Iz svega što si napisao, ja mogu, pomalo i iz ličnog iskustva, da ti kažem sledeće - šta god da upišeš, neće biti lako. Nerazvijene radne navike u osnovnoj školi su dosta čest problem, a roditelji zaneti tvojim zasluženim ili nezasluženim dobrim ocenama nemaju signal da nešto nije u redu, pa ništa i ne preduzimaju. U srednjoj školi je tolerancija na ovakve učenike skoro nikakva i samo li daš priliku profesorima, počistiće te već u prvoj godini. Dakle, spremi se na jedinice, dvojke i trojke.

Koliko vidim, ti bi da nešto završiš, a da se mnogo ne trudiš. To čak može i da prođe, ali ne ide se u školu da bi se dobio papir sa kojim ćeš biti samo još jedan u nizu nezaposlenih na zavodu za zapošljavanje i bez znanja i veština da nešto uradiš sam. U školi se nešto mora i naučiti. Znanje NEMA ZAMENU, i bilo bi vrlo dobro za tebe da to odmah shvatiš i prihvatiš, da to ne bi shvatio kada uzmeš taj papir i izađeš na tržište rada koje će te samleti.

Epi napadi ispred računara - za to postoje odlično poznati uzroci i preventiva, pa za početak upali svetlo u sobi kada igraš igrice. I nađi informacije o tome kako se pravilno osvetljava radni prostor oko računara. Evo mene 15+ godina ispred kompa, nikada ni jedan...

Stradaju oči od monitora i ne želiš da ti život prođe ispred kompa? OK ako nećeš da radiš za 1000+ evra, možeš i za 300-. Možda bi želeo da ti stradaju bubrezi ili zglobovi na nekoj građevini u novembru? Možda bi želeo da stojiš na nekoj tezgi na otvorenom? Da radiš neku dostavu? A kažeš da ti i drva idu od ruke...

Ako se uozbiljiš, onda neka elektrotehnika i nešto oko računara, jer tu imaš realne opcije zapošljavanja i sa srednjom školom. Ako ne, onda ekonomija ili hortikultura, pa radi neko knjigovodstvo ili gaji cveće. I gimnazija može biti opcija, ja sam išao u srednju stručnu i u gimanziju i tvrdim da je gimnazija u mnogim segmentima lakša. Jedino što posle gimnazije nemaš baš puno opcija za zapošljavanje.

Takođe imaš i testove za stručno usmeravanje, tj ranije ih je bilo u organizaciji zavoda za zapošljavanje. A možeš i da razgovaraš sa svojim nastavnicima, šta oni misle, šta bi mogao da upišeš. Oni najbolje poznaju tvoje radne navike, mogućnosti i kapacitete. Imam rođake profesore u osnovnoj školi, pričali su mi da su redovno davali savete svojim učenicima na ovu temu.

Eh, nažalost svestan sam toga vezano za radne navike.. Ali ko debil se jako malo trudim da išta učinim povodom toga. Što se kaže pokušavam ali, malo je kasno. Ja sam jedan od onih koji se provlačio - malo na času zapamtim, pročitam jednom kući i eto.. Naravno da neću na građevinu, ustvari nikad ne reci nikada ako nastavim da se zaj**avam možda i završim tu.

Naravno da nisam dobio epi napade zato što nisam upalio svetlo, zapravo sve sam pravilno odrađivao. Igrice sam igrao godinu dana bas bas ceo dan, dobio 2-3 napada, otisao na magnetnu rezonancu i skenera da bih saznao da imam cistu na mozgu nastalo usred nepravilno razvijenih moždanih ćelija tj. tako su se formirale i tu mi je bio oduzet kompjuter i igrice po savetu doktora specijaliste. Nakon mnogo slobodnog vremena jer ga nisam provodio ispred kompjutera, saznao sam da me intresuje elektrotehnika i te stvari. Ćale mi je zavrsio Teslu i Višu Elektrotehničku pa sam uz njega naucio dosta stvari.. E sada, majka me je u početku jako podržavala za kompjutere, ali nakon toga što se desilo ona je sve više alergična na kompjutere i skoro smo vodili razgovor i rekla mi je da misli da to nije za mene, i da ona takođe ne bi želela da ja provedem život u sobičku ispred kompa. Ali opet ćale se non-stop zanima u garaži rastavljajući svakakve uređaje, onda oko struje itd itd... A majka opet ne bi želela da budem ko on, iako mene to zanima tu i tamo :P Pa sam se posle svega ja sam se pronašao malo ćoškiran pa sam hteo da se posavetujem sa nekima iskusnijima. Naravno da se razumemo da se za skoro svaki posao danas koristi kompjuter, ja ne bih želeo da budem programer (iako mi to dobro ide) koji ce da sedi ceo dan ispred kompa i kuca...

Ali šta ćeš, ako nemam radne navike daj da ih stvaram a ne samo da maštam.. Što bi mi deda reko:''Mora se odnekud početi''. Jako mi je krivo, jer znam da mogu al sam lenj.

Ja sam radne navike stekao tek kada sam završavao fakultet, tako da nikada nije kasno.

Nemoj da izmisljas toplu vodu. Nemas pojma u kakvoj si prednosti nad drugom decom, ako mislis da se bavis strujom, zbog toga sto si ceo svoj zivot, uz oca, bio kako tako vezan za struju.

Dakle moja preporuka je Tesla, ili ako zelis bolje obrazovanje, gimnazija prirodnog smera, pa usput uz oca praksa a posle bar visu.