Veruj mi da bi to bila prva stvar koju bi trebao da uradis.Ne volim ih ( svog da :) ) ali su nuzno zlo posebno danas.

Najbolje je da pitas vlasnika sajta da ti dozvoli i on ce verovatno reci da mozes. Naravno kazes mu da ces staviti link do tog teksta. I na kraju svakog teksta koji uzes od nekog stavis link.

Tako te google nece gledati kao nekog ko krade tekstove nego nekog ko citira. A i pravno ti niko ne moze nista. Ali bi bilo lepo da posaljes mail i pitas...

Obavezno pitaj. Pravno ti itekako mogu svašta, ako uzmeš bez pitanja.

Website-ovi koji prenose vijesti, smiju po zakonima u mnogim državama da te vijesti prenose od agencije. Onda u svrhe istraživanja, nauke i slično, određene se informacije mogu koristiti iako su zaštićene autorskim pravima.

Citiranje tekstova znači može biti dozvoljeno, sve zavisi koji se zakon koje države upotrebljava.

Uprkos tome, bazirati svoju ideju za website na kopiranju tekstova je tako loše, a to Google i drugi pretraživači ne cijene. Pretraživači znaju da li su tekstovi kopirani i onda rangiraju takve website-ove mnogo lošije. Dalje, čak i da se braniš nekim zakonom kako ti je dozvoljeno da kopiraš tekstove, dovoljna je jedna prijava kod Google-a i tvoji tekstovi će biti sklonjeni sa pretraživača. Onda ako se braniš što je Google skinuo, na zahtjev nosioca autorskih prava, tvoj website sa pretraživača, imaš šanse da uđeš u nadležnost američkih i raznih drugih zakona i da se napravi presuda protiv tebe čak i u tvom odsustvu. Nakon toga, presuda može da dođe na izvršenje u Srbiju.

Bazirati website na plagijatima je vrlo loša ideja.

Postoji toliko teksta i sadržaja za koji imaš pravo da ga prenosiš i kopiraš dalje. Takvi su svi tekstovi sa slobodnim licencama, slično kao Wikipedia, koju možeš kompletno da iskopiraš. Postoji toliko sadržaja koji je kvalitetan i koji može da napravi pravo jedno čudo od website-a. Recimo sva YouTube videa možeš da postavljaš na website, pa razne baze podataka, pa razne website-ove koji objavljuju informacije pod slobodnim licencama.

Sad, ako ne znaš da koristiš ono što smiješ, pa želiš da se baviš plagijatima... jooj.

Bazirati website na plagijatima je vrlo loša ideja.

Hvala svima na odgovorima.
Ipak nema ništa bez preventivne advokature kao što kaze Beko.

Izvinjavam se jer sam nesto zaboravio na vreme da pitam zbog obaveza.
Naime,moje pitanje glasi. Kako mogu da trazim saglasnost za objavljivanje teksta.Da li je pristojno da posaljem na neki način neformalan e-mail sa pitanjem primera radi:Mogu li vas tekst da objavim na svom sajtu. Ipak se obracam uspesnom domacem sajtu pa ovo verovatno nije ispravan nacin poslovne komunikacije(nista ne znam uprkos 9-ki iz komunikologije :))
Daleko bitnije pitanje glasi:Da li treba da dobijem zvanicnu potvrdu o saglasnosti(overenu i poslatu u pisanm obliku) ili ce mi biti dovoljan samo odgovor na e-mail u slucaju pozitivnog ishoda?
Za vas su verovatno glupa pitanja,ali nigde na googlu nisam nasao konkretan odgovor.
Nadam se dad Vam nece biti tesko ponovo da mi odgovorite.

Dozvola je dozvola, nema posebne forme, ali kad neko napiše neki tekst na website-u, to je još daleko od utvrđivanja kome stvarno ta autorska prava pripadaju. Da bi ti bio pravno siguran, trebaš prvo biti siguran ko je stvarno napisao taj tekst. Website može da objavi nečiji tekst i da koristi tuđa autorska prava da ti to ne znaš, tako bi vlasnik website-a mogao da ti "dadne pravo", a da u stvari nekom drugom pripadaju ta autorska prava. Kad utvrdiš čija su autorska prava, obična dozvola putem emaila može biti dovoljna, čak i obično impliciranje ili ne tako jasno prihvatanje tvoje ideje.

To je definisano u zakonu o obligacionim odnosima:

Kad je ugovor zaključen?

Član 26.
Ugovor je zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

Recimo ti pitaš "mogu li da objavim tekst sa stranice http://www.example.com bez naknade" i dobiješ odgovor "možete", to je dovoljno, zaključio si ugovor. Ugovor ne mora biti pismen niti imati neku formu, osim ako je propisano zakonom. Dovoljno je da se dvije strane usaglase.

Član 28

(1) Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima, uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju.

(2) Izjava volje mora da bude učinjena slobodno i ozbiljno.

U stvarnosti su ugovori za autorska prava i njihovo korištenje dosta složeniji. Na primjer, ti možeš da pitaš za dozvolu, a druga strana da ti odobri, nakon odobrenja, možda te druga strana pita za proviziju iz objavljivanja. Znači, morao bi unaprijed pitati autora da objaviš bez provizije i da spomeneš i sve druge bitne faktore, npr. u koju svrhu objavljuješ i koliko dugo, da li ćeš mijenjati tekst i takve stvari. Vrlo je škakljiva tema ukoliko kopiraš tekstove od kojih neko drugi zarađuje novac. A, autor ti može i oduzeti prava objave, ukoliko nisi dovoljno dobro ugovorio sa autorom. Jer autora možeš da dovedeš u zabludu, ukoliko je u zabludi, prvi ugovor može biti poništen.

Znači, e-mailom i usmeno, možeš da pitaš ljude za dozvolu, ali to može negativno da se odrazi na tvoj posao u budućnosti.

A ako je taj tekst objavio na webu odnosno prepisao iz svoje javno izdate,registrovane publikacije ?!

To je tvoja stvar, ti utvrđuješ, ne možeš tražiti savjete na forumu za svoje odluke i odgovornosti. U takvim odlukama naravno da imaš milion nekih kombinacija koje se mogu desiti i zato se ljudi i tuže na sudovima, jer se prave greške u raznoraznim odlukama.

Mogu samo preporučiti da utvrdiš:

1. Vlasnika domena http://whois.net/

2. Da utvrdiš kontakt podatke na website-u

3. Da adresiraš e-mail na osobu sa imenom i prezimenom

4. Onda uljudno pitaš i objasniš svrhu i zatražiš dozvolu

5. Kad dobiješ odgovor, čuvaš sve gore pomenute informacije u arhivi, tako imaš zaštitu

Vlasnik može i nakon dozvole da traži skidanje informacija, ako je bio u nekoj zabludi.

Ova stavka pravi rupu u koncepciji njegovog sajta,posebno ako ce koristti tekstove iz vise izvora.

Logično,možda i glupo, pitanje koje iz ovoga koje sledi je:"Kako utvrditi čija su autorska prava nad određenim tekstom? Da li postoji neka baza podataka dela i njihovih nosioca autorskih prava na nekom zvaničnom sajtu? Jednostavno rečeno,gde uopšte pronaći informaciju o pripadnosti autorskih prava? Na sajtu agencije http://autorskaagencija.com/ ne postoji baza podataka kao sto primera radi postoji baza sa pripadajucim podacima na sajtu APR.
A pre svega kako utvrditi da li je sadržaj nekog sajta uopšte zaštvićen autorskim pravima(da li na to ukazuje izjava sva prava zadržana koja se može pročitati obično u podnožju mnogih sajtova)? Zaštićenost sadržaja autorskim pravima jasna je ako na sajtu postoje informacije o uslovima korišćenja.Koriscenje opcije filtriranja po licenci google napredne pretrage ne izgleda mi pouzdano i ne znam kako bi je iskoristio ako ne pretragom naslova teksta za pripadajuci domen.Dakle kako proveriti zaštićenost autorskim pravima ako ne postoje ove informacije.

Zahvaljujem se naravno Thetaworld-u na detaljnom ali istovremeno i konciznom odgovoru.

<sub>[Ovu poruku je menjao kaoCR7 dana 25.10.2013. u 06:09 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao kaoCR7 dana 25.10.2013. u 06:16 GMT+1]</sub>

Dobro je da se potrdis da nadjes pravog vlasnika autorskih prava, jer obicno samo on može da ti dozvopli korišćenje autorskog dela. Međutim, nije problem ni ako se obratiš nekom drugom korisniku autorskih prava. On obično nema prava da daje dozvolu z akorišćenje dela ali može da te uputi na vlasniak prava. Ako to ne uradi, nego ti dozvoli korišćenje autorskog dela čak i ako nema rpavo na to, ti nemaš nikakvu krivicu. Ako se pojavi problem samo pokažeš da si dozvolu dobio od njeg, pa onda on neka objašnjava zašto te je doveo u zabludu da ima ta prava.