidaci koji prekidaju faze su oni crveni od ta peći ili kvarcne i brzo izgore.treba nesto drugacije. jaka struja ide preko njih, na njima pise 16 A, ali kineskih.

Imas iste od Metalflex-a, mnogo su kvalitetniji i skuplji.

Mozes da resis sa tropolnim grebenastim prekidacem (20A).Po mom misljenju mozes da vezes radni termostat na jednu fazu da ti ukljucuje kontakor,
a sigurnosni da ti prekida fazu i nulu kod kontaktora.Jedno pitanje, koliko vode ide u tvoj kotao?

pa zato sto nije dobra sema,zato i pregore sto sva strujas ide preko njih,oni treba samo da prekidaju fazu na kontaktoru.ne znam odakle ova sema ,moze i grebenasti da se stavi al je to suvisno,treba prepraviti semu.

Predpostavljam da je ranije instalacija kotla imala sledeći rezon instalacije:

Tri prekidača mala (sa tinjalicom) koja šalju istu fazu x3 (signal-komandni napon) na ,,trostepeni” termostat koji ta tri signala (koji kasne sa isključenjem jedan za drugim kad se tempereratura približi željenoj), šalje na 3 špulne kontaktora za ovu snagu vjerovatno 3 mala monofazna koji već imaju direktno spojenu nulu na špulni.

To bi bio komandni dio instalacije, dok su glavne faze, direktno sa klemišta priključka kotla išle direktno u kontaktore i preko njih na grijače. Sva ona 3crvena prekidačića i termostat imaju samo ulogu da uključe ovo glavno napajanje, tj da aktiviraju kontaktore i da oni tako propuste ,,jaku struju” na grijače.

Do sada nisam vidio da se fabrika toliko iscima oko 6kW, obično ta snaga ide direktno preko jednog termostata (jednostepenog) i jednog trofaznog kontaktora i na grijač ne ide nula a da ne bude zabune ne bi smetalo i da je spojena, obezbijediće rad pojedinačnih grjača ako nestane jedna ili dvije faze...


Gledajući Vašu šemu zaključujem da je njen kreator zamislio da kontroliše snagu grijača, tj. da trostepeni termostat uključuje svaki od tri grijača posebno i da oni tako s obzirom da imaju i nulu rade kako monofazni, što je i uobičajno u praksi za kotlove veće snage. Tu se kreator malo zapetljao sa ubacivanjem trofaznog termostata umjesto običnog, koji sad ne uklučuje grijač po grijač nego daje odmah sve tri faze koje bezpotrebno prolaze i kroz kontaktor koji je u tom slučaju suvišan kao što su suvišni i ovi mali prekidačići.

Do zabune može doći i zbog brkanja ova dva pojma:

Trofazni termostat- uključuje od jednom sve tri faze pod punim opterećenjem grijača.
Trostepeni termostat- uključuje odjednom tri kontaktora sa minimalnim opterećenjem a isključuje ih jedan po jedan kada se pristigne željena temperatura, zbog preciznije regulacije, boljeg održavanja konstantne temperature i smanjenja ,,udara” na mrežu.

Umalo da zaboravim glavno, Fid sklopka moze kao zaštita kotla od napona dodira koji moze da se javi kad procvjeta neki od grijača, a da ne vuče dovoljno veliku struju ka masi koja će da izbaci osigurač (zbog otpornosti vode, kamenca i samog kvara proboja grijača).

Fid treba da zadovolji onemogući pojavljivanje napona ≤ 50V.

Mali off...
MACOLA je u temi <cuvajte se deco> pomenuo bojler sa ovim progorevanjem grejaca i vi sada tu sklopku.Pa ako moze mali info.Kada rikne grejac prolazi u nekim slucajevima
svih 220v ili je to "manja"struja,do ovih 50v.Hteo bi da je ugradim pa pitam.
Hvala.

Osetljivost je u mA/mili Amperima. Moj savet ti je, ako vec stavljas FID-ovku, stavi neku manje osetljivu. Recimo 300/400 mA, inace ce svaki cas da iskače, bilo koje prskanje vode iz bilo kog razloga.

1.Pokušaću to da ti približim narodskim izrazima:
Kada grijač dobro rikne i čvrsto prespoji na masu to je ok jer povuče mnogo veću struju od njegove nominalne koja izbaci osigurač što obezbjećuje i pravilno izvedeno nisko omsko uzemljenje.
[A] (mala otpornost petlje kvara - velika struja - aktiviran osigurač)

2. Ali kad grijač malo probije, tj procvjeta ili napukne, od pregrijavanja uslijed kamenca ili rada na suvo, onda šalje ka masi malu struju kvara reda mA, veću struju ne može da povuče zbog velike otpornosti linije kvara, recimo ,,prepreka” (izolacije grijača koja nije otišla načisto, vode i kamenca koji imaju takođe svoju otpornost) od mjesta proboja do zaštitnog provodnika, tj. uzemljenog kućišta uređaja niske otpornosti.
[B] (velika otpornost petlje kvara - mala struja - osigurač ne reaguje)

Što je manja otpornost linije kvara, to je na kućištu srazmjerno većoj struji kvara veći i napon. Kad dostigne 50V postaje opasno po čovjeka; tako se uči u školi, mada to je opasno samo u ekstremnim uslovima...

E u slučaju kvara kao pod [B] fid sklopka otkriva curenje struje prema zemlji i reaguje isključenjem napajanja.

Za grubi odagir fida uzima se 300mA za stambene objekte i prostore i 500mA za postrojenja sa mašinama npr. bravarske radionice (gdje su aparati za zavarivanje, veliki elektromotori, velike snage grijača i sl.)


_{[Ovu poruku je menjao vidovicb dana 30.10.2013. u 10:46 GMT+1]}