I sta je srepsko na ovome. Prevedi paketi i eventualno prepakovano

@BBS
Većina "distribucija" su preprakovane main distribucije. Da li će se zvati Debijan, Ubuntu, Mint ili Serbian GNU/Linux totalno je ne bitno.

Može mu se osporiti da je srpski proizvod, ali je sigurno Linuks na srskom jeziku i treba odati pohvalu za taj trud.
Jedino ne shvatam, ako već postoji Ubuntu (pretpostavljam još neka distribucija) sa srpskim interfejsom, što bi se neko maltretirao da uradi nešto ovako, osim iz ličnog zadovoljstva?

Većina linuxa je lokalizovana, mislim da odmah u startu može da se izabere da se koristi lokalno pismo pa je ovo verovatno rađeno samo iz nekog ličnog zadovoljstva ... mada nije loše da se krene sa marketingom i privuku oni koji se plaše stranog jezika u nepoznatom operativnom sistemu.

Nova izdanja. KDE nisam probao, ali zato Openbox mogu da preporučim kao odličan.

http://www.debian-srbija.iz.rs/2017/01/2017-kde.html

http://www.debian-srbija.iz.rs/2017/02/2017-openbox.html

Dostupne su verzije 2018

http://www.debian-srbija.iz.rs/2018/01/2018-kde.html
http://www.debian-srbija.iz.rs/2018/01/2018-openbox.html

Serbian Linuks i ako u osnovi samo presvučen Debian sa KDE radnim okruženjem, mogu da ga preporučim svim korisnicima koji vole KDE i Debian a pri tom žele i sistem koji ima sve potrebne alate odmah po instalaciji i pri tom da sve bude na srpskom (moguće odabrati različite varijante srpskog jezika).

Linux i cirilica... haos je kompletan.

Malo je morbidno u konzoli, ali za sve ostalo nema haosa.

Bez obzira ko je radio i šta je radio. Ali da napomenem da se razvoj mnogih linuxa zasniva upravo na prevodjenju i malom štelovanju, ubacivanju logo-a i malo promene izgled i to je to. Svakako pohvale.

Ima jedan mali problem: kako da se snađem sa srpskim prevodom engleskih termina? Nekoliko puta sam nailazio na programe koji su "prevedeni". Ono je blagi užas, uopšte se nisam snašao. Ne kažem da je i u ovom slučaju tako, ali meni je jednostavnije da i dalje vidim "cut", "copy", "paste" nego nešto drugo, šta god da je to.

Ja više volim kompletan prevod nego separativno. Sve može da se prevede, samo nas sramota da koristimo naše reči i kao i drugi narodi da smišljamo kovanice a ne da bukvalno "opisno" prevodimo.

Kaži za koju reč ne može da se nadje prevod?

Iseci, nalepi, preuzimanje, prijavljivanje, update - ažuriranje, editovanje - editovanje, mene više nerviraju duge srpske reči jer niko ne sme da skrati te reči i smisli novi srpski prevod. Naravno trejdmarke ne treba prevoditi, ako je WhatsApp onda je WhatsApp a ne vacap i slično. Ali treba biti inventivan a to fali SRPSKOM jeziku, Recycle Bin nije kanta za smeće nego na primer Đubrište,

ili "Reciklir" i slično. Kad mogu Englezi da smišljaju nama nenormalne nazive, zašto i mi ne bi smo mogi to isto da radimo.

"Ažuriranje" - stara srpska reč, još od Nemanjića! I "editovati" je nepatvoren srpski izraz, od njega su nastale varijante na engleskom i francuskom.

Problem je što je lingvistička nauka kod nas prezauzeta glasnovnim promenama i tumačenjem akcenata, a ne bavi se savremenim trendovima i prilagođavanjem jezika.
Onda bi više koristili pravilne prevode, a manje prevode putem Gugl translejta.

E zbog takvih kao što je Sloba, NE SME SE ništa prevoditi jer nije dovoljno srpsko, najbolje da povampirimo cara dušana i pitamo ga kako bi on to izrekao.

Niko nije rekao da je Ažuriranje stara srpska reč, možda nije ni srpska, ali je svakako bolja nego "update" koje ne znaš ni kako da pročitaš, da li apdejt ili update, i onda dođu englezi pametnjakovići koji ništa ne bi prevodili nego bi nas naterali da naučimo engleski.

"Nemate vi pojma braćo draga"

MoRete kako hoćete, ali kad odete u IT kompanije, oni pričaju o ROLAMA u timovima, KI-FIČERIMA, STENDUP sastancima, itd.

Nekako bih i svario liniju alata i liniju aplikacija (toolbar, taskbar), ali čarobnjaka nikako... Nekako, "Wizard" je davno prestao da mi bude sinonim za dedicu sa belom bradom i čarobnim štapićem, ali "čarobnjak" me odmah asocira na njega. Verovatno bi duži period "dresure", trajanja kao ovaj za engleske termine, pomogao u odvikavanju.


Inače, što ne bi neko iz zezanja napravio neku distribuciju sa zanimljivim prevodima. Npr. umesto "nalepi" za 'paste', može da stavi prevod "turi", umesto "odseci" za 'cut' može da stavi 'zumi' (ne 'uzmi'), i slične fore.
Deci u osnovnoj školi bi onda računari sa takvim OS-om bili baš zanimljivi, a mogli bi i sami da osmišljavaju prevode :)

Meni se svidja takav prevod. Dosta nam je Jabuka i Prozora.

Ali zašto ne i toolbar - alatnica
taskbar - zbornica

Čekaj, ti nisi siguran da li je "ažurirati" srpska reč ili nije, ali imaš smelosti da diskutuješ o prevođenju izraza na srpski jezik? Drugar, ne da si nekompetentan nego je to za primer. Nije dovoljno svakodnevno koristiti srpski da bi mogao da se usudiš da prevodiš na njega. A nije dovoljno ni svakodnevno koristiti operativni sistem na engleskom da bi prevodio sa njega.

CepbuaH. Da nije tužno, bilo bi smešno ili obratno, svejedno.

Naša, nego čija?!?

Moja baba je svake godine, uz pomoć



ažurirala





Pa, kad je došla do v.7.2.14, dobili smo

Misliš trgovačke marke ne treba prevoditi?

EDIT: Biće izgleda ovde posla za moderaciju, ako prethodno elegantno ne forwardujemo u advocacy :/

zašto ne bi smo usvojili trejdmark umesto dve reči trgovačka marka, o tome pričam. Duh jednog jezika zavisi od duha naroda. Kako englezi imaju čudne reči i eto funkcionišu. Da navedem primer, da bi ste pričali na engleskom treba vam 100 reči, a za srpski vam treba preko 1000 :)

Ma i više od 1000! Čak pravimo tri reči od dve, pa umesto "ne bismo" pišemo"ne bi smo". Samo, to nije do duha naroda ili jezika već do nepismenosti pojedinaca. Vero vao ili ne.

_{[Ovu poruku je menjao SlobaBgd dana 21.03.2018. u 11:34 GMT+1]}

:) Sloba je vickast, sigurno je vrlo pametan :P

Što se tiče prevoda, ne bih rekao da je sve tako crno.

Evo i kraćeg KDE pojmovnika, gde vidimo na je npr. file-fajl proxy-proksi vidget-vidžet

https://sr.l10n.kde.org/pojmovnik.php

Upravo to je jedan od puteva. Ako nema adekvatan "kraći" prevod, izvršiti samo preslovljavanje. Trader-trejder, vidget-vidžet...

I URL je baš prijemčivo i intuitivno. Skoro poput vidžeta.

Edit: He he, ES ne dozvoljava ćirilicu

@Tpojka
Ako imaš kakav konstruktivan predlog, ti predloži zamenu. Ovde stanuju KDE prevodioci.. https://websvn.kde.org/trunk/l10n-support/sr/

Ja znam da je znanje engleskog poželjno i u budućnosti će biti sve potrebnije i neminovno. Ali bez obzira koliko smo mala nacija, ja bih ipak sačuvao naš jezik i pismo. Tako da sve treba prevoditi. Nikad ne znaš kad će zatrebati. Kakav mi mizeran problem imamo. Uzmite na primer Kineze ili Japance, njima nije teško da prevode na svoje pismo. Ili Arapi, a nama je teško. Fuj!

I pilote natjerati da se obraćaju tornju na srpskom kad su u naletu/preletu.

I Putin kad ponovo poseti Srbiju mora da priča na srpskom, a tek Tramp, on mora da zna sve Cecine pesme.

E, hajde ako ima nešto konstruktivno u vezi prevoda Linuxa, lokalizacije i tako toga... a ako nema da, što bi se na srpskom reklo, lokujemo.

Kineskim govori skoro 1.000.000.000 ljudi, japanskim 125.000.000 , arapskim 280.000.000.
Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/...s_by_number_of_native_speakers
Čisto Srpskim (bez Srpsko-Hrvatskog) govori maximalno 8.000.000. Razlika je očigledna zašto se prevodi na te jezike.
Podržavam ovaj projekat srpskog Linuxa, ali to je baš za ljude koji se slabo snalaze sa engleskim, a prevodi su na žalost ponekad jako komični, čak i dotle da gube smisao.
Prevod nečega je jako ozbijna stvar i zahteva vremena, a zahteva i neki dogovor oko toga kako će se šta prevoditi i da li će se uopšte prevoditi. Na ta pitanja, odgovore treba da daju lingvisti i stručna javnost i to samo zbog toga da bi takvi prevodi imali smisla i da bi mogli biti upotrebljeni u očuvanje jednog jezika, u ovom slučaju Srpskog.

Haos je samo za nedovoljno upućene. Meni to deluje sasvim prirodno.

Ovaj prevod je druga brana onima koji bi da ti petljaju po kompjuteru. (Prva brana je Linux kao takav )

Lično, ne mogu da se lako naviknem na prevod OS-a (gmail mi je na srpskom i to sam se totalno navikao), ali verujem da je problem veći kod Windows-a, jer šta god ti treba uglavnom ide iz grafičkog okruženja i tutorijali su na engleskom itd.
Kod Linuxa svakako ljudi vole da customizuju (prilagođavaju?) i onda svako zna šta mu treba.

Puno stvari tek treba da se usvoji i zaprimi u jeziku. Pre dvadesetak godina ljudi su uglavnom govorili kompjuter, a danas već svi kažu "računar", eto malog trivijalnog primera.

Odlično zapažanje!

Da dodam par podataka uz obljavljenu sliku, koja pripada Dolphin menadžeru fajlova koji može da se instalira na bilo koje okruženje na Linuksu. Pored uobičajenih funkcija, ovaj FM ima:
- mogućnost podeljenog prikaza radi lakše manipulacije fajlovima
- može da se otvara u tabovima
- radi kao FTP klijent
- sinhronizacija fajlova sa udaljenim serverom (provereno radi na Dropbox i Yandex disk)
- ako kursor stavite nad audio/video fajl, možete početi emitovanje istog u desnoj bočnoj traci

Uz drugarski pozdrav Windows Exploreru, da dodam da osim ove poslednje funkcije, sve ostale su prisutne od 2008. godine.

Jbt, pa ti si skoro do u detalje opisao Windows/Total Commander, koji na Windowsu postoji još od 1994.
Radi i na Wine, i na Androidu, i na Windows Phone, i preveden je (u velikoj meri) i na srpski.

Tema je Serbian Linuks, a čovek nam nudi Total Commander preko Wine...

Kapiram da vam je podrazumevani fajl menadžer na Windowsu zastareo, i da onda morate da se dovijate na sve načine. Ok, legitimno.

@osovac jel vredi šta taj SerbianLinux? Da ga turim na laptop?

@miltop
Turi ga.
To mu dođe kao dodatno podešeni Debian. Probaj preko živog podizanja, pa vidi da li ti odgovara.

Ma meni je Mint najbolji, ali imam slobodno vreme :) Ili Serbian ili Manjaro. Smeta mi samo što je Serbian na KDE a ne xfce :)

Naknadno sam vidio citiran post.
U vezi sa ovim i nemam baš. Doduše, ne koristim GUI u Linux-u tako da i ne mogu nešto uočiti primjenu prevoda.
Ali iskreno, lomim se pri odluci da li je potrebnije narod naučiti engleski ili im dostupiti srpski na operativnom sistemu.
Prevod mi je ok za specijalizovanu upotrebu (hint: vending machines "ubaciti ovde", "preuzeti ovde"...) ali prevoditi OS mi djeluje samo k'o usporavanje core development procesa.
Lično mi treba puno više vremena ako je OS (iskustvo sa Windows-om) na srpskom tj. ako je na bilo kom jeziku osim engleskog. Ali opet, kome odgovara - bujrum, nisam taj.

Da smo pametni pa da krenemo mi kao Srbi da kreiramo svoj cloud os. Mali linux paket na kompu i sve ostalo na klaudu. Plaćaš preplatu i imaš ogromne potencijale. I sve to spakovati u Comtrade kompjuter i super.

Tema je Serbian Linux? Pa što onda čačkaš:

Šta znače ove stavke?



Inače, na PC-u koji roditelji koriste sam morao da instaliram OS na srpskom (Xubuntu) i nekad imam problem da se snađem :)

Vredni ljudi preveli:

https://docs.kde.org/trunk5/sr...lphin/configuring-dolphin.html

"rename inline" je, dakle, "utkano preimenovanje"???
Koji genije je to prevodio?

I sad, to je kao korektan prevod da ne bismo koristili englesku reč, ali zato pola reči u uputstvu je stranog porekla: relevantni, fajl, ikonice...


S obzirom da se radi o promeni naziva jednog fajla, u pitanju je direktna promena, dok se u slučaju izabranih više fajlova ili čak i samo jednog kad je ta opcija isključena, promena naziva vrši preko dijaloga. Dakle, ovde nema potrebe čak ni bukvalno prevoditi "inline", jer se može prevesti smisao.


I generalno, srpski je pre manje od 200 godina bio jezik prostog naroda, koji je Vuk potom uveo kao književni, i normalno da smo kasnije razvojem tehnike prihvatili strane reči, jer nismo od tehnike maltene ništa ni izmislili u Srbiji pa da bi to nešto dobilo srpsku reč kao međunarodno prizat naziv.

I kad smo već prihvatili gomilu stranih reči u običnom i stručnom govoru, sad ćemo da pametujemo smešnim prevođenjem interfejsa operativnih sistema i aplikacija.
Za one koji ne znaju engleski treba prefesti ono što se logički može prevesti, ali ne treba preterivati.

Na primer, folder ćemo prevoditi kao fasciklu, iako pored termina direktorijum (korišćen ranije, a i danas kod neki OS-ova) koristila i reč katalog. A fascikla u engleskom označava deo knjige koja se publikuje po tim delovima (nešto kao tomovi), a mi tu reč kao pozajmnicu koristimo za nešto potpuno drugo, tj. jednu englesku reč "folder" u prevodu OS-a ili aplikacije zamenjujemo stranom pozajmnicom "fascikla" samo zato što oni koji ne znaju engleski znaju šta je fascikla, a ne znaju šta je folder.

Šta god da je neko zamislio time, nije realizovao baš najbolje.

Pre `oblačića` na slici ide Prikaz .. pa Režim ređanja .. zašto ne Način ređanja? Nije da mi nemamo sve adekvatne reči, pa neke čak možemo i da izmislimo, da od više reči - postane jedna reč, ali dokle god LLVM razume to što razume, tako kako razume, ne treba uprošćavati (otežavati `izvorni kod`) za one koji ne žele da uče (jako prost Engleski jezik). I ne samo to. Srpski jezik, naše lepo pismo, ćirilica dakle, koristiti je u ove svrhe, nije DOSTOJNO. Eno bre web saItovi. Web sajt, može da proguta koje god hoćeš pismo, kako god hoćeš da ti se prikaže. Naopačke, zakošeno, RTL, biraj. Operativni sistem, ne mora te mogućnosti da poseduje, pogotovo ne ako je u pitanju HELP (pomoć) samo se trpa više za obradu. I taj help - na web pejdž. Nije li dovoljno što sve debian(*-based) distribucije recimo, imaju solidno lokalizovanu ćirilicu na kontu kalendara i svega vezano za vreme, itd.? Pretpostavljam i ostale distribucije vredne derivatisanja. Našteluješ timezone/locale, kažeš mu UTF-8 `svugde i sve` i grafički programi i widžeti kasnije izbacuju ćirilicu kad se planira, gleda datum ili verski praznik, itd.

A Serbian linux
U ovom slučaju: apt, varijanta kernela, base-sistem (da uprostimo tako).

Nakon logovanja ide nešto što će da trči na wayland-u ili na X serveru ili opcija: 'oćeš ovo ili ono?

E, odatle da krene Serbian Linux (ne KDE ili šta već ide pa onda `trenslejt` i dobiješ pišijadu),
nego primer:

Recimo distribucija rađena uz pomoć Rust-a. » Redox OS
Jedna od stvari što potvrđuje da je Redox unikat, jeste Orbital. » Components of Redox

Ovaj gore primer je težak zadatak i neka ostane kao primer.

U suštini, ko želi može da proba (mnogo lakši zadatak)



.. nakon toga u konzoli weston .. i lako će da skonta kako može da se dobije ogoljena varijanta Gnome-a.

Dakle, ne mora da se koriste neke tamo 2D biblioteke od novorođenog jezika koje malo ljudi ume da koristi kako treba.
Izdizajnira se neki panel, start menu ili pandan onom lepom Screen-Meniju u KDE-u .. odaberu se programi za snapshot.. itd, itd .. i umesto startx -> weston-launch
Za par meseci možda čak može da bude i upotrebljivo kao `Serbian Linux - Baby Version`.

Podržavam ideju "srpske" linux distribucije, ali na ove prevode nikako ne mogu da se naviknem. Sve operativne sisteme uvek ostavljam na engleskom. Utkano preimenovanje i obeleživač izbora... u najmanju ruku bilo bi mi potrebno par desetina sekundi da shvatim šta ti izrazi uopšte znače. Moja mati je koristila razne linux distribucije godinama, i njoj sam uvek postavljao srpski jezik kao podrazumevani radi lakšeg snalaženja (nikad pre toga nije koristila računar)... ali to je značilo silne probleme za mene kad treba da joj rešim neki problem na desktopu. Ako je pritom preveden i izlaz komandi u terminalu, kao što je bio slučaj u jednoj od distribucija (Xubuntu ako se dobro sećam) - mrka kapa, čitam ali nemam pojma šta čitam.

Ne znam kako se zove genije, ali glavni u KDE projektu, dugi niz godina, je Časlav Ilić. Čovek to radi u svoje slobodno vreme.
Nisam ništa preveo u KDE okruženju, ali se kod prevođenja, ipak držim KDE smernica, dakle fajl, fascikla, a ne datoteka i direktorijum.

Vi koji sve znate šta ne valja, probajte da prevedete neku aplikaciju. Može da se krene i od ove platforme, gde ima mnogo projekata u kojima se može doprineti sa prevodom. https://www.transifex.com/



Pre par godna, jednoj teti sam instalirao Skype na srpskom. Na moje zaprepašćenje, u prevedenim postavkama stajalo je Uspostavi vezu s nikim

Ja sam igrao i Battle of Wesnoth na srpskom i vodio boj protiv zmagova.

zmagovi postoje, reko Crni Gruja :D

Mislim da originalne nazive programa ne treba prevoditi. Ovo "Delfin" i "K-Osvajač", još jače.
Kao kad bismo govorili Novi Jork ili Novopronađena zemlja (Njufaundlend)*, nekako je neprirodno, tj. odudara od jedinstvenog značenja i račva misao na nešto drugo.
*Ovakvih prevoda je i bilo kod nekih starih izdavača svojevremeno.

Časlav je bio ranije relativno aktivan na ES, naročito oko ovoga, možda i prati temu, pa, Časlave, baci neki koment, ako čitaš.

Ako je gospodin Časlav Ilić lingvista po vokaciji, odnosno diplomirani filolog, onda je kompetentan za prevodjenje. Normalno je da to radi u slobodno vreme jer nije plaćen za to, ali baš to što nije plaćen za to i što je to njegova dobra volja i ne samo njegova, dovodi do toga da imamo prevoda kakve imamo.



Kojih smernica? Ko je te smernice postavio za pravila i na osnovu čega?
Ni ja nisam nikada ništa preveo,(pomoga sam par puta) ne zbog toga što ne znam prevod, nego se ne bih usudio da prevodim nešto za šta ne znam pravila kako se prevodi. Ta pravila, ponavljam, mora da donesu lingvisti uz konsultacije sa nama koji poznajemo OS-e i kako funkcionišu. Po ovome ispada da bi prevod trebao da bude nacianalni projekat, a ne projekt pojedinaca.
Ono što želim da kažem jeste da je provod OS-a vrlo kompleksna stvar i da je potrebno da se pre prevodjenja naprave pravila kako se i na koji način nešto prevodi, da bi to bio u duhu jezika, jer će u suprotnom doći do neuptropljevisti prevoda.
Dokle god su prevodi dobra volja pojedinaca, ništa od ozbiljnijih prevoda.

Evo samo da dodam jedan tvoj primer koji si ranije napisao, da ilustrujem kompleksnost prevodjenja.

Svi mi ovde znamo da si mislio na "live mod" ali hajde da se zapitamo za nekog ko je totalni početnik kada ovo pročita. On čita "živo podizanje sistema" i pita se kakvo li je onda "polu-živo podizanje", a zatim i ako postoji živo, mora da postoji i mrtvo podizanje.
Live mod u duhu srpskog jezika i da bi bilo shvatljivo, može se prevesti jedino kao " Podizanje sistema bez toga da se sistem instalira na čvrsti disk" ili kako li se već prevodi HDD. Ne može se sve prevesti samo u jednoj reči.
Meni je i pored toga što mi je srpski maternji, korišćenje ovakvih "prevedenih" OS-a (što Linuxa, što Windowsa) kao da radim na kineskom. Za mene potpuno neuptrebljivo. Tako da i ne koristim te prevedene OS-e.
Ovo ne znači da ne podržavam ovaj projekat, ali dokle ovo bude bio projekat pojedinaca i nekih malih grupa, ostaće kao i svaki drugi takav projekat, samo na marginama, bez veće upotrebne vrednosti i gde će se većina pitati "a ko je ovo preveo ovako, a što nije onako" i tome slično.

Ja skidam serbian i sad ću ga turim na disk, samo da se preuzme. A da pitam vinteda, misliš da su amerikanci, englezi i ostali znali sta je live boot pre nego što im je neko to objasnio. Tako ni mi ne znamo, dok nam se ne objasni, a pošto znamo, molim lepo živo podizanje - podizanje uživo - proba podizanje - proba instala, ja bih čak išao dotle da se napiše
"proba instala" Jer me stvorno boli uvo da li će moja baba od 79 ipo godina da ukapira na šta sam mislio.

I zbog toga vas je ukupno manje od 3%, a na srpskom procenat je zanemarljiv.
Boli vas uvo za babe, za neupućene, za korisnike drugih operativnih sistema, za one sa slabijim kompjuterima... Ciljna grupa su vam geekovi, zato će ceo "projekat" biti kuriozitet a ne ozbiljna stvar.

Postavili su ih korisnici koji su se iskazali dobru volju da doprinesu prevodima. To nije nikakva zatvorena grupa i novi članovi su dobrodošli. Ko se priključi, može i da utiče na odlučivanje.


Priručnik za slobodnog prevodioca
https://sr.l10n.kde.org/prisloprev.php

Evo me, javljam se sa serbian-a. U principu sam zadovoljan. Ubacio sam standardne non-free putanje u sources.list, instalirao wireless, upgrade odradio i sad sve radi. Nego ja nešto nikad nisam voleo KDE, ali možda ću se navići.

Jedna zamerka ili nedoumica... Kad sam instalirao sistem, prvo pokretanje je bilo izuzetno sporo, mislio sam da se komp zablokirao, skoro 10 minuta sam čekao da se sve pokrene. Ali posle upgrade, sistem se diže vrlo brzo. Glupo je da kažem "svaka čast" jer autor nije zaslužan za to već neki drugi programeri debiana, A možda i jeste nešto hardkore čačkano :) ne znam.

I onako sam mislio da pređem na debian, a kad već ima ovo za kaj ne :)

Podržavam svakog ko želi nešto da napravi u Linux svetu u Srbiji i regionu, ali... Možda je bolje da se organizujemo oko jednog ili dva projekta i odatle nešto radimo, npr razvijamo nešto zbog čega bi neko baš odabrao tu ili te distribucije. Za to trebaju programeri, ideje.... Pogledaću Serbian Linux da vidim da li ima nečega od toga ovde....

Baš zato što posao prevodjenja dajemo lingvistima, nailazimo na nenormalne prevode. Ne treba reči prevoditi bukvalno nego u duhu sa procesom na koji se odnosi. Eto kad smo pomenuli

"live mod" - lingvista će to prevesti baš tako, Živo podizanje i slično, a funkcionalni prevod glasi proba instalacije i slično... Tako da taj posao treba da vodi programer a ne lingvista. Lingvista je tu samo kao pomoćnik.

Svi znaju, ali ti izgleda ne znaš da postoji verzija Serbian za slabije kompjutere. Postoji i pdf priručnik za neupućene.
Takođe, poznato je da je ovaj projekat priznat od strane Debiana kao derivat, ali to je verovatno bez značaja jer taj "projekat" ne priznaje @SlobaBgd

Ko priznaje ili ne priznaje ne znam. Mada znam za Debian, video sam :) Ali bez ljutnje, Serbian je maltene kao i svaki drugi prosečni linuks. Što meni nije dovoljno. Ja ne volim greške, zato sam prešao na ubuntu 18.04 minimal, i sve radi i ako je ova verzija još u razvoju.

Ne odgovara mi KDE to je jedno, drugo, u terminalu ima greška sa ćiriličnim folderima kraj linije je na pola prevoda. zatim... ne znam šta beše još. Vidi se da se potrudio čovek, ali da bi ceo projekat bio TOP, mora i neki hardcore programer da se uključi da ispravi sitne greškice, da bi delovalo profi.

Svu sreću...

@osovac
Iznenadićeš se, ali baš tako stoje stvari. To to je projekat priznat od strane Debiana i što se priručnik vrti među članovima Debian zajednice je važno koliko i lanjski sneg. Ne treba da upoznajete vas nekoliko (ili nekoliko stotina) već SlobuBgd i hiljade SlobaBgd koji treba da pređu na Linux, i da nam približite i distribucije i programe i uputstva. Osim ako vam je to ispod časti. A?

Slobo ne prdi, nismo mi vanzemaljci. Nego ti voliš da hejtuješ. Kao ne bi znao da koristiš Linuks, fora.

Ja, zemljače, Linux koristim kao važnu alatku u svom poslu, i imam reči hvale i za ideju i za dobar deo realizacije, i promovišem ga gde god mislim da je plodno tlo.
OK, možda ovo što pišem liči na hejtovanje. Zabole me. Pišem iz dobre namere i svako pametan će iz kritike izvući neke pozitivne i upotrebljive zaključke. Da budem politički korektan i da pričam tiho i nosim psa sa sobom - nije moj fazon.

Eto samo probaj da zamisliš svet gde na primer, pišem samo na primer jer to ne postoji u stvarnosti, bar ne ovde u Srbiji i to je čista Utopija, da doktori leče ljude, inženjeri projektuju, programeri programiraju, pravnici se bave pravom, sudije sudskim postupcima, lingvisti da prevode...

@SlobaBgd
Imamo potpuno različit pogled na stvari. Mene niko nije nagovorio da pređem na Linuks. Ni ja nisam nikoga nagovorio da pređe na Linuks i uopšte ne osećam potrebu za tim.
Koristim punu lokalizaciju bar 6-7 godina. Kad naletim na nešto neprevedeno, ja ga prevedem. Broj prevedenih programa mi je tu negde 14-15.
Još nisam naleteo na komentar "da mi je znati koji je genije ovo preveo" za neki od mojih prevoda.

@vinted

:) Ja sam samo praktičan. Ali dobar ti je rezon kao i Slobin. Ali ajde ti meni kaži otkud lingvisti znanje o kompjuterima? Pa mi sličice na desktopu nazivamo ikonicama? Još će kompjuter da prevedu u "crkva" itd... Nisam rekao bez lingviste nego sa lingvistom a ne da radi čovek sam a pojma nema.

Uhhhh brate... Uhvatili se prevoda kao pijan plota. Što se prevoda tiče slažem se da je veoma manjkav, ali takav je kakav je. Koliko je ovde reči potrošeno na kritike, da je svako uhvatio i nešto preveo možda bi bilo manje grešaka ;)
Što se Serbian Linuxa tiče tu prvo moram da pohvalim za izbor "lokalizacije" istog. Distro ima svoje pluseve i minuseve. No prvo ko je ciljna grupa? Ovo pitam zbog izbora Debian stable grane kao osnove, koja ipak nekeko nije za kućnu upotrebu. U navali gomile drugih distribucija (poput Archa, Ubuntua..) nekako mi je osnova Debiana malo čudna. Da ne zaboravim da Debian kao osnovu ima forsiranje skroz otvorenog software-a tako da u nekim situacijama je pomalo manjkav....
Ako su office korisnici cilj, tu već ima smisla pričati o Debianu, mada mislim da jedan Ubuntu nije ništa manje stabilan od Debiana... Mislim da bi bilo lepo da se proba progurati kod office varijante neka integracija, neko gotovo rešenje, poput paralalenog exchange-a, neku varijantu zamene za sharepoint, sve lepo skockano za jednu office priču... Još ako bi mogao sa nekim programerima da stupiš u kontakt pa da napravite recimo software za knjiženje, prodaju i što gođ da radi na ovome... Idealno neke koji tuku neko web rešenje, jer tako ćeš verovatno naći lakše programsku kuću koja bi pisala nešto u HTML/Java/PHP-u a što bi moglo da nađe i te kako poslovnu primenu) mislim da bi bila veoma lepa budućnost ovog projekta, mada i dalje mi je čudan odabir Debiana.
Generalno za model baci pogled na ROSA distribuciju i biće veoma jasno kakav ja model vidim u mojoj glavi kada ti savetujem kako bi treblo da izgleda i Serbian.
Ovo ostalo je nekako standardno. Voleo bih kada bi recimo bilo i Viber odmah ponuđen, steam ne bi bio na odmet.... Voleo bih više uputstva, poput recimo kako da instaliraš na Kodiju iptv (Srbija) npr.... ;) ali sve u svemu jedna veoma standardna i uobičajena Debian priča.Da nije "predizajnirano u Srbiji" ne bih se ni zaustavljao pored nje, ne zbog toga što je ne znam kako loša, već zbog toga što je nekekao utopljeno u većinu. Nšta specijalno što bi ga izdvojilo iz gomile....

@miltop
samo pročitaj moje prethodne odgovore i biće ti jasno šta sam pisao. napisao sam to isto što i ti sada pominješ, a složićeš se da tvoja prethodna poruka nije bila takva. ;)

Pisao sam šta mislim o ovome ali da se ponovim.

Već sam napisao da verovatno svaki linux, ili bar većina, ima u startu, negde na samom početku, izbor jezika koji će da se koristi. Po tome mi je ovo nekakvo gubljenje vremena ili lično zadovoljstvo da se promeni osnovni jezik (da li u Serbian linuxu može da se na početku promeni?) pa da i onaj ko nije na ti sa engleskim odmah ide po srpskom. Dalje, da li je samo tako rađeno ili je bilo dodatnog prevođenja? Da li je Serbian po instalaciji isti kao neki Debian kome se u startu izabere srpski jezik ili je bilo naknadnih prevođenja?

Što se prevođenja tiče, nisam neki pristalica toga, možda i zato što se računarima (kompjuterima?) bavim mnogo pre nego što su se pojavili prvi prevodi pa su mi na početku bili smešni. Prevoditi file kao datoteka (od staroslovenske reči data) mi je bilo prvo. Prevoditi direktorijum (da li se kod nas koristi reč direktor, bez obzira na to gde se koristi?) kao katalog ili kao fascikla mi je bilo bespotrebno.

Neka sredina koja bi za mene bila OK je prevođenje pojedinih programa koje će da koriste oni koji ne znaju engleski. Sistemsko prevođenje mi je suvišno jer onaj ko ne zna engleski, skoro sigurno može da bude opasan po sistem ako krene da se njime bavi. Mada ... evo probao prvi program koji mi je došao pod ruku, Double Commander koji je preveden kao Dvostruki narednik. Font je Slovni lik. Ne ide mi ovako.

Naravno, moguće je koristiti dobre prevode kao iseci, kopiraj, nalepi i slično ali je pitanje da li je bolje da bude mešavina dobrih i loših prevoda, mešavina dobrih prevoda i neprevedeno ili ostaviti sve kako jeste. Ne znam šta o tome kažu lingvisti (jezičari?) i da li je potrebno prevoditi mnogo toga, počev od lingvista, preko musake (to mi je u planu, mislim musaka ;)) televizora, telefona, automobila, frižidera, žileta ... i bezbroj sličnih.

Samo da se vratim na jednu poruku ... Mislim da je ovde više opisan osnovni (default?) prevedeni fajl menadžer (koja je od ove dve reči srpska?) u KDE linuxu nego program koji ima neke napredne mogućnosti. A sigurno ih ima u odnosu na Windows explorer.

Ako ima neko da mu je promaklo.

Nisam jezičar pa se i ne trudim da prevodim, nisam siguran ni da li bih nešto uspeo da smislim posle svega što sam do sada viđao u raznim prevodima. I dalje nisam siguran da su nam potrebni zrakomlat ili okolotrbušni držač pantalona pored postojećih stranih izraza. Ako svi kažemo mobilni telefon (ima li tu neka naša reč?) onda ne znam zašto bih umesto fajl pisao nešto drugo. Datoteka? Najn.

@osovac
Prvo da te iskreno pohvalim na prevodu tih programa koje si preveo, jer si uložio svoje slobodno vreme i trud i zaista cenim to.
Dozvoli mi samo da budem malo cinik apropo ove tvoje rečenice

Ovo implikuje jedan od dva zaključka.
1.) Odlično si to preveo i u duhu jezika i svaka ti čast na tome.
2.) Jako malo korisnika je to koristilo, pa takav komentar još nisi dobio.
Složićeš se da treći zaključak ne postoji.

Nego da ne davim više sa prevodima. Vi lepo nastavite da gurate ovaj lokalizovani Debian, nadam se da će ga ljudi prihvatiti. Ja ću nastaviti da guram ovaj moj Debian sa xfce i gde mi je BleachBit baš BleachBit, a ne izbeljivač bitova ili tome slično.

A zašto se @osovac ne udruži sa TRIOS ekipom? Zajedno bi bili jači. Ali izgleda da ih sve jede ego i nisu timski igrači. Ovako svako ima svoje zasluge koje su minorne u odnosu na zasluge koje bi imali kao jedinstveni propagatori srpskog linuxa. Pa nek se zove i Muškatla.

@vinted
Preveo sam jedan od dva najpoznatija video plejera na Linuksu. Koliko to ljudi gleda preko ćiriličnog interfejsa, nemam pojma, možda sam jedini.

@miltop
Linuksu sam doprineo jedino preko prevođenja, ne znam šta bi ja radio sa Trios ekipom? Poznato mi je njihovo mišljenje o prevodiocima. Matori je pozivao i na fork prevoda, a odazvao se očekivano - niko.

Pa ne znam, oni prčkaju po sistemu dublje, uklanjaju systemd. Mala zemlja a dva linuxa se promovišu. Njima fale volonteri, tebi programeri, jer sam probao Serbian i ima greškica - ne u prevodu nego u kompaktnosti. Već sam ti rekao, u terminalu gde imaš ćirilična slova, dolazi do preklapanja sa odzivnim znakom $. To dosta kvari utisak.

Je li u prevedenoj verziji terminala umesto $ stoji RSD?
Ne zamerite na ovoj dobronamernoj šali.

Hhihi Pošteno.

A ja bi rekao da si ti u zabludi. Ne znam na osnovu čega si zaključio da sam ja autor Serbiana i da mi fale programeri.
Sa projektom imam veze jedino što tu ima nekoliko mojih prevoda. Evo jednog:

Čitam, ali nemam komentara. Sve primedbe i argumenti pomenuti dosad u ovoj niti pretreseni su temeljno, na istom ovom forumu, u periodu od pre 15 do pre 10 godina.

Mogu međutim da kažem da mi je vrlo zabavno to što na mnoga pitanja „ko je ovo ovako preveo?!“, konkretno:



...mogu da odgovorim: ja :)

Aha, đe ste sad sivi tići!

Realno svaki rad je bolji od nerada :) Tako da pohvale Časlavu za trud. Druga je stvar što bih ja to drugačije preveo, kao i svaki drugi član, koji ima svoje mišljenje. Mrzi me da znam, ali da pitam, pa Časlave, zašto nisi malo više logički prevodio a ne bukvalno :)

Nisam malo više logički prevodio (ili: mi nismo) jer nije moguće. Isto kao što i na engleskom nije logično, nego mora da se nauči.

Zasto gospodo ne uzmete sami pa prevedete neki program i ponudite svoj prevod. Najlakse je samo kritikovati zasto je ovako ili onako, uradite nesto ponudite svoj prevod da vidimo kako ce to izgledati. Ja iskljucivo koristim lokalizovane verzije, ako drugi narodi, izmisljene nacije mogu da prevode linux na nazovi svoj jezik mi se ovde pravimo vecim katolicima od pape, engleski a sve sto je prevedeno gro vas vice bljak i odrice se svog matenjeg jezika. Niko nikog ne bije po usima da koristi lokalizaciju ili lokalizovani linux u startu. Ne dopada vam se, zaobidjite temu. Zar lokalizovana verzija nije jedan od nacina da se linux priblizi obicnim korisnicima koje ne zanima engleski jezik i pogadjanje da li je razumeo sta treba da uradi. Calculate linux, distro na Gentoo osnovi, ljudi videli da nas nekoliko iz Srbije koristi Calculate,obecali da ce staviti i srpski jezik u osnovnu instalaciju.

E o tome pričam!
Šta ima ko da kritikuje, neka svako pravi svoju distribuciju i neka prevodi, a ako nije zainteresovan, neka odiebe sa teme, jer je Linux svetinja koja se ne kritikuje, a kad neko prevede neki program ili deo interfejsa, to je toliko veliki doprinos da se ne sme progovoriti o nelogičnosti, o boljem predlogu, ili ne daj bože reći da prevod ne valja!

A ti ne možeš a da ne dosoliš malo. ;) Pisao sam, meni se ne sviđaju neki prevodi (ne sada i ne ovi nego od pre nekoliko decenija, praktično sa početaka prevođenja) kao što mi se ne sviđaju ni neki prevodi na pendžerima pa skoro ništa ne koristim lokalizovano. Siguran sam da bi se povremeno do često dešavalo da ne znam šta znači to što vidim pa bih tražio engleski izraz a onda je sve bilo džabe. Za mnogo toga nemamo svoje reči, da pravimo zrakomlate i slične kovanice mi je ružno i onda sam ostavio engleski.

Drugar kome sam instalirao linux i koji ga koristi nekoliko godina bez ikakvog problema je mnogo toga prebacio na srpski, on ionako ne zna ni originalne izraze pa mu je lakše sa prevodima ... Zato je linux tu u prednosti, uvek može da se nekome instalira na maternjem jeziku od starta i da se po želji menja, da se i programi tako koriste dok je kod pendžera to ponekad komplikovano.

Mada me posle ove teme nešto tera da prebacim na srpski, ćirilicu naravno, pa da vidim kako ću da se snađem. ;)

O bože.... Tema o Srpskom Linuxu se pretvorila o priči o lokalizaciji za koje baš i nisam siguran da su povezane. No moram zapaziti da se Linux distribucija zove Serbian, što je malo neobičan srpski izraz :)

Usput, ne vidim zašto je problem ako neko reši da koristi engleski umesto srpskog prevoda? Ja lično ne mogu da svarim prevode na srpskom jer su u nekim slučajevima veoma nerazgovetni (koliko se sećam bilo je više pokušaja za standardizovanje računarskog srpskog jezika ali sve se završilo na više manje bezuspešnim pokušajima). Pri tome ne mislim da omalovažavam prevođenje jer je to jedan veoma ozbiljan posao, ali isto tako smatram da oni koji misle da sada sve treba da bude na srpskom i svi moramo da ga koristimo, su preterali sa tim svojim stavom.

Iskreno i dalje mislim da za srpski Linux je mnogo bolje da se razmišlja o nadogradnji neke od postojećih distribucija programima koji bi uzeli maha u našoj privredi/stanovništvu nego što se forsiraju prevodi.... No to je moje mišljenje, što ne znači da je jedino ispravno...

Rekoh ti ja, nema primedbi, tri dana stoji prevod, a ovde cepidlake nisu u manjini..

@osovac
I ... ?

Nije na srpskom, ali je sa iste adrese..

Septor
https://www.debian-srbija.iz.r...na-je-edicija-septor-2018.html

Serbian 2019 KDE

https://www.debian-srbija.iz.rs/2019/01/2019-kde.html

Serbian 2019 Openbox

https://www.debian-srbija.iz.rs/2019/02/2019-openbox.html