Povrsina poprecnog preseka provodnika je r na kvadrat puta pi gde je malo r poluprecnik a ne precnik tj. fi datog provodnika

e jesam tadiran majke mi :D .. ne vredi mora se spava duze od sat dnevno ... ja sve vreme racunam obim :D

super ova zicka od 1.7mm je 2.27mm², opet ide isto pitanje, koliko ampera ?

Bogdane ugasi kompjuter i idi odmori..

rado bi ja otisao da odmorim al .. ne pitam se ja

To ti je od prilike 3x2.5 kabal. Koliko struje moze da propusti a da se ne zagreje previse prvenstveno zavisi od hladjenja.
Ja ne bih terao vise od 25A ako nemam tecni azot pri ruci.

Dobro, onda samo ugasi komjuter ne moras da odmaras..... :)

rado bi ja ali mora od neceg se plate racuni

super znaci to je ova kalkulacija 17A 60C, 25A 70C .. hvala

Umoran si Bogdane.

Prvo površina je poluprečnik na kvadrat puta pi (nehotično si se z*), a koliko ampera kroz to može proći to zavisi samo od očekivanog porasta temperature.
Zbog gubljenja mehaničko izolacionih osobina izolacije, ili granice brze oksidacije ili čak eventualnog topljenja provodnika.

O porastu temperature će osim veličine struje (zbog Džulovih gubitaka), materijala provodnika, odlučiti u velikoj meri i tip izolacije provodnika, kao i sredina u kojoj se žica nalazi.

Potpuno se razlikuje opteretivost istog poprečnog preseka ako je otvoren bez izolacije, ako ima teflonsku ili silikonsku izolaciju, ili pvc izolaciju i smešten je u zidu.

Ako je izolovan provodnik u snopu (kablu) sa mnogo susednih opterećenih provodnika, onda se još manje sme opteretiti.
Takođe ako radi u tropskim sredinama.

Oko toga je najsigurnije poslužiti se tabelama proizvođača dotičnog provodnika, jer su te tabele dobijene dugotrajnim testovima, koji moraju ispuniti sve bezbednosne uslove za primenu.

Ako praviš neki specifičan projekat, gde nemaš dovoljno dostupnih podataka, onda empirijsko dokazivanje merenjem temperature pri punom opterećenju u najgorim mogućim spoljnim uslovima.

Evo, nađoh na brzinu par korisnih tabela.

Pozz

umor je cudo :D no sta je tu je
hvala za tabele, ma ne pravim nista preterano specijalno nego nisam
siguran oko neke izvedbe nekog svetla koje moram da ozicim pre nego sam
osmislio svetlo koju zicku da pustim posto ne znam dal ce ici DC ili AC
kroz to pa gledam dal mi je 3x2.5 ok ili ne kabl (posto mi je sad lako
da pustim kabl, a posle nece biti) .. no cak i da pustam 12VDC 25A ce
biti vise nego dovoljno a mislim da cu pustati 230VAC

mali off

mujo fati: moj je 10 cm

fata muji: ha, ha

mujo fati: ma nije ha nego fi !!!

znaci i nije bas da je nebitno...

Tema je mozda za drugi forum, tema ni slucajno nije naivna, naime energeticari uvek proveravaju oba uslova, termicki i mozda jos vazniji na pad napona, zato projetni zadatak mora biti precizan. Vikleri uzimaju debljinu zice pri premotaavanju a elektroinstalateri presek kabela (kvadraturu). Opterecenje je jako raznoliko, u zavisnosti od namene, zato nije svejedno sta ce kabel napajati

u ovom slucaju nije preterano bitno, stavljam izolaciju na plafon i 2
zida pa cu da pustim dole kabl za nove stekere i tu ce 3x3 da radi posao
1/1 posto je svejedno dovod 3x2.5 tako da deblje od toga nema mnogo
svrhe a po plafonu cu da vucem DC za neke ledare ali svaki kabl ce da
tuce 40W sto na nekih 36V ide ispod 2A tako da ni to nije nikakav
problem za 3x3 - 3x3.5 ... nego je sve pocelo tako sto sam ja izmerio
precnik ove zice koja je vec u zidu i reko da vidim koja je zica i
tadiran ovako neispavan sve vreme 2rPi umesto rrPi i nista mi se ne
poklapa :D :D :D sto je najbolje, u jednom trenutku sam bio .. cek ba,
jel povrsina 2rpi da se nisam zezno, ma jeste, i uzmem da napisem ovde
... da mi nije kolega skrenuo paznju, verovatno bi ja jos uvek tuko
glavom u zid trazeci gde gresim .. :D ... a da je za drugi forum,
verovatno je tamo za elektriku ili tako nesto ..

inace sam osmislio super foru, na postojeci zid cu da nacrtam "lenjir",
tj na svakih 10cm cu da stavim crnu ilniju po horizontali i na svakih
metar po jednu vertikalnu i onda kada se postave oni limovi za karton i
kablovi onda cu lepo to da slikam i znam gde se sta nalazi da ne moram
svaki put da razmisljam gde je sta :D, posebno sto necu bas da radim sve
po PS-u (jedan deo kabla ce ici horizontalno od uticnice do uticnice, ne
mogu da ga vucem u vis 3 metra da bi ga pomerio metar levo pa spustio
dole, bacim 6m kabla a realno ne dobijem nista)

Probaj da iskoristis nesto odavde: http://pedja.supurovic.net/proracun-pada-napona-u-kablu

Kad izracunas otpor onda na osnovu struje mozes izracunati i koliko se eneergije u vodu pretvara u toplotnu a odatle valja nekako i temperaturu. Vodi racuna da nije isto da li je struja jednomerna ili naizmenicna.

Dal' je tebi dobro, Peđa?
Ajde ti nama, lepo, objasni tu razliku.

Skin efekt.

Na 50Hz, dubina skin efekta je više od 10mm, pa nema veze da li je u pitanju pun kabl ili pletenica, struja prolazi kroz celu zapreminu provodnika od 1.7mm.

Lepo ti napisao Djoka
Pa nije gradska mreža u MHz opsegu.

Evo Kecmane, možda ti pomogne moje empirijsko iskustvo od juče.

Dakle, pustim potrošače za preko 6KW kroz 3x2.5mm kabl (doduše uzemljenje naravno ne radi ništa, tako da samo dve žice greju kabl).

Ispostavi se da napon na kablu (koji možda ima desetak metara) i kontaktima (obična 16A utičnica i utikač su u pitanju) pada za jedno 15-20v (na ~200v), i shodno tome snaga na potrošačima (koji su predviđeni za 230v) više nije ta koja je napisana, nego neka manja. Pošto limitator od 25A (nije friziran) ne iskače ni onda, uz malo računa donesem zaključak da je struja baš negde oko 25-26A, što pri 200v znači 5kW ili malčice više.


No svejedno, da skratim priču, kabl se zagreje na temperaturu koja je prijatno topla na dodir, i to se nije promenilo iako je cele noći bio uključen istim opterećenjem.

Eto, za budženje 2.5mm = 25A max, ali to je preko propisanog standarda (valjda je 16A max za taj presek), ali meni tu toplota i ne predstavlja neki problem već više izgubljena energija u kablu (jedno 500W u mom slučaju puta broj sati... bačene pare).

P.S. Gledam sada ovaj Peđin proračun, i moj izračunat otpor od 0.6 oma se nikako ne uklapa u te formule. Valjda je otpor na kontaktima utičnice daleko veći od otpora kabla. U svakom slučaju, kabl je kao što rekoh prijatno topao.

zvao matorog danas, njemu su te stvari vrlo poznate :D, kaze nema po
nasem standarduy uospte 3 i 3.5mm2 samo 2.5 pa 4mm2 pa 6mm2 .. hm ..
nisam imao pojma, znam da sam kupovao 3x3 ili 3x3.5 nisam siguran koji
ali ne u srbistanu ... mislio to standard :D ... eeeeeee .. elektriko
elektriko ...

radice meni 3x2.5 sigurno ne sekiram se ja (problem je bio sto je meni
stao mozak jer mi matis iz treceg osnovne nesto zablokirao :D ), posto
na par mesta treba da produzim zicu za suko a dolazna je 3x2.5 tako da
nema svrhe da ja stavljam 3x4 za 50-100cm koliko cu produzavati .. i
vucem neke za svetlo gde ce biti cca 200W ukupna potrosnja tako da nema
da brigam ... turicu smps gde god mi treba DC a vucem 230 i to je to ..
necu se glupiram ... nego sam upravo skontao da mi treba i buzir crevo
da ne vucim zice ko seljak ispod gipsa a mogu sutra da gurnem onda kroz
crevo jos sta ako mi treba + da mora kupim neku upredenu zicu
(najverovatnije onu plavo belu, ona je super) da pustim rs485 do svake
uticnice i do osvetljenja

nego kad vec zatrovaj elektroniku elektrikom, dal mi trebaju one hilzne
ili kako se to vec zove u sta se gura pa stisne licnasta zica kada guram
punu zicu u klemu? ja kapiram da ne treba al bolje da pitam vec sam se
3x izglupirao :D

kad licnasta zica ide po klemu OBAVEZNO se trpa u hilznu!!!

a puna naravno NE

za licnastu znam, no reko da pitam za punu, otkud znam mozda ima neka
fora koju sam propustio

Ma kakva hilzna, samo se malo nakalajiše.

to sa kalaisanjem licnaste bas i ne radi, upletes, nakalaises, zategnes,
sacekas nedelju dana i kad se vratis mozes da okrenes jos krug dva,
probano (i ja sam ranije kalaisao pa me naucise da nikako ne valja)

Kaljisana bezuslovno popusti u klemi posle nekog vremena.

Postoje i "fabričke" metode kalajisanja, ali se koriste keramički alati koji drže čvrsto stisnutom licnastu žicu dok se kalajiše, i kalajiše se najtvrđom legurom kalaja. Takva neće popustiti, ali sumnjam da neko od nas ima takav alat iz pedesetih godina prošlog veka.

Zato je ipak hilzna dobro rešenje, ili ništa ne staviti na žicu ako klema ima pravougaonu hvataljku (pod uslovom da nam neka licna ne strči).

Popusti ako je previše nakalajišeš!

Žica se prvo dobro uvrne, tako da čak i bez kalajisanja može da se stavi u klemu. E, onda se nakalajiše tako što se dobro zagreje lemilicom a zatim se prinese kalaj tek toliko da se sam zavuče između licni uvrnute žice, tako da se pojedinačne licne ocrtavaju sa spolje strane, a kalaj je između njih. Time je uvrtanje zapečaćeno.

To ne popušta.

@pisac:
Čicnasti provodnici se N KALAJIŠU.
Možeš ti da ih uvrćeš kolk'o 'oćeš. popustiće za dan.
žNe vidim potrebe da se jajari kada su u pitanju hilzne.

Nisam elektricar i ne znam iz kog razloga, ali nekoliko iskusnih elektricara koje poznajem, sa dugogodisnjom praksom, savetuju da se kleme uopste i ne koriste vec daju prednost klasicnom uvrtanju zice.

kada je razvodja kutija u pitanju ne ide bas uvrtanje, a sto se dozni
tice, ja nekako volim vise kleme iako uvrtanje realno napravi bolji
kontakt ali razvrtanje sutra ako ima potrebe bude prilicno veliki problem

Pre pet godina sam imao zahvat od jedno sest sedam radnih dana da saniram situaciju iza jednog "kalajdzije".
Kompletna poluautomatska pilana montirana iz temelja,covjek se stvarno dobro snasao po dokumentaciji sve propisno iskablirao ali brate u*ro sa kalajisanjem.
Nisam bio tu kad je to radio ali pricaju radnici koji su pomagali da je nosao nesto na plin i umakao blankirane zice prvo u pastu pa u tekuci kalaj.
Nikada nisam vidio u praksi,stripu ili u filmu zanr komedija da je kabal PPY 5x2,5 mm (tvrda zica nije licna)kalajisan pa uvodjen pod kontakt.
Zavrsili posao probali predali radnicima i raspalili za Sloveniju.
Poslije tri cetiri dana poceli problemi najmanje desetak zastoja u toku radnog dana.Koliko je to kulminiralo da ovi nisu htjeli doci da saniraju probleme a ovi drugi da isplate de kraja(jos uvijek se potezu po sudu).
Koliko se kalajisana zica moze otpustiti nikad nisi na cisto.Ako je takva na nekom kontaktoru koji ima u toku radnog dana hiljade ciklusa sad pa sad motor ili nesto drugo ostane na dvije faze.
Tamo gdje se moglo odsjeci kalajisani dio i navuci hilzna/tuljak bilo je jednostavno.Postojalo je u vise od tideset posto situacija da je kalaj kapilarno potegao nekoliko centimetara uz licne ispod izolacije.To je nesto najgore sto moze da bude i mjenjaj ili zicu ili kabal.
Necu nikome govoriti da se nesto radi ovako ili onako,ali savjetovao bi svakome kad kupuje potrosni elektro materijal da kupi i tih hilzni.

Tipično jajarenje, to sa kalajisanjem krajeva licnastih kablova. To više ni ludi rusi ne rade, i oni stavljaju hilzne/tuljke

Ranije (šezdesetih) su i Nemci kalajisali. Imao sam primer na nekom starom AEG erozimatu, gde ni jedan kontakt nije popustio za više decenija i ako su svi bili kalajisani. Ali se vide i tragovi alata za stezanje dok je kalajisano
Oni su to baš kako treba uradili.

Onaj način koji je pomenuo @pisac je sasvim ok, i uspešan način, ali to zahteva baš baš iskusnu ruku i tvrd kalaj, kao i dobro stisnutu žicu bez međuprostora u licnama. Kalaj treba staviti maltene u tragovima, i to će teško piti vodu na duže staze ako kroz žicu teče više od nekoliko ampera.
Retki su majstori koji to uspešno rade, pa je ipak bolje to ne raditi ukoliko se nema baš mnogo iskustva.

Kalaj ima daleko manju elastičnost od bakra i vremenom poprimi oblik kojim je stisnut. Kod licnaste žice, kalaj popuni praznine, i dovoljno je da se deformiše naknadno samo za koju stotu od milimetra, i više nema potrebnog pritiska kontakta, a zna se šta sledi potom. Kumulativan proces razaranja kontakta, koji kad počne, samo ubrzava do havarije.

Dodatni problem je čak i sa nekalajisanim krutim i licnastim žicama sa hilznom taj, što su došla šugava vremena pa se sve teže nalaze stare dobre mesingane kleme bilo kakve vrste, sa dobro urezanim navojem, koje se mogu "na mrtvo" stegnuti.

Em su uglavnom gvozdene, em navoj nije ni za k*, pa tamo gde su veće struje to greje i kada je najbolje odrađeno stezanje.

Elem, problem kod krutih žica je u tome što se kontakt svodi samo na dve linije dodira. To bude tek dobro kada zavrtanj ima snage da deformiše žicu i poveća površinu naleganja, a sa sadašnjim navojima na klemama to ne ide baš lako :-).

Nekada je to bilo vrhunski, a sada se štedi materijal i ubrzava proizvodnja, sa strahovitim padom kvaliteta.

Najobičniji Weber automatski osigurači iz 1975., kada ih potegnete škljocnu kao kada se pištolj repetira, a unutra sve metalno i kućište od vrhunskog ABS sa mermerom kao puniocem. Imam nekoliko za radne stolove i ne menjam ih za živu glavu. Sa 10A radne struje (koliko piše na njima), sa 9,9A rade čitav dan (testirano), a sa 10,2A izbace za 5 min.
Elektromagnetna zaštita za 100A slovima. Ne pregori pošteno jedna licna kod kratkog spoja.

Takve se stvari danas više ne prave. Tuga jedna od kvaliteta. Sve je to otišlo u pm. Blato obično od elektromaterijala.
Kad naletim na takav neki stari dobri komad u rashodovanim mašinama, otimam :-), ne pitam za cenu.
---------------------
Za hilzne već treba imati dobra klešta, a takva su skupa kao otrov (Wurth od 0,08 do 10 kvadrata su 260 eura slovima).
Kada se takvima stegne onda hilzna ima stvarno potpunu ulogu. Bukvalno se žica samo može otkinuti na drugom mestu a hilzna se neće izvući (naravno pre stezanja u klemu).
Kajete se 6 meseci kad ih kupite, a posle ne idete ni na spavanje bez njih :-), i hilznujete sve što se može hilznovati.

Phoenix Contakt kleme, ma kog tipa, izgledaju preskupo na prvi pogled, ali posle havarije na nekoj mašini ili instalaciji nisu više skupe. Čak ispadne da su njima mogle da se opreme i mašine kod komšije, da je na vreme urađeno :-).

Kada nešto treba da radi 24/7 nijedna stavka nije skuplja od zastoja mašine. Tu ne treba štedeti na kvalitetu.
Šteta je neuporedivo skuplja, jer jedan dan stajanja takve naprave košta mnogo.

Potpuno ista priča važi kada postoji rizik od požara.

Pozz

Ti si baš rešio da onima što vole "jevtine ulaznice" staješ na muku

okreni, obrni:

hilznovanje a NE kalajisanje

(osim, naravno kojekakvih kazana, oluka i sl.)

hm, za spajanje zice / nastavljanje ja primenjujem drugi princip, video
sam da vecina majstora uvrne zicu i izoluje, ima i onih nekih "kapica" u
koje se gurnu samo 2 zice i to jeo drzi, u to slabo verujem, a video sam
i ove cevcice u koje se gurnu zicke stegne klestima i to je to ... e sad
ja npr kada je u pitanju samo spajanje (dakle kad ne ide pod sraf) volim
da uvrtim pa prekalaisem pa izolujem, ne znam zasto bi to bio problem,
kapiram da kalaj tu moze samo da povoljsa spoj / smanji otpor na kontaktu??

to cu sad morati da radim posto cu da nastavljam neke kablove (3x2.5
puni na 3x2.5 puni) i bas sam mislio da ih uvrtim, zalemim tako uvrtene
i preko toga navucem heat shrink crevo ?

Sećam se teme na forumu gde su ljudi rekli da je i lemljenje pri spajanju no-no. Mislim da je baš žica spomenuo da ako ti nađu lem prilikom nedajbože pregleda posle požara, ma i da nema veze sa tim, naje*o si (setim se te teme svakog dana kada vidim isti takav spoj koji sam napravio :D)


Evo je: http://www.elitesecurity.org/t...nje-licnastog-punog-provodnika

Sad vidim da je naglašeno licnastog i punog.

Te kapice su americki instant fazon, ali nisu lose uopste. Brzo resenje bas, uparis zice jednu kraj druge, naglavis kapicu i zavrnes. Kapice su konus navoj iznutra, pa sto vise zavrces jace se spajaju, a izvuci je nemoguce! Bas dobro drzi. Drawback je sto, po meni, izgleda malo neuredno i kao budzenje... ali radi pos'o i brzo je. :)

Da te kapice (sa konusnim navojem) stvarno prave odličan kontakt. Posebno dobro za licnastu žicu.
Imam već neka iskustva sa njima.
A da izgleda ružno, izgleda. Ima toga po starijim fotokopir mašinama i nisam primetio da otkazuju.

meni to i ne izgleda ruzno toliko koliko mu nekako ne verujem :D .. a
cuo sam od mnogo ljudi da je sigurno no .. sta vredi kad ja imam los
osecaj :(

Hehe, isto sam i ja tako... dok ja ne vidim svojim okom da je to spojeno "zica na zicu" - ne priznajem! :D
A kad sam probao odusevio sam se, iako i sada ako bas moram da koristim te konus-kapice uvek trgnem malo jace "za svaki slucaj" da se uverim. :)

Malo da ozivimo temu imam jedno pitanje koje me vec neko vreme muci... naprimer kabel od 2.5mm2 koji moze da vuce 20A da li ima neke veze kakva je struja u pitanju da li je to 230vac ili 12vdc ili 24vdc ??? uvek je 20 ampera ili se nesto menja?

da, od preseka i materijala zavisi otpor, od otpora zavisi pad napona po struji, pad napona * struja je toplota koju treba da disipiras (zato vecu energiju prenosis kroz isti kabl ako je visok napon)

dalje obrati paznju da ako na 230V na n metara kabla imas drop od 5V to krajnjem uredjaju nece preterano da smeta, dok ako na 20V imas 5V drop na istom tom kablu (a bice isti drop na istom kablu na istoj struji) to ce uredjaju znacajno da smeta, tako da generalno za male napone moras i o tome da razmisljas a ne samo o temperaturi kabla

Hvala na brzom odgovoru, ako bude pad napona znaci da ce i amperi da se povecaju veci protok struje i grejace se zice??? jedino me plasi da se zice ne zapale :/ ...