Nijedna digitalija nije otporna na smetnje iz mreze.
Moras srediti napajanje.

sta ako ti kazem da sam koristio napajanje od racunara za napajanje kontrolera ali malo bolje ali se opet kad kad javi to resetovanje pri prelaznim pojavama...

Moje iskustvo je da podebljash "masu" dakle deblja zica za "minus" vod , deblji minus vodovi na ploci, 100n na krajevima kabla izmedju napajanja i pic-a itd. Takodje se preporucuje da izvedes sa sekundara poseno ispravljanje za pic, posebno za potrosac ( 5v za pic, 12v za potrosac ili sl.) Ako su ti izdvojeni (udaljeni) tasteri od kontrolera, bilo bi dobro da je oklopljen i opet 100n na kontaktima i na ploci.

Jedino sto nisam probao da stavim sto vece linije za masu.Naravno da sam stavljao 100nF izmedju "-" i "+" prigusnice, rc clanove koji odvode na earth, ali jednostavno ako pokusam da kontrolisem (recimo kontaktor cija je spulna 220 V ac ili 380V ac) dolazi do ludila, vec sam napomenuo- nisam uzeo napajanje sa istog trafoa, vec sam uzeo posebno napajanje za racunare i doveo oklopljenim (sirmovanim) kablom do PIC-a, ali jednostavno se desi da pri prelaznim pojavama nekad pik resetuje PIC-kontroler

Kako si rijesio MCLR pin?
Najbolje da okacis semu, mozda ti je nesto promaklo.
Slobodni pinovi, bilo sta drugo sto moze biti antena da kupi smetnje.
Na izlazu su optokapleri ?
Ponekad pomogne komad lima ( naravno umasen) zalijepljen preko IC.
Kablovi sirmovani ( masa na jednom kraju) ili upredene parice.
Pomogne ponekad i dvostrana stampa, gdje donja strana ide u kompletu na masu.

Kasnije cu okaciti semu projekta na kom imam ove probleme a sada prikazujem kako obicno vezujem MCLR pin.I na ulaz i na izlaz su opto kapleri.Napajanje je dovedeno sirmiranim kablom, jedino sto je konektor za napajanje na stampanoj plocici blizu ulaza ili izlaza.Mozda bi trebalo da odvojim da napajanje ne bude ni blizu bilo kojeg konektora.Jel imao neko slicne probleme?

Uzmi osciloskop i pogledaj na šta liči signal napajanja.

napajanje od racunara nikako ne stiti od pikova!!!! cak stavise,
napajanje od racunara ima extra prljav izlaz (tome onoliko polimer i low
esr kondova na maticnoj, grafickoj ...)

spominjao ja u nekom postu problem oko elektronike u kolima .. slicno se
desava i kada imas nezgodne tranzijente od uklapanja i isklapanja
velikih potrosaca, induktora etc etc .. kao sto rece kolega nema
digitalije koja je otporna, napajanje mora da valja, racunaj da
induktori prave spike i na "susednoj" plocici, tj spike ima dovoljnu
frekvenciju da ga uvati tvoj vod na plocici pored koja je galvanski
odvojena .. dakle pored
- galvanskog odvajanja (potpunog, dakle bez zajednicke mase)
- snubera na potrosacima
- filtriranja lokalnog napajanja (dakle vrlo cesto posle nekog smps-a
ide linearac da ubije deo pa onda RLC paket za filtriranje)
neophodno je u nekim situacijama i oklopiti celu spravu ...

Skoro svaka elektronika je alergicna na smetnje, neka manje neka vise :)
PIC se tu nista specialno ne izdvaja.

Dve stvari su tu bitne da to radi kako treba, prva i najbitnija je NAPAJANJE i decoupling MCU, druga je da se sto vise "odkacimo" od periferija i da im ne dajemo mogucnost da nam "skupljaju" smetnje (izolacija).

Napajanje mora da bude realizovano sa dosta vise paznje nego samo staviti LM7805 i ocekivati od njega da ce da resi sve probleme.
Ono sto pravi tu najvise problema su tranzienti, brzi naponski pikovi koji se provlace kroz celu plocicu. Tu je bitno da te tranzijente brzo i efikasno pocistimo tj da ih anuliramo. U DS za stabilizatore napona postoje specifikacije oko "transient / load response", sto je bolji to ce efikasnije da anulira smetnje. Ti stabilizatori to aktivno rade, tj koriguju te pikove i zato treba da bude sto je moguce brzi regulator.

Dakle potreban jak i veoma brz regulator napona i to tako realizovan da fizicki stoji sto je moguce blize procesoru. Recimo LM317 je drasticno brzi od 7805 (a naravno ima jos boljih), tu se doda SMD keramika direktno na njegovim nozicama i nekoliko dodatnih SMD X7R od 1uF rasporedjeni po vodovima od Vcc/Vss. I tantal kondenzatore dodati. Poenta je da se uradi decoupling za ceo spektar frekvencija, od kHz do duboko u stotine MHz a to se radi tako sto se postavljaju paralelno decoupling kondenzatori (opet SMD predjaci) redom od 100pF, 1nF, 10nF, 100nF, 1uF itd. Ni jedan pojedinacni kondenzator ne moze da efikasno pokrije sve frekvencije i zato mora da se kombinuje.
Malo vise o tome ovde:
http://www.elitesecurity.org/p3024203

Zatim, da bi se jos vise "zastitio" PIC i ostala elektronika, pozeljno je koristiti supresorske zenerice za sve grane napajanja (3.3, 5, 12V). Takodje za IN/OUT linije mogu da se koriste suppresorske zenerice sve dok se ne radi sa brzim signalima (za reljne izlaze ili taster ulaze je OK, relativno su spore te diode), tada treba koristiti brze duple diodice poput BAV99 koje su "razvucene" na spomenuto dobro-decouplovano napajanje!

Takodje je bitno PCB routing, voditi racuna o digital, analog i power GND-u, voditi racuna o tokovima struja (princip zvezde = VRLO BITNO) i ostale preporuke oko toga.
Pozeljno je i izolovano napajanje za MCU, moze se odraditi sa jednim chopercicem i torusnim jezgrom za vise kV izolaciju bez problema ili uzeti neki gotov modul za to.

Dalje, koristiti upredene parice kako za napajanje tako i za signalne vodove tj ne dozvoliti da se zica ponasa kao antena.

Dakle dobro napajanje tj stabilizator i junacki decoupling (ne stedeti na tome ni malo, gomila SMD MLCC) pa posle sve ostalo.

U ovom AN pogledajte Figure 1. Complete Power Supply Circuit i procitajte ostalo, to je odlican primer (nebitno sto je za audio tehniku, ima nepotreban soft-swich) kako se resava deo u primaru i sekundaru mreznog transformatora. Naravno za CPU potrebe se barata samo manjim bulk elektrolitima i naponima ali sve potpuno ISTO vazi, neophodni su svi oni block kondeznatori postavljeni na diode i ostala mesta.
http://www.ti.com/lit/an/snaa057b/snaa057b.pdf
Kad se ima takav realizovan ispravljac moze slobodno da uzmes uticnicu za 230V od uredjaja i da brzo ukljucujes iskljucujes, nece da "mrdne" nista (dok ima energije u bulk elektrolitima) ... Cisto primer koliko je to "izolovano" od spoljneg sveta, na pojacivacu to ne "zucne", nema krc-puc i slicno (tranzienata) a za digitalije ce biti jos bolje naravno ;)

Evo jos litarature oko ove teme:
http://www.freescale.com/files...ollers/doc/app_note/AN2764.pdf



_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 12.10.2013. u 12:03 GMT+1]}

Mozda je greska samo na shemu ali vidim umesto LM7805 imas LM7812!

Zanima me koji pic koristis?
Imao sam iste probleme.
Kad sam pravio prvu elektroniku sa pic 16f84 bilo koji rele da okine on se resetuje,katastrofa.
Nedavno sam pravio neke flip flop-ove sa pic12f675 gde je koristio napajanje iz brojaca i rele kao ulazni signal i to je radilo odlicno.
Pre neki dan trebao mi opet flip flop a imao sam 10f200 smd,KATASTROFA kad rele da komandu pic poludi,skinem njega i na njegovo mesto zaletujem zicama da visi 16f1847 i on radi perfektno.
E sada ako mogu iskusniji da napisu nesto zasto neki kontroleri rade dobro a neki ne u potpuno istom okruzenju.

Hvala
Pozdrav.

ne radi nijedan dobro, ovi novije proizvodnje su malo manje osetljivi
ali to samo znaci da nece da se resetuje "na svaki" klik tvoje sklopke
vec svaki deseti .. tj radice ti na stolu a cim ga ugradis on ce da
krene da luduje

Greskom sam stavio 7812 umesto7805. Prvo hvala ti mikikg na vrlo iscrpnom odgovoru, naime odmah sam uvideo da je problem sa napajanjem, iako nisam mogao da "uhvatim" osciloskopom pike.Ali konkretno me zanima, da li moze neko da postavi neku semicu kod koga ovo sve sto smo pricali radi bezprekorno dobro.Ja inace koristim PIC-ove iz serije 16FXXX zavisno sta mi treba.Sta mislite o DC-DC konvertoru?

@mikikg Probacu napajanje prema figure 1 sa gornjeg primera i dodacu lm 317 pa cu videti...

_{[Ovu poruku je menjao weldinger dana 13.10.2013. u 00:13 GMT+1]}

Pozdrav svima,

Ovako, moje iskustvo je da su PIC16F87x mikrokontroleri prilicno imuniji na smetnje od recimo prethodnih generacija. Recimo PIC16F628A je jako nezgodan po tom pitanju i njega ni u kom slucaju ne savetujem za industriju. Testirao sam jos i recimo PIC16F193x (jako, jako dobri mikrokontroleri) i oni su se pokazali dobro u industrijskim uslovima. Ovaj noviji ima u sebi integrisano reset kolo (pin MCLR moze biti I/O, cime
se ukljucuje interno reset kolo) pa je preporuka koristiti njega.

Za pocetak postavi na MCLR pin mikrokontrolera 1k ka +Vcc (ti si koliko vidim sa seme postavio 10k), zatim 100nF ka masi (nemoj elektrolit, vec neki keramicki). Sto se tice napajanja, uglavnom sam
imao problem da se BOR aktivira pre nego da proleti smetnja. Najbolja napajanja su trafo kome OBAVEZNO u primaru paralelno postavis kondenzator recimo 100nF/275VAC ili ako se "ne plasis" varistora onda
neki adekvatan varistor. Coperska neznace i nuzno bolju zastitu od smetnji.

Takodje na SVIM pinovima koje vodis ka nekom spoljnom senzoru/tasteru i sl, stavi redno otpornike od bar 100R, a ako vodis masu, onda moras da je izolujes sa par desetina oma i paralelno
na pinu postavi neku BIPOLARNU supresor diodu, recimo P6KE i slicne. Naravno da je optokaplersko razdvajanje najpogodnije ukoliko je digitalni podatak.

Na ovaj nacin sigurno ces imati bolju situaciju, ako ne i kompletno resenu, a moje testiranje mikrokontrolerskih uredjaja na smetnje je sledece:

Produzni kabl, na koji ukljucim mikrokontrolerski uredjaj, i zatim uzmem sklopku (220V pobudni namotaj) sa losom "viljuskom" koju ukljucujem "brckanjem" u produznu uticnicu. Ukoliko na ovaj nacin
sve bude Ok, onda mozes da saljes uredja u "produkciju". Jeste malo ne-akademska metoda, ali je dovoljna za test na smetnje. :)

P.S. Za sada mi najvise muke zadaju LCD-i koji brljave neverovatno usled energetske elektronike (sklopke/spulne i sl), inace PIC-ovi sa prethodno navedenim metodama rade pouzdano.

Potpuno se slazem sa @npejcic.

Zaboravio sam da spomenem i ono sa otpornicima na svim I/O linijama, postaviti 100 - 680ohm, to ogranicava struju koja moze da se "vrati" u PIC zbog tranzienata a takodje i stiti PIC od prenaponskih pojava.

@npejcic za LCD, verovatno opet mozda pomogne decoupling. Ja od sad po "default" zaletujem jedan 1uF SMD keramiku direktno na padove na samoj PCB od displeja, izmedju 1. i 2. nozice (bas tu ne na drugom mestu). To je njegovo mesto :) Tako se (delimicno) anulira sve sto je na trasi kablova za napajanje i obezbeduje "tvrdo" napajanje za displej.
Ja stalno spominjem te SMD 1uF keramicke kondenzatore (X7R MLCC tip), ja ih stavljam i gde treba i gde ne treba, ne zelim da razmisljam :) To je bagatela da se kupi, 100 komada kosta cca 1E i samo ih guram gde stignem ;)

Ako su relativno dugacki kablovi za LCD, tu pomazu dve metode.
Prva je da se koristi "duplo gushci" flat kabal, dakle da ide jedan signalni vod pa jedna masa, pa opet signalni vod pa masa. Secate se kako je to bilo za PC Floppy i IDE Hard Diskove radjeno, upravo tako isto.

Druga metoda je da se na takav flat kabal stavi neki feritni materijal. Specificno za flat kablove imaju oni plocasti crni feritni materijali, to se samo navuce na kabal. Nesto se teze to nabalja pa ekvivaletno resenje moze da bude feritni prsten (crni ili zeleni) kroz koji se provuce jedan krug celog tog snopa od flat kabla.

Inace feritni prstenovi su "vas drug" za borbu protiv smetnji, to isto treba gurati svuda gde neki kabal ulazi/izlazi iz kutije gde je kontroler.
Jedino tu morate voditi racuna da ti feritni materijali hoce recimo da drasticno "uspore" digitalne signale, recimo brza komunikacija neka (USB ili neki taj red brzina), bas ga prigusi dosta i nece da radi kako treba. Za sve sporije od toga i naravno DC nije problem.
Nesto oko tih ferita sam pisao ovde: http://yu3ma.net/wp/?p=445
I ovde ima nesto oko filtera: http://www.elitesecurity.org/p3080238


_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 13.10.2013. u 18:01 GMT+1]}

@mikikg je potpuno u pravu sto se tice kondenzatora, ja sam na pocetku pre 10-ak godina retko gde stavljao 100nF kondenzatore sto je pogresno. Sada mi je 35%-50% komponenata na svakoj ploci upravo 100nF (do 1uF) X7R :) Kod novijih mikrokontrolera koji imaju vise VDD/AVDD pinova, na svaki staviti SMD kond.....

U nekim aplikacijama staviti u paraleli 10uF || 100nF || 1nF tako da "decoupling" kondenzatori nemogu da skode.... zar ne :)

Sto se tice LCD-a @mikikg je dao dobre savete, ali nazalost vecinu njih sam primenio ali bezuspesno. Brljave, pa brljave. Verujem da su i sami LCD-i odnosno topologija njihovih PCB-a problem, tako da je neko nesrecno ali funkcionalno resenje, da se na svakih recimo 10-ak sek radi re-init rutina. Konkretno u pitanju su WH1602B koji su odlicni i cenovno pristupacni, ali kad se umesa sklopna tehnika tu nastaju problemi.

Trenutno koristim neke OLED displeje koji imaju pored 8/4bitne HD44780 kompatibline komunikacije i SPI komunikaciju, pa cu videti da li ce sa njima biti poboljsanja u istim uslovima. Videcemo, za sada klijenti zadovoljni softverskim resenjem, ali mi u inzenjeringu nismo :( Jos jedna mozgalica za resiti :) :) :)

@npejcic znas sta jos moze da se proba sa LCD, da "terminiras" sve data linije, recimo sa 1k ka GND sa strane displeja. Tako se dobije prakticno bolji odnos signal/shum i tranzientu onda treba veca energija da savlada tu impedancu voda.
Ulazi u LCD su svi visoko-impedansni, sa strane PIC su naravno nisko-impedansni ali kada to prodje kroz kabal na drugom kraju to ne ispadne tako "cvrsto" pa bi sa ovim terminatorima mozda to poboljsalo celu pricu.
Nisam prakticno to probao za LCD jer do sad nisam imao takve potrebe ali te principe koristim u mojim RF konstukcijama gde se ja inace zestoko borim sa EMI, tamo "jurim" recimo 110dB S/N odnos :)

@mikikg Tako je, jos jedna odlicna ideja, koju nisam probao. Pouzdano znam da kod ovih LCD-a postoje pull-up otpornici velike vrednosti (zgodno za multipleks tastaturu). Kako mikrokontroler moze da da 20-ak mA, 1k ka masi mislim da nista nece skoditi. Ne mogu da obecam ali ako budem imao prilike da se nadjem pored masine na terenu, probacu ovo.

Hvala.

P.S. Odlican i koristan sajt http://yu3ma.net/

Hvala ti npejcic-u na savetima.Ja upravo koristim PIC 16F628A i 16F877A.Mozes li da semiras samo deo napajanja kako si ti resio a da radi besprekorno, kao i MCLR pin kako si resio i da li ostavljas Bor i Wdog, Power on reset on?

@npejcic, za obicne lcd, turanje u konzervu resava mnogo problema,
terminisanje linija takodje, dodavanje malih ferite bead na svaku zicu
(ja uzmem one smd ferite bead za usb i onda zalemim na sam lcd na svaki
pin taj bead a onda zicu lemim na njega, poenta je da budu sa lcd strane
ne vredi da ih stavljas sa strane pica .. isto i terminacija, mora
terminises direkt na lcd-u, obavezno ako trosis 4bita komunikaciju viska
4 bita direkt na gnd) .. i svakako ako mozes vozis lcd sa 5V, mnogo
stabvilnije radi nego sa 3v3... mada za "industriju" ja sam najvise isao
na 1wire resenje sa nekim oscilatorima (skino foru od ei nis za njihove
neke stare panele) i to je otporno na sve zivo a mozes da teras visok
napon kroz zicku ako ti treba na daljinu ..

elem, obrati ozbiljno paznju na oled ekrane
1. crkavaju lako
2. gomila drajvera navodno ume da radi bez 12V na ploci (imaju kao neki
svoj step up da generisu 12V za pobudu pixela) - to NE RADI, nemoj da
verujes tome, dakle to sto proradi na stolu to macku o rep, crkava u
100% slucajeva posle nekoliko desetina sati rada .. dakle dovedi tvojih
12V sa tvog step up konvertera
3. oled ghostuje na dobar dan, dakle ostavis neki okvir oko neke date 1
dan na ekranu i sutra je tu vec nagoreo fosfor, vazi i za jednobojne i
za full kolor verzije .. dakle ako ides na oled *obavezno* moras da
implementiras neki screen saver koji nece samo da ugasi ekran vec da
prosara neke crte po ekranu par puta pa tek onda da ga ugasi
4. ako si gledao olede primetio si da imas "identican" oled za 11$ i za
30$ .. kupis oba, probas, sve izgleda isto, isti cip, isto rade .. nema
razloga za 3x vecu cenu - IMA :( .. onaj od 11$ posle 6-7 meseci rada
krene da bledi, onaj od 30$ posle 3 godine i dalje svetao kao prvi dan
.. na zalost i one "skuplje" se desavalo da krenu da blede tako da je
bitno od koga kupujes i koje display-e kupujes.
5. cena*kvalitet, ja sam najbolja iskustva imao sa dvobojnim, tj ceo
oled je recimo plav a 10 pixela gore (ili dole zavisi sa koje strane ga
gledas) je zuto, ili je ceo oled beo a strafta od 10 pixela je crvena i
slicno ... dakle ti dvobojni su mi se pokazali odlicni .. tu "druge
boje" straftu ostavis ili dole da ti sluzi za navigaciju (ispod nje
stavis tastere npr) ili je stavis gore da ti bude kao "naslov" na kom si
tabu .. u svakom slucaju ovi su mi bili skoro svi koje sam kupio
odlicnog kvaliteta

@weldinger nema tu prevelike filozofije
1uH na ulazu napajanja u plocu (redno na napajanje), i ako mozes da
nadjes TVS za DC napon 5V paralelno na napajanje pa 470uF low esr (ako
mozes da nadjes polimer kond idealno, slabo se prodaju kod nas, poznati
i kao "onaj kond za graficku karticu") + 100uF aliminijum low esr+ 10uF
aluminijum low esr + 10uF tantal + 1uF tantal+ 10uF keramika + 1uF
keramika + 220nF keramika + 100nF keramika + 10nF keramika + 1nF
keramika + 100nF polipropilen u paraleli na napajanju, onda na to dodas
shottky od vss prema vdd i to ti je to sto se napajanja tice... to je
ono sto teras "posle 7805 i njegovih 47uF na izlazu"... ono sto je jos
zgodno je da ne trosis kineski lm7805 nego recimo da uzmes BA05T (
http://media.digikey.com/pdf/D...m%20PDFs/BAOOT,FP%20Series.pdf
) ili neki jos kvalitetniji regulator (obavezno ovaj "klasicni", stavis
neki smps koji daje 8V pa onda to sa ovim klasicnim spustis na 5V)... e
sad, to ti je "napajanje", onda na svaki vdd/vss par na picu moras da
stavis po 100nF KVALITETAN kond, dakle nikako one male disk keramicke,
sad ako imas da uloziz u polipropilen ili polietilen to je idealno, ako
ne radice posao i oni keramicki kao "kapljice" oni unose dosta manje
suma sa temperaturom od onih disk keramickih - to je ako ides sa trough
hole, ako ides sa smd klasicni 0805 100nF su skroz ok. Ali moras to NA
SVAKI PAR, dakle ako imas 10 Vdd pinova na picu na svih 10 ..

ADC pinovi na picu su takodje ludilo za reset, tu obavezno moras da
turis tantal 10uF + zenerku na svaki ulaz (ako ga koristis kao ADC ulaz
naravno)... dalje svi pinovi koji se ne koriste treba da budu uzemljeni,
svi pinovi koji se koriste bi realno trebali da se dodatno zastite sa po
2 shottky diode (od Vss do pina pa od pina do Vdd) i posle pina naravno
bar 100R otpornik ..

nema mnogo filozofije ali ima mnogo lemljenja :(

@weldinger Sema za MCLR je kao tvoja (dioda nije potrebna) mclr pin.pdf, stim da je otpornik 1k i ka masi je kondenzator 100nF (keramika). Sto se tice napajanja, mozes i standardno 7805 (100nF i elko na ulazu, kao i 100nF i elko bar 100uF na izlazu). Ono sto je bitno to je varistor za recimo 275V AC paralelno PRIMARU trafoa.

Sto se tice BOR-a, preporucujem, po potrebi oboriti napon BOR-a na neki manji, kod mikrokontrolera koji podrzavaju ovo podesavanje
POR takodje preporucujem, jedino ako je presudno da se MCU startuje brze od 30-ak ms.
WDT u profi uredjajima je OBAVEZAN. Medjutim da bi ga pravilno koristio (resetovao) u firmwareu je potrebna dobra i pazljiva organizacija. Za inicijalni razvoj ne preporucujem jer nekada moze da unese zabunu oko uzroka reseta mikrokontrolera. Neko moje nepisano pravilo je da se razvije firmware da radi kako treba, zatim se ukljucuje WDT i tek tada se pristupa testiranju pre isporuke.

Inace postoji jedan jako dobar dokumet koji opisuje izmedju ostalog i "deffensive programming" mozes ga pronaci na linku: EMI i mikrokontroleri pa ga dobro prostudiraj.

@bogdan.kecman
Hvala za preporuku i napomene u vezi LCD-a. Koristim OLED Lcd i za sada nekih 500-ak radnih sati neprekidno nemam zamerki. Odlican kontrast i vidljivost. Brzina mu je vrlina :) SPI mod je jako usluzan. JEDINO SKRECEM paznju da ko ih koristi na 3v3 I/O a napaja ga sa 5V radi jako nestabilno (komunikacija), tako da je obavezno napojiti ga sa istim naponom na koji radi I/O. Ovo nije slucaj sa "obicnim" LCD-ima. Cena ovog modula je negde oko 12-ak eura + PDV, ima integrisan step-up, a vidjam ga po raznim prodajama na netu pod drugim nazivom.

Hvala puno drugari , preostaje mi da realizujem ovo sto ste mi rekli pa cu onda videti, nego pre toga nisam shvatio par stvari:
 

Kako si mislio vezati 10-ak oma za izolovanje mase?P6KE koju?

Vezes redno otpornike i na signal vodu i na gnd vodu, pa nakon toga u paraleleli recimo P6KE6.8CA

Ovu TVS diodu mozes zamisliti kao rednu vezu dve opozitno postavljene zener diode, stim da je jako brza, i moze da trpi ogromnu energiju u piku.

Razdvajanje mase ostavi za poslednju liniju odbrane ako bas moras da primenis...... jer ona donosi neke druge probleme.

Imas par odlicnih primera na ovom linku:
https://sites.google.com/site/...ollerinputprotectiontechniques

posebno pogledaj deo "Diode clamp", "Zener diode clamp" i "TVS"

Da ne otvoram nova tema mislim da se uklapa bas ovde :)
Dali neko ima iskustvo sa kineske switch napajanja u kombinacii sa MCU.
Recimo ove:
-Small Volume Switching power Supply
-Dual power Switching power Supply
-DIN power Supply
Dali moze da se koristi linija od 5V direkt za napajane bez dodatne filtre i dali se pozudani u indusriske uslove? Ili je bolje resenje da se koriste trafo+grec+stabilizator?

Sve zavisi kakvog su "kvaliteta" ti ispravljaci i dodatno vrlo bitno da li je u toj "digitaliji" umesana i "analogija"!

Ako je sklop koji napajas "pure digital", dakle nemas A/D ili D/A konvertore u sustini moze da prodje jer znamo da su digitalna/logicka kola veoma otporna na prljava napajanja.
Ako pak imas veze i sa analogijom onda tu moze biti malo problem.

Elem, problem potice od toga sto su takva napajanja prilicno "prljava" jer se baziraju uglavnom na low-cost resenjeima i topologijama (flyback, hard-switching).
Naravno postoje i druge topologije SMPS-ova koje rade drasticno "cistije" poput LLC ZVS ili Cuk ali cene takvih napajanja su X puta vece od ovih gore spoemenutih.

Dakle za "pure digital" sprave mogu da prodju dok ako je umesano i analogno procesiranje vec mora da se to nekako drugacije resava bilo uvodjenjem dodatnih stabilizatora napona ili upotrebiti kvalitetnija napajanja.

recimo bas taj sam probao - prsti na sve strane :(
mozes da ga koristis za 3v3 mcu tako sto tih 5V spustis linearno na 3v3 (neki bolji 3v3 regulator popije 99% prstanja) a ostatak kola gde ti treba 5V malo isfiltriras, mada sam ja licno poklonio taj modul posto nisam hteo da se smaram, bas mnogo prsti.

ja sam od smps napajanja iz kine imao odlicna iskustva sa MW napajanjima i rade jako lepo, evo sad su mi stigla i neka VTAC no nisam jos stigao da ih probam, deluju dosta manje po gabaritima ( i fizicki su manji i cca 30% laksi) od MW istih performansi sto uvek unosi sumnju u kvalitet.. no uzeo sam ih da teraju neke ventilatore tako da me bas briga ako prste bili su 30% jeftiniji od MW :D

elem, moje iskustvo sa svim tim kineskim smps napajanjima, uzmes 9 ili 12V napajanje i stavis koliko ti treba railova za napajanje sa njega svaki sa svojim linearcem, stavis jedan za mcu, jedan za relee, jedan za ... posto ti obicno treba vise napajanja, obicno imas neke sprave tu koje vuku struju i kojima treba 9 ili 12V .. sam mcu vuce pateticnu struju tako da njemu neki dobar linearni regulator sa malecnim hladnjakom pravi sa tih 9 ili 12V potrebnih 5 ili 3V bez nekog ozbiljnog grejanja a napravi lep cist napon ..

sto se AD/DA tice tu tek nema sta da trazi .. ja licno tu gurnem neki od referentnih kola sa 1.024 ili 2.048 ili 4.096V inace preciznost zaboravis :D

Bogdan je lepo objasnio …

Ne vidim da ova napajanja imaju PFC. PFC nije samo tu da bi radio pre-regulaciju nego ako njega nema takvi ispravljaci ajd sto prljaju "iza sebe" (na izlazu) nego prljaju "ispred sebe" tj mrezu pa mogu da ti prave probleme za neke druge uredjaje koji su prikljuceni na tu fazu u blizini. Oni "kao" imaju neke filtere ali mislim kineska posla, stede na svemu tako da ih bas briga da ugrade filter kvaliteta nekog Schaffner-a ili slicno.

Nego znate gde sam video da prave (sklapaju) dobre ispravljace? U jednom selu tu pored Svilajnca, Panasonic-ova fabrika :)
Doneo jedan kolega neke uzorke, bas bas fini ispravljaci. Rezonatna topologija (LLC), sa PFC, sinhroni ispravljac u sekundaru, ima cak i neki Atmel MCU (valjda DSP) na sebi!
Bas ozbiljni ispravljaci, valjda za TV to prave, bez hladjaka ikakvih (odlicno iskoriscenje), cca 100-150W, u obliku uske a dugacke plocice niskog profila.
Valja se raspitati sta sve tu ima u ponudi i koje su cene. Sigurno nisu cene kao ovi kineski low-cost ali za taj kvalitet vec vredi razmisliti.

Inace za prvu klasu ispravljaca pogledajte ponudu od Delta-e, http://www.deltaww.com/Product...tT1.aspx?CID=0101&hl=en-US
BTW: Tu firmu u tehnoloskom smislu "drze" Srbi, tu rade jedni od najvecih strucnjaka u toj oblasti http://www.deltartp.com/dpel/peopledpel.html

rade i neki nemci dobra smps napajanja kod nas, tj ovde se sklapaju i
testiraju ali se ne prodaju ovde .. malo je nezgodno najuriti pa
sacekati to, obicno ti napajanej treba "odma" dok stigne iz prc vise kad
stigne ne znas gde ces pre da ga iskoristis dal u onom za sta si ga
kupio ili u 5 projekata za koje ti treba napajanje u medjuvremenu :( ...
ja sad bas recimo uze ove VTAC zato sto ih lik ima lokalno (nis) te ih
je poslao odma, nit su jeftini nit deluju super kvalitetno ali su "odma"
.. bilo je nekih mnogo dobrih a jeftinih smps na 12V (ili bese 13.8V ne
secam se) bez kutije, samo pcb, neka grcka kombinacija, sinhroni grec sa
induktorima tako da radi i kao pfc, puni kondove 100% vremena super
sljaka, extra visoka efikasnost, grejanje minimalno, izlaz takav da ja
sa 50MHz scope-om nisam mogao da vidim sum .. ali jbg, to bilo pre 2
godine i sad presusio izvor... ako znas neka kvalitetna napajanja da se
valjaju kod nas a ne kostaju ko bubreg, podeli info :D (deltawww ne
vidim da valja svoje proizvode lokalno)

btw evo za vtec par slicki, sad merio zbog sebe da vidim ovaj malac na sta lici .. ovo bi moglo jedva direkt na mcu ako te AD/DA ne zanima, samo naravno dobar decoupling na sam mcu...

vidi se na prvoj slici noise, u gornjem delu slike je limitiran bw na 20MHz, dole je full spektar gde trigger ne moze da uvati nista, sve je puno suma, nemam ovde spec analyzer da vidim koje su sve frekvencije tu ali nije ni bitno ... sum je 0.1V peak2peak





na drugoj slici je struja koju vuce sprava, dakle vidi se kako puni kondove samo na vrhu 50Hz krive tako da je ocigledno da nikakav pfc unutra ne postoji :(, vtec je opterecen sa 0.11A ventilatorom



na trecoj slici je struja koju vuce 11W CFL (stedljiva) sijalica (ista setovanja, isti senzor, sve isto kao za vtec)


EDIT: izbrisan deo oko 10x i 100x to je bila greska sum nije 1V nego 0.1V

_{[Ovu poruku je menjao bogdan.kecman dana 15.11.2013. u 06:44 GMT+1]}

btw znaci dobri su ove MEAN WELL mogu nekako da prodzu, dobar decoupling na sam mcu u svakom slucaju se podrazumeva.
Interesirao me za generalnu upotrebu recimo i za koristenje AD/DA, bio sam malo skeptican dali uposte mogu da se upotrebe.
Hvala obojcu na detalno objasnenje :)

pazi "generalno" da, to su kinezi, ne smes da racunas na njih :( uvek
moze da ti se zalomi ..

Ako hoces da ides na tu varijantu, najbolje je ipak da uzmes za veci napon, 9 ili 12V i da uradis post regulaciju.
Za cca 200-300mA moze opusteno linearni regulator (LM317 npr) dok za vece struje imas sad finih i kompaktnih IC chopercica koji rade na par MHz pa je filtriranje relativno prosto i efikasno.
Za A/D D/A tu bez reference nema govora, minimum neki TL431 a svakako su bolji REFxxxx IC-ovi.

mislim da ovaj kombo koji ja cesto pravim najbolje radi posao .. uzmes
psu koji ti treba za relee i slicnu externu kalakurciju kojom upravljas
na njega okacis neki obican linearni stabilizator (ja koristim one BT05
i BT03 ubijaju kako lepo rade) i na to zakacis mcu
onda ako imas neki AD/DA stavis neki ref za vref
dalje sad zavisi sta imas, ako drzis neki lcd i nesto slicno sto vuce
vise struje, neke trandze koje okidaju neke 7segove i slicno tu lepo
turis neki smps tropinac ili petopinac i to napojis odatle .. jeste da
imas malo veci deo plocice za napajanje ali imas max odradjeno sve kako
treba... ja se nikako da smorim da napravim jedan univerzalni PSU pcb na
kom bi bio ulaz za DC i izlaz za 3V3, mali 5V, veliki 5V, 12V i Vref ...
sve lepo full isfiltrirano i na onom vrefu mozda cak i bafer (neki
op-amp da izbaferise vref) i onda lepo popunis samo deo pcb-a koji ti
treba (ako ne koristis 5V ne stavis 5V komponente :D ) a posaljem
kinezima da mi urade milion komada i zaboravim na drndanje sa psu delom
od sad pa na dalje .. ali eto, nikako da se smislim ovo je ja mislim
jedno 50ti put da mi je to palo na pamet :D

Oko ovoga se zlazem, OSIM oko reference za koju mislim da ipak treba da bude tu negde na plocici uz A/D ili D/A.
Konektori, kablovi, pokupi to i smetnje usput tako da nece bas to ispasti perfektno kada je "tamo negde" referenca.
Jedino ako nisi planirao remote sensing za nju :)

zato i reko neki buffer, pa bi mu zatvarao feedback preko target pcb-a, neki op sa niskom impedansom da moze da izdrzi sve zivo :D

Podržavam kolege @bogdana i @mikikg za sve što su napisali, nema tu šta više dodati...

Ovde bih samo još izneo impresije sa jednim jako malim 3.5A choperom "LT3972 - 33V, 3.5A, 2.4MHz Step-Down Switching Regulator with 75μA Quiescent Current" koji košta dosta ali vredi svaku paru :)
Obratiti pažnju na 75uA QC



Bogdane, da li si mislio na BT05 ili BA05? BA05 su Rohm, ja ih koristim i odlični su.

Inače ne treba zanemariti ni Microchip linearce imaju jako povoljne cene i karakteristike, ja koristim MCP170x i za sada apsolutno nemam zamerki, koliko puta su me spašavali od spaljivanja kratkim spojem posle njih... Kada postoji kratak spoj, čak postoji i audio indikacija :)

ima lepih copera ali su ko bubreg obicno tako da ih ja izbegavam ako mogu + imao sam sa nekim kvalitetnim skupim mnogo problema, sam coper je radio mega, izlaz zabodes scope ne vidi se nista, pesma, ali sprava ne radi pa ne radi .. da bi na kraju skontao da se nesto tu preklopilo sa frekvencijom i ladno su mi neki vodovi skupljali neka cuda ... stavio linearac i sve prodadilo :D ... ima tu sa smps-om dosta stvari o kojima mora da se vodi racuna i onda jbg ako znas znas, ako ne znas mozes na mnogo mesta da nadrljas, lako bi ja da mi macola u komsiluk, al daleko ba kragujevac



:D SVAKI PUT napism BT i svaki put kad ih kupujem glavu lupam da ih kupim .. posto su BA05T ima i verzija sa on/off nogom i smps verzija tih ROHM cipova ... rade ubivaju :D a naleteo na njih slucajno (u kometu tada imali samo te 5V regulatore, ja odlepio kako rade) + zahtevaju nesto sitno veci napon na ulazu, valjda je 5.6V dovoljno da daju stabilan 5V na izlazu (za razliku od npr 7805 koji trazi min 7V ili taok nesto)



EXTRA su za SMD ali nekako ja i dalje stabilizatore trosim u TO3 i slicnim pakovanjima ... nikako da se osmelim da to prebacim na smd :D

btw za BA05T, oni imaju oko 50-55dB ripple rejection sto je u poredjenju sa "obicnim" 7805 koji ima oko 40-50 dosta bolje a u poredjenju sa kinezom 7805 neuporedivo bolje (kinezi imaju ispod 40dB rr) ali, obrati paznju da ako mozes da nadjes originale, npr fairchild pravi 7805 koji nema veze sa original 7805 ima 75dB ripple rejection, on na zalost ima isto 2V dropout (BA ima 0.3V!!!) voltage kao original al .. jbg nikad ne znas kad si stvarno zabo original .. ja uzmem npr smps na 5V i navrnem mu onaj sraf do 5.5-6V i posle toga ba05T, ne greje se nista

Pozdrav za sve učesnike.

Znam da nema veze sa celokupnom temom, ali ima sa nekoliko zadnjih pisanja. Konkretno za pomenute BA05 i BA03 da li je neko merio mirnu struju, iliti struju praznog hoda, znači samo stabilizator i pripadajući kondenzatori? Napr ulazni napon oko 6-7V a izlazni 5V, tj gel akumulator.

Todor

dosta zavisi od kondenzatora ali sa 100uF pre i 100uF posle i to nekih
"noname" 100uF 16V

ST-ov 7805
12Vin 5Vout 4.2-4.3mA
7Vin 5Vout 3.8mA
6Vin 4.8Vout 2.9mA

ROHM BA05T:
12Vin 5Vout 2.6mA
7Vin 5Vout 2.5mA
6Vin 5Vout 2.5mA

Inace CC0T verzija (BA05CC0T) je zbog necega bolja (imam 10komada tih ne
secam se sto sam ih uzeo, znam da su za nesto jos bolji od BA05T), znam
da joj treba 0.7V min vise na ulazu (BA05T trazi samo 0.3V) dal bese
moze veci ulazni napon da podnese ne secam se ..

Ako ti je bitan stand by onda bolje uzmes BA05ST on ima on/off switch :)
i tada trosi 10uA max (tipicno trosi nula)

samo jedna stvar za njih, ako im stavis one ultralow esr kondove na
izlaz oce proosciluju mada se to meni desava i sa 7805 i sa ST i sa
Fairchild (Doduse ove fairchild odavno nemam gde da kupim)

Hvala na odgovoru. Ja sam sa ST ili noname dobijao u proseku i 6mA. Recimo 7805, 7806 i LM317, sva 3 u TO220 i rezultat 18,3mA, na ulazu 100nF keramički, a na izlazu 1uF keramički, ulaz sa 12V akumulator, ili ac/dc adapter i ne osciluju. U principu mi je potreban za 5V ili 3V3 da je pouzdan, i što manja potrošnja, bez ikakvog on/off. Kod LM317 koristim i Al elektrolite. I naravno da su najmanje od -40 do + 85 stepeni C. TO220 nije problem, čak je i poželjan. Hvala na podacima.

Koliko ti struje treba? Ako ti je dovoljno 100-ak mA onda pogledaj ovaj
fenomenalni stabilizator narocito ako je u pitanju niska potrosnja:
MCP1703
http://ww1.microchip.com/downloads/en/DeviceDoc/22049e.pdf

• 2.0 µA Typical Quiescent Current (2 mikroAmpera :) <<<<<<<<<<<<<<<<<< !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Ovo je struja koju trosi u operativnom modu bez opterecenja na izlazu!
• Input Operating Voltage Range: 2.7V to16.0V
• 250 mA Output Current for Output Voltages > 2.5V
• Low Dropout Voltage, 625 mV typical @ 250 mA for VR = 2.8V
• 0.4% Typical Output Voltage Tolerance
• Standard Output Voltage Options:
1.2V, 1.5V, 1.8V, 2.5V, 2.8V, 3.0V, 3.3V, 4.0V, 5.0V
• Stable with 1.0 µF to 22 µF Ceramic Output (ovo je jako dobro, nemora elko, staviti recimo 10uF X7R keramiku)

Jako su izdrljivi i imaju zaista funkcionalne zastite (kratak spoj, temperaturna, itd...)

Zaista dobre karakteristike, ali realno cemu stabilizator bez opterecenja na izlazu :)

Sta treba prikljuciti iza toga, neki low-power mcu, sleep-mode?

Ja sam nekako vise za varijantu ako treba low-power mcu prikljuciti da se ide na jednu LiOn bateriju bez ikakvih stabilizatora.

Ovih 2uA on troši sam za sebe (parazitna potrošnja), sve ostalo ide na potrošač.

Recimo ja ga primenjujem u uređaju za automatsko punjenje/zaštitu SLA akumulatora. Mikrokontroler kontroliše punjenje i kada je prisutno samo napajanje sa akumulatora,
čim izmeru napon na njemu koji je manji od 11.0V on isključuje potrošač. Tada je bitno da kontrolno kolo (sa mikrokontrolerom) troši što manje. Ukupno sam dobio da ceo
sklop tada troši nešto manje od 100-ak uA. Akumulator je 12V/1.2Ah

Kada bi koristio neki 7805 i sličan, to bi bilo oko 50x više, a kako akumulator po nekad i više od 30-ak dana nije na punjaču to predstavlja značajan problem....

Ima još drastičnijih primera ali i ovaj je nadam se dobar :)

P.S. Pravili smo u firmi uređaj koji treba da ima autonomiju i više od 90 dana sa Aku 12V/7.2A, ima na sebi GSM SMS/DATA prenos, radi logovanje na 15 minuta 6 kanala industrijske
senzore U/I/RTD, ima RF (868MHz) komunikaciju za bezičan prenos podataka, može da se prozove bilo kada GSM-om (ne da se on sam javlja), temperature meri sa max 0.1°C greškom, itd...
E tu onda nastaje "igranka", uštedeti svaki uA koji se može uštedeti :) Uređaj je uspešno realizovan....

I ovo je dobro rešenje, ali LiIon ima 4.2 V kada je puna, pa spada do nominalnih 3.7V. Ipak mora neko obaranje napona (ili stabilizacija), pa makar
to bila i neka zenerica-dioda REDNO :)

@npejcic to da ako su explicitno 3.3V-ni PIC-evi u pitanju ali ima gomila PIC-eva koji rade na naponu u rangu 1.8 - 5.5V, za njih sam to mislio.
Naravno u taj opseg napona upadaju i neke druge hemije akumulatora i baterija.

@mikikg Tako je, u pravu si..... ja sam se bas zaleteo sa ovim 3v3 PIC-ovima, jer ih u zadnje vreme sve vise koristim. Gomila modula sada radi na 3v3 pa je zgodnije ici sa tim MCU, a evo pre
dve nedelje mi je stigao i prvi UMTS/HSPA modul koji ima logiku na 1.8V..... ehhh, ko ce sve to da isprati.

Dobri stari 5V Pic-ovi :)

Pozdrav!

Odličan IC za moju primenu, jedino malo kritičan ulazni napon, ali je ok. Primena je slična, mc (atmega) i senzor rade non-stop, oni troše zajedno 3+4mA, ostali potrošači se po potrebi jer imaju značajnu potrošnju. Sve se napaja sa akumulatora + solarni punjač. Važna je autonomija, potrebna 30 dana. Nema sleep moda. Mislim da će MCP1703 i BA05 sa on/off rešiti probleme. Elektronika radi na 2,5V, 5V, 6V i 12V.Hvala na iskustvima.

Todor

mcp17xx ima jos jednu prednost koju ljudi kod nas cesto zaboravljaju, u
srbiji ima 2 zastupnika za mcp, jedan od njih ima maloprodaju i cene su
im skoro ko na microchip direct + 100% to sto prodaju je original. Nema
uvek sve na lageru u srbiji, mozda mora da se saceka 2-4 nedelje da
stigne, ali 100% dobijas original i po ok ceni. Ja imam Fairchild 7805
koji nema veze sa fairchild-om, imam ST 7805 iz poznate beogradske
prodavnice koji 100% nije original a imam iz iste te prodavnice i drugi
st 7805 koji je potpuno drugaciji, drugaciji kvalitet natpisa i
ponasanje priblizno st-ovom datasheet-u tako da je taj npr verovatno
original .. i kako ja sad da planiram recimo 7805 sa ne znam kakvim
osobinama kupim gurnem i ono prc, umesto 3mA dobijem 8mA, umesto 1.5V
dropout dobijem 3V droput (nije da mi se nije desavalo) ... ovi BA rohm
stabilizatori su meni extra, jos su izolovani (tab im je plastificiran
moze direkt na hladnjak bez liskuna) ali smem da ih planiram samo zato
sto sam kupio 100kom pa imam jos i znam da nece nestati, ali da nemam
zalihu, planiranje sa njima a prodaje ih jedna jedina radnja kod nas,
koja je vrlo "shifty", prvo nisu radili maloprodaju, pa su poceli, pa su
radili na kvaku, pa sad ne rade .. sve je to lepo razumem ja njih ali
sta ako sutra prestanu da rade maloprodaju, iz istorije sa njima to moze
da se desi preko noci bez problema i sta onda, da moram opet da se cimam
preko caleta da mi narucuje nesto sto kosta sto dvesta dinara pa racuni
pa knjigovodja pa mi dodje inspekcija pa pita "a gde su ovi delovi" pa
... ono mcp sad mozes uzmes od min 2 provajdera + bilo koji provajder ce
da ti ga proda, da ne kazem da sutra ako ovi prestanu da rade
maloprodaju garant ce preko noci da dodje novi mcp zastupnik koji ce da
radi maloprodaju :)

@bogdan.kecman Bogdane 100% si u pravu. Ovo je jos jedan segment problema koji se uoci tek kada covek profesionalno krene u izradu uredjaja. Firma koju
pominjes je mozda i najbolja po pitanju kvaliteta robe. Umeju ponekad da malo zabrljaju, ali to je ipak tolerantno. Toliko sam se naplasio od neoriginala da je
to mozda i najveci problem koji danas postoji u elektronici. Desavalo mi se da od serije-do-serije imam razlicite budalastine kod uredjaja.
Kopiraju se sve vodece firme, cak pouzdano znam da je i Linear Technology imao probleme sa tim, pa su podigli "gard" na veoma visok nivo. Za sada Microchip
komponente koje kupujem preko firmi koje su zvanicni distributeri u Srbiji nisam imao probleme. Kriticni primer koji sam skoro imao je da mi se javio covek koji je
kupio na nekoj web pijaci jeftino MAX6675 (Maxim Termopar kondicioner) koji vizuelno identican originalu, samo je protokol za komunikaciju skroz neadekvatan!!!!
Kod nekih laznih komponenti, one rade!!!! ali nemaju recimo predvidjeni temperaturni opseg, sum, stabilnost, preciznost itd.....
Sklopis uredjaj, ode na teren i tek nakon nekog vremena shvatis da to neradi kako je planirano! Trosak 200 Eura da se zameni! Znaci, ne jurite po svaku cenu
sto nizu cenu. Bolje se vezite za odredjene distributere koji mogu da garantuju originalnost komponenata koje prodaju.

Eto, ovo je bilo malo off-topic, ali nadam se da je poucno.

Svaka čast Nebojša, konačno se neko dotakao teme zvane "jajarenje".
Koliko smo svi, koji se ozbiljnije bavimo ovime čime se bavimo, primetili, sve češća su pitanja "jeftino", "što jeftinije", "džabe", ... U takvim situacijama, "sačekaće te žuti na krivini".
Zato ja volem da se snabdevam iz Farnell-a

ma pricali smo vec na nekoliko tema oko skarta, problem sa originalima
je sto ne mozes narucis direkt iz farnela sam jer ti nasa carina zavuce
duboko na "a pa ne mozes ti 10 otpornika, imas ti firmu", tdis, tagor
kao ekipa koja brzo i jeftino narucuju iz farnela, avneta .. rade samo
sa firmama (tagor prestao da radi maloprodaju) a ostali se ugradjuju kao
da idu peske po komponente :( tako da ispadne da za jedan originalni deo
bolje da sednes u kola i odes u nemacku po njega nego da narucis iz
srbistana :(

@ZAS011 Da, Farnell je apsolutno Ok. Pouzdano znam da iako ima u Farnell-u Kineza (recimo brend MULTICOMP) to je sve proverena roba i sa njima nema zezanja.

@bogdan.kecman Ehhh, imam slican problem, doduse ja srecom mogu da kupim nesto sitnurija za razvoj preko firme inace zaista je problem. I tu ide ono, sve sto kupis moras
da pravdas. Gde inspektorima da objasnjavam sta je to razvoj i sto sam spalio/unistio komponente :))) Jos malo pa ce da me teraju da pravimo komisijski otpis :)
Iskreno iz direktne price sa distributerima u Srbiji, nisam siguran da ce uskoro biti bolja situacija :(

Mada, sto se tice Tagora, treba proveriti, ali ako sam dobro razumeo, mislim da Tagor radi i dalje maloprodaju ali salju samo postom iz Nisa.
Nemaju vise kancelariju u Bgd. Aj'd dobijate u Pon informaciju iz "prve ruke".

za tagor ne znam, ja sam dobio mailom info "ne radimo vise maloprodaju"
mada vrlo moguce da sam ja skontao mail "zatvaramo maloprodaju u
beogradu" (kancelariju su preselili i dalje imaju office u beogradu) kao
zatvaramo maloprodaju skroz .. inace sto se mene tice dal je u bgd-u ili
nisu meni svejedno ja iz kuce tesko izlazim tako da mi stize postom i
ovako i onako :D

a za firmu ma komplikacija na kub imam ja firmu i dalje na mene ali to
su maltretiranja o kojima ne bih sada pricao

u svakom slucaju farnell ume da bude jako skup kada dodje dovde u
poredjenju sa onim sto firme drze ovde na stanju ... nije mi samo jasno
kako je tako slaba ponuda toga sto drze na stanju i kako neki sebi
dozvoljavaju da drze takve teske krseve kod sebe na stanju (neke trandze
iz rk-a su me skuuuuuuupo kostale a jos je ispalo super kako je moglo da
ispadne - neko je mogao da bude i povredjen :( )

Moje iskustvo: kada se zavrsi razvoj, finalno programiranje i testiranje uredjaja MCLR pin spojiti direktno na +5V. Bitno je da porast napona na ovom pinu bude brzi od 5V/s ( odnosno Vcc) da bi reset kolo startovalo.

Koje mikrokontrolere ste koristili?

12F675,10F202,18F452,16F628,16F819,18F4550...

@draganlalkovic I ja sam od nekih kolega cuo da ovo rade, i bilo mi je cudno. Iskreno, ja nisam imao nikada potrebe da ovo radim. U 99% dizajna sam
vezivao 1k ka +Vcc (i za 5V i za 3.3V PIC kontrolere) i 100nF keramicki kondenzator ka GND. Vod od MCLR do RC clana ne duzi od 5mm.
Nikada nisam imao problema sa nezeljenim resetom zbog MCLR-a osim jednom :)

To se desilo kada sam u jednoj aplikaciji koristio MCLR ulaz kao DIGITALNI. Naime kod PIC mikrokontrolera na MCLR ne postoji klamp dioda ka +Vdd
(posto se koristi +12V na tom pinu za potrebe programiranja) i kada na MCLR pin (podesen kao digitalni ulaz) uleti prenapon PIC uglavnom ide u reset!!!
U toj aplikaciji sam nesrecno vezao 220V Fazu preko otpornika od 1.5Moma, ali posto nema klampericu, on je "resetovao". Resenje je dodati externu
diodu sa tog pina na +Vdd.

Inace, citajuci raznu literaturu, negde sam nasao da nije pozeljno vezivati MCLR na +Vdd direktno zbog neke "in-rush" struje, ali nesecam se detalja, to je bilo
pre vise godina i vezano za serije PIC16F628 i slicne.

U zadnje vreme se savetuje, ukoliko aplikacija dozvoljava, da se koristi interno reset kolo, odnosno da se podesi da je MCLR pin kao I/O pin, jer tada su smetnje
od spolja svedene na minimum. Ovo retko koristim, posto mi je uglavnom zgodno da PIC mogu da resetujem od spolja za potrebe nekog Bootloadera i slicno....

Evo informacije u vezi maloprodaje Tagor-a koju sam vam obecao: Nazalost nemaju vise maloprodaju, niti mogu da prodaju fizickim licima :(

brdo firmi (ne samo za elektroniku) koje znam su odlucile da rade samo sa pravnim licima i ne zele da rade maloprodaju ili su imali maloprodaju pa su je ugasili .. nikako ne uspevam da ukapiram zasto a niko od njih nece realno da da razlog zasto je to tako .. ako neko iskopa info zasto je npr tagor resio da zatvori maloprodaju bas bih voleo da cujem

@bogdan.kecman Tagor je u žešćem restruktuiranju, tako da može biti da je i maloprodaja zatvorena privremeno, verovatno nedostatak ljudstva. Lobiram da je ponovo otvore :)

Pozdrav,

Ovo je jako korisna tema i zeli da dam udeo

Ovo sto vidite (napajanje) pisti na 66khz i nikada ali nikada nisam imao problema sa obaranjem kotrolera (reset).
Ovo napajanje radi u najgorim uslovima (po pitanju prljavog napona) od najgorih induktivnih opterecenja kao tackasto zavarivanje limova pa do
pogona sa elektromotorima ,VF ransmitterima......Naime radi se o kolu SG 3525 gde sam pazljivo na plocici u primaru vodio racuna da sve sto je na masi ima svoju trasu.

Znam da je nemoguce biti siguran 100% u napajanja PIC-a ali ovo je provereno OK.Sve sto ste gore naveli je super i samo bi naglasio da se drzite optokaplera na I i O linijama.
Kada mikrokontroller lebdi u vazduhu (kako ja volim da kazem ) na pravom ste putu.Ovo napajanje nije testirano samo blizu visokog napona....
Izvinjavam se za kvalitet slike ali to je na brzinu posto semu nemam na compu.

slika SG3525 [att_img]

Što mi je nešto poznato ovo moje napajanje :-)

P.S.

Vidi fotke

Doduše, u međuvremenu sam ga malo unapredio sa strujnim izvorom sa LM317 umesto otpornika u napajanju SG3525 i drive za fetove (Vc i Vcc, pinovi 13 i 15).

A takvo kao na šemi je bilo pre 12-15 godina.

Napravio sam ga takvog upravo zato što sam pre 15 godina morao da postavim PIC kontroler na korona generator (bombarder) koji sam napravio tada, od 6,5KW pri 20KV na 20KHz, gde mobilni telefon zablokira na metar od njega :-).

Takođe radi i na TIG aparatu od 400A, sa HF propaljenjem (pre oko 12-13 godina, "Jekić i sin", Vučkovica).

Što se manjih smetnji tiče to podnosi sa lakoćom (na primer onaj punkt aparat od 2 x 320KW u Velikoj Plani, ili onaj od višetačkasti od 350KW, ili možda onaj od 300KW za jedan T priključak radijatora, "Elma", Velika Plana).

Kapacitet između primarne i sekundarne strane je reda 50pF, izolaciona sposobnost reda 2KV (naravno kada se trafo namota kao na slici i kada pcb ima dovoljne margine za takve potrebe).

Pristojno je potpisati autora, a ja ću sa zadovoljstvom dati još kakvih detalja oko imunizacije MCU na spoljne smetnje.

Samo treba pitati...

Pozz

Ovi detalji su isprovocirali moju reakciju, inače se ne "trzam" kad vidim plasirana moja rešenja :-).

Evo brate i pcb, časti čiča.

I to one mlađe sa LM317, a bez tiristorčeta u zaštiti, nikada nije imalo potrebe da proradi :-), pa sam ga uklonio.

P.S.
Zaboravih: otpornik na LM317 je 68R

los ti ovaj pdf macola, fale vodovi :D

u cemu crtas seme (po putanji fajla rekao bih eagle)? mozda nije zgoreg da ostavis i sors fajlove, cisto mozda nekom lakse da iskoristi/implementira kod sebe a i manja je sansa za greskom .. i za semu i za pcb :D

nego da iskoristim da pitam PIC628, da li si koristio nekad (4pina kuciste, lici na umanjeni TO3 samo 4 pina), imam neki stari smps (dobio na poklon od jednog dobrog cike, izlaz 5V radi mnogo lepo, KRUGER) sa SG1524 pa reko da zdraknem negde semu kako sljaka ali ovaj PIC tu odradjuje koliko ja vidim switching deo a nema sanse da skontam kako bez da znam sta je to (deluje kao dva feta sa single gate-om ali nagadjam)

Nešto nisam posećivao ovu temu, ali evo kad sam već tu da odgovorim na pitanje iz naslova: problem sa PIC kontrolerima- jesu li stvarno toliko alergicni na smetnje u napajanju?

Ne nisu alergični ni malo, bili PIC ili koji drugi, uz malo pažnje i nekoliko caka mogu podneti stvarno ekstremne uslove rada.

Kod loše izvedbe veza, decouplinga i dugačkih otvorenih vodova, biće alergičan i najbolji militari MCU, ma ko ga proizveo.

Onaj "mini" kontrolerčić je sa nekim od 40 pinski PIC, spada u prosečno imune konstrukcije (recimo dugačak mu je reset vod na pcb pa je dobro staviti 100n ka masi neposredno na PIC, male margine za rad sa višim naponima).

Obično ispred njega stavim najobičniji gvozdeni trafo sa ispravljačem na 24-30VDC, sa primarom na 400VAC i na samom kontrolerčiću mogu uzemljiti Pic stranu, 24V stranu, ili ni jednu. Najčešće uzemljim samo - od 24VDC, i prednju ploču pošto je metalna, a kada mi se nešto mnogo blizu muva frekventni regulator onda i Pic stranu.

Ekstremno visoka imunost se postiže dodatnim oklapanjem MCU tako da oklop zahvati primarne strane optokaplera, pola trafojčeta u njegovom SMPS, tastaturu i većim delom displej.

Displej je ono što se najpre može zaglupeti nekim elektrostatičkim nabojem ili vrlo strmom tranzicijom u neposrednoj blizini (zaglupe mu se output latch).

Kada je tako ekstremno okruženje (rad u blizini strašnih elektrostatičkih naboja u industriji plastičnih folija, mogu naboji biti i po neku stotinu KV) onda je pametno ispred displeja staviti sitnu metalnu mrežicu ili neku providnu antistatik foliju. Naravno to važi i za otvore kroz koje prolaze tasteri.

Na kraju krajeva, kad postoje strahote od smetnji u blizini (neka strašna visokonaponska varničenja sa velikim energijama), čitav MCU može komunicirati sa okolinom pomoću optičkih vlakana uvučenih u oklopljeno kućište, galvanski razdvojeno komunicirati sa displejem (može čak i RF prenosom), a posebnom rezonantnom metodom se napajati pomoću SMPS gde je jedna polovina jezgra napolju, druga polovina unutra, a magnetno polje protiče kroz tri omanja otvora na oklopu, sa sveukupnom naponskom marginom reda desetinu pa i stotinu KV.

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.12.2013. u 06:38 GMT+1]}

Bogdane,

Ne fale vodovi, već je ta pcb konfigurabilna za poveliki broj opcija. Od mogućeg pakovanja 24 in-out, biram koliko čega u grupama po četiri, preko spoljnih dva pwm i asinhronog brzog brojača, preko dodatne ekspanzione pcb sa još 24 in i 32 out, i2c ili spi, po potrebi.
Postojao je nekada i veći model još sa PIC16F877, koji je imao 128 in-out, i ukupni zbirni strujni kapacitet izlaza od oko 100A kontinualno (imam jednu brizgaljku u Ugrinovcima gde kroz moj PLC šiba sve vreme oko 60A, jer mašina ima ogromnih ruskih 39 kom. hidrauličnih ventila, i većina konzumira oko 4-5A pri 28VDC)

Razvili smo ga Mladen Veselić i ja svojevremeno. Imao je Alterine PLD kao ekspandere, sa Mladenovom komunikacijom (to je uradio opako).

------------------
Nikako mi nije jasno ovo tvoje pitanje (boldovao sam nejasnoće).

Još uvek ne mogu da vidim na daljinu. Pitanje ti je malo konfuzno, pa ne mogu da budem siguran da li se odnosi na PIC628 (koji sam koristio za neke sitnice, solidno unapređena verzija praistorijskog 16F84), ili na neki četvoronogi element koji je izvršni deo snage u tom napajanju?

Reci oznaku na tom četvoronišcu. Može to biti svašta. Viđao sam od phase leg do vrlo specijalizovanih aplikacija gde je čak i trafojčić unutra. U ranija vremena se svašta radilo i nije bila kritična cena, a to metalno kućište se nešto obožavalo :-)

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.12.2013. u 07:02 GMT+1]}

ti si stavio celu plc plocku sa picom, ja sam mislio da si turio samo deo za napajanje :D kapiram da je to ljudima zanimljiv deo, ovo ostalo valjda umeju i sami ... inace ne slazem se da "nisu osetljivi", osetljivi su extremno na smece na mrezi, a slazem se da je jednostavno to smece ocistiti



:D



cetvoropinski device u kucistu slicnom kao TO3 (samo manjem) na sebi ima oznaku PIC628 i to su nekad bili "cesto koristeni elementi" (kada god sam pricao sa tv serviserima iz "onog" vremena i ja kazem PIC ja mislim na MCU a oni na te cetvoronosce)



PIC628 :D

sad cu par slicki da okacim

Da nisi na ovo matoro mislio? :

http://pdf1.alldatasheet.com/d...ew/76636/MICROSEMI/PIC625.html

TAJ TAJ ... jbt ocoravio sam skroz, citam 628 sve vreme a lepo pise 626 :D

Da. To je jedan iz ove serije što sam ti dao link.

Što kažu neki elganci: "gori si od mene nego ja" :-)

Ja brate ne spavam, ali ti me šiješ za dva poena :-)

da, da, 80V 15A .. jurio sam datasheet da nadjem neku karakteristiku napajanja, beefy je ali nisam imao ideju koliko .. a bas mi nesto treba 5V ovih dana pa sam ga se dosetio ...

a spavanje, sta da ti kazem prijatelju, drekavac spava 2h i onda 15 minuta urla, onda opet malo spava pa malo urla i tako u krug, zena radi 99% posla al ne vredi i ono malo sto sam nekad spavao, ni to vise nema .. no neka, bolji je razlog milion puta nego svi ovi razlozi zajedno zbog kojih vec 40 godina ne spavam :D

Ono Bogdane što kažeš da MCU jesu osetljivi na prljavo napajanje je tačno.

Ali osetljivi su kao i bilo šta drugo od digitalne logike ako ima makar jedan latch ili flip flop, bilo to CMOS ili TTL, kada rade na 5V napajanja.

Uz sasvim standardne mere decouplinga i pravilno razvođenje vodova to prestaje da bude problem, a napajanje svakako treba da bude čisto do granice ripple od max. 2-3% i da nikad ne padne, ni za 100nS na manje od 4,8V kod 5V napajanja.

Sasvim normalne mere.

Ekstremna imunost na spolja je nešto drugo i o tome sam pisao u par prethodnih postova.

pazi ja sam microchipovim mcu-ima extremno zadovoljan vezano za
"izdrzivost", spominjao sam guranje istih naopako, dovodjenje napajanja
naopako, 200V na ADC ulaz i slicno .. stvarno izdrzavaju cudo :D .. e
sad, za stabilan rad mora stabilno najanje... lose napajanje -> nece da
radi kako treba, ni pic ni msp430 ni ... doduse imao sam iskustva sa
nekim ADU* mcuima (ADUC7128 ako se dobro secam) koji su radili na
zastrasujuce losem napajanju :D ... 24VAC koji dolazi sa raila koji vozi
motore, dakle extremno prljavo na grec pa na na 7805 kome su OTPALI
elektroliti, dakle jedina kapacitivnost je bilo 100nF na ulazu u 7805,
100n na izlazu 7805 u 100nF decoupling na samom cipu .. ripple je bio
ozbljan a kroz 7805 su prolazili pikovi od po 60-70V + neki HF sum sa
dobrih 2Vpp ... posle sam ih probao namerno na nekim losim napajanjima,
neverovatno kako sprave rade, bolje nego bilo koji drugi mcu koji sam
probao .. koristen je zbog 12bita 1MSPS ADC + 10 bita DAC ali se na
kraju izjalovio ceo posao, ispao razvojni alat suvise skup i nabavka
manje kolicine mcu-a prevelik problem

Bogdane,

Potrefe i oni neki dobar komad :-).

Ja sam par puta pizdnuo sa njihovim A/D konverterima.

Toliko lako im se zaglupi SPI od elektrostatičkih varničenja pri transportu nekih materijala.

Konkretno AD7730.

Izvrstan A/D ali kada je dobro oklopljen, potpuno galvanski razdvojen i neposredno blizu load ćelije.

Još jednom sam imao neki problem sa njihovim 12 bit 8ch A/D, koji je uz najbolje mere imao šum od nekih 20-tak odbiraka, pa sam morao u letu da se vratim na samo 10 bit unutar PIC, koji ne mrda ni jedan jedini odbirak kada mu je dobar Vreff i decoupling.

Ti 10bit A/D u samom PIC ubijaju kako dobro rade. Šteta što nisu malo veće rezolucije i brži.

Inače PIC18F4523 ima 12 bit A/D koji takođe radi do koske kad se napravi dobro napajanje i Vreff.

Pozz

Kad već pravimo spisak :) evo još jednog eminentnog proizvođača Linear i njegov LTC2470. Koristili smo ga u uređaju i kada radi - radi ON I VIŠE NEGO ODLIČNO.
Ali problem je što kada se uređaj priključi na mrežno napajanje inicijalni glič koji se pojavi na transformatoru ga "izmesti" i nema više SPI komunikacije. Sve smo pokušali šti se tiče "dekaplovanje", TVS, menjali VREG itd... Naravno trafo u primaru ima varistor. Nažalost rešenje je bilo dodavanjem optokaplera koji ga je sa zakašnjenjem uključivao (POR). Tako je rešen problem trajno. Ali ostade loše iskustvo.
Kontaktirali smo proizvođača koji se zgranuo itd... bio njihov predstavnik. Svaka čast na tome. Inače i ovo je bitno napomenuti: LTC2470 čipove koje smo koristili su iz proverenog izvora, nisu kinezi.



Imam slična iskustva, recimo sa dsPIC33F256MU806, ALI obavezna je externa referenca, ako ne samo ratiometrijski.

Pozdrav
Da li bi uz odredjene promene sema macolekg mogla da radi 12Vdc in 12Vdc Out ?

Upravo zato treba staviti malo SMPS napajanje sa ograničenom mogučom snagom, i što manjim kapacitetom primar - sekundar.

Važna suština se nalazi u tome da pojedinačni impuls takvog smps nosi energiju reda 50-100uJ.
Da bi "overila" nešto na izlazu, pojava koja napadne takav smps mora biti drastično kraća od vremena jednog polutalasa.

Ukoliko ga klepi neka gadna pojava, tafojče to ne može preneti, čak i ako jezgro na kratko ode u zasićenje sve to preživi i nastavi da radi bez trzaja.

Sa onim torusnim trafojčetom se mogu postići kapaciteti primar sekundar reda 20pF malo boljom tehnikom motanja.

Relativno lako je pokupiti to što projuri kroz tako malen kapacitet.

Na žalost, varnične pojave se prostiru i kao radiotalas i budu primljene na dužim vodovima iz MCU (koji se ponašaju kao antena), pa i te kako mogu da obore MCU ili neku periferiju.
Tu pomaže oklapanje, a najbolje je supresovati pojavu na izvoru (prigušni RC članovi), odnosno bar joj sniziti učestanost.

Elektrostatička pražnjenja su vrlo nezgodna. Zahtevaju obično neki oklop, a obavezno serijski optornik za svaki pin MCU, što značajno povećava već postojeću količinu imunosti na te pojave.

----------
DsPic takođe imaju veoma stabilne A/D.
Generalno A/D po mom iskustvu u svkom PIC dobro rade, i ratiometrijski a i sa dobrim Vreff. Stabilno, sa vrlo malo šuma.

Skoro je proban A/D na STM32F407 (mikikg), i to radi bolje od pola DVM na tržištu. Videćemo kako će se pokazati u gadnom okruženju...

Može svakako, samo je veoma bitno šta stoji ispred njega a šta iza.

Kada mi se odgovori na pitanje daću modifikacije. Ako je "tajna" onda verovatno ne može da radi na tome :-)

Inače, već odavno radi kao galvansko razdvajanje napajanja na nekoj autodijagnostici.

Pozz

@macolakg

Odlicno resenje napajanja MCU.Na kom jezgru je motan onaj trafo sa sheme.
Ja bih napravio nesto tako(izrutovao pcb) pa ako moze shema sa izmenom (LM317 itd)

Na nekim mojim kontrolama gde imam nekih relea i sklopki mi se desavao reset,ja sam to resio na neki nacin ali ipak bih ubacio
ovaj tip napajanja radi se o kontrolama nekih agregata i sl.

@Macolakg

-Iza je napajnje sa transformatorom i coperskim ispravljanjem koje puni i akumulator 12V

-Ispred:
-jedan mikroprocesorski (atmel) DC voltmetar koji se napaja sa tih 12VDC
-jedan stabilizator na 10V za mereni napon voltmetra
-jedan gsm modem napajnje 12VDC



Problem je sto je sve jako blizu a gsm ima antenu na PCB-u i kada pocne da salje poruke pocinje da smeta atmelu.
Ne resetuje ga nego poveca merenu vrednost za 2V-3V cak.
Neznam sta sve nisam probao al to nemogu da eliminisem.
Kada sam napojio DC voltmetar sa drugog transformatora nisam imao probleme al to ne mogu da uradim jel se napaja sa istog akumulatorskog napajanja.

Pozdrav i hvala

Pozdrav za Makija :)
Naravno da je poznato napajanje :).Ja sam presao na PLC kontrolere poodavno ali znam da sa ovakvim napajanjem dok sam se igrao sa PIC-ovima nisam imao problema ama bas nikada.
Imam par modula sa onim tny kolima i nisu me tada izdala.(bila su mala i zgodna).
Danas je to druga prica ,kupuje se i montira gotovo.
Sigurno jedno znam :) da je senior Macola uvek dobijao bitku sa prljavim naponom ma gde se njegovi mikrokontroleri nalazili.
Jos jednom veliki pozdrav za njega i ostale.

Eh, da nisi možda Vlada sa kojim sam se upoznao u Orašju (Elma)?

Mislim da jesi. Puno pozdrava Vlado. Ne zameri.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 10.12.2013. u 04:50 GMT+1]}

Napajanjce je prilično običan push-pull.

Predviđeno je za rad od 13VDC do 35VDC (standardnih 24VDC, sa većim rasponom tolerancije).

Trafo je na jezgru R16 od materijala N30 "Epcos" ili isto R16 K10000 "Kaschke".

Pošto je taj materijal jevtin i ima ga svuda (Comet, Itc, Retam...), zato ga koristim.
Inače je visokopermeabilan i namenjen za common mode RSO filtre (current compensated chokes).
Ujedno treba prilično malo navoja.

Kada se koristi torus R20 od istih materijala, treba za primar 2 x 15 navoja bifilarno.
Za sekundar 2 x 7 navoja, takođe bifilarno.

Kada se koristi R16 onda primar 2 x 20 navoja, a sekundar 2 x 11navoja.

Sve sam motao sa žicom 0,35 (takvu sam imao u većoj količini, a dovoljna je do 1A izlazne struje).

Klasičan strujni izvor sa LM317 (vidi iz literature kako se pravi) ima otpornik od 68R.
Stavlja se umesto otpornka za pin 13 a ulaz u LM317 pravo na + od 1000uf, a sa pina 13 ide klamp zenerica od 12 V ka masi i obavezno bar 10uF ka masi.

Pin 15 ide kroz 220R direktno na + 1000u/35, naravnoima decoupling kao na šemi..

Sve je to dakle za ulazni opseg napona od 13- 35VDC.

Push pull je inače vrlo osetljiv na bilo kakvu asimetriju, pa stoga treba motati i primare i sekundare bifilarno (tvrda sprega polovina primara, kao i tvrda sprega polovina sekundara, međusobno), no između primara i sekundara može biti veliki razmak (kao na slikama), gde se može dobiti izolaciona sposobnost trafoa do iznad 1KV.

Kada se korektno uradi radiće dugo i zahvalno ( ni jedan jedini od 160 komada mi nikada nije zakazao za 15 godina).

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Da bi se koristilo sa ulaznim naponom od 9-19VDC primar na R16 treba da ima 2 x 11 navoja bifilarno, a sekundar za 5V takođe 2 x 11 navoja bifilarno.

Za od 9-20 na 12 VDC izlaznih primar 2 x 11 navoja bifilarno, dok sekundar 2 x 20 navoja bifilarno.

Mosfeti IRF640 (niska cena a robusni, mogli bi i mnogo manji ali ruski princip je u pitanju a cena skoro ista :-).

Za ulazni napon od 9-19VDC ne treba nikakav strujni izvor za SG3525 (LM3525, UC3525, KA3525), već se pinovi 15 i 13 međusobno spoje, na njih stavi decoupling od 100uF/35 i 100nF ka masi, a u njih se dovede 9-19VDC kroz 22R/0,25W.

Ostalo je isto kao na šemi koju je Vlada postavio, osim što možeš staviti tiristorče za strujnu zaštitu ako želiš, ili ga izostaviti takođe. Ako ga ne koristiš onda sors otpornik zameniš kratkim spojem a na pin 8 samo 10uF ka masi.

Za 12VDC izlaznih gornji otpornik u razdelniku na TL431 treba da bude tačno 38K (umesto 10K za 5 V).

U šemi koiu je Vlada postavio je jedna sitna greška: otpornik za kompenzaciju TL431 (na red sa 10nF) treba da je 1K8 umesto 1K (radi i sa 1K ali je finiji ripple i bolji odziv sa 1K8).

I za 12 VDC izlaznog napona zavojnica na sekundaru može da ostane 470uH, samo dimenzionisana prema potrebnoj struji (sadašnja 09P471 je za 420mA kontinualne struje, ako ne treba veća struja neka ostane ista zbog gabarita ).

Deo pcb koji je napajanje se da lako prepoznati i na sličan način nacrtati iliiskopirati to parče (Važno je rutovnaje veza).

Takođe je važno da glavni Elko za napajanje, od 1000uF 35V ima onu diodu na red.
Dva su razloga za to:
- zaštita od kontra polariteta
- još važnija imunost na nagle padove u sistemskom napajanju.

Sa oko 70KHz sa R16 N30 (K10000) se može imati oko 12W izlaza, sa R20 oko 30W izlaza.

Za veću snagu kroz ista jezgra treba povećati frekvenciju na 100-120KHz, i umanjiti Rg na 27R.

Paralelno izlaznim elko (2 x 100uF/25) treba staviti keramički multilejer 100n.

Crowbar dioda za 5V treba da je BZW04 5V8, za 12V P6KE12A.

To je prventivna mera koja se može izostaviti ako se napaja neki jevtin uređaj.

---------------------------------------------
Definitivno treba staviti RC članove na svaku špulnu kontaktora koji je u blizini bilo kog PLC.

Kod većih kontaktora treba 330R/2W na red sa 47-100nF/630V MKP, kod manjih kontaktora ili većih releja 470R/2W na red sa 22nF/630V MKP, na DC relejima kontradiodu, za 24VAC releje 33R/2W na red sa 220nF/100V MKP (kondenzatori mogu biti i MKS4 ali je bolji MKP).

Vodove velikih motora ili sve energetske vodove freekventnih regulatora treba voditi daleko od PLC i pod pravim uglom u odnosu na signalne vodove.

Evo u ovom postu i odgovora za potrebnih 12VDC izlaza.

Pozz

Pošto sa posebnim napajanjem gubiš problem, verovatno je ground loop u pitanju.

Verovatno ćeš to rešiti ovim napajanjem.

Ako pak to ne upali onda ćeš bukvalno na svaki vod napajanja da staviš malene prigušnice reda 100-330uH i iza njih keramičke kondenzatore ka masi, posebno isto važi za ulaze A/D i njegov eksterni Vref ako je udaljen.

Te filtre treba smestiti najbliže moguće do MCU.

U prethodnom postu je opis modifikacije na 12V

Pozz

Mozda ti je tu problem sa ulaznom impedancom od A/D. Predpostavljam da meris 12V i imas neki naponski razdelnik sa otpornicima koji posle idu na A/D ulaz.
Npr imas 10k+30k, spusti vrednost otpornika ali da odzis isti odnos, recimo 1k + 3k. Tako si smanjio drasticno impedancu pa je potecialnim smetnjama teze da uticu na to.

Kada ni to ne pomogne, onda se stavlja OP buffer koji moze jos vise da spusti impedancu (reda 50-600 ohm).
Specificno za vrlo prljava okruzenja postoje EMI-Hardened verzije OP-ova koji u sebi imaju integrisani filter koji zestoko anulira smetnje (frekvencije) koje su van njegovog interesa.

http://www.ti.com/lit/wp/snoa817/snoa817.pdf
http://www.ti.com/lit/an/snoa497b/snoa497b.pdf

Kada se stavlja sopstveno napajanje za 24VDC sa gvozdenim trafoom, dobra je praksa da je primar trafoa za 400VAC međufaznih, i naravno da se i napaja međufazno.
To je pouzdanije od SMPS na 230V.
Isključivo to stavljam ako iole postoji šansa za prisustvo trofazne struje. Bukvalno nateram gazdu da dovede trofaznu u mašinu i ako nije potrebno za ostalo.
Uslovim ga da mora da dovede trofaznu i da stavi Uto-Uko utičnicu ako hoće garanciju. Ujedno predložim šta još od ostale opreme treba da promeni radi pouzdanosti.

Tako se gubi opasnost od kidanja nule negde u sistemu, sve drugo (što radi monofazno) može otići u pm, a PLC neće ni da trepne :-).

Nije to loša stvar oko poverenja u opremu. Tri puta do sada sam se uverio u to, a to se kasnije i pročuje pa bude korisno za posao.

Otkinula se nula na banderi, svi monofazni frekventni regulatori eksplodirali od pucanja elko, svi grejači pogoreli, takođe i termoregulatori, a moj PLC radi kao sat i na displeju piše "Greška napajanja" (imao sam O.K. fidbek iz frekventnih).
Ni PLC ni "Eprom" trafo 400/24DC nisu ni mrdnuli.

I čovek kaže: "Brate ala si ga napravio! Sve izgore a on ništa!"

Šta da mu odgovorim?

Kada sam mu pre 10 godina predlagao da stavi skuplje frekventne sa međufaznim napajanjem, bilo mu je skupo.
Kada sam mu rekao da stavi rastavni trafo 400/230 za termoregulatore, rekao je "Ma daj, nema šanse da mi se otkine nula. Nikad mi se u životu to nije dogodilo. Neću da bacam pare na pretpostavke."

Da me je poslušao tada, prošao bi sa zamenom 5 grejača, i sve bi ga koštalo drastično manje (4 frekventna od 2,2KW, 5 termoregulatora PID, 5 grejača, sada je zamenjeno).

Divota jedna.

Na svoju nesreću uvideo je koliko sam bio u pravu, i setio se šta sam mu govorio.
Na još veću žalost to nije jedina mašina koja mu je stradala tada.
Sada se nešto rve sa elektrodistribucijom pokušavajući nekako da naplati štetu.

Retko se to događa, ali se ipak događa.

--------------------------------

Opasna početnička greška kod ispravljača sa gvozdenim trafoom je rutovanje veza od greca do elko.

Treba vodove iz greca odveszi pravo na filterski elko (najdirektnije u njegove nožice), takođe iz istih tačaka izvesti DC napajanje (opet najdirektnije sa nožica elko).

Svaka druga opcija nudi ogromne šanse za obaranje kontrolera pri nekoj udarnoj pojavi u mreži a kada je analogni stabilizator iza.

Kada se ipak koristi analogni stabilizator za napajanje MCU, onda ispred njega treba napraviti PI filter od 1000u 10R 2200u.

Centralni minus mora biti na minus nožici onog 2200uF, u tu tačku se ulivaju sve ostale mase i minusi od susednih elko, blokova i samog stabilizatora.

---------------------------------------------------
Ono što je od krucijalnog značaja je da je gvozdeni mrežni transformator VISOKOROPUSNIH karakteristika.

Šta to znači?

Pri 50Hz iz mreže, neka neki trafo može preneti 100W na primer.

Taj isti trafo može pri 100Hz preneti 200W, pri 200Hz 400W pri 400HZ 800W, pri 800Hz 1600W, pri 1600Hz 3,2KW itd itd...

Tačno je da trafo neće izdržati dugo takve frekvencije kada bi potrajale (pregrejao bi), ali kod isključenja nekog velikog motora, javi se oscilatorna pojava reda par KHz i amplitude 500-1000V, traje svega nekoliko ili koju desetinu mS i provuče se kroz naš trafo sa snagom od nekoliko KW!

Struja kroz sekundar i grec dostigne i stotinak A u tom kratkom periodu.

Trafo to lako podnese jer je pojava suviše kratkotrajna da bi ga ugrejala, takođe obično to i grec podnese iz istih razloga.

Ali to će na filterskom elko napraviti skok napona od par desetina V, proleteti kao od šale kroz uobičajeni 7805 (kome je inače odziv reda milisekunde), i oboriti kontroler, čak ga možda i spaliti.

Te pojave prave za to kratko vreme na parčetu pcb od 1cm dužine i par mm širine i po 20V pada napona (ko hoće može se uveriti osciloskopom koliki je pad napona na takvom parčetu pcb od greca do elko, u normalnom radu a poreklom od struja normalnog punjenja koje su tek nekoliko A za ispravljač od 1A izlaza).

Kada je onaj vod kroz koji nam izlazi DC napon samo malo pomeren iz onih centralnih tačaka od nogu elko ka grecu, taj udar se dodatno sabere sa skokom na elko i garantovano razvali MCU, a stabilizator preživi i nastavi posle toga da pravi svojih 5V ili pak 3V3 (za koliko je već).

Dođemo posle havarije, merimo. Napon tačan, sve je u redu a MCU pukao kao oblanda.
Ništa nije jasno.

E sada će valjda biti jasno sa ovim što sam ispričao.

Pre svega 20 tak dana sam imao nečiju automatsku dozirnu vagu (domaći proizvođač, ne sećam se firme) gde je neki Atmel pukao kao oblanda (ostao u kratkom spoju).

Kada sam ga iščupao iz podnožja, analogni stabilizator je davao sasvim korektan napon.

Razvalio ga je mrežni trafojčić od 10-tak W, kroz koji je projurilo nekoliko stotina vati od udarne pojave, zato što je pcb loše izvedena.

PI filter 1000u 10R 2200u ispred analognog stabilizatora, prvo tranzijent priguši skupljanjem energije u prvi elko od 1000u (gde ipak napon zastrašujuće na kratko skoči), potom STRUJA punjenja 2200u biva ozbiljno ograničena sa 10R i uspori narastanje pojave do razumnih granica, ujedno smanji i njihovu amplitudu, pa to analogni stabilizator uspe da održi u korektnim granicama.

Obično za neki MCU i opremu okolo treba tek stotinak mA, gde taj 10R odnese svega jedan volt zbog pada na njemu u normalnm radu, a obezbedi veoma siguran rad u šok uslovima (svakako i vek opreme).

Eto malo nekih zanimljivih sitnica...

Pozz

>> Ali to će na filterskom elko napraviti skok napona od par desetina V, proleteti kao od šale kroz uobičajeni 7805 (kome je inače odziv reda milisekunde), i oboriti kontroler, čak ga možda i spaliti.

He he, ovo nisam znao :) Pa ja sam jos i super sa onim mojim trenutno "kljakavim" PID iz predhodne teme (nisam presao Fco filtera treutno, radi se na tome) ;)
Ja da dobijem nesto sto radi slicno kao LM7805, wow, to je mi je uspeh itekakav :)
Budzim trenutno STM32F3 pa ce da vidimo kako ce to da ispadne, mozda i bolje od LM7805 bar sto se tice trnazientnog odziva :)

Evo jedne zanimljive aplikacione note:

http://www.google.rs/url?sa=t&...w2JQ&bvm=bv.57799294,d.ZG4

I veoma kompletnog datasheet za tronoge analogne stabilizatore:

http://www.ti.com/general/docs...umber=lm340-n&fileType=pdf

Inače, sposobnost analognih regulator veoma zavisi od izlaznog kondenzatora.

Veoma brz odziv ima TL431 oko 2uS kada stabilizuje 2,5V

Evo pogledaj i LM317:

http://www.ti.com/general/docs...umber=lm317-n&fileType=pdf

Uh fina dokumentacija ova od Linear. Hvala puno. Bas tako nesto mi je trebalo ;)

Dobro si ovo spomenuo oko kondenzatora na izlazu regulatora. Par iskusnih clanova ovde na forumu me nesto nistu uzeli za ozbiljno kada sam pricao da ne valja silni uF da se stavljaju iza regulatora, umrtvi se totalno regulator sa tim.

Hvala svima na savetima.

Pokusacu sa ovim napajanjem pa se javim ako uspem.


Pozdrav

Hvala puno na prenešenom dragocenom iskustvu.
Nekada je dovoljno pročitati samo par stranica teksta i naučiti puno, kao u ovoj temu, za razliku od gomile knjižurina koje dosta "pričaju" a ništa ne kažu.

Definitivno jeste problem ako se pretera sa izlaznim kapacitetom. Mislim da ulazni kond nije problem ali izlatni jeste.

Baš se ovih dana borim sa jednim sličnim problemom gde se na uredjaju javlja BOR (3.3V LDO izlaz povremeno padne ispod 2.9V, reda 500uS) sa LDO regulatorom. Ukoliko nemam LDO vec je doveden napon 3.3V žicom 20-ak cm iz spoljnog izvora, mikrokontroler radi stabilnije. Za sada me je pojava prilično zbunila.
Nemam potrošača koji bi oborio napon, ali imam GSM antenu u blizini dovodnog voda u LDO. Inace stabilizator je MCP1700 na 3.3V, na izlazu je 100uF TANTAL, i gomila "decupling" kondova 100nF oko mikrokontrolera. Moracu da zasucem rukave oko ovog problema, ne moze na "oruk". A evo i lepe dokumentacije od Lineara.

Inace ranije je bilo sto vise elektrolitske kapacitivnosti to bolje. Danas, prateći dokumentaciju za raznorazne LDO regulatore, tu se mora voditi racuna sta je u izlazu, tako da si Miki u pravu.

@npejcic Probaj da "nakrcas" kondenzatore ali neke dosta nizih kapaciteta :) Ako ti je to SMD, preko onih od 100n zaletuj 100p + 1n jos. Tako ces da smanjis impedancu ali za vrlo visoke frekvencije.
Prakticni bi trebao da stavljas sve redom od 10p, 100p, 1n, 10n, 100n, 1u, 10u za potpuni decoupling u sirokom spektru ucestanosti.
A posto je VF ocigledno problem, napravi PI filter (LPF) kao sto je Macola predlozio ali da imas i jedan stepen sa L/C (relativno malih vrednost tj za bolju atenuaciju pri visokim frek) ispred regulatora.

hahaha to je ono sta ja radim, uzmem 0805 ili 0603 i kalemim ih jedan na
drugi, napravim toranj od 1p do 100n :D

E bas to! :)

imao sam negde slike :D stavim 2 pad-a na pcb da se dodiruju i dole
stavim 100n + 10uF keramiku i onda odozgo krenem da slazem 1u, 47n, 22n,
10n, 100p, 47p, 22p, 10p, 1p .. izgleda smesno ali deluje ..

Da bas tako nesto. Stim sto bi trebalo da "sitne" vrednosti idu blize potrosacu (CPU) a onda moze sve dalje vece vrednosti kapaciteta.

Gadan je VF, ko nije sa tim imao iskustva bude malo problem … Saceka te na prvom (neoklopljenom, ne decouplovanom) cosku :)

Ja uzeh jedno parce sitne mrezice za neka fina sita (za brasno), ne znam koji je tacno materijal, brankasta neka boja, mnogo lepo se letuje sa kalajem i to koristim kao oklop za moje VF spravice. Moze i sa duplofanom da se zalepi uz neku foliju i tako sve djuture onda iskoristim za oklapanje uredjaja / plocice.
Naravno bez ferita ni jedan kabal za napajanje ne moze da prodje, za NF isto ali za digitalne linije bude problem malo, pokvari mu "brzinu" pa se tu na neke druge nacine snalazim.

Ideja je odlična :)
Hvala i za savete sa kondenzatorima. Probaću, mada sam stavljao redno 330uH i 100nF posle njega ka masi, pre LDO-a. Ali nije na odmet da postavim 10nF, 100pF itd... kao što reče Bogdan - toranj.

Te mrežice mogu da se kupe u Jagodini, kod nekog lika u industrijskoj zoni, koji drži otpad polovne opreme za pekarsku industriju.

Ima ih od 300 do 5 mikrometara veličine okca, metalne su (izgleda od nekog vrlo oplemenjenog materijala baziranog na nekoj leguri bakra, jer se to koristi za prehrambenu industriju).

Namenjene su za prosejavanje brašna. Divno se leme i odličan su HF oklop, a pri tom su providne.

Pozz

Pozz

Maki zameram ti samo jednu stvar :)
Veliki ti je propust sto ne napisa neku knjigu o prekidackim napajanjima ,
znajuci da su svi oni inzenjeri iz te oblasti mala deca za tebe.
Ovaj forum smatram kao hobi ,nadam se da nisam uradio nesto ne primereno.

A za ostale ucesnike ove teme samo cu reci jednu stvar
SVAKI PUT KADA VAM PRENESEM MOJE ZNANJE,NE PLASIM SE KONKURENCIJE.
ODMAH NAKON TOGA JA SAM JEDAN KORAK DALJE OD VAS I PRITOM OSVEZIM SVOJE ZNANJE.

RECE JEDAN MACOLA :) U ELMI :)

Pozdrav Vlado,

I dalje stojim iza te rečenice koju sam izrekao pre mnogo godina.

Predavanje znanja drugom je jedna od najmoćnijih metoda istovremeno brzog sticanja novih znanja (naravno ako neko ima želju za tim).

Predajući znanje drugom čovek nosi ogromnu odgovornost. Mora biti veoma oprezan, stotinu puta preispitati sebe, a tokom tog preispitivanja otkriva mikrošupljine u svom znanju, nadograđuje ih, a uz put zbog tih sitnica dohvati brdo literature.

To je taj rad.

@macolakg
Hvala za detaljno objasnjenje za ono LEPO napajanje (nisam dovoljno obratio paznju na onaj pdf za pcb gde je vec ubacen onaj LM317)
moje pitanje bi bilo kako sad sa nekim analognim ulazom (npr. A/D konverzija) a recimo ovaj tip napajanja konkretno GND od MCU , GND mernog ulaza?

Pozdrav svima. Zaista zanimljiva tema i sa zadovoljstvom sam je čitao iako sumnjam da ću biti u prilici da se bilo šta od moje "silne" elektronike nađe u takvim surovim uslovima, ali svakako primio sam k' znanju par i više nego korisnih saveta Zahvaljujem svima.

Imao bih takođe par pitanja za Dragoljuba Aleksijevića vezano za onu, nazovimo je, PLC ploču sa PIC-om.

Nedavno sam nešto "slično" tako crtao ali dosta manjih dimenzija i samim tim manjim brojem ulaza, izlaza, mogućnosti uopšte.
Atmega328 "mozak" a na izlazima obični SunHold "10A" made in China releji, komada 6, standardno uključivani sa smd 2n3904.
E pošto sam ja to onako iz privremene znatiželje i pravio na kraju sam i prodao kad mi nije više bilo zanimljivo...

Kolegi treba upravo tako nešto jednostavno ali zamolio me je ako bih mogao takvu "PLC" ploču ponovo da sastavim sa određenim izmenama tipa, 2 Dig. ulaza manje a 2 više analogna, to nije problem, ali i izbaciti te nandžaraste kineze s ploče i staviti na izlaze opto-kaplere i NPN tranzistore sa ciljem da to sve radi sa nekim industrijskim (din rail) višekontaktnim relejima na 24VDC.

Ok, samo što nisam baš potkovan nekim "višim elektronskim" znanjem da to sprovedem bez saveta i pomoći a njemu se ne žuri pa evo mene na ES, gde drugo
Gledao sam onaj .pdf ploče i imao sam poteškoća da pohvatam šta je sa čime povezano na ulazima i izlazima, konkretno ne uspevam da uočim padove za tranzistore jer gledajući i poredeći i one dve slike sa pdf-om ploče nekako su tu ostale komponente i za čas pobrkam koji pad je od čega. Tranzistori su ukoso a na pdf nisu? Ako nije tajna, vidim na slikama su i različiti tranzistori (to-126 i to-220), možete li mi reći koji su u pitanju?
Neka moja "logika" je za 24v relej, to ne vuče neku struju, pa recimo BD135, tip31 mada ne znam ima li potrebe za 3A tranzistorom? ili da ja tu stavim neki manji fet, moram sa njim dogovoriti hoće li sve npn izlaze tako za releje ili da ostane neki mosfet open drain.
U suštini mikrokontroler na opto-kapler, sa opto-kaplera (pc817) njegov emiter (naravno preko R) na bazu tranzistora , a između zajedničke V+ (24v) i kolektora tranzistora ostavljam klemnu za špulnu releja, sa diodom kontra (to su one vertikalne kod vas a crvena žica ide na +)? To je to ?
Drugo pitanje: šta su ona dva TO-220 tik uz opto-kaplere? Koliko opet sa pdf-a i slika vidim rekao bih da su neki Lin. V-regulatori (ako jesu za koji napon su? ) namenjeni kolektorima opto-kaplera?
Treće pitanje, da li bih ja ikako mogao dobiti tu šemu u eagle cad ili tako neki pdf jer samo mi treba da vidim da li je moje razmišljanje ispravno a Vama bih uštedeo vreme za pisanje odgovora Vidim da ploča nije tajna, ali bilo bi mi čitljivije da gledam i sch i brd uporedo.

Što se tiče napajanje ne znam šta je planirao i kakvi su mu uslovi u toj radionici pa mislim da će proći i nešto tipa LM2575T-05 sa nezavisnim napajanjem od napajanja za releje i ulaze. Taj deo bih takođe morao izmeniti jer je kod mene na toj ploči bio samo 7505 2A a na ulazu 12V jer su i releji bili na 12v.

Opet, oprostite svi što pišem ove duge poruke, moglo je ovo sve stati u par redova ali šta ću, volim opširno o svemu, tako bude jasnije
Još jednom hvala svima za ovu temu.

nije problem sto je opsirno nego sto ne otvori posebnu temu, ovo nema
bas mnogo veze sa prljavim napajanjem

Posto se dosta cesto vidjaju lose rutirane PCB, evo jedna skica kako treba ispravno odraditi rutiranje vodova napajanja na plocici.

I ovo je dosta bitno da se ima u vidu, strogo obratiti paznju sa Low Drop regulatorima napona ako ih koristite, veoma su podlozni oscilovanju ako se izabere decoupling kondenzator sa prevelikim ili premalim ESR-om (elektrolit ili MLCC keramicki).
Iz TI-ove ponude svega par modela su "stabilni" sa bilo kojim ESR-om kondenzatora, za sve ostale moraju da se proberu kondenzatori sa specificnim ESR.

Evo jedan dokument koji objasnjava problematiku oko toga:
AN-1148 Linear Regulators: Theory of Operation and Compensation
http://www.ti.com/lit/an/snva020b/snva020b.pdf

Pozdrav.

Tema stara ali uvijek aktuelna.

Radim jedan projekat gdje mi je trebalo napajanje ovog tipa - imuno na koje kakve oscilacije u mreži. Kopirao PCB ( zahvaljujem autoru ) koji se odnosi na napajanje i napravio isto. Jezgro R20.

Dva su pitanja:
1. Napon je nešto manji 4,73V ali to nije strašno jer elektronika radi. Pretpostavljam da bi trebao "gornji otpornik u razdjelniku na TL431" malo povećati?

2.Kolo KA3525A sam primjetio da se malo grije. Dok je bilo na stolu tako-tako. Kad sam ga zatvorio u kućište onda je već, na sobnoj temperaturi, bilo prilično toplo( ne baš da se ne može nasloniti prst na njega ali...nije baš ni daleko od toga) . postavim sebi pitanje -kako će biti kada bude vani na +35C ljeti (uredjaj će biti vani u ormaru) ? Jel to normalo za ovakvu aplikaciju ili sam ja negdje fulao u nečemu?

@boogi Podseti nas samo gde bese shema? :)

To nije strasno a ako hoces da ga bas doteras na 5V trebas bilo gornji ili donji otpornik 10k kod TL431 da malkice korigujes, mozes i neki trimer od 1K da stavis redno.



Mislim da nebi trebalo toliko da se greje, koje MOSF-FET si upotrebio?

IRF640

Hmm, sta znam, kada malo bolje razmislim moguce je da se greje jer SG mora da savlada Qg od MOS-FET, ipak je to >60kHz ucestanost.
Ako te ne mrzi, mozes probati da otkacis gejtove (jednu stranu 47ohm otpornika) i da je vezes na masu kod oba tranzistora, da iskljucis tranzistore i da gejtovi budu na masi i onda da probas da li se SG isto greje. Po logici bi trebali dosta manje da se greje SG a ako je tako onda nemas sta da brines.

Ako sam dobro shvatio - raskidam spoj gejt-otpornik, gejt vezem na masu kod feta a otpornik ostavljam da "lebdi"?

Da tako. Gejtove spajamo na masu da se nebi aktivirali dok to probas (naravno ceo pretvarac nece da radi) a u sustini gejtovi su najvece opterecenje za taj SG integralac.
Relativno je mator taj IC i njegov push-pull izlani stepen koji ide na gejtove je uradjen sa bipolarnim tranzistorima koji imaju relativno veliki napon saturacije (u poredjenju sa modernim IC-ovima koji imaju na tom mestu MOS-FET sa malim Rdson) pa je tako i discipacija nesto veca.

Ok.Probat cu. Ako bude do navedenog trebao bi fetove sa manjim Qg. Sta je preporuka da su relativno lako dobavljivi i cjenovno reda irf640?

Nema bas puno u ponudi snaznih tranzistora sa malim Qg, recimo IRFZ44N ima nesto malo manje ali je to i dalje slicno kao IRF640.
Recimo SiC MOS-FET tranzistori imaju neverovatno mali Qg za svoje karakteristike ali oni su za aplikacije >500V, ne lezi im bas nizak napon, tj ima boljih tranzistora (i jedno 50x jeftinijih) za te nize napone, za HV su savrseni.

Trebalo bi da radi to dobro ako je sve ispravno i dobro povezano, to je Macola dobro osmislio i probrao adekvatne i dostupne komponente.
Njemu to radi na mnogo mesta bas u industriji i ne verujem da je igde imao neke probleme.
Mozda smo to oko grejanja "umislili", ja nisam licno probao tu konstrukciju pa ne mogu da tvrdim.

Ipak je "umisljeno". Izmjereno IR termometrom - 40-45°C. Meni djelovalo da tu ima bar 55°C.
Ali, kolo je na istoj temperaturi i bez fetova

_{[Ovu poruku je menjao boogi dana 19.04.2016. u 21:28 GMT+1]}

ir termometar je prilicno neprecizan ako nemas neki bas skup i ako nisi
bas precizno fokusirao i ako nisi tacno postavio emissivity posto
default 0.95 emissiviti za crni keramicki cip nije tacna vrednost

Posudio Benetech gm320. ne bih rekao da je skup i ne vidim da se moze nesto podesavati na istom. Ono sto je ,opet subjektivno, je da je kolo otpilike isto toplo sa ili bez fetova i to pokazuje i ir termometar .

za relativno merenje su svi dobri samo meris uvek sa istog odstojanja
sto se fokusa tice bitno je da znas parametre ir metra, gde mu je
fokusna tacka, toliko odaljis termometar od tacke koju meris i znas
koliko ti je velika ta tacka... za emissivity cak i oni najjeftiniji
imaju podesavanje za emissivitiy, pogledam imas malo grcko slovo e i
pise verovatno 0.95 pored njega

evo i njega šta ima na sebi. sad me više brine činjenica da se kolo grije i bez fetova.

PCB nije 100% isti ali približno...

Elkići su svi low esr - ima li to veze?

_{[Ovu poruku je menjao boogi dana 19.04.2016. u 22:25 GMT+1]}

12:1 nije los, nacrtano ti je tacno kako ti se menja velicina tacke koju meris u odnosu na daljinu toga sto meris od aparata

a na ekranu njegovom imas emissivity da podesis

inace mislim da je 50C skroz ok za taj drajver, uvek mozes da mu nalepis krila

Pa razmišljao sam i o krilcima :) .

PDF kola kaže 0-70 C radna. Ako sad u kući imam 24C , na kolu 40-45C , kad bude vani na 40 , na kolu će biti 55-60C što je ispod 70 ali nije daleko od 70.

Da ne komplikujem, stavljam krilca pa šta mu "onaj odozgo" da.

Hvala na trudu.

Po DS supply current za taj KA3525A je 12 do 20mA.
Recimo za DIP-8 kuciste i pri tim naponima/struja to dovodi do jedva primetnog blagog grejanja IC-a. Za DIP-16 to bi trebalo da bude jos manje grejanje jer se dodatno hladi po povrsini i nozicama tako da ipak postoji sumlja da nije nesto u redu sa tim IC.

Mozes izvaditi IC posto vidim da ti je na podnozju i povezati ga na proto board samo Vcc i GND i da izmeris potrosnju, ako je preko 20mA to je sumljivo ...

Što dalje kopam sve mi.....uh!

Kolo definitivno moram istjerati šta mu se dogadja. Vadim ga sutra i ide na "operacioni sto" :)


bogdan.kecman@ Ir termometar ima fixni E=0.95 i ne može se mijenjati overview. Vidim da mu je "krug" mjerenja sve veći što se udaljava od pištolja pa sam primakao kolu na par cm i pokazalo mi 55C ! i mislim da je realno jer na ploči imam 3 relea koja su ON jedan dug period. Na njima mi pokazuje 43C i kad ih dodirnem malo toplije od prstiju na kojima mi mjeri 36,8C a kolo je dooobro toplije od relea.

<sub>[Ovu poruku je menjao boogi dana 20.04.2016. u 00:00 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao boogi dana 20.04.2016. u 00:01 GMT+1]</sub>

nisam nikad video 12:1 koji nema setovanje, to je prosta funkcija cudi
me da nema al vidim u dokumentu da nema :(

pogledaj:

https://www.intersil.com/conte...ersil/documents/tb37/tb379.pdf

0.95 je ok za crni epoxy, takodje je ok za plasticno dip kuciste ...
crno keramicko kuciste je 0.94 ako se dobro secam tako da taj zakucani
.95 i ne gresi mnogo, veci ti je problem velicina tacke pa ti meri i pcb
oko cipa i vadi prosek (zato pokazuje hladnije) .. cist sjajni bakar
(lepo uglacas hladnjak) je 0.07, olovo (zbog kalajam mislim da je kalaj
tu negde ovaj klasicni olovni) 0.05 do 0.08, cist 100% kalaj je 0.05 ...
alu hladnjak, onaj eloksiran 0.55 .. etc etc ..

ovde imas tabelu
http://www.omega.com/literatur...tions/volume1/emissivityb.html
http://www.engineeringtoolbox....sivity-coefficients-d_447.html
http://www-eng.lbl.gov/~dw/pro...s/calculations/emissivity2.pdf

kako da preracunas, sta radi emissivity:
http://www.optotherm.com/emiss-effects.htm

Ima i Vc pin, to je napajanje izlaznog stepena, kroz njega skoro da nebi trebalo da tece nikakava struja kada nema prikljucene tranzistore na izlazu, tako da to isto proveri, ako tu vuce struju nije dobro.

I(Vcc) = 9,5mA - temperatura otprilike kao ljudsko tijelo ( pod prstom ne osjetim ni da je toplo ni hladno )
I(Vc) bez Vcc = 0
I(Vc) sa Vcc =0,02mA
na naponu od 14,5V
Sve veze provjerio, sve otpore provjerio, sve kondove provjerio. :(

<sub>[Ovu poruku je menjao boogi dana 20.04.2016. u 20:50 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao boogi dana 20.04.2016. u 20:51 GMT+1]</sub>

Po tom merenju ispada da je IC ispravan, na ostalim pinovima nema gde da vuce struju, mada negde vuce posto se greje na tvojoj PCB … Nije mi bas jasno … :(
Ovih 9.5mA je OK, tu kada se zavrti interni oscilator to ce doci u granice navedene u DS. Takodje i ovo na Vc je dobro, to je 20uA, zanemarljiva struja.

Jedino da ima neke jake tranziente u grani napajanja IC koje ne mozes unimerom da detektujes, to bi morao da pogledas sa osciloskopom.

Temperatura SG3525 (LM3525, KA3525) će ti najviše zavisiti od glavnog napona napajanja.
Uzrok zagrevanja je dominantno analogni stabilizator za Vreff, interno u čipu.

Tako kako stoji, sa otpornikom od 220R vezanim serijski sa pinom 15 (Vcc od interne logike i Vreff), to može bez bojazni provereno raditi do nekih 36Vdc napajanja (predviđeno za tipičnih, industrijskih 24-28Vdc).
To što se SG3525 malo greje to nije nikakav problem i to je normalno.
Ono iz datasheet-a 0-70*C je podrazumevana temperatura AMBIJENTA (kada pažljivo pročitaš podatak).
Naravno, velika slova nisu vikanje već naglašavanje bitne stvari.

Tih 40-50*C koje si merio i napipao nisu ništa od značaja. Pri Tamb od čitavih tih dozvoljenih 70*C, u tim kondicionim uslovima temeratura pelete neće preći dozvoljenu, što je i dalje sasvim ok.

Ta sprava provereno radi u preko 250 aplikacija i na mnogo mesta je napon znatno uvećan na ponegde i 36VDC (blizu trafostanice, neodgovarajući trafo koji već postoji, stari trafo za 3 x 380 a sada je 3 x 400 itd.), i najstariji od njih uporno i dobro rade već preko 15 godina bez ikakvog kvara.

No, ako ti se ipak ne sviđa to malo toplote na SG3525, tome upravo služi otpornik od 220R na red sa pnom 15 (Vcc) i on preuzima deo discipacije analognog Vreff stabilizatora u čipu.
Sa 220R je to dimenzionisano da ceo sklop radi u okvirima sistemskog napona od 15-36Vdc, a taj se otpornk može naravno i povećati.
Kada ga povećaš, dobićeš manju temperaturu SG3525, ali zato će se podići donja granica mogućeg napajanja.
Probaš na primer prvu sledeću veću vrednost (npr 270R, pa 330R, pa 470R) i pri tom testiraš minimalni napon pri kome će SG3525 isključiti zbog UVLO zaštite.
Drugi moguć način je stavljanje zenerice na red sa pinom 15 (Vcc), što i ja ponekad radim kad mi je potreban precizan UVLO za neke zahtevnije aplikacije. Zenerica preuzme srazmeran deo discipacije prema svom zener naponu.

Treba pogledati u d-s oko UVLO. Kod tog čipa je po sećanju nešto oko 8V min na Vcc. Sve dok si iznad te granice na pinu 15, u svim kondicionim uslovima koji se mogu zateći u radu aplikacije, SG3525 će uspešno raditi.

Ne brini oko temperature čipa. Sve je sasvim ok sa tom temperaturom.

Pozz

Hvala svima na korisnim pojašnjenjima.
Uredjaj je otišao korisniku na probni rad. Za sada je OK. :)

Sigurno neću dati definitivan odgovor na ovo pitanje, ali možda doprinesem nekom opštem sudu. Dugo sam se bavio razvojem uređaja koji je trebao da zadovolji mnoge uslove, počev od minijature, jednostavnosti i naravno jeftinoću.
Radi se o kapacitivnom senzoru, a izveden je pomoću PIC12f1571/72. Napajenje mu je sledeće (zamislite, vrlo je lako). 220V > grec + > otpornik oko 430K > dve LED bele na red > - od greca. Dve bele LED mi trebaju svakako za uređaj, a ja sam ih iskoristio kao jednu zener diodu, pa mi služi kao napajanje. Od kondenzatora imam 100 nf keramički SMD koji je nekih 3 mm od od nožica i 47 microF tantal (odmah do 100 nf). Prilično bedno zar ne? Razvoj senzora sam radio na baterijskom napajanju, pa kad sam prešao na realno okruženje dolaze problemi. U stvari jedini problem je varnica (frižider, zamrzivač, TA peć i ko zna šta još), ali ne, ne resetuje uređaj, već poremeti A/D konverziju, te dobijam lažan rezultat, koji aktivira senzor. Mnogo sam čitao o senzorima tog tipa, o napajanju kontrolera i nisam mogao hardverski da rešim problem. Probao sam shuntom 431 tipa (nekoliko) i ništa nisam dobio, jer se isto ponašao po tom pitanju. Na kraju sam problem rešio tako što sam statistički pratio svojstvo varnice, pa sam ubacio to u algoritam kad da vršim A/D. E, sad ja ne znam da li varnica uticala na A/D u samom čipu ili se indukovala na PCB ostrvo za merenje (ali nije bi bitno za ovu temu). Brown out detektor je podešen na najniži nivo. MCLR pin je samo zalemljen za svoj pad na pločici i visi u vazduhu, a setovan je MCLR (ne digitalni ulaz). Ispred greca je varistor. Za mene je posmatranje neke pojave kompleksna stvar, pa ću koju i o softveru. Na svakih 10ms kontroler se budi odradi nešto za 100 micro sekundi (verovatno i manje) i ponovo ide na spavanje (ja sam fan uštede energije, pa kad god mogu stavim kontroler da spava, a ovde je to i nužno). Da li ima uticaja na reset, to što mi je kontroler najveći deo u krevetu, ne bih znao. Ako ima neka veza reseta i spavanja/rada, a u prilog spavanju, onda sam ja ovim konceptom smanji verovatnoću (ali samo verovatnoću).
Da napomenem da sam uređaj prvo pravio sa PIC10F200 (drugačija metoda merenja, nema A/D), a varnica je opet remetila senzor, a PIC nije išao u reset (aktivirao se i odradio to što treba, a softver je isto radio na principu da kontroler najveći deo spava). Od stabilizacije je imao samo zener diodu.
Nešto malo sam pravio i sa PIC10F320 i ni tu nisam imao reset.
Kada sam implementirao taj algoritam za izbegavanje varnice, onda sam kao test paraleno priključku gde je uređaj na jednu stranu zašrafio žicu, a na drugu stavio šraf i onda golom žicom grebao drugi kraj koji vodi do motora od gramofina, transformatora od 100W ... varnice su estremne, a PIC nije išao u reset (varničio sam dok me ne zaboli ruka). Desi se da odradi zašita pa program vrati na početak (stavljao sam led kao indikator da znam kako mi radi program).
Pravio sam automat za stepenišno svetlo sa bistabilnim relejom i čipom PIC12F629, a ni tu nisam imao reset, a napajenje je bilo kapacitivno, sa zener diodom. Namestio sam da mi pri resetu setuje relej na položaj isključeno svetlo, tako da bih u ekslotaciji (šta znam bio je u zgradi najmanje 5 god, dok ga nisam skinuo) video da se svetlo upali, pa odmah ugasi.
Moderni PIC-ovi imaju kontrolu brown out-a, pa možda je mrvica rešenja da se nekad isključi, pa uključi. Ja sam to radio kad treba da uštedim energiju. Deluje mi da je ovo kompleksan problem.
I na kraju, da, veoma me strah varnice, pa posebnu pažnju posvećujem Watch Dog-u, kao i promenjivom vremenu za koje reaguje.

Imao sam problem sa lazno okidanje na cetiri SSR-a sa oznaka G3MB-202P koji su povezani na kontaktore koj rade na mrezni napon 240V.
Problem ne nastaje od rada spulne na kontaktora, nego od induktini motor koj je povezan na ista faza.
Zasada sam resio problem tako sto sam napajanje za kontaktore faza i nula povezao preko EMI filter. Probelm vise nema.
Sad hocu da pitam kako da zastitim izlaze na SSR-a uposte od laznog okidanja i prenapona?
Dali da upotrebim snubber R/C, Varistor ili TVS supersor dioda? Za lazno okidanje dali pomaze samo R/C snubber ili moze i TVS?
Meni je vise prakticno da povezem TVS na sama PCB na koje se zalemeni ssr-a. Pretpostavjam da treba da se poveze paralelno na izlaze na SSR.
Evo nasao sam nesto oko ova problematika. Protecting AC Output SSRs against voltage transient phenomena

Pozdrav svima! Tema je malo utihnula pa da cimnem :D

Potreban mi je savet! Trebao bih da uradim jedan, na prvi pogled jednostavan "sistem" za automatsko dopunjavanje tanka sa glikolom. Naravno na tanku je senzor nivoa (ne znam još uvek kakav "signal" je u pitanju 24v ili gnd, moram iskopati šemu?) i njega bih iskoristio kao signal za startovanje/zaustavljanje lovara pumpe.

Eventualni problem nastaje kada se uzme podatak da je to u proizvodnom pogonu jedne renomirane sveCke kompanije kod nas u Srbiji. Dakle pogon, neke mašine sa mnogo sklopki, releja, itd, itd - dakle sasvim moguće nečistoće na naponu a ime kompanije ne dozvoljava igranje...
Sve u svemu ja dobih taj električni deo zadatka pa da vidim šta se može izvesti.
Šemu imam, iskuckao sam i neki kod, to na stolu radi... (reč je ipak o atmel-u, isto bih pitao i da je pic), sve u svemu jednostavno, ali napajanje MORAM kvalitetno definisati!

Da li smem da se oslonim na neko napajanje tipa trafo => LM2576 za "osnovnih" 24v za rele, signalne lampice i onda sa njega i neki MC34063 za mikrokontroler uz stavljanje kondenzatorčića gde god je to moguće i što bliže tamo gde treba?

Ako ne... onda bih morao nekako ovo Dragoljubovo napajanje da sastavim a tu nastaje problem... n30 epkos ili kaške, Dragoljub veli ima svuda ja ga ne nađoh nigde?! SG3525 , pa čak i žica za motanje, sve to bih morao da naručujem i čekam jer Novi Sad je ostao na Spri*t elektronik a oni nemaju više ni ono osnovno!

Može li se nešto od napajanja jednostavnije izvesti ali da bude pouzdano?! Pa makar neko da predloži i prostu šemu sa relejima, tj. da potpuno izbacim kontroler (signal "nivo nizak" pali pumpu i dopunjava sve do signala "nivo ok" kada ista treba stati) ? (otvorio bih namensku temu jer izlazi iz okvira napajanja). Hvala

Ja slucajno natrcah ovde, zar ti nije lakse da kupis gotov "nivostat za bunare" i povezes ga na pumpu ako je samo dopunjavanje.
http://sah.rs/Senzori/DHC191Y-S.html#CENE

provericu, verovatno bi ispalo jeftinije iako su ono VP bez pdv. Međutim ja i dalje ne znam da li "moja" sonda za nivo nizak i nivo ok daje odgovarajuce signale za taj nivostat, tj. da li je u pitanju "active high ili low", da se tako izrazim a za šta bih takođe morao imati šemu ovog SAH-ovog nivostata...

Takođe kako ja da znam kakvo je napajanje tog DHCY1, tj. kako je izvedeno, može biti i neko transformerless s' obzirom koliko je malo ono din rail kućište često se tome pribegava ? :)

Zoves tamo i pitas ih sta te zanima, momci poznaju materiju i hoce da objasne:-)

@milekNS
Ovde ima grafikon rada i kada se koji kontakti spajaju:
http://sah.rs/Senzori/Uputstva/DHC1Y-S.pdf

Uzmi uredjaj za dopunu vode iz profesionalnog kafe ekspresso aparata, i nemash nikakvih problema oko napona. Ako je u pitanju neka mala pumpa povezujesh direktno, ukoliko je neshto vece idesh preko "mnogo sklopki, releja, itd, itd".

Zdravo drugari !
Da li neko ima fajl za izradu plc koji je postavio macola ili zna kako u photoshop moze da se uklone kratkospojnici i raspored komponente a da ostanu samo lemne tacke i vodovi.

macola je korisnik ovde na forumu, kontaktiras ga privatnom porukom i
pitas da li bi podelio ili ne to sto bi ti hteo...