sta drzi ovo da se suprostavlja sili gravitacije.
http://www.youtube.com/watch?v=IEwAry0GARw

ne razumem ovu poruku

pravo da ti kazem - ni ja.

ne pricam ja bez veze ,jer prakticni eksperiment je dokaz .
napravio sam klatno od glave starih video rekordera i dodao bateriu
9v potrebnu elektronikou da se zamajac vrti ,sav taj mehanizam
je smesren unutar jedne plasticne kante da vazduh pri oscilacijama
nabi bitno uticao na zamajac , drska klatna je oko 50cm , na tom kucistu mehanizma ima prekidac
napajanj zamajca. sa iskljucenum napajanjem klatno izvedeno iz ravnoteznog polozaja za 90 stepeni
odrzava oscilacije 3do 4 min ...ako je zamaja uklucen pusteno iz istog polozaja napravi par oscilacia
maksimum 30 sek.
ODKUDA SADA GRAVITACIJA ZNA DALI SE NESTO U KANTI VRTI ILI NE ...

Ne zna, već se javlja centrifugalna sila, kao dodatna sila, koja deluje zajedno sa gravitacijom.

jel to znaci da centrifugalna sila proizvodi vestacku gravitaciju.

Centrifugalna sila, kao i svaka sila, ubrzava tela ubrzanjem koje je jednako količniku te sile i mase tela. Sila i ubrzanje su vektorske veličine, a vektori iste dimenzije (na primer, ubrzanja) se mogu sabirati.

interesu je me dali je ovim vozilima koja se krecu u zidu smrti
potrbna veca energija nego da se krecu po ravnem putu

http://www.youtube.com/watch?v=31MMw3Eazqw

zamolio bih ako neko mze da mi odgovori na ovo zadnje pitanje

na neka pitanja dosadasnja nauka nema odgovore pa niko nece ni da da
misljenje zasto na ta pitanja nema odgovora.

Na ta pitanja je odgovoreno jako davno, ali nema ko da procita sta je napisano...

Eto prilike za tebe.

Uzmu se prvo udžebici matematike zaključno sa šestim razredom, pa se počev od šestog razreda uzmu i udžbenici matematike i udžbenici fizike. Tamo je sve napisano.

u niednom skolskom udzdeniku nepostoji ...zbog cega i na koji nacin nastaje gravitacija...
kao izasto se ziroskop opire pri delovanju sile na njega...

Postoji.

Ali pre razmatranja sta je gravitacija i kako nastaje, razmotri neke osnovne stvari...Ovako, kad postavis pitanje, ljudi slome mozak pokusavajuci da ga rastumace...

Gravitacija je u udžbeniku fizike za 7. razred:
http://fizikazaosnovce.wordpre...D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/
Možeš i ovde da se informišeš (srpski, ćirilica):
http://oskaradjordje.files.wordpress.com/2011/01/gravitacija1.pdf

Ne znam tačno u kom se razredu uči momenat impulsa, ali evo ti link na srpsku vikipediju:
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0...%D0%BF%D1%83%D0%BB%D1%81%D0%B0

i ja bih rekao. vec ima tema ovde pod nazivom 'sta je gravitacija?' i nisam primetio neko konacno objasnjenje.



@djoka_l,
linkovi koje si naveo objasnjavaju funkcionisanje gravitacije, ne i njenu samu sustinu.

a usko vezana uz gravitaciju je masa.
sustina mase je (verovatno) objasnjena ove i prosle godine kroz higsov bozon, verovatno ali ne i sigurno jer jednostavno nije potvrdjena eksperimentalno.

trenutno postoje samo misljenja istrazivaca, a misljenje nije potvrda. zasto su dali nobela higsu na osnovu vrlo_verovatne_eksperimentalne_potvrde_teorije ne bih umeo da objasnim.

ako se jednog dana potvrde misljenja o rezultatima eksperimenta u cernu, to bi pretpostavljam otvorilo puteve i objasnjenju sustine gravitacije.

elem, druga stvar koju takodje nisam nasao u bilo kojoj knjizi je zakon velikih brojeva u verovatnoci u matematici.
ako kocku sa brojevima 1-6 bacamo veliki broj puta, prosecna vrednost ce se priblizavati 3,5. ako novcic sa stranama 0 i 1 bacamo veliki broj puta, prosecna vrednost ce se priblizavati 0,5.
zasto?
zasto se kod novcica ne priblizava recimo vrednosti 0,9 a kod kocke vrednosti 5,5 npr, nisam uspeo da nadjem neko objasnjenje u nekoj knjizi ili na netu.

Jel' se ti zaebavas ili si ozbiljan?

Ozbiljan je. Nije našao odgovor na baš tako sročeno pitanje, nego samo činjenice iz kojih to proističe, a to nije to, jer muku mu ljutu, mora malo da se razmilja.

Takođe, ne razume da se suštinom ne bavi nauka, već filozofija i religija, a pre svega religija.

izgleda da vama pojedinim koji ste na ovom forumu ,
bolje je bilo da ste studirali filozofiu ...

Ako se baca novčić recimo 2000 puta približno 1000 puta će pasti grb i isto tako pismo. Medjutim realan novčić nije idealan i isti dogadjaji mogu da se grupišu oko recimo 990/1010 za grb/pismo ili obratno. Zašto? Pa na jednoj strani je grb a na drugoj strani je ugravirano pismo. Već je to dovoljan razlog da dolazi do nekih odstupanja jer mase polovina nisu izbalansirane.

Sad, da ne pričamo o površini na koju se baca novčić. Hrapavost površine stvara nove slučajnosti.

Dalje, "zavirimo" na površinu novčića i "videćemo" atome čiji raspored na površini ne mora biti potpuno idealan (usled raznih interakcija). To donosi novi niz slučajnosti. Da ne pričamo o promenljivoj gustinii fluida kroz koji pada novčić, načinu bacanja, položaju ruke, noge, jezika...
Što je novčić pravilniji to su finije strkture koje utiču na koju će stranu pasti novči. Medjutim što su finije strukture iste imaju manji uticaj tako da ne dolazi do velike prevage na bilo koju stranu.
Iz navedenog je jasno da je za nas padanje grba/pisma slučajnost a u suštini je posledica niza racionalno objašnjivih dogadjaja i okolnosti. Problem je što je taj niz okolnosti mnogobrojan i izmiče kontroli usled svog obima.

zasto?

ovo kako si pokusao da das odgovor:



ne vidim da nuzno uslovljava da podela bacanja idealnog novcica bude fifti/fifti.
sta sprecava da kod idealnog novcica, ne realnog, dakle kada je uticaj raznih spoljasnih sila blizak nuli- raspored bude 1999 bacanja glava i 1 bacanje pismo?
ili da recimo dobijes sesticu u 100 bacanja idealne kocke za redom?

Nista ne sprecava da se to desi.
Odakle ti uopste ideja da to neko ili nesto sprecava?!

U principu, može i to. Dovoljno je na stranu glave umešati leguru koja ima više aluminijuma a na strani pisma da ima više bakra. Uled veće gustine bakra strana pisma će češće padati na podlogu. Uz malo eksperimentisanja sa poroznim aluminijumom možda je moguće doći i do odnosa 1999:1.

e ovo je vec realni novcic i manipulisanje njim.
u komentaru iznad sam mislio na idealni- zasto je kod njega fifti-fifti?

tu bi klasican odgovor bio- nikakve sile ne deluju na njega, i obe strane su iste, pa to uslovljava 50:50.
ok, ali zasto? ne vidim nikakvu prepreku da ne bude 1:99.

Iz 2000 bacanja može da bude broj glava 1999, a broj pisama 1. Ponovi veliki broj takvih serija i u proseku jednom u N serija će se desiti baš to, gde je N=1.658x10⁵⁷³². Dakle, dešavaće se, ali retko.

Baš naprotiv, na taj novčić deluju mnogobrojne sile a rezultat dejstva svih tih sila je N1:N2 ishoda pismo:glava.

I to što sam napisao u vezi sadržaja aluminijum/bakar u novčiću nije nikakva manipulacija već realnost. Što je sitniji apoen imaće više aluminijuma i cinka a vredniji apoen više bakra i nikla sve do srebra i zlata. Uvek bilo. Tehnologija izrade novčića se razvijala od pamtiveka i danas se razvija ali to još uvek ne znači da su današnji novčići idealno homogeni.

No ako hoćeš da razgovaraš baš o "idealnom novčiću" onda ga definiši.

lepo ja otvorio temu ciste fizike a vi se bavite kockanjem
uopste mi nie cudno sto nam je drzava u ovakvom stanju.

pusti, krenula me karta, nemoj da baksuziras.



naravno, od pocetka o tome govorim. ne znam bas sad za preciznu definiciju, znas ono kako stoji u zakonu velikih brojeva na vikipediji, pa eto tako recimo.

Ako si mislio na članak Law of large numbers onda tu imaš dat link na Fair coin gde se definiše "fer novčić" što bi trebalo da odgovara "idealnom novčiću" koji smo pomenuli. U tom slučaju fokus teme se pomera sa fizike na matematiku odnosno u ovom slučaju na zakon velikih brojeva. E tada se više ne postavlja pitanje "zašto je to tako" jer zakon velikih brojeva se ne bavi time već raspodelom slučajnih veličina datih takve kakve jesu. Na wikipedii postoji link i na proceduru za testiranje "fernosti" novčiča: Checking whether a coin is fair.

Ali ako i dalje tražiš "zašto" onda treba da razmišljaš u okvirima relanih pojava onako kako sam već napisao.

Na kraju ja bih postavio i jedno pitanje: da li bi "fer novčić" uopšte pao na neku stranu?

hm, tek sada sam ovo video...



pazi, nisam mislio manipulacija u nekom negativnom smislu opisivanja tvog komentara, vec kao sinonim za baratanje, rukovanje nekim predmetom, i sl.

a evo citat sa vikipedije:



e sad, moje pitanje u vezi ovog zakona je bilo sasvim jasno- zasto? zasto se desava ovo sto tvrdi ovaj zakon?

heh, tek sada sam video da smo istovremeno postavili odgovore...

da, u okviru matematike je celo vreme. necemo se drzati pdf-a ko pijan plota:)




dobro, ali potpuno je legitimno da postavimo pitanje: zasto je taj zakon tacan?

koliko sam mogao da primetim, za sada nauka nema odgovor na ovo pitanje, a prilicno sam siguran da odgovor dotice samu strukturu naseg sveta i deterministicke/nasumicne procese i medjuuslovljavanja koja nam jos uvek nisu poznata.

Da li ta 'sigurnost' pociva na nekim objektivnim cinjenicama koje mozes u nekoj naucnoj formi predociti naucnoj javnosti ili si "siguran" u smislu u kome je npr. i neki zatucani popo "siguran da Bog postoji"?

pitas jedno no ono ode na sasvim drugu stranu .
no reci cu jedno ovde javno , ja sam zavrsio srednju skolu elekreo mehanicara ,
no garantujem da 90 posto sa ovakvom srednjom skolom nema pojma ni o minimumu
najosnovnih fizickih pojmova niti znanja u obavljanju posla za koje su skolovani,
ja imam radno iskustvo od 25 godina za popravku raznih masin ali mi za to nisu
nikad bile potrebne neke matematicke formule .sad je sto ja iz prakticnih primera zelim doci do
nekih inovacija i imam ideje a neumem to matematicki da proracunam .

zasto je sada vama koji nimate fakultete to tesko ili odnosno reko bih da vas mrzi da zacas izracunate
ili odgovorite na neko pitanje ,uvek recimo kazete to se uci u 6 r .os .skole ili skrenete temu o drugi pravac.

konkretan primr proracuna .

vozilo tesko 1000 kg se krece po zidu smrti odnosno buretu precnika 10 m
brzimom od 60 krugova za jedan min.

kolk je negova G.sila odnosno kolko je u toj situaciji puta teze .
zamolio bih nekoga da mi odgovori i malo obrazlozi sta je sta u formuli.

Deluje kao prilicno velika ucestanost za zid smrti...
Ali evo: centripetalno ubrzanje neophodno da bi se telo kretalo po kruznici precnika 10m ugaonom brzinom od 60 obrtaja u minuti se moze dobiti formulom , gde je ugaona brzina, a poluprecnik kruznice. U konkretnom slucaju imamo da je a , pa je , gde je gravitaciono ubrzanje na povrsini Zemlje. Ovo je racun koji daje samo neophodno centripetalno ubrzanje da bi telo imalo putanju iz postavke. Pretpostavljajuci priblizno vertikalne zidove, i uzimajuci da je koeficijent trenja izmedju guma na vozilu i materijala od kojeg je zid nacinjen negde izmedju 0.3 i 0.8 (prema ovoj tabeli), lako se vidi da je normalna sila, dovoljna da proizvede izracunato centripetalno ubrzanje, sasvim dovoljna i da uzrokuje silu trenja koja se moze suprotstaviti tezini vozila. Drugo je pitanje da li bi vozac i vozilo izdrzali ubrzanje od 20g :)

izvini nemogu nikako da skontam .

brzina je 31,4 m/s to na kvadrat puta poluprecnik nema pojma sa 20g.
i gde je ovde u formuli masa vozila.

je ugaona brzina. Moze se racunati i preko tangencijalne brzine koju ti spominjes, ali je onda .
Masa ne ucestvuje u izrazu zato sto smo direktno racunali ubrzanje koje je potrebno da bi telo imalo zahtevanu putanju (kinematicki problem), umesto da smo krenuli od interakcija izmedju tela i racunali kako ce se ona kretati (dinamicki problem).

ok razumeo sam kako se racuna sila g.
znaci pomenuta kola bi bila teza nego normalno imala bi 20t
ja se sada pitam kako motor namenjen da pokrece 1t moze
pokretati 20t.

Zasto bi uopste pokretao 20t?

Masa automobila se nije povecala sa 1t na 20t. Motor ce, istina, morati da savlada povecano trenje izmedju pokretnih delova (npr. u lezajevima, kao i unutrasnje trenje u gumama) zbog povecanih normalnih sila, ali inercija i otpor sredine ostaju isti kao da se krece po ravnom putu.

nisam ni reko da se masa povecala to i ne moze nego tezina
odnosno pritisak tockova na bure je veci 20 puta nego na ravnem putu
dali sam u pravu .
znaci sa istom utrosenom energiom na ravnom putu imamo pritisak na put 1g.
a pri kretanju u buretu 20g.

Ukupna sila kojom vozilo pritiska podlogu je u opisanom slucaju priblizno 20 puta veca nego kada se to isto vozilo krece po ravnom putu.
Sto se tice potrebne snage, sigurno je nesto veca prilikom kretanja po zidu iz razloga koje sam vec naveo - povecanje trenja izmedju pokretnih delova i unutrasnjeg trenja u delovima koji su izlozeni elasticnim deformacijama.

mnogo hvala na dgovoru to mi je bilo bitno da ptvrdim .

na sd izvinite na dsadi ja uvek imam nesto da pitam ako mezeta da mi odgovorite
ja to obicno kazem naprimer ..

ako imamo put duzine 180km. koji je pod kostantnim usponom od 20 posto ,i vozilo
tesko 5,5t. treba da prede taj uspon u vremenu od 1h. da izuznemo trenje radi lakseg racunanja.

kolka energija je ptrebna za savladivanje datog puta u kw/h..

Energija se ne izrazava u kw/h.

Bolje se ti okani tog "izumiteljstva" i nabavi neke udzbenike za matematiku i fiziku osnovne skole.
Nije slucajnost sto ti svako malo neko upravo to savjetuje.

od tebe odin d . nisam ni ocekivao da mi nesto odgovoris ti nemoj ni
da mi se javljs nikad mi nista nisi ni pomogo .
svaka cas ljudima koji kulturno odgovore .sto se tice mog skolovanja
ja s
am to reko u predzadnjem odgovoru pa ko hoce da me razume ko nece nemora.
i zaboravi odakle da se utrosena energija ne racuna u kv/h

Pomogao sam ti pametnim savjetom, a to sto ti ne mozes da ga shvatis i prihvatis, ne znaci da sam ti lose mislio.
Tebi ce najveca pomoc doci od onoga ko ce da te odvrati od zaludnog gubljenja vremena i energije, iako tebi to zbog neznanja i nepoznavanja problematike ne moze biti objasnjeno.

Ti si sigurno citao neku Edisonovu biografiju, pa si umislio da i ti budes "pronalazac" kome samo padaju ideje na pamet, a 500 asistenata - svi redom pametniji od njega - realizuju te ideje:
"ocu da ovo lebdi, ocu da ovo svijetli, ocu da ovo zraci, ocu da se ovo vrti.... a vi smislite kako, a ako ne smislite onda ocu da mi objasnite zasto ne moze".


Kakav glup savjet?!
Zasto bih to zaboravio?
Zaboravi ti npr. da je 2+2=4, ili da se glavom kroz zid ne moze, pa udaraj dalje.

Tesko ces na ovoj planeti imati konstantnih 20% uspona na 180km puta - to bi znacilo da je krajnja tacka na 180km * 20% = 36km vecoj visini od pocetne.
Zanemarujuci to, i uzimajuci da je do tih 36km gravitaciono polje priblizno konstantno, lako dobijamo da je potrebna energija E = mgh = 5500kg * 9.81 m/s^2 * 36km = oko 540 kWh.
Vreme od 1h koje si naveo je faktor samo ako te zanima srednja snaga koju je potrebno uloziti tokom penjanja, i za 1h ona iznosi oko 540kW.

hvala na odgovoru .

Kolike energije u kw/h ili u kv/h?

Pa s obzirom na postavku problema i njegovo razumijevanje energije, rekao bih da je on mislio na ovo drugo, tj. "kvadrata po hipotenuzi".

sad je najveci problem sto sam greskom ukucao pogresno slovo,

Nije, nego što nemaš pojma sa fizikom. Problem je što si napisao kW/h (kilovat PODELJENO sa čas), umesto kWh (kilovat PUTA čas). Dovoljno bi bilo, da si samo pogledao račun za struju, pa bi video da se ENERGIJA izražava u kWh (ili u džulima, 1kWh=3600kJ). Da si razumeo da je energija kWh, znao bi da se energija dobija kada se SNAGA pomnoži sa vremenom i obrnuto, da se SNAGA dobija kada se energija podeli sa vremenom. Ili da se energija dobija kao sila puta put, pa onda ne bi zadavao besmislene zadatke.

tacno tako ispada samo sto sam jedno mislio a drugo napisao .
orc. je uvideo da se radi o slovnim greskama pa mi je lepo odgovorijo.

dali Koriolisova sila utice na rad centrifugalne pumpe za vodu i u kojoj meri.

Izračunaj.

Ne, ne bi se reklo da slovna greška u pitanju, već neznanje fizike koja se u moje vreme učila u šestom razredu osnovne škole, a da greška nije slovna videlo se po ponavljanju iste greške i kasnijem neuviđanju.

No, problem je u tome što smaraš ljude najglupljim pitanjima bez da prethodno uradiš ono što je do tebe - da naučiš matematiku i fiziku za osnovnu školu. To nije u skladu sa pravilnikom. Da si umesto toga hteo da naučiš gradivo osnovne škole, pa tražio pomoć u savladavanju, pa onda, kada to naučiš, postavljao pitanja za koja nije potrebno neko naprednije znanje od osnovačkog, to bi bila druga stvar.

izracunao sam.
Koriolisova sila ne utice na rad centrifugalne pumpe za vodu.

A u kojoj mjeri ne utice?

0 posto gubitaka .

Mozes li da nam prikazes taj racunski postupak?

tesko ja to tebi mogu da obijasnim .
aj recimo ovako , ako ja jednu metalnu kofu istucam sa cekicim deformisem je
tako da te deformacije nemaju nijedan pravilan geometriski oblik ,dam ti tu kofu
da matematicki proracunas kolka je njena zapremina takve deformisane kofe ,
matematicki to nemozes izracunati mesecima .
dok se to sa prakticnim eksperimentom moze odrediti zapremina za 5 min.

kada je civilizacija pronasla tocak dali su ga prvo konstruisali na papiru
ili su videli da se kamen kotrlja nizbrdo .

A nisi čuo za interpolaciju?

http://en.wikipedia.org/wiki/Interpolation

A ti kao znas sta je interpolacija i cemu sluzi.

puma, dakle proracuna nema. Ocekivano.

Sve je to fino, ali to nema nikakve veze ima sa izracunavanjem Koriolisovih sila u centrifugalnoj pumpi.
Sem toga niko ti nije ni trazio da objasnjavas, nego da pokazes racun za koji si rekao da si ga obavio.

matematicki proracun nemam ,ali imam eksperimentalno merenje i podatke o tom merenju.

To onda nije nikakvo izracunavanje.
No, nema veze, pokazi nam onda sta si mjerio i koje si vrednosti izmjerio toga sto si mjerio, a narocito nas zanima kako si mjerio (ne)uticaj Koriolisovog efekta/sile.