Preeeeglomazno, tu se koristi standardni transformator koji radi na 50Hz. Moze se to napraviti u switching tehnici, bilo bi efikasnije i manje.

Pa ovo je vec napravljeno sa sinusno modulusanim PWM, dakle switcher je u pitanu ali verovatno neke nize ucestanosti PWM-a jer je koriscen standardni trafo ne feritni.

Vezano za snagu nije problem, to zavisi od drajverskog i izlaznog stepena, moze se povecavati snaga (ima tamo u linkovima i verzije do 5kW).

Nego tu ima jedan mali problemcic, sto je veca ucestanost noseceg PWM to je teze napraviti drajver i izlazni stepen ali se smanjuje gabarit transformatora.
Takodje povecanjem ucestanosti se povecavaju zahtevi kod kontrolera, mora da bude brzi kako bi stigao da "obradi" tu interno neke parametre.

Sa druge strane, kada je niza PWM ucestanost, elektronika se uproscava (kao sto se vidi na shemi) ali nus pojave su glomazni transformatori i ne bas "perfektno" cist sinus samim tim i veci problemi sa smetnjama - EMI.

Ugavnom, sve te invertere tipa 12V->230V mozete da gledate kao neki Class-D audio pojacivac koji umesto muzike na ulazu ima 50Hz sinus ili ga internom matematikom pravi ;)
U tom smislu to moze da se napravi kako u analognoj varijanti recimo sa TL434, ili neki SG, UC, UCC i slicni integralci tako i sa procesorima kao na shemi sa pocetka teme ili poput ove moje shemice samo sto sto se umesto zvucnika stavlja feritni trafo a onaj ulazni OP moze a i ne mora da se iskoristi tj ako je potrebna feadback za dodatnu stabilizaciju napona onda treba i OP.
http://yu3ma.net/wp/wp-content...U3MA-Digital-ClassD-AMP-r3.pdf

Drajverski i izlazni stepen su prica za sebe ... Tu sve isto vazi kao i za neki SMPS, MOSFET-ovi, drajverski IC, death-time, ZVS, half ili full bridge, 2 ili 3 level PWM itd ...

he he na brzinu gledah pa nisam obratio pažnju da nije smps....
istina. bilo bi preglomazno, ali u smps varijanti bilo bi previše složeno za diy izradu.
imaš neku šemu ili ideju da se proba ? imam viška slobodnog vremena :)

jasno ko dan.





jeste ali ako se radi u pwm i na višim frq, izlazni stepen (sekundar) moram na neki način "spustiti" na 50Hz. tu leži zeka.

Nema tu nikakva zeka, PWM je noseci signal, modulisanjem tog signala (uticuci na njegov duty ratio a fiksna frekvencija ili obrnuto, ima vise vrsta tih modulacija) se utiskuje 50Hz sinusna "informacija" i sve to to onda tako pojacava u 0/1 domenu (zato MOSFET) zatim vodi na trafo koji transformise ulazni napon u neki zeljeni odnos za izlazni i to je to.
Filter na izlazu je vrlo bitan, on "cisti" noseci signal (PWM) i ostavlja nam samo ono sto smo modulisali tj 50Hz sinus. To je princip.

Odnos izmedju nosece PWM ucestanosti i modulisane treba da bude sto veci kako bi se taj modulisani signal na kraju sto bolje "restaurirao".
Taj odnos se obicno krece od 10x pa navise, sto vise to bolje ali iskacu poznati problemi oko brzine, dakle za 50Hz bi bio prihvatljiv recimo 500Hz ili 1kHz PWM.
I sa ovih 1kHz je vec pitanje kako se ponasa klasican trafo sa limovima, pocinje tu gvoznje vec da pravi primetne gubitke, otuda se sto sve "tera" na dosta visim ucestanostima i feritnim transformatorima.

sa klasicnim torusnim trafoom mozes imati zeljenu efikasnost, ja sam izradio sebi pretvarac 12 na 240-270V sa stepenom efikasnosti od cak 90-95%, gubitci se mogu smanjiti kod klasicnog trafoa sa odabirom kvalitetnog jezgra , motanjem istog sa povisenim brojem navojaka po voltu itd, takodje sa klasicnim jezgrom blagim povecanjem frekvencije na 52-53Hz mozes povecati efikasnost drasticno

ako nekoga zanima ima jos jednostavniji projekat sinusnog invertora/pretvaraca sa PIC16f84 i dva mosfet-a , a sa klasicnim jezgrom se dobija jednostavnost pri izradi automatskog punjenja akumulatora iz mreze kad ima struje preko istog trafo-a dodavanjem par relea.

svakako je klasican trafo glomazan i tezak i skup, ali vredi svaki ulozen dinar, jer ovakvi pretvaraci rade po 20 i vise godina da ih ne pogledas.

shadow88

Mene interesuje ta sema sa mikrokontrolerom pic16f84 i punjacem akumulatora postavi semu jer nigde nisam mogao naci na internetu samu pretvaraca sa mikrokontrolerom i punjacem akumulatora i HEX fajl.
postoji tu na forumu jedna sema sa atmelom ali nema HEX tako da nista ne znaci.

Pozdrav

jeste ok, ali meni je mnogo srcu bliži smps jer sam počeo da učim više i temeljnije o njemu, a o klasičnim transformatorima imam i znanje i iskustvo.

:)

pravo da ti kažem mrzi me da tražim jezgra /slažem limove i motam kilomete žice....
sa smps imam gotova jezgra.


daj tu šemu sa pic16f84. javno ako može. imaš hex dump ?
da li je to ista šema sa mog prvog posta ?

pozdrav

ko zavraga ostade mi to u firmi na kompu, mislio sam da sam prebacio ali nisam pa ce sutra biti okaceno sve sto imam od projekta.

sama shema je daleko jednostavnija nego sa tvog linka, PIC je 16f84a , ima spoljasnji kristal , tera preko otpornika dva mosfeta koji direktno ganjaju trafo, naravno za PIC moras ubaciti 7805 i decoupling u napajanje, sve u svemu jako jednostavnan pretvarac za izradu, a sto se tice automatskog punjenja akumulatora pri dolasku napona u mrezi tu cu malo da mozgam kako da dodam releje da iskljucuju pic i zaustave pretvarac, a trafo da se uklopi kao punjac, mislim da antiparalelne diode na mosfetima mogu da posluze kao ispravljac za punjenje akumulatora u postojecoj vezi pretvaraca bez izmena, pitanje je samo izdrzljivosti struje, ali tebi svakako trebaju jaci mosfeti pa mozes i jace diode da dodas paralelno mosfetima.

slazem se da je SMPS simpaticniji , samo sam nekako ubedjen da je ovo ouzdanije i da ce duze da radi.

"pravo da ti kažem mrzi me da tražim jezgra /slažem limove i motam kilomete žice...."

na torusnom jezgru od 800W ti je br navojaka po voltu 1,2 pa sve da motas 1,5 , to ti opet nije puno za 230V

jedino je primar tezi za motanje jer ti ipak treba pogana struja osim ako pretvaras sa 24-36VDC to je vec blaza varijanta. mada najbolje ti je naruciti trafo od nekoga ko to radi profesionalno.

mozes ovaj projekat iskoristiti da modifikujes neki 300VDC koji ces dobiti SMPS metodom.

kao sto rekoh sutra stize projekat.

EDIT: evo shema i hex, treba samo dodati rele da pali pic pri nestanku struje a na trafou treba da bude 2x11,5 sa srednjim izvodom na 210+30V , 210V se koristi za punjac kad ima struje a 240V (210+230) ide kao sekundar za pretvarac.

jedno to treba smisliti kako da atomatski preklopi kad dodje struja , lako je da ukljuci pretvarac kad nema struje.



<sub>[Ovu poruku je menjao shadow88 dana 13.09.2013. u 05:52 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao shadow88 dana 13.09.2013. u 05:59 GMT+1]</sub>

Nema razloga i da SMPS nebude jednako tako pouzdan, istina, switching napajanja imaju puno više komponenti koje se mogu pokvariti, ali i ona, kao i obična napajanja imaju svoje nedostatke i prednosti.

Danas ima jako malo komercijalnih pretvarača koji koriste običan transformator na 50 Hz, sva idu na visokofrekventne transformatore za boost 12,24,36 ili 48V na 325V i H-most na izlazu.

na ovaj projekat iz prethodnog post-a mozes dodati dva relea sa duplim kontaktima na 220V za prebacivanje iz rezima pretvaraca u rezim punjenja,

jedan rele treba da se napaja direktno sa mreze, tj kad nestane struje da jednim kontaktom ukljuci pretvarac (da napajanje na PIC) a drugim da isklopi potrosac sa mreze i uklopi na pretvarac, naravno ovde se uklapa i isklapa samo faza, nulta je zajednicka sa jednim krajem sekundara trafoa

drugi rele se takodje napaja iz mreznog napona, kad nestane struje on treba da odklopi sekundar trafoa sa mreze jednim kontaktom a drugim kontaktom da uklopi potrosac na vislji napon na sekundaru (240V) , kad ponovo dodje struja, isti rele odklapa potrosac sa visljeg napona sekundara a nizi napon se drugim kontaktom uklapa na mrezu (fazu iz mreze)

nulti vod i jedan kraj sekundara (pocetak) treba da je vezan na potrosac konstantno


kao sto rekoh na mosfetima vec imamo diode koje ce raditi kao ispravljac za punjenje akumulator-a samo treba dodati neku regulaciju punjenja koja ce iskljuciti punjenje kad se napuni aku.

shadow88 vido sam tvoju semu nije tesko osmisliti kako da preklopi rele kada dodje struja i ukljuci punjac ali treba pic da kontrolise mrezni napon da li je prisutan ili nije to moze da se uradi sa optokaplerom i potrebna je kotrola punjenja i ispraznjenost akumulatora i to treba da se ubaci u pic.
Ja nepoznajem arhitekturu mikrokontrolera tako da nisam mogo da sastavim semu kompletno ostavio sam tebi to da zavrsis a i program predpostavljam da treba drugi da se napise jer je dodat i punjac.

Program za PIC bi trebao da bude relativno prost, nema tu mnogo filosofije, kada nema feadback (dakle samo generisanje modulisanog PWM) se radi krajnje prosto,
postavi se neka osnovna PWM ucestanost (za klasican trafo treba iskobati informaciju koja je freq optimalna, verovatno nesto oko par kHz), onda se napravi jedna lookup tablica za sinus - jedna poluperioda (da se to nebi racunalo, jede resure matematika), onda se postavi jedan glavni interapt koji ce da iscitava redom te podatke iz lookup tablice i to da upisuje u duty-ratio od PWM-a i to je to.
Tako se dobije modulisan PWM - to je osnova.

Dodatno ja nebih uopste koristio tu F84 procesor, mnogo je to mator CPU, njegova cena ne opravdava upotrebu naspram nekog jaceg PIC-a iz 8bitne serije + plus treba kristal (sta ce mi kad imaju ovi novi interne R/C), zatreba ce i A/D mozda ...

I da, koristio bih neke integrisane drajvere za MOSFET-ove, tu treba samo low-side drajveri, neki IR21xx, to je jako bitna stvar da bude "kvalitetan" drajv tranzistora.

e steta sto nemam sors za ovaj pic, svakako moze eksterno da se doda sta treba na spravu i meni to radi posao, nekako mi je pouzdanije da mi rele odradjuje takve zadatke, jer ne bih da me vatrogasci posecuju zato sto pic nije iskljucio pretvarac kad je dosla struja :)

Mislim da nebih se nista desilo ukoliko pic ne iskljuci pretvarac kada se pojavi mrezni napon jer tu rele uvek jedan kontakt odvaja i spaja sa drugim a rele je najbolje da dobija pobudu od mikrokontrolera.
kada je rele na 220v prikljucen i prilikom nestanka struje mala je brzina preklapanja i pretvarac ne moze da radi kao ups za kompijuter restartuje se dok tv radi bez problema zato je najbolje da mikrokontroler nadgleda mrezni napon i u trenitku nestanka napona preklopi rele i ukljuci pretvarac.Zato se ja interesujem za neku semu pretvaraca sa mikrokontrolerom koju bih mogao da koris kao ups za kompijuter jer sam sve seme vec do sada isprobao koje rade na principu releja kojeg drzi mrezni napon ali nemogu da rade kao ups.
Sa mikrokontroleron je moguce i granice za punjenje akumulatora da se precizno podese ujedno je to i dobar punjac akumulatora.
Sto se tice mikrokontrolera slazem se da bude neki novijeg datuma jer je pic16f84 stvarno dosta mator.

po kojoj logici ce rele brze da odradi ako mikrokontroler nadgleda nestanak mreznog napona i upravlja releom nego da se sam rele napaja tim mreznim naponom pa cim nestane istog rele preklapa.

postoje relei sa vecom przinom preklapanja i sa manjom brzinom preklapanja.


"Mislim da nebih se nista desilo ukoliko pic ne iskljuci pretvarac kada se pojavi mrezni napon" , ja ovde ne bih puno mislio da me ne bi posetili vatrogasci, jer mi je jednom prilikom UPS eksplodirao kad sam slucajno spojio izlaz istog sa mreznim naponom, pa bi se isto ovde desilo jer mrezni napon kad se pojavi treba da dodje na 210V namotaj trafoa radi punjenja baterije, na kom ako ostane napon pretvaraca bude BUM!!!

postoje pretvaraci i upsevi koji su usinhronizovani sa mrezom, mnogi nece da krenu da rade sami od sebe ako nema mreznog napona kako bi se sinhronizovali, kod UPS-a je bas ovo slucaj sto je pretvarac sinhronizovan sa mrezom i jedan rele samo preklapa potrosac sa mreze na pretvarac i to brz rele

ako mislis da ti ovakav pretvarac radi kao UPS da ti drzi kontinualno napajanje , onda ti treba jos jedan punjac akumulatora snage potrosaca plus struja punjenja akumulator-a , pa napravis puffer vezu, tj mrezni napon ide na punjac koji puni bateriju, pa iz baterije direktno na pretvarac i da ti uredjaj radi konstantno preko pretvaraca, a kad nestane mreznog napona onda ti pretvarac samo nastavi napajati potrosac iz baterije, a kad dodje mrezni napon opet punjac puni bateriju i napaja pretvarac.

Kao sto shadow88 kaze, " da ti uredjaj radi konstantno preko pretvaraca " je komplikovanije ali najbolje resenje za neprekidno napajanje.

Mislio sam da ce rele brze da odreaguje ako ga mikrokontroler ukljucuje zato sto se napon nadgleda preko mikrokontrolera i u trenutku nestanka napona da ce rele brze da odreaguje mozda i gresim.
Servisirao sam pretvarace sa mikrokontrolerom koji se ukljucuju pri nestanku mreznog napona i mogu da rade i kao ups e sad ne znam mozda je fora u tim brzim relejima ali mrezni napon se dovodi preko optokaplera na mikrokontroler a rele dobija pobudu sa mikrokontrolera tako da kompijuter i neoseti da je struja nestala.
Napravio sam jedan dobar pretvarac sa sg3525 i punjacem ali nemogu da ga koristim kao ups jel postoji neki drugi nacin da radi kao ups ili mora da uvek radi a sa drugim punjacem da punim akumulator? Ovo resenje mi se bas i ne dopada da mi pretvarac uvek bude u rad.

unapred dobijen odgovor



Nema tu mnogo filozofije , jednostavno mora tako !!

Razmisli , kako ce jedan taj isti rele da se ukljuci brze preko mikrokontrolera u odnosu da se ukljuci ako se direktno napaja iz mreznog napona koji se ocekuje , moze istom brzinom (delimicno) ili sporije nikako brze , jedino ako postoji vidoviti turbo Piconja e to je onda druga prica za neku drugu temu .........
Pozdrav

verujem da miskrokontroler nadgleda mrezni napon iz razloga sto dosta pretvaraca i upseva ima korektor napona na sebi, pa pri padu mreznog ili rastu preko mere mikrokontroler prebacuje na step down ili step-up na neki nacin preko trafoa preko nekih dodatnih navojaka ali cinjenica je da se u UPS-evima koriste brzi releji.

mozda bi bilo dobro da imas trafo 220/0-210-230 plus 2x11,5V navojke, pa da ti se 220V navojak napaja sa mreze preko relea koji ce isto da bude ukljucivan mrezom, sa 230 namota saljes na potrosac i po potrebi ako napon poraste onda da preklapa rele na 210 , naravno sa istog jezgra koristis 1x11,5V navojke za punjenje akumulator-a , a kad nestane mreze da ti jos jedan rele napajan iz mreze ukljuci iverter, samo nisam siguran kako ce se odraziti kontra namagnetisanje jezgra na ukljucivanje pretvaraca ako sam pretvarac nije sinhronizovan sa mrezom, to i jeste cela poenta UPS, da moze kroz isto trafo da se ukljuci pretvarac u jednoj poluperiodi sinusa ali je poenta da pretvarac tj pobuda mosfeta radi non stop i to sinhronizovano sa mrezom, kako pri uklapanju pobude na mosfete isti ne bi poiskakali iz pretvaraca jer su namagnetisali jezgro trafoa kontra od mreznog napona kog je nestalo jednu poluperiodu ranije.


dakle ili spoljasnji punjac ili sinhronizacija sa mrezom.

ako ti treba to da napajas racunar, znaj da njega mozes napajati i sa 300VDC, pa mozes iz pretvaraca staviti gretz i neki veci kapacitet 350V elektrolite da ti malo podrze to kasnjenje pretvaraca za mrezom. isto tako mozes napajati i TV i jos dosta toga od elektronike po kucji sta ti radi na 220VAC

Kod mene je problem pri prebacivanju sa mreze na pretvarac a kada racunar radi na pretvarac i dodje mrezni napon to se lako prebaci a probao sam da pretvarac radi i onda rele preklopi sa mreze na pretvarac u tom slucaju se racunar ne iskljuci.
Problem je kada isti rele mora da ukljuci pretvarac i preklopi na njegov izlaz znaci kasnjenje se javlja pri ukljucivanje pretvaraca pa sam mislio to da nekako izvedem bez releja za ukljucivanje pretvaraca a ostalo da bude preko releja da li moze tu da se stavi neki optokapler.
Ukljucivanje pretvaraca se izvidi tako sto se napon od 12v odspoji od shutdown i tada je pretvarac u radu a kada dodje mrezni napon treba da se 12v dovede na shutdown itada je blokiran pretvarac.

Ova postavka o kojoj pricate je da kazem najprostija varijanta pretvarca.

To se kod ozbiljnih modela UPS-ova ne radi tako nego se ide na varijantu "online UPS". To znaci da prakticno postoje 2 invertera unutra i nema preklapanja (sa relejima) izlaznog napona.
Jedan (izlazni) inverter se samo bavi pretvaranjem 350VDC u 230VAC sinusni napon tako da prakticno radi i stabilizaciju/korekciju mreznog napona.
Drugi (sa bateriskog ulaza) pretvara 12V (ili koliki je vec napon baterije) u 350VDC.

Sa procesorom je to sve relativno lako izvodljivo, jedino je malo problem oko galvanske izolacije za drajvovanje tranzistora ili feadback ali to se sve da resiti.

BTW Za vece snage, recimo preko 100-200W bi valjalo da se ide na vislji napon baterija, redna veza. Kod recimo 3kVA UPS-a baterije se vezuju sve do 72V kako bi se dobila manja struja koja mora da se upravlja te sveukupno manje problema oko tranzistora i gubitaka.

to si potpuno u pravu, kod mene u firmi postoje tri ovakva ups-a a baterije su vezane na red sa srednjim izvodom, dakle 20 baterija 12V je vezano na red a srednji izvod ispadne na 120V tj ima plus i minus 120V u odnosu na srednji izvod, ali ups ima 17KW :D

svakako je pametnije na preko maksimum 500W ici na 24 ili 36VDC u primaru.

samo nema potrebe komplikovati i praviti dva pretvaraca u ovakve svrhe , jer prosto komp moze da radi na 300-350VDC , pa nam to omogucava da i mrezu i pretvarac ispeglamo i punimo kondenzator iz kog ce da se napaja komp, pa ce isti malo kompenzovati kasnjenje pretvaraca.

lepo je sve ovo, čitam vašu pisaniju, ali nebi bilo loše ako neko ima predlog za pure sine smps sa 24/48vdc na 220vac....

Tu nema nista specialno razlicito u odnosu na 12V shemu, samo je drugacije motan transformator i izbor izlaznih tranzistora je drugi.
Dakle za trafo, umesto 2x12 volti se mota 2x24 ili koliko vec treba zavisno od baterija i tranzistori se biraju za nesto veci napon a toliko manje struje, to je sve.

evo kompletan ups sa pic mikrokontrolerom.

shadow88 Hvala na zalaganju ali ova sema je vec analizirana u temi tuhttp://www.elitesecurity.org/p1392058 su vec sve rekli sta misle o semi.
Sema je bespotrebno zakomplikovana a moglo je to na jednostavniji nacin da se izvede mozete pogledati kako je prosta sema za pretvarac DENITRON samo nema hex.

pa sad, shema jeste komplikovana, da li bespotrebno ili potrebno ne znam, nisam mnogo zagledao, ali ono sto vidim da se ne ralikuje mnogo od nekih starih ups-eva

a sto se tice denitron-a "samo nema hex" :D

Ja vam rekoh da je logika za to ultra prosta sto se tice programa.

Uzmite PIC neki (preporucujem dsPIC) i povezite sve kao sa te sheme i onda sednite napisite program. Usrecicete i sebe i sve buduce graditelje koji budu pratili temu :)

Evo nekoliko dana diskutujemo oko toga a za to vreme je vec mogao da se napise program ...
Ja cu vam pomoci sve sto mogu oko toga ali nazalost ne mogu da ja pisem program jer imam druge obaveze a i treba da se ima neki spremljen HW da bi to moglo da se razvija ...

Ja cu da se potrudim da realizujem Hardvare mozda cu napraviti neku gresku jer nepoznajem strukturu mikrokontrolera ali vi ce te to ispraviti ali kazite koji mikrokontroler ce da uzmemo za realizaciju ovog projekta pa da pocnem sa crtanjem seme.
Za HEX ce morati neko drugi da se potrudi jer ja nisam strucan a verujem da to mogu mnogi da napisu i slazem se u potpunosti sa mikikg:

Evo nekoliko dana diskutujemo oko toga a za to vreme je vec mogao da se napise program ...
Ja cu vam pomoci sve sto mogu oko toga ali nazalost ne mogu da ja pisem program jer imam druge obaveze a i treba da se ima neki spremljen HW da bi to moglo da se razvija

@milan-markovic U pravu si, treba prvo da se izabre konkretan model PIC-a koji bi tu isao jer je bitno koje vrste signala idu na koje nozice (analogni ili digitalni pinovi). Onda da se nacrta shema da to malo razmotrimo, prakticno ce biti 99% ista kao DENITRON. Tek posle toga da se crta PCB i pravi HW i na kraju da se krene sa pisanjem programa.

Pisanje programa bi trebalo po fazama resavati, prvo napraviti najprostiji PWM generator (to je bukvalno 15-20 redova coda). Sa tim malo istestirati HW, jel dobro "okidaju" fetovi, death-time ovo-ono ...
Sledeci korak bi trebao biti da taj PWM modulisemo sa sinusom, to nije nista strasno, videcete vec kad dodjemo dotle ...
Kada to proradi onda se pozabaviti sa merenjem napona na ulazu i/ili izlazu (opet 10-ak redova coda).
Kad to proradi onda se pozabaviti malo logikom za preklapanje iz jednog u drugo stanje (UPS / Punjenje).
Na kraju "zatvoriti petlju regulacije", testirati i debugirati to sve i eto gotovog uredjaja.

Ko zeli to da pise bilo bi fino da program bude open source (na GitHub ili SourceForge) kako bi mogli da vidimo i popravimo eventualne greske ili unapredimo neke funkcije a moze i vise developera da se ukljuci u to.

odlicno , trebam jedan za pumpu .
Cim sklopite kockice pravim jedan .
Pozdrav

Zezas nas malo Darko lako je tebi kad vec imas svoju semu za pretvarace a mi tek moramo da je napravimo ja se nadam da cemo uspeti u tome.

Pozdrav

Ne zezam , zasto bih ??

Moji pretvarci koriste kontroler samo kao jedinicu za nadgledanje svih stanja , stanja akumulatora , izlaznog napona , freq. , temperature trafoa , hladnjaka , punjenje i jos par sitnica i u zavisnosti od toga reaguje i kontrolise rad , ukljucuje , iskljucuje , prijavljuje gresku itd ... ali nema ulogu konkretno za rad fetova i trafoa , to sam odradio analogno .

Imam jedan koji sam odradio sam Pic-om kompletno ali nije jos zavrsen , celu jednu seriju sam morao zameniti ovim gore pomenutim jer posle nedelju dana , mesec dana zabaguje pa korisnik ima problema sa vremena na vreme mada i ne zelim da ga vracam u promet jer sam sa ovim kombinovanim napravio pravi pogodak , nema greske u radu posle par godina i ako nije sinusni pretvarac.

Tu sam mogu da pomognem oko realizacije i cilj mi je da isprobam rad sinusnog pretvarca kontrolisanog mikrokontrolerom.

Da napomenem da sam u jednoj temi napisao rad sinusnog pretvaraca koji sam realizovao davno ali je izrada dosta komplikovna pocevsi od motanja trafoa koji ima skoro desetak izvoda koji moraju biti potpuno simetricni . Iskreno taj pretvarac sam napravio i detaljno testirao za trziste znaci komercijalne svrhe i konacno po ceni izrade i krajnjim rezultatima to jest konacne namene korisnika je dovelo do toga da su se svi zbog pristupacnije cene odlucivali za klasicne pretvarace tako da je on lagano povucen sa scene .

Pozdrav

Izvini Darko mislio sam da su tvoji pretvaraci bazirani samo na mikrokontroleru koji i drajvuje fetove a sto se tice simulacije sinusa i ja sam to pravio sa izvodima na trafou 12,18 i 24v simetricno pa se napon prvo pusta u 24,18,12 i onda suprotno tako i za drugu poluperiodu.
Drajver sam pravio sa NE555 i CD4017 nije se lose pokazao jos kad se stavi i jedan kondenzator na izlazu signal se priblizi sinusoidi ali kao sto kazes to je dosta komplikovano tako da sam samo jedan napravio cisto da vidim kako ce to da radi.

Zainteresovan sam za realizaciju sunusnog pretvaraca sa mikrokontrolerom zato i hocu da pomognem koliko mogu u realizaciji samo odlucite koji pic cemo ubacuti.

Hvala svima koji zele da pomognu !

pozdrav

koliki ti je clock bio na 555 prema 4017 ??
Koje si tranzistore koristio za trafo ??
jesi li ga ujedno koristio kao punjac akumulatora ?

_{[Ovu poruku je menjao Darko_zed dana 20.09.2013. u 23:53 GMT+1]}

Ja predlazem dsPIC33EP128MC502 (moze i sa manje memorije neki model iz te MC502 serije).
Za to imam 75% napisanog programa koji moze da se direktno iskoristi.

Od HW-a jos:
- Tranzistori recimo IRFZ44N (2 za cca 200W, do 50W ne treba ni hladnjak!)
- Drajver IR2110 ili neki slican
- Jedan 3.3V stabilizator sa LM2575
- ostalo slicno kao kod DENITRON oko releja

To ce sve raditi na 1 ili 10kHz, videcemo kako ce da se ponasa trafo, u krajnjem slucaju ce to biti sve konfigurabilno (moze ici do 100kHz sa feritnim transformatorom ali samo kao pretvarac bez punjaca).
Do jedno 20-ak kHz moze da se direktno racuna sinus (zgodno zbog potpune konfiguracije programa), tranzistori ce imati minimalne gubitke, vise ce gubitaka biti u transformatoru a dobice se preko 10bita rezolucija sinusa sto skoro moze da se kaze perfektan, bez ikakvih pomocnih namotaja, klasican 2x12<>230V trafo.

Neke detalje oko ovog dsPIC moze videti u mojoj (dosadnoj ali univerzalnoj) shemi.

BTW: Ako je neko raspolozen da "skocka" ovakav HW i da mi posalje, ja mogu kompletirati software bez problema i vracam nazad HW :) Naravno prvo shemu da "utanacimo".

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 21.09.2013. u 00:29 GMT+1]}

Clock nemogu tacno da se setim 300 ili 500Hz ali mislim da je bio 500Hz davno je bilo taj pretvarac nije kod mene

Tranzistori su bili IRF540 zbog veceg napona kada se ukljuci namotaj za 12v indukuje se napon u namotajima za 24v

Nisam isti trafo koristio za punjenje jer nisam znao kako to da izvedem zato sto postoje i namotaji za 24v ubacio sam jos jedan trafo od 100w za punjenje.

Sto se tice pic ja predlazem da se stavi neki lako dostupan kod nas jel moze PIC18F2550 ako odgovara sve ostalo moze da ostane i klasican trafo da se koristi zbog punjaca akumulatora.

Ja bih ipak isao na dsPIC (a i rekoh imam veci deo gotovog SW-a), to su "pravi" picevi za ovakve stvari, mogu se poruciti preko Comet-a.

Meni je ovaj predlozeni isuvise komplikovan makar za pretvarac tako da se ne bih usudjivao da ga pravim , iskreno
Sto rece Milan da je bolje da se radi sa nekim dostupnijim kontrolerom siroj masi , sa klasicnim trafom da je ujedno i pretvarac i punjac .
Pozdrav

Pa OK ...

Samo da znate da je onaj dsPIC jeftiniji (oko 20%) od 18F2550 a po perfomansama za ovu namenu ne mogu da se porede (kod F2550 dize mu cenu USB interfejs koji je ovde totalno nebitan)!
dsPIC ima fenomenalan A/D konverter, 12bita na 500KSPS, to kada se pusti da ujednaci jedno 256 puta (zasta ima vremena) to meri napon boli glava, u rangu je prosecno dobrih unimetra! Da ne spominjem DSP mogucnosti filtriranja o kojima F2550 moze samo da sanja :)

Oko PWM modula (koji je srz za ovu spravu) tek ne mogu da se porede. Taj PWM prvo sto ima ogromnu rezoluciju, drugo sto ima podesavanje deat-time na HW nivou (vrlo bitna stvar), dalje ima externe trigere opet na HW nivou koji rade nevezano od CPU i koji sluze recimo za "sigurnu" over-current zastitu. To je napravljen modul specificno za prekidacke vrste napajanja.

Ja se iskreno nebi mlatio i gubio vreme sa tim 8bitnim procesorima jer od kad sam probao ove dsPIC-ove vise se ne vracam na 8bitne procesore.

Dalje ja ne znam sta je tu komplikovano, i F2550 i dsPIC koji predlazem su u 28pinskom kucistu, isti mucak ovaj ili onaj.

Dalje drajver, IR2110, sta ima sa njim cudno? Odlican drajver koji daje signal za upravljanje fetova tacno kako treba a ne da se mlatim sa diskretnim stepenom, sto bih to radio, samo mogu doci u problem i to na najkriticnijem mestu u pretvaracu. 2A daje taj drajver za upravljanje gejtom od MOSFET, to je ogromna prednost, to pravi tako strmu tranziciju da prakticno nema gubitaka (zanemarljivo su mali u odnosu na druge komponente) na tranzistoru.

I da, dsPIC ima cak i dva operaciona pojacivaca u sebi :) Idealno za strujnu zastitu ...

Jedino onaj predlozeni LM2575 za stabilizator moze da bude predmet diskusije, ali opet iz iskustva sam predlozio njega jer dsPIC vuce skoro 100mA na 3.3V i kada se to treba dobiti od 12V tu se sa linearnim regulatorom baca podosta energije, mora onda hladnjak, veca plocica itd.

Ja vam kazem da sam taj dsPIC probao i da radi fenomenalno, totalno su neopravdani "strahovi" za njegovo koriscenje ...

Ja ljudi volim kad sednem nesto da pravim od nule da ga napravim kako treba. Ovo je moglo sa nekim SG IC da se napravi, moglo je i sa F84, moze i potpuno diskretno ali sto to kada ima tako mocnih IC bas za ovu namenu a evo vidite po ceni cak i jeftiniji i mogu da se nabave kod nas.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 21.09.2013. u 14:14 GMT+1]}

Posto kazes da imas veci deo SW-a za dsPIC onda neka bude a ostalo nije problem i slazem se sa tobom kad se nesto pravi od nule da se napravi kako treba.

Jel ce transformator da ima 2 namotaja simetricna za 12 volti ili ce da ima jos neki namotaj sekundar se podrazumeva za 220v

@mikikg
jos samo da se zna da li moze da ga przi PICKIT2 jer ljudi(vecina)imaju taj prg.
ja ga u bazi nemam(nisam odavno update bazu),ali imam PK3.

@milan-markovic da transformator ce biti klasika, sa jedne strane 2x12V (videcemo tacno koliko jer treba nesto veci napon kod punjenja) i druga strana 230V.

@yt1nvs to moze da bude jedina smetnja, ne znam kakva je situacija sa PK2 (ja imam PK3) i da li moze da programira onaj dsPIC sto sam predlozio. Mozda ima neki "hak" za to, ZAS011 je pisao oko toga nesto ali nisam prakticno probao.

ako su odradili hack za PK2 da przi AVR-ove ne vidim zasto ne bi postojao nacin i za ovo :D inace wellon je zakon za sve , posle nabavke istog vise me ne boli glava niokocega :D

Eto super, ako nadjes kako/sta se tu radi, baci link ...

Evo ovde prikaz kako se resava pracenje struje i strujna zastita sa spomenutim dsPIC:



To je iz ovog dokumenta:
http://www.microchip.com/wwwpr...Devices.aspx?dDocName=en558687

Nego analizirao sam celu postavku izlaznog stepena i mislim da je bolje da se ide na full-bridge topologiju. Ona ima nekoliko prednosti u odnosu na push-pull, da ih sad ne nabrajam sve ali je bitna stvar da je duplo bolje iskoriscenje tranzistora i transformatora i jos dodatno treba samo jedan 12V izvod (ne sa srednjim izvodom) sto prakticno za istu snagu pretvaraca daje manji trafo jer je potpun prenos energije sa jedne na drugu stranu (kod push-pull se pola snage prenosi).
Takodje je moguca i PSM modulacija.

Recimo tu sa 4 x IRFP064N (lako nabavljiv kod nas, nije ni preterano skup) moze >400W da se izvuce i jos je zgodno sa tim tranzistorima jer je razmak izmedju nozica veci pa moze sve da se napravi masivnije, deblji vodovi itd sto je za te snage veoma bitno.

I da, sa 230V strane trebace i onaj 60V dodatni namotaj na red (isto kao kod DENITRON) zbog punjenja akumulatora.

Ja u sustini imam "u glavi" kompletnu shemu, trebam da sednem to da nacrtam ...

Da,da....

mikikg slazem se da u izlaznom stepenu ide full-bridge po meni je to bolje resenje a i transformator je jednostavniji za izradu fetove si stvarno odabrao dobre i diode su im bas jake za punjac.
Ako imas vreme nacrtaj semu kako si je zamislio a drajver za mosfet jel ostaje IR2110.

pozdrav

Evo crtam bas takvu shemu ... Bice uskoro makar preview verzija ...

BTW: Za diode ne brini, posto ce ici procesor a svakako ce morati da ide jedan optocoupler za detekciju mreznog napona, njega ce da iskoristimo istovremeno i za zero-cross tako da ce procesor u modu punjenja da bude sinhronizovan sa mrezom! To nam daje mogucnost da napravimo sinhroni ispravljac (sto da ne kad moze) i prakticno anuliramo gubitke na diodi prilikom punjenja ;)

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 22.09.2013. u 16:27 GMT+1]}

Evo preview verzija, NIJE KOMPLETNA, cisto da imate predstavu o cemu se radi ...

Komentari su dobro dosli dok se jos crta :)

Inace primetice te jednu zanimljivu caku sa C10 (konkretna vrednost ce verovatno biti veca) koji je paralelno vezan sa 12V namotajem.
Taj kondenzator sluzi za filtriranje PWM nosioca tako da prakticno vec prociscen signal vrlo blizak "pravom" sinusu (to tako nije moguce kod push-pull) ulazi u trafo sto nam daje bolje iskoriscenje kod transformatora i manje problema sa smetnjama jer ce i one "preostale" smetnje koje dodju na 12V strani da se kroz "spor" transformator jos vise pociste. Dodatno omogucava drasticno povecanje nosece PWM ucestanosti (skoro za jednu dekadu).
To je moguce zbog upotrebe full-bridge i svih 4 upravljackih signala iz procesora za tranzistore (3-level double-leg modulacija).
Sve sam ja to vec probao na nesto visljim frekvencijama sa Class-D pojacivacem i to radi odlicno ;)

Umesto dva IR2110 moze da se stavi jedan jos bolji drajver HIP4081A ali je on jako nezgodan za nabavku ...

Ovako kad se ima MCU moze ovo da se cacka i kombinuje kako volis, zato sam malo "navalio" na taj dsPIC jer ima neogranicene mogucnosti za ovakve i slicne sklopove. Sve se svodi na program a bazican HW eto kao na toj shemi.
Isti taj HW samo sa drugim SW moze recimo da sluzi za dva snazna sinhrona buck konvertera (spustaci napona) sa nezavisnim izlazom ili za velike struje kao interlived buck, moze Class-D amp (zvucnik umesto trafoa), regulator brzine i smera DC motora i jos nekoliko razlicitih topologija posto je u pitanju cetvorokvadrantna sprava.

Idelna osnova za eksperimente u toj tehnici. Ja napravio jednu takvu plocicu i samo menjam SW i deo koji je prikljucen u most. Sad konkretno mi radi neki buck 24V->12V, do 50W pri 50kHz ne treba ni hladjak za tranzistore ... Milina ...

BTW: za 24V verziju akumulatora (preporucljivo za vece snage, manje gubitaka) nije potrebno uzimati tranzistore sa visljim naponom, mogu i oni od 50V jer sa full-bridge nema "bus-pumping" efekta.
Naravno treba prilagoditi trafo i neke otpornike koji ce da budu u kolu za merenje napona baterije.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 22.09.2013. u 18:04 GMT+1]}

Ova sema mi izgleda dobro i sad mi je jasno zasto si hteo bas ovaj sdPIC da koristis sve se svodi na SW za indikaciju mreznog napona predvidi u SW da kad napon padne u mrezi ispod 160v uskoci pretvarac tako ce da se zastite uredjaji od preniskog napona mislim da to moze da se izvede pomocu optocouplera kad je ovo sastavljeno ostalo je sve lakse oko releje i merenje napona akumulatora.
IR2110 naka ostanu jer je tesko da se nadje HIP4081A.

Evo da iskomentarišem i ja nešto oko postavljenog zadatka:

Neću pisati o uobičajenim izradama takvih pretvarača koji rade u push-pull topologiji (srednji izvor na primaru), gde se formira kvazisinus sa "sužavanjem" radnih impulsa na oko 2 x 25% (praktično pwm na 50Hz) i primarom motanim za oko 7-9V, gde se izvod na sekundaru uključuje relejem kod punjenja, isključeni fetovi svojim body diodama ispravljaju napon za punjenje, filtracija (u nekoj meri) kondenzatorom paralelno sa sekundarom, i slično tome.

Gde se koristi ispravljen napon od 320VDC (računari, tv u autobusima, praktično sve naprave koje imaju SMPS ispred i nemaju nikakav pomoćni "gvozdeni" trafo ili neki AC 50Hz MOTOR i slično...), dovoljno je napraviti samo DC boost na 300-320VDC i neki punjač za aku (topologije koja nam odgovara).

Za motore nekih pumpi je dovoljna najjednostavnija kvazisinus topologija (50Hz pwm), ujedno i relativno otporna na "inrush" struje pokretanja motora. Kada upotrebimo neki oblik SMPS pretvarača za pokretanje motora, on mora biti dimenzionisan za bar dvostruku ili veću snagu. U suprotnom će biti problema sa brzim zaštitama kod SMPS.

Pozabaviću se unapređenijim varijantama AC-DC-AC pretvarača, gde se iza napajaju razni uređaji, za koje ne znamo da li im je nužan AC napon sinusnog oblika od 50Hz (potpuna imitacija gradske mreže).
-------------------------

Postoji više mogućih pravaca rešenja problema (sve ove opcije već negde postoje i rade u takvim sklopovima):

----------------------------------------------------

1)- standardni pretvarač sa "gvozdenim" trafoom i pwm više frekvencije za uobličavanje impulsa, sa filtracijom na sekundaru (već priložena šema u jednom od postova):

Odlikuje se relativno lošim iskorišćenjem zbog KAPACITATIVNOG opterećenja preslikanog na primar. Takođe ima velike gubitke u gvožđu trafoa. Međutim ima mogućnost punjenja, relejnim preklapanjem izvoda sekundara, gde su body diode fetova ispravljači (uobičajen način punjenja, samo fetovi ne rade ili se pak sinhronizuju da bi poboljšali osobine body dioda).
Mogućnost stabilizacije napona uzimanjem povratne veze pomoćnim namotajem koji je čvrsto spregnut sa sekundarom.
Stabilizacija napona je lako izvodljiva sa DSP MCU, ali je KKD generalno loš.
-----------------------------------------------------------

2)-pretvarač sa "gvozdenim trafoom, gde ispred stoji standardni H bridge D class pojačavač sa pripadajućim filterima i umesto zvučnika napaja jednostruki primar trafoa.

Kao stvoren za rad sa DSP MCU.

Odlikuje se znatno većim stepenom iskorišćenja.
Dobijanje perfektnog sinusa već pre primara, gde gvozdeni toroid zadržava svojih tipičnih >95% iskorišćenja i ne greje.
Nema nikave potrebe za bitnom postfiltracijom, već je urađena posle storage.
Može se koristiti nosilac reda 50-100 KHz, što je najpovoljnija zona za odličan kompromis između gabarita storage ferita i switching gubitaka.
Izvodljiv je ZVS u nekim delovima polusinusa, što još može poboljšati iskorišćenje.
Izvodljivo perfektno kontrolisano punjenje, gde bi primar bio namotan za oko 7VAC, a korišenjem H bridge kao boost mogli da obavimo bilo kakav algoritam punjenja, od ne-punjenja pa do maksimalne snage za taj trafo.

Jedini razlog za "otkačinjanje" sekundara sa mreže je taj, što bi pretvarač kod nestanka struje pokušao da napaja čitavo naselje :-). Tako da su mu relej ili trijaci za rastavljanje nužni.
---------------------------------------------------------------------------

3)- i konačno, pretvarač koji se sastoji od više pretvarača, i uobičajen je pristup kod snaga većih od par KW, gde je punjač neke SMPS topologije stalno zakačen za mrežu (sada sa obaveznim PFC predstepenom ili integrisanim u njemu), boost iza aku sa izolacionim trafoom pravi 300-350VDC , H bridge iza boost formira sinus sa storage kao kod D class, i tim se konstantno napaja naš uređaj, stabilisanim naponom sinusnog oblika, zaštićen od prenaponskih udara i slično.

Ne postoji nikakvo preklapanje kod nestanka struje. Puni se kada ima napona u mreži, a proizvodi struju dok napon na akumulatorima bude u dozvoljenim granicama (dok ima korisne energije u njima).
Inače, česta je primena takvih sistema u solarnim aplikacijama i kod vetrenjača.

Kod manjih snaga se zbog manjeg niza akumulatorskih baterija koristi neka od H bridge izolovanih topologija koja spusta napon na napon aku baterije (ima ih raznih: 24, 48, 72V...), i SVE VREME održava napon na tačno 2,3V po ćeliji Pb aku, sve dok ima struje u mreži. (poput onih 13,8V za 12V aku koji su na konstantnom punjenju)

Potom boost nekog tipa, diže napon na >=320VDC.

Potom (kao u D class) drugi H bridge formira stabilisan i dobro oblikovan sinus od 50Hz sa 230V efektivnih.

Kod još većih snaga postoji još jedna "olakšavajuća okolnost", a to je da se niz akumulatorskih baterija pravi za bar 360VDC, potom H bridge izolacioni boost održava 2,3V po ćeliji, a odmah sa aku, drugi H bridge pravi stabilisan sinus.
tu se štedi čitav jedan pretvarač, ali je zato akumulatorska baterija imponzantna.
--------------------------------------------------------

Ova poslednja "građa" je veoma kompleksna, i teško da je isplativa za ispod par KW.
Malih je gabarita (osim aku baterije), izolovana je od gradske mreže, stabilisan je napon, i pravo je besprekidno napajanje.
Sastoji se od dva ili tri precizno kontrolisana pretvarača, gomile delova i obično se upravlja ni manje ni više nego baš sa DSP MCU još od pre 20 godina ili više.
Kod baš velikih snaga >30KW, praktikuje se da na akumulatorskoj bateriji bude ugrađeno još NEKOLIKO DESETINA SMPS pretvarača, koji se "bave" samo simetrisanjem punjenja pojedinačnih aku baterija, što ispada jevtinija opcija obzirom na ozbiljnu cenu takve aku baterije.
-------------------------------------------------

Sve vreme pominjem taj boost H bridge.

Current feed H bridge boost sa ZCS je najbolja moguća boost topologija, i postiže i do 98% KKD čak i sa veoma niskim ulaznim naponima.
To je najbolji izbor za boost velikih snaga.

Takođe je izvodljiv (uz izvesne veštine izvođenja transformatora i nisko induktivnih putanja) i hard switching current feed boost H bridge, sa takođe 97-98% KKD
-----------------------------------------------

H bridge koji formira sinus za izlaz, pravi se i za 50W kao i za 500KW, i po topologiji je sinhroni buck, samo što se kod više od par KW "jure" ZVS ili ZCS radi većeg stepena iskorišćenja, jer kod većih snaga to više nije naivna stavka. I zbog hlađenja, kao i zbog uštede energije, pa zna postati vrlo složene građe kada su veće snage u pitanju.

-----------------------------

Dakle, ako ne želimo aku bateriju od 320+V, ne gine nam da imamo 3 pretvarača kod ove poslednje najsavršenije verzije.

------------------------------------
Ono što bih ja izabrao je topologija 2), na 12V aku za manje od 1KW, ista topologija na >24V aku za do 2KW, a preko te snage topologija 3) sa više od 48V aku.

To bi mi bili otprilike granični kriterijumi za izbor (vezano za kompromise između: gabarita, cene, KKD i izbora komponenti snage).

Upravljanje u svakom slučaju sa DSP MCU, jer im je cena pala na reda <5 eura, a nude izuzetne mogućnosti upravljanja i akvizicije podataka, zaštita svega i svačega, kao i odličan interfejs sa korisnikom (lcd displej, tastatura za kontrolu i unos parametara, bla bla...). Jedino što se treba malo pozabaviti oko programa, a i to nije strašno kada se uvežba, kao i bilo šta drugo.

----------------------------------
Evo literature odakle se mogu "pokupiti" hardverske cake i uslovi vođenja pretvarača kao osnov za pravljenje programa za DSP MCU.
Biće korisno kod izbora efikasnih topologija tipa 2) i 3).

http://www.google.rs/url?sa=t&...b63w&bvm=bv.52434380,d.d2k

http://www.google.rs/url?sa=t&...W5fw&bvm=bv.52434380,d.d2k

https://www.google.rs/search?q...&ei=H4k_UoXbAtP20gWt9IHAAQ

http://www.google.rs/url?sa=t&...6LJA&bvm=bv.52434380,d.d2k

Pozz

Odlicno ;)

Kao sto vidis ja sam krenuo sa topologijom broj 2) po tvojoj podeli ... Tu sam blizu svemu sto si pisao sto mi je drago jer polako "kontam" te svari (daleko od toga da sve znam).

Meni je ceo projekat vrlo zanimljiv jer sam ovo isto pokusavao da napravim pre jedno 15 godina dok su jos PIC-evi bili sa "prozorcicima".
Tad je to bila muka ziva za razvoj, mnogooooo manje resursa u PIC, IDE nikakvi, pisalo se sve u ASM i Forth-u, Internet u ovom obliku nije ni postojao ...
O SMPS tad nisam imao pojma i posle jedno 20tog spaljenog izlaznog tranzistora sam odustao :)
U medjuvremeno sam i ja a i ta PIC/DSP tehnika "sazreli" i evo nas ovde gde jesmo ;)

Moracu da procitam sve one dokumente sto si postavio.

Nego nisam shvatio kako da se u ovoj verziji 2) radi kontrolisano punjenje akumulatora?
Evo u prilogu jos malo dopunjena shema ali i dalje nekompletirana (fale delovi oko monitoringa struje i detekcija mreze) da bi znali o cemu pricamo.
Jedino ako si mislio na MOSFET bez body diode (jel se prave sad uopste takvi)?? Sa body diodom dobijam klasican grez kome ne mogu nista da radim (upravljam) sem da dodatno radim sinhrono ispravljanje.

Trenutno sam "zaglavio" oko ove strujne zastite i opcije da iskoristim interne OP i komparatore. Tu bi mi dobrodosla pomoc ako neko zna kako to sve izkonfigurisati.

Miki,

Nema potrebe za izvodom na sekundarnom namotaju.

Primar se mota za oko 8VAC (efektivno), sekundar za 230VAC.

Kada radi kao punjač, to će zbog pada na body diodama rezultovati sa potencijalnih 9,5VDC, što ne može da puni ako ti ne radi H brigge, a kada radi kao generator imaš prostora za stabilizaciju napona prema opterećenju, čak i za korekciju talasnog oblika kod kompleksnih opterećenja (praktično rezerva do 11,5 Vpk zbog pada napona na mostu, žicama, shunt, ba bla..).

E sad, poenta je u tome da "uhvatiš" sa pomoćnog feedback namotaja sinus, i da ga "kopiraš" H mostom, naravno sinfazno sa tim iz mreže.

Ako proizvodiš H mostom sinusni napon manje amplitude od tih 9,5Vpk, most će raditi kao boost, i "pumpati" u aku struju iz mreže.
Ako proizvedeš veću amplitudu od te, onda će crpsti struju iz aku, pokušavajući da "nahrani" mrežu (snabdevaćeš grad iz svog aku :-).

Sve se svodi na najobičniju regulaciju amplitude sinusa, prateći pri tom smer i veličinu struje kroz shunt, pa onda upravo podešavanjem te amplitude podešavaš struju punjenja, a možeš i da vraćaš deo energije aku nazad u mrežu u cilju kontrolisanog pražnjenja (test kapaciteta aku, ili test Ri).

Dok je amplituda manja na mostu od one na primaru trafoa (dok je mrežni napon prisutan na sekundaru, dakle kod punjenja) H most ti radi kao veoma efikasan sinhroni boost.
Kada proizvedeš veću amplitudu, onda je sinhroni buck, takođe efikasan.

Pobuđen H most je reverzibilna naprava.

Energija može teći u oba smera.

Fora je samo u tome da pratiš sinus iz mreže bez smicanja faze ili nešto slično, odnosno ispravna sinhronizacija, za šta se ima vremena bez problema.

Feedback namotaj ti ima dvojaku ulogu:

-Kada si generator, praviš sinus iz lookup tabele, pratiš sopstveni sinus i stabilizuješ napon (čak možeš i da mu koriguješ oblik u smislu kompenzacije kompleksnih opterećenja).

-Kada si punjač, takođe znaš veličinu mrežnog napona i već imaš referentni sinus, koji "kopiraš" najobičnijom "histeretic" ili ti bang-bang modulacijom, a vrednost referentnih nivoa šmit trigera za bang-bang šiftuješ ka nižoj amplitudi i struja punjenja ti je srazmerna razlici između sinusa generisanog sa mostom i onog koji stiže na primar (koji je sada sekundar).

Tako.

Pozz

Aha, mislio si da se u modu punjaca radi bustovanje napona i to sinhrono sa mrezom, da da to ima smisla.
Ja sam to posmatrao u DC domenu pa mi je zato bilo to malo cudno.
Dodatno je zgodna situacija ako je primar transformatora (niskonaponski namotaj) oko 9VAC da ne bih morao da idem na 100% dubinu modulacije u inverterskom modu zbog limita kod ovih IR2110 drajvera.
A i tako ce onda biti jedan relej manje ...

Jedina nezgodna situacija u toj postavci koju vidim je eventualni problem ako dodje iz mreze veci napon od 230V (pricao sam ti da sam merio kod mene i 280VAC!), onda necu moci da uticem na punjenje! Preko body dioda ce vec imati dovoljno napona da se akumulator puni i necu moci da iskljucim punjenje!

A spomenuo si i dvosmernu struju kroz most, hmm onda nece moci ovo sto sam mislio sa internim OP/komparatorima jer sam planirao da komparator generise PWM fault signal interno (drugi kraj komparatora vezan na 4bit programibilni CVrefin - vidi gore sliku i crveno zaokruzene module) ... Treba to da malo detaljnije razradim, morace DC ofset na OP-u (biasing) pa odatle da mogu da idem u obe strane ...

Nece ovo biti ni malo jednostavna sprava, ovako po HW izgledu i nekako ali SW mora da bude junacki ispeglan i debugiran.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 23.09.2013. u 10:33 GMT+1]}

Pozdrav svima,pratim temu kao i svi ostali. Na prvi pogled prost a ustvari jako slozen zadatak. Nisam strucnjak za PIC tako da cu ostati kao posmatrac. Mozda probam neku D klasu sa sinusnim oscilatorom. Pozdsav za komsije iz Kragujevca.

Upravo gledam to oko generisanja sinusa, evo ovde AN od Microchip u vezi toga:
http://ww1.microchip.com/downloads/en/AppNotes/00001523A.pdf

Ima primer sa look-up tablicom a ima i racun za discret-time tj na osnovu rednog broja sempla.

Da je komplikovano jeste, ali to je tako u fazi projektovanja, posle kada se to sve skocka trebalo bi da radi vrlo dobro.

Sad cu bas da probam da prikljucim neki trafo na ovaj moj rucno pravljen "dsPIC dev board" da vidim malo kako ce to da izgleda na izlazu.

He he, ne znam da li ste skorije videli ovako "lep" generisan sinus iz nekog home-made invertera :)



Mali osciloskop prikazuje sinus na sekundaru onog malog trafoa (nemav trenutno veci), veliki osciloskop prikazuje PWM "fleke" (jer je modulisan) na nekih 115kHz.
Mala plocica sa nabodenim PK3 programatorom je dsPIC sa drajverom i izlaznim tranzistorima ...
Onaj ispravljac i struju "zaboravite" jer poblesavio malo (to je jedan od razloga sto sam se "uhvatio" ovoga, hocu taj sh*t da izbacim i napravim nesto "normalno").

Izvorni sinus je generisan iz zvucne kartice trenutno jer mi je u PIC-u program za Class-D pojacivac :)

Sve u svemu ovde jedino sto se greje je ona zuta prigusnica jer nije adekvatna i namotaji na transformatoru koji nije uopste za ovu primenu ali za probu sluzi.
Na kraju lanca je prikacena sijalica 230V od 20-ak wati.

Dakle ovaj koncept definitivno "pije vodu" i treba to sad malo sve "razgaziti" ...

BTW: Ko bude nesto slicno pravio/razvijao valjalo bi da ima "ozbiljan" osciloskop, sa dve vremenske baze ili dva osciloskopa. Onaj PWM signal je jako nezgodan za pracenje, osciloskop mora da ima dva kanala sa funkcijom sume/diferencijala ili diferencijalne sonde sto je za vecinu nas "misaona imenica" ... Onaj matori HP DSO 100MHz mi "jedva" zavrsava posao :(
Problem je vezan za tip modulacije koji sam ovde koristio, o tome vise ovde (stranica 6):
http://www.ti.com/lit/an/sloa119a/sloa119a.pdf

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 23.09.2013. u 23:38 GMT+1]}

He he, pa naravno da će biti perfektan sinus, jer kada može da svira sa THD 0,0x% što ne bi sinus bio istog kvaliteta.

To je samo 50Hz, što za D class nije ništa, a 10 bit pwm je čudo za takve aplikacije.
Radi smanjenja gubitaka u storage i mosfetima, treba smanjiti carrier na mnogo niži, reda 40-60KHz, što bi bio solidan kompromis između KKD i gabarita storage.

3 level modulacijom se takođe veoma smanjuju gubici u storage i mosfetima. Jeste kompleksnija, ali si samo na dobitku u svakom smislu.

Jednom se napiše i to je to.

Tu bi bio najbolji filter sa dve storage i dva konda sa svake ka masi. Tako će se izbeći smetnje koje bi mogle proći kroz parazitni kapacitet primar-sekundar "gvozdenog" trafoa, i sinus će biti "za slikanje".

Kada se trafou dovede regularna veličina napona, nema razloga da greje. Biće mu isto kao kada je na mreži.

Prokontaj malo o takvom modelu, gde ćeš internim komparatorima da radiš 3 level bang-bang (čini mi se da sam video negde u datash da se pwm modul može asinhrono upravljati), gde bi ti feedback namotaj bio na jednom od A/D, a sinus generisao sa nekim D/A ili nekim pwm-om (ako ti je pretekao koji), pa taj sinus u komparatore.

Tako bi dobio fleksibilnost za punenje pražnjenje, odnosno za razne manipulacije svim i svačim, a hardver bi uvek bio isti.

Feedback namotaj ti je na jednoj grani komparatora, a sinus iz D/A na drugoj, i samo amplitudom arbitriraš generator- punjač, kao i stabilišeš napon kada je generator, a stabilišeš struju kada je punjač. Onda ti bukvalno ne treba nikakav PID ili slična kompenzacija za HF, već se samo baviš dobrim praćenjem sinusa, a to na 50Hz nije teško.

Tako nekako. Čini mi se ovako sa 2 minuta razmišljanja da bi to moglo biti najjednostavnije. Kada bi se upotrebio HIP4080A onda bi svi pwm na DSPic ostali besposleni (jedino jedan za proizvođenje referentnog sinusa). A DSPic bi ite kako imao šta da radi i bez pwm-ova.

A kad dobijem malo vremena probaćemo ZVS sa death time kontrolom.

Ako se sećaš one moje naprave što vraća energiju u mrežu, naravno da i to što praviš to može (i primene su ti jasne).

Pozz

Jeste kompleksna ali za ANALOGNU izradu :) U digitalnom domenu se to resava bukvalno sa jednom dodatnom linijom coda-a!!! Ovako nesto:



Kada bi za ovaj drugi PWM izbacili ovaj izraz "rezolucija - res" i stavili samo "res" tako bi se dobio klasican 2-level PWM.
Iskaz "rezolucija - res" predstavlja onaj jedan analogni inverter u zadnjem PDF od TI sto sam postavio.

Ovu "lepotu" i ugodnost ne moze nista da zemeni ... zato mi se sve ovo mnoooogo svidja ;)

Generalno ova DSP (mada ovo gore nema veze sa DSP) je mnogo mocna tehnika. Treba se samo malo potruditi da se skontaju tu neke fundamentalne stvari i nakon toga se otvara jedan kompletan drugi svet elektronike!

A bas oko DSP, mislim ovo je bezobrazno smesno, ultra prosto ...



Pogledajte moje temu u pod-forumu mikrokontroleri, meni je trebalo cca 4-5 meseci da od prvog susreta sa takvim procesorima (pre toga ih u zivotu nisam koristio) skontam te neke stvari.
Sve je to sad maskimalno uprosceno, samo kazem mora da se poznaju fundamentalne stvari u toj "discrete time" tehnici.
Ja nisam mogao da spavam kada sam skontao koliko je to sve mocna tehnika, bio sam frapiran potencialnim mogucnostima i sta tu sve moze i kako prosto da se radi :)
Prosto mi bilo krivo sto se pre nisam toga uhvatio! Ali nema veze bitno da sam se uhvatio i zato srdacno svima preporucujem da to probaju, ne mora sa ovim konkretnim dsPIC (on je medju "najjacim" procesorima dostupnim u PDIP kucistu, preko toga samo SMD), mogu i oni ST Discovery low-cost dev moduli (7 - 15$) sa recimo Cortex F3 ili F4 procesorima.


_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 24.09.2013. u 15:49 GMT+1]}

He he, kompleksnija je i tako, samo je mnogo lakše to iskucati na tastaturi nego lemiti svašta :-).

Nego, evo kako možeš sve to da istestiraš da bi savršeno shvatio način:

Uzmi neki lab. stabilizator napona i zakači mu dummy load (da bi mogao i da "primi" energiju), potom sa D class izgeneriši DC napon (nekim poznatim pwm-om) koji je jednak ovom na eksternom stabilizatoru, i zakači D class na taj eksterni izvor (naravno sa istim polaritetom). Da ne zaboravim, i napajanje koje ti napaja D class mora imati dummy load (to će biti slično aku koji može i da primi i da energiju).

E onda samo po malo menjaj pwm i gledaj kako se menjaju struje na oba napajanja, i videćeš kako možeš da "pretačeš" energiju u bilo kom smeru samo pomoću promene pwm (buck ili boost mod mosta).

To ti je demonstracija u DC domenu. Za AC je sve isto samo što sve vreme pratiš sinus od tačke do tačke.

Pozz

Možda bi nešto od ovog koristilo pri realizaciji:

http://www.microchip.com/stell...eId=1406&dDocName=en551429

@macolakg Da da, shvatam tacno sta pricas. Kada je neki napon veci sa jedne strane struja ide u tom smeru i obrnuto. DC i AC mu isto dodje samo kod AC mora da se prati od tacke do tacke tj da sinhrono "plivas" sa tim AC naponom.

@goran_68 To su opake sprave i veoma kompleksne. Tu vredi pogledati SW i videti kako su neke stvari resavane.
Ja se trenutno sa ovim nivoom znanje ne bih smeo upustati u izradu tako necega! To ima smisla uzeti taj gotov uredjaj i onda pratiti sta se tu i kako desava.
SW je komplikovan po default a o HW tek da ne pricam, tu svaki milimetar PCB-a ima itekako uticaja, pa onda specificne komponente, (verovatno) viseslojna PCB itd.

U ovoj temi pricamo u UPS (ima i punjac baterija) pa se koncept uredjaja razlikuje, imamo dvosmerni prenos energije.
Spomenuti sklop sa linka je "samo" inverter sa jednosmernim prenosom energije.

mikikg interesuje me dokle je stigao projekat sa realizacijom i jel si uspeo da skockas semu?

pozdrav

Miki,

Obzirom da su i kod DsPic, STM4F, ili onog Texas modula, mogućnosti upravljanja izuzetne, i svi imaju bar 4 pwm, možda bi se mogla probati jedna jednostavna ali veoma efikasna hard switching topologija sa ZCT (zero current transition).

Na pdf bi desni polumost samo menjao polaritet, u ritmu 50Hz, sa promenom stanja u trenutku kada sinus prolazi kroz nulu, gde su death time i sw gubici zanemarljiva stavka, ujedno postoji "prirodan" ZVS pošto se promena događa kod nultog napona sinusa.

Dva polumosta na levoj strani bi bila vođena klasičnim upravljanjem za push-pull (što je veoma lako implementirati u svaki od nabrojanih MCU). Bitno je da su ta dva polumosta upravljana sa 180* faze kao kod standardnog push-pull ili hard sw full bridge pwm.

ZCT se dobija upotrebom dve male induktivnosti ispred storage. Storage može da ima veći L i tim da radi u low ripple CCM modu, a ove dve male mogu biti svega nekoliko % njene vrednosti.

Inače, princip je rad naših ljudi (što mi se ponajviše i sviđa osim visoke efikasnosti), Milana Ilića i Dragana Maksimovića:

http://www.google.rs/url?sa=t&...4rSw&bvm=bv.53217764,d.bGE

Pre svega par dana sam napravio jedan za probu, i njim upravljao neki DC motor od 60V 300W.

Mogu ti reći da sam veoma zadovoljan efikasnošću. Sve je hladno kao taštine grudi.

Već sam implementirao napravu u jednu firmu gde je potrebno motor upravljati po momentu, i to radi više od odličnog, ujedno će to biti dugotrajan i u teškim uslovima test naprave...

Čim to naši ljudi izmisle, mora da valja :-).

Mislim da bi se dobilo veoma jednostavno upravljanje samim power elementima (uz trošak tri hi/low side drivera, što i nije neki trošak obzirom na kvalitet), zbog malog ripple perfektan i dobro isfiltriran sinus, leva dva polumosta mogu imati upola strujnog kapaciteta od desnog polumosta, pa je cena neznatno veća od klasičnog full-bridge, prirodno se dobija 3 level pwm i ZVS kod desnog polumosta, i sve one mogućnosti dvosmerne razmene energije i naknadnog dooblikovanja sinusa na kompleksna opterećenja sa FB ostaju na potpuno istom principu kao i pre.

Pozz

Konkretno ovaj dsPIC ima 3 PWM (6 linija) sto je taman. Texas C2000 ima 4 (8 linija), STM isto imao dosta ali cu se za sad drzati dsPIC posto mi je mnogo laksi za razvoj od C2000 a i ima prednosti jer je klot IC, ostali su moduli.



To je ok, treba mi samo ZC kolo. Ako se slazes i dozvoljav da iskoristim "ono" tvoje resenje sto si mi pokazao.



Ni to nije problem, to sam probao i to fercera OK.



To vec trebam prakticno da probam, moram pripremiti i HW jer trenutno imam samo full-bridge postavku sklopljenu. Nije problem, sklopicu to ovih dana pa ce da probamo, mozemo i zajedno.

@milan-markovic Pa od one zadnje postavljene sheme nisam nista dalje crtao jer se vrtim jos tu oko nekih koncepta. Jos i ovi novi predlozi od Macole, treba to probati i pretociti u konkretnu shemu.
Znam da bi voleo to da sklopis sto pre ali bolje lagano ovo da "sazvacemo", vredece u svakom slucaju ulozen trud. Ispasce to junacka sprava ako uspemo sve ove stvari o kojima pricamo da uoblicimo u shemu + program.

Siguran sam u to da ce ispasti junacka sprava i znam da je potrebno dosta vreme sve to da se objedini ali polako netreba zuriti imam ja strpljenja i cekacu kad to sve skockate odmah pravim jedan.
Posto ce ovaj ups da bude sinhronizovan sa mrezom imace veliku primenu kod sistema za solarnu energiju tako da ce da se isplati ulozeni trud.

Pozdrav

Da . To je jedna od mogućih primena, kao i primena tipa ispravljač-aktivno opterećenje.

Ja se unarped izvinjavam ako sam malo dosadan.
Tema je malo zastarela i ne znam da li je mikikg uspeo da sklopi semu sinusnog pretvaraca i sve to da prakticno isproba veoma sam zainteresovan za ovaj projekat a verujem da ima jos nekih koji ocekuju da Miki sklopi semu i napise SW .

Radim na tome sa kolegom Macolom.
Trenutno cekamo neke delove da stignu, neki novi drajveri za tranzistore i PIC-ove.
Bice, samo mora malo strpljenja oko toga, nisam zaboravio na ovo ...

Pozdrav drugari, ako ovo sto ste zamislili isterate do kraja bice to ljuta masina. Interesuje me kada bi paralelizovao tranzistore koliko gejtova ( irfp064n ) moze da okida ir2110 ( tl494 na 40khz) ? Da li bi kod paralelizovanja trebli sors otpornici? Na koji maksimalni napom bi mogli da idu irfp064n povezani u most. Ne trazim opsiran odgovor, u par recenica,unapred hvala.

Pozdrav,

irfp064n su prilicno jaki tranzistori i teski za drive.

Nisam 100% siguran (neka jos neko da misljenje) da bi dobro radila ta kombinacija sa paralelnom vezom dva ili vise tranzistora na toj ucestanosti od 40kHz.

Ako bi hteo da ih vezujes vise komada ili uzmi jos jedan IR2110 za guranje drugog para ili uzmi jaci drajver, npr 4A HIP4081A ili neki iz TCxxx serije (Microchip) za low-side varijantu ako bi pravio push-pull pretvarac.

Sto je jaci (brzi) drajver to ce manje problema kasnije da imas. Svakako bi "robusnije" bilo resenje da svaki par tranzistora ima svoj drajver.

Miki hvala na odgovoru, HIP mi poskupljuje i komplikuje fizicku izvodljivost . Planiram da uradim pretvarac sa 12 komada irfp064n, izbacicu semu a vi mi recite ima li svrhe to pokusati. Na semi su 2N tranzistori ja bi probao sa MJE15030 - MJE15031. Pozdrav

Ne znam, malo mi je ova shema cudna. Kao stavili su ove TR da povecaju struju drajva ali je pitanje da li je dovoljan onaj bootstrap.

Uzgred, 12 velikih izlaznih tranzistora planiras? Sto toliko, koliko to snage hoces da izguras?
Nadam se da imas iskustva sa takvim stvarima, cca 20A je vec komplikacija poveca za izradu a 100-ak A (ako to planiras) je ultra-mega problematicno (pricamo o 40-ak kHz)!
Veoma retko se ide na te varijante sa velikim strujama, umesto toga se ostaje na slicnom rangu struja (cca 20A) ali se umesto toga koristi vise redno vezanih akumulatora radi dobijanja veceg napona pa posle i izlazne snage.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 23.11.2013. u 20:11 GMT+1]}

Pa ja planiram da ide na 24v i da moze da izdrži trajno 50 A. Znaci oko 1000w ali hocu da imam veliku rezervu prilikom startovanja nekih motora ( pumpa za vodu,zamrzivac,frizider itd ) Po tebi koja vrednost tog kondezatora bi bila idealna u semi koju sam prilozio? 40khz nije fiksna, ako budu problemi spustacu do cujnog opsega.

Uzgred, ovo je sinhroni buck konverter. To nije to sto tebi treba (kako bi napravio "negativni" izvor napona?).
Ili si mislio na full-bridge varijantu?

Mislio sam na full-bridge , taj kondezatora u zavisnosti od frekvencije ima razlicitu vrednost, visa frekvencija manj vrednost i obrnuto ali koja je najbolja ne znam. Necu da zurim,radicu deo po deo. Davno sam radio jedan pretvarac 12-220 ( cetvtast oblik ) koji i danas radi i moze trajno da vuce 40A mada nemam akumulator za tako duga opterecenja. Ozicenje sam radio bakarnim trakama tako cu i ovaj da uradim ali mi je problem drajvanje. Pozdrav

40KHz nije nešto posebno visoka frekvencija. HIP4081 može pobuđivati H most sastavljen od 12 IRFP064N (4x3 IRFP) pri svega 40KHz. Rg bi trebalo da budu oko 15-20R po tranzistoru.

Pitanje je zašto tolliki broj tranzistora? H most sa samo 4 IRFP064N sasvim normalno "operiše" sa kontinualnih 50A struje iz napajanja.

Sa 10-15A im ne treba ni hlađenje (ako je pretvarač korektno napravljen).

Sa običnim kvazisinusnim push pull (srednji izvod na trafou) pretvaračem na 50Hz, dva IRFP064N rade sa 25A kontinualne struje iz akumulatora bez ikakvog hlađenja (Mikikg je pre mnogo godina pravio jedan takav i setiće se hlađenja)

Pozz

P.S.

IRFP064N je moćan mosfet sa tipičnih 8 milioma Rds_on i relativno malim Qg za takvu "mrgu" (oko 90nC pri 11-12V na gejtu i napajanjem od 12V).
Ako se (bez hladnjaka) bitno greje pri strujama manjim od 10-12A (srednja struja pojedinačnog) onda postoje prenaponski problemi koji jako greju njegovu body diodu koja je inače zener dioda za 55-60V.

Gospodine Macola, hvala na odgovoru. Hocu siguran pretvarac da moze da pokrene frizider i zamrzivac. U planu mi je kasnije neki solarni sistem. Pozdrav.

Potezna struja kompresora frizidera i zamrzivaca je deset do petnaest puta I nom, zato vecina pretvaraca ili ne moze da ih pokrene, ili "krepa" ako nisu dovoljno
dimenzionisani.-

Zato i u lose dimenzionisanoj instalaciji dolazi do smanjenja intenziteta, treptaja klasicnih sijalica kod pokretanja pomenutih kompresora.-

Pokusaj izmjeriti polaznu struju.-

pOz

Pozdrav drugari, pitanje za gospodina Macolu i Mikija a i za sve koji mogu da mi daju strucan savet, u pitanju su prigušnice na izlazu iz H mosta u ovom mom slucaju. Znaci oko 40 KHz, do 100 ampera i 24 volti, šta kako i od cega ih napraviti? Koliko je pametno da probam bez filtera ,smatram da i namotaj u trafou se ponasa kao neka prigusnica. Unapred hvala.

Uf ne znam sta da ti kazem za to, mnogo je to struje u pitanju, bas bas podeblja zica treba. Pre bi se tu trebalo staviti bakarne cevi nego neka zica.
Ja nemam iskustva sa tolikim strujama :(

Ono sto jedino znam da treba izbeci te stuje po svaku cenu, bilo dizanjem napona (vise akumulatora redno) bilo interlived tehnikom gde se ta struja deli na vise grupa.

Nisam u toku sa temom ali mogu napisati nesto o tome jer su 100A u mom slucaju slabije struje , ali to je vec neka druga prica .
Za stalno opterecenje 100A (racunaj da nece biti stalno toliko) ti je potreban provodnik oko 55 kvadrata sto je izvodljivo za namotati sa bakarnom trakom ili fi profilom oko 8.5mm . Sve je ovo u redu ali posto je na ovoj freq. poznatata pojava skin efekta ipak bi trebao uraditi sa vise tanjih zila upredenih tako da cine bakarno uze ali zbir preseka svih tih tanjih zica mora imati oko 55 kvadrata .
U vise slucajeva mi se struje krecu i preko 1000A ja koristim kao sto je Miki rekao bakarnu cev gde izracunam njen presek zidova da bi dobio kvadraturu provodnika i kroz sve to pustim vodu koja hladi ceo sistem gde cak imam i regulaciju protoka u zavisnosti od temp. . Ipak sve ovo je neka druga prica i ne znam koliko je nesto primenjivo od toga ovde(zavisno od oblika , broja navojaka prigusnice itd..) ali mislim da jeste , tako da je na tebi da odlucis sta ti je lakse za izradu .
Pozdrav

Miki,Darko hvala na odgovoru, nije problem namotati 50 kvadrata ali na cemu i kakvo je i koliko to jezgro? Sa elektronikom sam pri kraju ,za neki dan cu probati sa manjim snagama. Pozdrav.

Ipak je ovo ( http://ludens.cl/paradise/turbine/turbine.html) pravi primer kako reshiti napajanje gde nema elektricne energije.

Magnat druze lep projekat ali... Ja sam danas izvrsio probu i dobio sam na strani 220 ovakvu sinusoidu. Da napomenem nemam osciloskop ,ovo je na kompu preko zvucne. Znaci da to moze da funkcionise,ostaje mi da lepo slozim irfp064n na hladnjaku i uradim debelo ozicenje. Opet imam jedno pitanje za strucne ljude, dole na slici sam oznacio sta mi je nepoznato . Mislim da su ta dva elementa jako bitna za brzinu reagovanja zastite. Iz komparatora ide na tiristor a on dovodi napon na SD ir2110. unapred hvala.

Nista bez osciloskopa ,
ne verujem bas zvucnoj kartici tako da nisam siguran da je amplituda bas ovakva ,cista , mozda gresim ..
Te komponente su otpornik i kondenzator i one ti sluze da odredis prag kada ce zastita odreagovati znaci opteretis uredjaj sa strujom koja ce ti biti maksimalna i nastelujes pomocu trimera da cim predje preko te zadate vrednosti iskljuci .
Iskreno taj sklop za prekoracenje struje se moze i bolje odraditi .
Pozdrav

Mogu li da vidim semu po kojoj si pravio uredjaj , ako nije problem ?!!
Pozdrav

Ta dva elementa vrše LEB (Leading edge blanking) tj. filtriranje merenja kapacitativnih struja, poreklom od punjenja parazitnih kapaciteta trafoa i recoverry struja body dioda.

Orijentacione vrednosti su reda 1K 1nF, zavisno od frekvencije nosioca.

Pozz

@zoksy Dobro ti je ispao ovaj sinus na izlazu (ako je verovati zvucnoj kartici, mada jeste to vrlo diskutabilno).

A na osnovu cega si radio onu shemu za strujnu zastitu?
Milsim pitam zbog toga sto to u sustini se tako radi ali mislim da ce biti problem za taj komparator da mu jedan kraj bude na masi, nisam siguran za to, pogledaj specifikaciju ali je tu problem sto taj komparator nema RAIL-TO-RAIL ulaze sto znaci da se on ne snalazi bas najbolje kada mu je ulaz blizak ili istog potenciala kao nozica negativnog ili pozitivnog napajanja.
Za to predpostavljam trebalo da imas jos i neko mini napajanje (neki mali chopercic) koji ce ti davati jos i negativno napajanje ili neki drugi komparator koji moze da ima RR ulaze.

Jos oko toga, onaj current-sensing otpornik od 0.00x oma, njega prakticno za taj rang struja mozes da izbegnes i iskoristis same PCB vodove sa kojih uzimas napon za komparator.
Caka je u tome sto taj sensing otpornik mora da bude izuzetno male induktivnosti a ako bi to pravio od nekog namotanog cekasa ili slicno to ima povecu induktivnost sto posle kvari sve oko izlaznog stepena.

Nije problem za semu,to je klasika, d klasa, TL494 , logika 4030 i ir2110. Sto se tice zastite ja sam to vec isprobao i to radi, komparatoru lm393 je potrebno 2 mV da promeni stanje na izlazu,nije potreban negativan napon. Tih 2mV potrazicu negde na kablu ili pcb-u gde bude reagovalo. Gospodine Macola hvala za one vrednosti jer znam da su jako bitne za brzinu reagovanja. Darko pomenuo si bolji nacin zastite,koji? Hvala svima na savetu i pomoc, pozdrav.

Ok fino, vidim snalazis se ti sa tom spravom ;)