Pa vrlo verovatno bi dosli i do zakljucka da su aritmeticke vestine moderne omladine losije zbog siroke dostupnosti kalkulatora.

Vremena se menjaju, i nasi mozgovi se adaptiraju. Danas nije neophodno imati sve podatke u glavi kada imas internet svuda i mozes da dodjes do onoga sta ti treba. Naravno da Internet ne moze da zameni domensko znanje, ali moze da bude i te kako mocna alatka za nalazenje detaljnijih fakata ili najmodernijih saznanja (sto moze biti bitno u odredjenim domenima).

Takodje je vrlo verovatno da je promena kompenzacija za neke nove vestine koje je internet omogucio.

Primera radi, pre interneta da vas neko pita nesto, vi bi ste vrlo verovatno dali odgovor koji imate u glavi - koji je mozda nepotpun ili zastareo. Eventualno bi ste otisli do biblioteke da proverite, ako je zaista bitno - ali je "cena" toga bila relativno visoka, tj. motivacija za idenje do biblioteke mora biti relativno jaka.

Danas, ako vec imate pojma o cemu se radi i neke podatke u glavi - lako mozete u roku od par minuta doci do naucnih studija, novih saznanja itd... zahvaljujuci internetu. Ako je u pitanju nesto sto je vezano za industrije koje se rapidno razvijaju, moze lako da se desi da ce informacije biti svezije i sadrzati mozda cak i bolje podatke u poredjenju sa onim koji su bili dostupni kada ste usvojili znanje.

Jes' baš je to zbog interneta... jer da nema interneta, onda bi se ispitanici trudili zapamte ko je prvi kročio na Mesec i kad je pao Berlinski zid? Sve se bojim Ne znaju jer ih ne zanima, odnosno ne znaju ni sa ni bez interneta, ali ovako lepše zvuči pretpostavljam. U osnovnoj i srednjoj školi smo bubali gomilu stvari koju bi zaboravili u roku od par sati ili par dana najkasnije, iako nije bilo ni i od interneta

ovo je nekako jasno i bez naucne studije. zanimljivo bi bilo prognozirati sta ce biti za deset godina, da li ce se sve pretvoriti u jedan od 'black mirror' filmova.

takodje je interesantno znati koja je prirodna kolicina informacija koje covek optimalno moze da primi, s obzirom na veliku razliku izmedju recimo kolicine zapamcenog danas i pre sto godina.

Optimalna kolicina informacija koju covek moze da primi ne postoji.

Razliciti ljudi mogu da skladiste razlicite kolicine informacija, ne samo u zavisnosti od velicine njihovih mozgova (to je mozda najmanje bitna stvar) vec i u funkcionalnim razlikama koje mogu biti genetske a mogu biti i stvorene iskustvom.

Primera radi, postoje ljudi koji su u stanju da zapamte hiljade i hiljade brojeva, recimo, broja pi. Normalnom coveku bez treninga je tako nesto nemoguca misija - ali fora je u tome da ljudi koji to mogu koriste jednu od nekoliko poznatih tehnika koje piggy-backuju na prostornu memoriju u hipokampusu npr. Mozgovi tih ljudi nemaju veci broj neurona od drugih ljudi, vec su jednostavno utrenirani da skladiste vise takvih podataka.

Ako se uzme kao tacno da se memorija formira u vidu jacine sinaptickih veza, kolicina podataka koje mozak moze da uskladisti je astronomska, ali od treninga i drugih faktora zavisi koliko od tog astronomskog prostora moze biti dostupno svesnim procesima.

Najopštiji način predstavljanja brojeva je pomoću algoritama koji reprodukuju konvergentan niz racionalnih brojeva. Takav algoritam nosi punu informaciju o tom broju, pa samim tim i o svim njegovim ciframa.

Tako da, znam ja napamet na milijarde cifara broja i mogu da i reprodukujem u dekadnom obliku, samo treba da me malo sačekaš da napišem program i da ga izvršim.

To je definitivno najefikasnija tehnika pamćenja velikog broja cifara broja .