moze naponski razdelnik ali nikako na dva otpornika, moras nakaciti vise otpornika na red da ne bi preskocila varnica, znaci bar 6 otpornika po 1M na red pa 10K na red sa tim sa kog skidas napon za ADC , ne bi bilo lose to galvanski izolovati

Hehe kako galvanski razdvojiti analogni signal :) To je malo tezi slucaj (nije neizvodljivo) ali je prilicno nezgodno.

Samo razdelnik napona sa vise rednih otpornika i buffer OP, neki dobar, mozda iz neke specificne serije koji imaju bolju zastitu ulaza.

Kao sto mikikg rece posteno napravljen razjelnik.Radi faktora sigurnosti na ulazu AD-a doda se zener dioda koja ima za oko 20-30% veci probojni napon od maksimanog kojeg se moze dobiti na razdjelniku.
Ovo sa zener diodom sam nasao u jednom Kyoritsu multimetru,bilo me zbunilo ali ako je po papirima mjeri do 1kV a dobije na trenutak preko1,5 kV i sve to prezivi ima i te kako smisla.

Evo jednog dokumenta o galvanskom razdvajanju signala. Možda može nekom biti korisno.

Pozz

@zica49 moze i to sa zenericama, mada bi pre tu trebale neke transient suppresor diode (TVS) posto su one prakticno za takve stvari i predvidjene. Dodatno ako i "probiju" one probiju tako da "zalepe" u kratak spoj sto im je u sustini i osnovna namena, da zastite liniju.

Uz to treba i tvrd decoupling napajanja precosora i buffer-op-a (gomila keramickih / smd kondenzatora) da te preko-naponske pojave i ako ih ima zavrse u napajanju a ne na nekom drugom mestu.

Medjutim tu treba voditi racuna kada se koriste zenerice i TVS didode da one imaju relativno veliku kapacitivnost (u nano faradima se krece) sto moze da uspori prilicno odziv merenja. Dakle ako se meri nekakav DC napon i nije toliko strasno, za neke vece ucestanosti mora da se ta kapacitivnost uzme u obzir.

Druga (bolja) opcija je da se koriste brze schotky diode i klampovanjem linija prema railovima napajanja. To se inace praktikuje interno u OP-ovima i A/D konvertorima ali su one cesto vrlo limitirane snage tako da spoljne diode mogu tu da dosta pomognu. Naravno redni otpornik je tu neizbezan kako bi limitirao struju.

Evo jedan kratak dokument o zastiti A/D ulaza:
http://www.ti.com/lit/an/slaa593/slaa593.pdf

Zakomplikovaste previse.

Dobar visokonaponski otpornik, koji ide na 2KV i precizni razdelnik prema masi.Predpostavljam da je dovoljno 1000x smanjenje napona, ili 500 puta.
Obavezno uracunavati i unutrasnju otpornost baferskog pojacavaca pri proracunu razdelnika, ili koristiti trimere..

Najveci problem, kako naci VN komponente, mogu da rese, delimicno, sasije starih televizora, ili trimer na kaskadi, ili cak rasturena kaskada sa setom otpronika.
Pa korigovati proracun prema komponentama koje se nadju.

Heh, sta je tu komplokovano sa recimo 2 schotky diode za zastitu (kao iz gore prilozenog AN-a) i nekoliko "obicnih" otpornika na red? :)
To je sasvim dovoljno za zastitu prvo ulaza u buffer OP a moze i opciono ispred A/D ulaza (mislim na schotky diode).

Moze recimo i odlicna BAV99 (dupla, SOT-23 kuciste) koja je manje-vise i namenjena za takvu vrstu zastita I/O linija a ima izuzetno malu kapacitivnost (1.5pF) i veoma mali Reverse Recovery Time (6ns), prakticno se "ne vidi" na liniji a radi svoj posao.

Ta diodica mi je uspesno cuvala I/O linije od elektrostatickog praznjenja (vrlo prgavog koji mi je dolazio od povece HF antene, napona od nekoliko kV) na nekoliko sprava koje sam pravio. Gde god da sam nju stavio nisam imao problema a sa druge strane neke IC-ove sam samo tako spaljivao elektrostatikom dok ih nisam stavio!

Visok napone je pomalo nezgodan. Nece bas da se rasporedjuje kako se zamisli, sa jedne strane.

Sa druge, 2KV i nije neki previsok napon, pogotovo DC.

Nema nikakve potrebe za dpdatnim zastitama, ako je u pitanju DC napon i ad konverter, pretpostavljam da treba da obradi informaciju o naponu.

Veci je problem gde napraviti razdelnik, na izvoru, ili tegliti visok napon do AD ploce, pa se tu, medju niskonaponskom elektronikom mlatiti sa razdelnikom.

Dalje, zenerke tesko mogu da ista zastite, vise od razdelnika. Prvo ce crci, zatim izgoreti, a onda ce 2kv doci do AD konvertora..i izazvati crkavanje. Na kraju krajeva, zasto se stitimo od takvog incidenta, ako je razdelnik dovoljan?

Da demonstriramo mere zastite...stavljamo kacigu kada se tusiramo? Da se ne okliznemo u kadi..

Sa trece strane, visok napon donosi poprilicno problema oko merenja, kolika je preciznost potrebna, potrebni su vrlo veliki otpornici(po otpornosti), pa u tom slucaju sve ostale "otpornosti" vise nisu neuticajne, uutrasnje otprrnosti instrumenta, VN sonde..

Nekoliko obicnih otpornika nije dobro resenje. Obicni otpornici imaju veliku gresku, visok napon se ne rasporedjuje bas pravilno na svakom po zeljeni odeljak volti, potrebno je dodatno izolovanje celog sklopa u nekoj cevi, plasticnoj ili staklenoj...i na kraju, uvek se pomisli da se moze "izbacivati" vise komponenti nego sto je neophodno...
Mislim kada se kaze 10 otpornika 2W po 560k, onda se da krenu laviranja a da li moze tri po dva mega 0.6 vati...

Za visok napon, visokonaponski otpornik. Velike duzine, stabilan, po mogucstvu u sopstvenom kucistu, van okoline, vlage i prasine

Moze se budziti ali cemu onda AD konverzija? Ako se sve zanemari, sto je bitno, ako se budzi, krpi i krlja od kojecega... nema potrebe ni meriti ono sto je "preostalo"...

Pa, oko tih specijalizovanih otpornika ovako:

http://www.vishay.com/resistors-linear/high-voltage/

ili ovako:

https://www.google.rs/search?q...&ei=vCbIUpSUO9DNsga0s4GoDw

-----------------------

2KV i nije neki posebno visok napon, pogotovo DC (što kaže kolega vladd).

Sve dok nema snažnog korona efekta i efekta puzanja ni problemi nisu mnogo veliki.

Treba obezbediti dovoljnu dužinu varnične staze, i treba pogledati datasheet od otpornika koji se koriste, pa staviti ih na takav način da rade u zoni koja je manje od polovine dozvoljenog napona za taj tip (Da, i otpornici imaju datasheet, i to baš svaki tip. I tamo UVEK piše dozvoljeni napon primene).

Preterivanje sa zaštitama ne može da škodi, ali u tom slučaju treba uzeti u obzir sve parazitne efekte (struje) koje ta nova zaštita donosi, posebno kada je vrlo visoka impendansa ulaza u pitanju.

Veoma efektna zaštita od tih elektrostatičkih pojava na ulazu nekog visokoimpendansnog uređaja je serijski otpornik dovoljne dužine i kondenzator ozbiljnog kvaliteta ka masi. Usporava se odziv (ali to ne mora biti problem kod DC merenja), a dobija se odlična imunost na te pojave.

Ostatak u potpunosti odrade interne klamp diode, i ne piše slučajno po datasheets podatak (koji na prvi pogled izgleda besmisleno) o dozvoljenoj struji ulaza koja je reda nekoliko do neku stotinu mA, a na spravi sa ulaznom impendansom koja se meri teraomima.
Zvuči besmisleno npr. 50mA na ulazu sa 1 teraom, ali misli se na dozvoljenu struju klamp dioda unutra.

Svakako da serijsku zaštitnu impendansu treba sračunati tako da ograniči struju internih klamp dioda na manju od dozvoljene.


Postoje mnogi A/D i op-amps, koji imaju ogromnu ulaznu impendansu (reda 10 na 12. ohm), i kada je tolika impendansa cilj, onda je preporuka proizvođača da se ne dodaju nikakve eksterne diode jer će tu impendansu svesti na trećinu ili manje, a dobiće se i nova temperaturna zavisnost iste. Ako nije cilj enormna impendansa, onda dodatna zaštita nije problem i zna biti efektnija od one unutrašnje (kada se pravilno izrutuju veze, inače može pogoršati stvari).

U svakom slučaju, pre rada sa visikim naponima, posebno ako se nema iskustva, proučiti literaturu na temu: "Creepage and clearance distances".

Pozz

Kolega macola je zadro u sustinu, ja sam se zadrzao na povrsini i prostim savetima.

Uglavnom, HV je pogana stvar i zahteva specifican pristup, bez zanemarivanja i improvizacije.

Nisam bio za dodatna osiguranja, posto jako komplikuju mernu sliku, a poneka i (prosto)ne funkcionisu.

Za dodatna razmatranja VN bih preporucio
http://www.highvoltageconnecti...-coefficient-high-voltage.html
i
http://www.barthelectronics.co...fficient%20of%20Resistance.pdf

I naravno na sve teme koje se ticu efekta visokonaponskog polja.
Od tunelovanja, navlacenja elektrostaticke stroke, izmene karakteristika koponenta i povrsina u VN polju...

Zato i peporucih visokonaponske komponente posto su vec inzenjeri polomili glavu sa projektovanjem istih, a da ne bi to ponavljali sa rednim vezivanjem niskonaponskih "nezasticenih" otpronika..

Pogana stvar. Baš tako.

Galvansku izolaciju pri merenju visokog napona/struje nije tesko napraviti, potrebno je malo truda da se mereni signal tacno "izbazdari" ali ni to nije previse komplikovano. Galvanska izolacija radi se optokaplerima, pocevsi od obicnog 4N25 koji prilicno linearno radi za struje kroz led diodu od 1 do 10mA, pa do SFH618A koji ima forward bias LED diode reda 0.5-1.5mA.

Za merenje visokog napona LED dioda u optokapleru vezuje se u seriju sa otpornicima naponskog razdelnika, struja koja tece kroz otpornike ujedno je i struja koja pali LED. Optokapler se moze staviti na bilo kom delu otpornickog niza, izolacija je obicno deklarisana na testiranih 5kV sto je taman pristojno iznad trazenih 2kV. Ipak, da ne bi isli mecki na rupu dobro je staviti optokapler na kraju otpornickog niza, onom kraju blizem masi. Tako bi cak i u slucaju pregorevanja nekog od razdelnickih otpornika optokapler ostao "nisko" na lestvici naponskog potencijala, tj. na masi. Na drugoj strani optokaplera nalazi se naponski invertor sa mogucnoscu korekcije diodne/CTR karakteristike (Koristi se optokapler istog tipa kao onaj koji je upotrebljen u naponskom razdelniku da bi CTR karakteristika diode bila identicna) i rastezanja mernog signala na raspon od 0 do 3.3V (5V). Ovim je MCU, kao i ceo sklop iza optokaplera potpuno zasticen od VN cak i pri pregorevanju nekog od otpornika u razdelniku napona sto nije slucaj ako bi se radilo bez galvanske izolacije.

Optokapler moze da se iskoristi na slican nacin i pri merenju struje visokog napona, uz odgovarajuci sent otpronik paralelno LED diodi da bi se obuhvatio zeljeni opseg merenja. Elektronika sa druge strane optokaplera je slicna kao i kod merenja napona.

O ovome je svojevremeno prilicno detaljno pisao Bora YU1CW u nekoliko nastavaka u casopusu Radio-Amater, ne secam se tacno u kojim brojevima, ali ako je neko zainteresovan pokusacu da ih pronadjem i kopiram.

kako optokapleri odrzavaju tu zavisnost ulaza i izlaza vremenom, ja sam imao problem da mi se sistem razdesava vremenom i na kraju sam resio to sa current->frequency sa jedne strane opto-a i frequency->voltage sa druge strane opto-a ... nije bilo nikakve veze sa high voltage (meni je high voltage vec od 60V pa na gore :D ) vec cista izolacija, no kad vec pomenu "moze i opto"...

a sto se tice ove "pogane stvari" secam se kad mi je cale pre jedno 30 godina objasnjavao zasto je onaj izolator na dalekovodu onoliki i zasto je rebrast .. mnogo bre pogano, jos tada sam znao da me te HV stvari nece preterano zanimati :D, jesu velike pare u tome ali .. nanoamperi i milivolti rulez :D

elem, da se vratimo na temu, zar ne postoje klasicni "ready made" atenuatori za HV? za DC bi trebalo da su solidno jeftini? ono udjes u radnju, kupis 1/1000 atenuator i to je to?

evo nekih za multimer 1000:1 HV probe:
http://www.amazon.com/Precisio...tage-Attenuation/dp/B004PA02Q8
http://www.home.agilent.com/en...ge-probe?&cc=RS&lc=eng

Neke osnove za samogradnju HV probe:
http://repairfaq.ece.drexel.edu/sam/hvprobe.htm

Naravno na nternetu ima brdo DIY HV probe primera za ove koji nemaju da priuste profi a zivot im bas i nije preterano znacajan:
http://www.instructables.com/i...for-digital-multimeters/#step1
http://rimstar.org/equip/hv150kvprobe/hv150kvprobe.htm (ovaj lik je odradio prilicno dobro posao, istrazio pricu sa corona ring protection etc etc ... moguce da ova samogradnja moze da bude zanimljiva, posebno sto je napravio 150kV probe :D )
http://members.tm.net/lapointe/High_Voltage_Probe.html

Odličan optokapler, namenjen baš za prenos analognog signala sa frekvencijom do 1,5MHz maksimalno, je HCNR200.

Inače je za distancu od 5Kv (wide kućište).

P.S.

U njegovom datasheet ima dovoljno primera izvođenja iso barijere za razne namene. ( i svi provereno i baš dobro rade :-)

mozda nesto ovako, makar postoje i gotova integrisana (iso130 od BurrBrown-a) kola za analogni prenos opticki odvojenih signala ali se teze dolazi do nijh...

iso130 datasheet





_{[Ovu poruku je menjao zkaiser dana 05.01.2014. u 21:53 GMT+1]}

HCNR200 ili HCNR201 za svojih 4-5$ cene predstavljaju dobro rešenje za izolaciono prenošenje analognog signala.

Sa njm se mogu izvesti opcije sa velikim propusnim opsegom, a takođe i sa velikom preciznošću.

Burr Brown ima sjajnih analognih izolatora, ali cena nije uporediva sa predloženim optokaplerom. Prilično je "vruća".

Naravno, postoji sijaset metoda i kola za galavansko razdvajanje analognog signala.

Ovaj je predložen kao dobar kompromis cene i kvaliteta.

Postoje odlicni visokonaponski delitelji, 100:1 i 1000:1, za upotrebe do 5KV..

Nego se postavlja pitanje cemu galvanska izolacija? Ako se neki napon razdelnikom svede na par volti, sta je tu dramaticno?

Bolje je jedan kraj visokog mapona "drzati cvrsto" na masi, nego ga ostaviti da "pliva"...pogotovo sto je DC u pitanju..da je AC onda je potpuno drugacija prica...

Optokapleri su pretezno nelinearni, odnosno, linearni u jako malom opsegu, gde se mogu koristiti za neke limite i regulacije, ali za sirok opseg je potrebno malo ozbiljnije bazdarenje..komplikovanje...ubacivanje kompenzacionih formula..ili jos komplikovanije pakovanje diskretnih velicina u neku memoriju..

Dobar razdelnik, namenski, za visok napon, jedan kraj HVDC na masi..i nikakvih problema nema. Jedino ostaje dilema, da li razdelnik postaviti na izvor HV-a, a podatak niskog napona voditi do konvertora, ili voditi visok napon, pa deljenje praviti blizu konvertora..

Nekakvi "slucajevi" pregorevanja nekakvih otpornika su teoretisanje, visok napon ne mora da prolazi kroz prekid veze, incidentna situacija je incidentna situacija, ako pukne dobar HV otpornik to je vec ozbiljna havarija, od toga se ne stiti..

Ako se budzi, nema dovoljne zastite, nema smisla stititi besmisleno budzenje..

Nikako da se zadrzite u "oboru", stalno se razvaljuju tarabe..
Ne radi se sa HV koriscenjem niskonaponskih komponenti, i NEMA zastite od takve prakse. Nece "crkavati" otpornici, nego ce HV da "putuje" preko farbe i povrsine..

Otponik u visoko naponskom ali posteno napravljenom razvodniku ne treba da crkne tu se posve slazem .Slazem se da uopste nije potrebna galvanska izolacija jer se sa tim unosi greska koja moze dobro poremetiti rezultat,sasvim je dovoljno jednu stranu cvrsto vezati za masu.

Buzevina koja se uglavnom kod vecine slucajeva moze i uraditi je jedina opcija.Mozes se jednostavno ubiti ili nasaditi na glavu ali tako je.Gdje uopste naci u toku 24 do 48 sati te precizne visokonaponske djelitelje nema sanse...
Okej ajd nek ipak ne bude samo budzevina nek se uradi malo kalitetnija sa onim sto se ima na raspolaganju.
Onu zener diodu koju sam spomenuo u prvom postu bi ipak bilo pametno ubaciti jer mi smo rodjeni i odrasli na balkanu,radi na 2 kV,probajmo na 3 probajmo na 4 (dioda nece dati da strada ulaz na kompartoru).
Nemojte me pogresno shvatiti ali to sam jos davno nasao u Japanskom multimetru i usvojio kao jako dobro rjesenje

Pa upravo to i pricam kada je VN u pitanju, pod hitno izbacivati "Balkan" iz sebe..da ne bi elektricar bio izbacen sa BAlkana

Ne moras naci precizne razdelnike u roku 48 sati, ne moras nista naci u roku izmedju dve pistaljke, posto ako nesto ne mozes, onda se ne hvatas za posao.

Lepo sam rekao gde se mogu naci prihvatljivi otpornici, za visok napon, ali ako je bas nekome upao posao, pa mu hitna hica, a zna se ko je na forumu(nije dosada, davez ili trol), bice mu obezbedjena lokacije gde se nalaze neke kvalitetne VN komponente...i to bar na tri mesta, koliko ja znam...a verovatno 5..

Prema tome..da izbacimo Balkan, ..ne IZMISLJATI razloge, zasto bi trebalo lavirati i izbegavati da se radi kvalitetno i profesionalno...prosto receno inzenjerski..


P.S.

Da samo dodam jednu sitnicu. Pitanje je sa kojim se strujama radi, nekoliko milija ili nekoliko desetina mA.
Posto izvori 2KV nisu beskonacne struje.
Ako je izvor nekoliko mA, kako bi se potrosio veci deo raspolozive struje, za polarisanje zenerki, ledova...
To je jos jedan od razloga za izbegavanje dodatnih komponenti, ako je 2kv napon potreban za neku polarizaciju, male struje, a tacno odmeren...

Features
• Low Nonlinearity: 0.01%
• K3(IPD2/IPD1) Transfer Gain
HCNR200: ±15%
HCNR201: ±5%
• Low Gain Temperature
Coefficient: -65 ppm/°C
• Wide Bandwidth – DC to
>1 MHz
• Worldwide Safety Approval
- UL 1577 Recognized
(5 kV rms/1 min Rating)
- CSA Approved
- IEC/EN/DIN EN 60747-5-2
Approved
VIORM
= 1414 V peak
(Option #050)......


Su osobine npr. ovog analognog optorazdvajača, pa mu se sa aspekta linearnosti ne može prigovoriti.
Takođe mu ni propusni opseg ne spada u naivan.

Linearnost od 0,01% kod opcije "high precision" sa ovim optokaplerom, ne samo da nije za podcenjivanje već je inad klase tačnosti većeg broja mernih instrumenata.

Galavansko razdvajanje se radi kada postoji mogućnost "ground-loop", što nije retka pojava kod merenja.

To omogućava da sam detekcioni uređaj ne mora biti neposredno blizu tom što se meri, tj. može biti izmešten.

Prednosti galavanskog razdvajanja mernih ulaza se posebno ističu kada je neophodno imati više razuđenih mernih mesta različitog tipa.

U tom slučaju "ground loop" mogu napraviti ozbiljne probleme i greške u merenju.

Inače, sasvim je jednostavno kada je uređaj koncentrisane građe i kada se uzemljenje svodi na jednu tačku, a sve je na malom međusobnom rastojanju.


Nadam se da sam sada razjasnio potrebu za galvanskim razdvajanjem?

Inače, komentar je bio iskustvenog tipa (nikakvo filozofiranje), sa isključivom namerom da nekom olakšam patnje oko navedenih problema, ističući osobine komponente koja ima veoma zdrav kompromis između kvaliteta i cene.

Razloga za galvansko razdvajanje ima kod svih razuđenih sitema koji imaju više od jednog mernog mesta (pogotovo u "zaprljanom" industrijskom okruženju, prepunom smetnji od svega i svačega).

Pozdrav

Ne moze se izricito tvrditi da je potrebna izolacija, posto nemamo pojma kako izgleda cela skalamerija, odnosno sistem koji se meri.

Negde je neophodan common mode nacin merenja, uz minimalan utrosak raspolozive struje. Ono sto "pojede" razdelnik i eventualno bafer

Negde ima struje na rasipanje(skoro ako u NN sklopovima, nekoliko desetina mA), pa se moze merni sklop kititi sa dodatnim komponentama, "povlaciti" i desetam mA, ali i dalje nije obavezna(potrebna) izolacija..od cega..od 2V sa razdelnika?

I postoje odredjene potrebe i sklopovi kod kojih je potrebna izolacija...ali ovde svakako nije rec o tome..

Ground loop se zna kada se javlja, ako su mase razdvojene i dozvoli se razliciti potencijal doticnih "masa".

Izolovanje je veci generator ground loop problema, od modela DC merenja sa zajednickom masom.

Pomalo je ceo problem naglavacke postavljen, mistifikuje se i obraca paznja na AD konverziju i nekakve "apsolutne preciznosti", a za 2KV i ne mora preciznost da bude imperativ(precizno se tesko i moze znati koliki je visok napon), nego korektnost sklopa i ponovljivost merenja...

Ona (nadam se zeljena)situacija: za isti ponovljeni visok napon, da postoji isto ocitavanje, a ne zavisno od temperature, vlaznosti ambijenta, ili labilnosti komponenata u sistemu...

Drami se oko "brige" o AD konverziji, zastite konvertora(cesto jeftine i nevazne komponente), a ne brine se o VN komponentama(cesto skuplje i pouzdanije od sitne elektronike), koje ce obezbediti pouzdanost merenja u velikom broju ponavljanja..pouzdanu zastitu(svojim karakteristikama, koje su impresivnije od navedenih "izolatora") i korisnika i uredjaja

Ili je to stran aspekt posmatranja? Vazno da je neki AD konvertorcic napudran, zasticen, "odradjen", a smejurija koju ce dobiti da "obradjuje" je za zanemarivanje...?

Nigde ne postoji izričita tvrdnja da je neophodna galavanska izolacija, već sam objasnio uslove kada je potrebna.



Ova izjava ne stoji.

Slažem se da je prvenstveni zahtev kvalitet gornjih otpornika u razdelniku i stavio sam koristan link ka profesionalnim izvedbama takvih.

Zaštite će teško pomoći ako se dogodi varnični preskok preko razdelnika.

Dovoljna je prilično benigna vrednost parazitnog kapaciteta ka okolnim predmetima i naboj će imati dovoljno energije da uništi bilo kakav A/D konvertor u slučaju varničnog pražnjenja ka njemu, ako je napon dovoljno visok.

Biće da pričamo istu stvar, ali izgleda da se ne razumemo baš najbolje.

Dodatno pomenute stvari, osim osnovnog pitanja sa vrha, samo mogu biti korisne u slučaju da nekom zatrebaju, pa sam ih iz tog rzloga i postavio.

Pozdrav

Heh, iz moje perspektive to izgleda recimo mnoooogo drugacije :D
ja npr ne radim HV (rekoh vec vise puta, meni je HV sve preko 60V) sto znaci da je "merenje 2k" u 99% slucajeva, "ja" treba da okacim "nesto moje" na taj HV vod i da izmerim nesto ... ja odgovaram samo za to moje (da vuce max xyz A i da ne crkne), sta je sa druge strane, sta generise taj HV, sta se sa njega napaja, etc etc .. koliko to kosta .. nit znam nit me briga, moje je da se okacim na TP sa "sondom" i da moja sprava zna koliko je to V i da ne crkne .. u tom slucaju ja cu da gledam da moju spravu zastitim od svega moguceg i nemoguceg i da cak i ako se ceo taj HV device samounisti moj LV device (koji recimo kosta 0.0000000001% cene tog HV uredjaja) ce ostat da radi :D .. potpuno smesno iz mnogo uglova gledanja, ali iz mog ugla - sve je crklo osim onog sto sam ja pravio - za mene to nema cenu :)

sve ostalo (oko budzenja, ne koristenja odgovarajucih delova, stednje na sitno i sl.) se slazem 100%

@macola, stvarno extra deo, moracu da narucim da probam, kakva su ti iskustva kroz vreme, ja sam koristio neke linearne optoe ali sam imao ogroman problem sa driftom u vremenu, vec posle 2 godine pocinej opasno da se pomera kriva a posle 4-5 godina krece da se deformise

Bogdane,

Do sada imam tih HCNR oko 6 godina u eksploataciji.

Ništa nije "mrdnulo".

Verovatno kao i većina tih optokaplera to ima neki radni vek, ali za sada nemam nagoveštaja o tome.

Pozz

6 godina mi je skroz dovoljno :D, hvala za hint

Dobro si primetio, u najvecem broju slucajeva ne stoji, kao takva, nepojasnjena izjava... medjutim...

Sta je "ground loop" kod DC merenja na visokom naponu?
Greska u merenju, odnosno od Vhv(ili napravljenog odeljka) se dodaje ili oduzima napon (petlje razlicitih masa) nastao na razlici potencijala DVE mase...

U pojasnjenju, "ground loop" je u ovom slucaju "prost" parazitni napon i nastanak greske u merenju...

Kojeg jednostavno nema u slucaju "zajednicke mase", odnosno povlacenja merne tacke mase iz "jedne tacke"..

A gresku u merenju ce napraviti dodatni sklop..na razne nacine, nezavisno od svoje(sopstvene) preciznosti..

Pogotovo, npr, ako mu za polarizacije treba 10-ak mA, a na raspolaganju je 8 ili 12...

Mislim da se razumememo....iako nema bas previse detalja sta i kako i zasto treba da se meri, osim "svodjenja" 2KV na 3V..

@vladd

Ma da.

Ovaj slučaj je sasvim jednostavan.

"Nakrcao" sam dodatnih informacija za one koji se bave merenjem na više mernih mesta, što je češći slučaj.

Evo, već se našlo kome je korisno.

Čoveku sa vrha teme je odgovoreno još u prvih nekoliko postova.

Dobio je sasvim dovoljno info o svom merenju, a i o izboru pravih komponenti.

Pozz