Pitaj "sveznajuceg" google za Ariston bojler VELIS , ima dva grijaca, inicijalno grijanje rade oba, dogrijavanje jedan-manji.-
Cijena nije za podcijeniti.-

pOz

Invertorska klima ima naziv zbog invertorskog ili obrnutog rezima rada.... moze grijati moze hladiti.
Bojler vec po svojoj konstrukcionoj izvebi je manje vise napravljem na maksimalno iskoristenje elektrice energije.
Jos bi se dalo poraditi na izolaciji istog za neke znatije rezultate.Kazan,grijac i izolacija su napravljeni optimalno da iskoristeje bude maksimalno a dimenzije primjerene.
Koliko sam te shvatio ideja je da cetvrtinom snage tjeras grijac da bi odrzavao toplu vodu,naravno da moze ali ce vrijeme ukljucenosti grijaca biti za 4 puta duze pa je opet isto. Utrosena energija ce biti jednaka.

andrija.todorovic,
Evo nama još jedan "perpetuum mobile" član,

Sa 500W ne možeš ni kosu da osušiš a Ti bi da se cela porodica okupa ?
(i to po jeftinoj Tarifi,ako može ? --ali,samo ako NE zaborave sat da naviju,da bi se tuširali u 3 ujutru)

Želje su jedno __a Realnost je druga.

Matematika je veoma jasna !--i nema zaobilaska pravog obračuna,pa makar to bilo "na krivini"

Nije da je perpetuum mobile, ali nije ni daleko.
Pričali svo već na sličnu temu, pogledaj http://www.elitesecurity.org/t458668-0#3207318



Ne, naziv "inverterska" nema nikakve veze sa "moze grijati moze hladiti".
I "inverterska" i "neinverterska" po pravilu mogu i da griju i da hlade. Postoje naravno i klima uređaji koji samo hlade, ali to je druga priča.

Trix pix, čemu to ponižavajuće i uvredljivo obraćanje?

Ako čovek ne zna onda ili mu objasniš ili ćutiš. Vređati nekoga zato što ne zna je prilično trulo. On može da nauči a ti obraz ne možeš oprati.

Jeste potvrdan odgovor i jeste moguce napraviti, samo sto se u slucaju elektricnih grejaca ne dobija nikakava usteda kao kod elektromotora. Dodatno time bi dobio mnogo smetnji i naponskih udara, pa bi osetljiva elektronika po kuci cesce crkavala. Mozes eventualno da razmisljas da grejes vodu u bojleru procesima kompresije/dekompresije freona, cime bi se moglo dobiti vise tople vode za manje para.

Procesima kompresije/dekompresije freona neće dobiti ništa. Najefikasniji uređaj za zagrevanje vode je grejač, osim ukoliko neko neće da se bavi transferom energije sa jednog mesta na drugo, npr. da hladi kupatilo da bi zagrejao vodu u bojleru .
Ili, ako hoće da prođe jeftinije, solarni kolektor na krov (izračunati za koliko vremena će bilo koja od dve pomenute investicije da se isplati).

ako se nalazi na jugu solarni kolektor se isplati za godinu dana :)

najjeftiniji nacin za stednju struje kada je bojler u pitanju je - bolja izolacija bojlera :)

I greje vodu noću

ne zezaj zoki, ja dok sam ziveo na jugu taj solarni je grejao vodu na
90C bez problema, celu noc stoji napolju i ujutro u 5 voda i dalje preko
60C ... tako da solarac + dobra izolacija bojlera i isplati se .. ako si
na jugu, ako si u bgd-u to je vec druga prica, pitanje dal bi se ikad
isplatilo

Mozda odrzavanje temperature vode nije isplativo - ali planiranje jeste - ukoliko je usteda bas bitna :) Ja imam losu naviku da nikad ne gasim bojler... radi 24/7, jer nikad ne znam kad ce mi trebati topla voda...

Ali neko ko vodi normalan zivot i ne vileni celu noc kao ja i zna kad ce da legne da spava a kad da izadje napolje, mozda moze da izbaci opciju da u svakom trenutku ima toplu vodu i da pusti da od recimo 12 uvece do 5 ujutru nema tople vode, a onda da krece grejanje za jutarnje tusiranje, pa onda opet prestaje grejanje i pali se pre povratka s posla/fakulteta, kakogod. Mozda je tajmer najbolje resenje, mrka kapa od mikrokontrolera i svega ostalog. (jedino za pravljenje nekog "schedulera")

A sto se tice odrzavanja temperature vode, uvek je potrebna ista energija da bi ta voda bila na istoj temperaturi, nebitno koliko brzo se ona zagreva.

Tačno:


Ovo je dobro opisano:

Uključenje bojlera ručno na osnovu mikrokontrolerskog "schedulera".

Opet nisam uspeo da objasnim...

Što se tiče podrugljivog tona nekih članova i karakterisanje mene kao "cicije" (mada to niko nije rekao ali sam naučio da čitam između redova - paranoja) to neću komentarisati, mada bi se za pojedine moglo reći da i pored godina iskustva nisu naučili da razumeju pročitano?! Jedno je pročitati a drugo razumeti.

@ Trick Fix

Vidiš na osnovu tvoje izjave da sa 500w ni kosu ne možeš da osušiš, jedan naš "kolega" sa foruma ima drugačije mišljenje:

risp73: Uzmimo da je za jedno tuširanje potrebno 20 l vode temperature 30°C. Ako pretpostavimo da voda iz vodovoda ima temperaturu od 10°C, za njeno zagrijavanje na 30°C će biti potrebno utrošiti 20 l x (30°C - 10°C) = 400 kcal = 0.465 kWh. I tu nema šta da se priča, tuširanje nas "košta" 0.465 kWh bez obzira da li voda u bojleru ima temperaturu 60°C ili 90°C.

Izvor: http://www.elitesecurity.org/t458668-0#3207318

Ili kako je Zlatni_bg rekao: A sto se tice odrzavanja temperature vode, uvek je potrebna ista energija da bi ta voda bila na istoj temperaturi, nebitno koliko brzo se ona zagreva.

Kako sam ja razumeo ovo: ako gubim 5 jedinica, kroz lošu izolaciju, ventil ili šta god... onda je glupo da "upucavam" u bojiler 10 jedinica da bi dobio isto što sam mogao da dobijem i sa 5 jedinica?! Da ponovim nije cicijašluk nego racionalno razmišljanje.

Sudeći o nekome na osnovu teme gde sam eksplicitno naveo: Interesuje me da li bi to bilo moguće u teoretskom smislu, znači ne praktična izvodljivost pošto sam naišao na gomilu prepreka nego samo sa teorijske strane gledano? je moraš se složiti nekorektno, ali da ne dužim uvek se nađe neki mračak da mrači

Da se vratim na temu,

Znači ideja je bila da bojiler, koji je uzgred budi rečeno uključen 24x7 (imam malo dete pa mora da bude) u nekim momentima umesto sa 100% snage radi sa 50% snage.

Ajde da pokušam da objasnim "tehnički"

Temperatura vode:-------Snaga grejača:

100c ---------------------- 0%
95c --------------------- 30%
80c --------------------- 40%
70c --------------------- 50%
60c --------------------- 60%
50c --------------------- 100%

(da znam da voda u bojileru ne ide preko 100c ali je samo u svrhu teoretskog razmatranja problema)

E sada ideja je da se napravi (u teoriji) "uređaj" (zato sam rekao treba mi nešto za nešto na konto jedne teme kako radi prosečan srpski majstor), koij će da u zavisnosti od trenutne temperature vode da reguliše snagu grejača.

Pretpostavka i posmatranje bojilera u časovima dokolice na wc šolji (nova disciplina uvedena kao protivteža brojanju pločica na wc šolji) me je navela na ovo razmišljanje. Primećeno je da se bojileri uključuju non stop (ako su uključeni) i da non stop(ovo treba uzeti sa rezervom) dogrevaju vodu, bez obzira da li se voda troši ili ne. Zašto onda ne bi dogrevao vodu sa slabijom strujom duže vreme umesto sa jačom strujom kraće vreme ali više puta dnevno? Moje mišljenje je da se u režimu dogrevanja (bez potrošnje - tuširanja) rasipa velika količina energije bespotrebno, a sa druge strane kada se bojiler gasi non-stop, onda se troši velika energija za zagrevanje hladne vode od "nule".

Znači nije reč o cicijašluku nego o uštedi, nije reč o kupanju u 3 ujutru nego o racionalnoj potrošnji struje. Imam struju pa ću da je bacam i rasipam?! Moj stav je da je ovo veoma glupo i da nas je kolektivno dovelo tu gde jesmo.

U verziji dva (koju nisam spomenuo) bi se uneli i parametri kao što su: tačno vreme, kalendarski dani, kontrola preko računara (posebno instaliranog u tu svrhu) itd.... znači kao neki početak "pametne kuće" gde bi mogli da upravljamo parametrima sa drugog mesta ili da pustimo automatiku da obavlja posao umesto nas (dok nas struja i roboti sve ne pobiju - Pobesneli Mikser 2 - Novi Holivudski blockbaster).

Izvinjavam se i ujedno zahvaljujem svima na utrošeno vremenu.

Ako neko ima nešto da doda, može i bez smisla možda mi da drugu ideju za razmišljanje pa se vratim sa pametnijim stvarima, ko zna

Hvala vam još jednom na komentarima i objašnjenjima, ako sam nekog uvredio to mi nije bila namera.

Pozdrav,
Andrija

Dzabe se trosis razmisljajuci. Odbijas da shvatis da snaga grejaca nema direktne veze sa potrosnjom. Grejac od 2KW ce neku kolicinu vode ugrejati za npr 10min dok ce grejac od 1KW to isto uraditi za 20 ili cak mozda i za neki minut vise. Razlozi su kao sto je vec navedeno losa izolacija na bojleru i to je jedna tacka u koju se isplati ulagati. Termostat koji se nalazi u bojleru je sva automatika koja je potrebna za regulisanje temperature vode i "precizno" ukljucivanje grejaca.
Sto se tice ustede mozes malo smanjiti temperaturu vode koju ce bojler odrzavati. Takodje pozeljno je sam grejac i bojler odrzavati i cistiti kamenac sa oba. Kamenac ume da remeti stvar posto se bas ozbiljno nahvata na grejac.
A ti sad kako zelis.

andrija.todorovic,

Ova računica ne pije vodu:



to naročito važi za ženski rod.

Da se ONA tušira sa samo 2 kofe vode ? I to ladne od 30C !
(voda hladnija od tela?!---pa jel se tuširaš ili se hladiš od vručine ?

Shvatam tvoj trud oko iznalaženja najekonomićnijeg načina snabdevanja dovoljnom količinom tople vode,
ali mi nije jasno zašto je kod tebe ova situacija:



Sa tvojim bojlerom nešto nije u redu, ili kroz nepovratni ventil greješ pola dovodne instalacije,
ili mu je izolacija toliko propala da ti on služi za zagrevanje kupatila?

Možeš Ti da obrčeš,okrećeš matematiku i da se trudiš da što manje struje potrošiš ali jedno je sigurno:

1) Što je veća temperatura vode u bojleru (u odnosu na okolinu) ---to su gubici veći.

2) Bilo bi skoro idealno kad bi mogli da imamo bojler od 500 litara a da je u njemu temperatura vode
baš onakva kakva nam treba za direktno tuširanje (bez dodatka hladne) i ni stepen više.

3) Treba dobro da se natrpa ta izolacija oko kazana (a NE onako kako fabrika stavlja) da bi što manje grejali kupatilo kroz plašt bojlera.

4) Da se odlazna cev (kanalizaciona) iz kade/tuš kabine obmota oko ulazne cevi od hladne vode u bojler
da bi se tom toplom (otpadnom ) vodom podigla temperatura ulazne hledne vode koliko god je moguće.

Niko ovde nema podrugljiv ton,niti te iko karakteriše kao ciciju već pokušavamo da Ti nekako objasnimo
da Ti računica neće uroditi plodom.

pOz

Postoje i prodaju se toplotne pumpe tipa voda-voda i vazduh-voda koje su 2x-4x efikasnije od grejaca. Transfer energije se podrazumeva, hladi se spoljasnji vazduh ili voda u nekom bunaru. Problem je njihova cena, ta investicija ne moze da prodje ispod 5.000 EUR, sto je red velicine otplate ulozenog kroz ustedu nakon 50 godina ekspoloatacije, a radni vek te opreme pritom i nije toliki. Kad se saberu nabavna cena i cena eksploatacije, ispada da je grejac najekonomicniji bez obzira sto nije najefikasniji i upravo je to razlog sto ga svi koristimo.


Znaci da kupi starog Juga i eto ustede... Sala mala :-)


To u slucaju da imamo besplatno grejanje kupatila, ili se grejanje placa u fiksnom iznosu. Ako kupatilo grejemo na struju, kao sto ja cinim, onda je to presipanje iz supljeg u prazno - ne dozvolis da bojler greje kupatilo, vec to radi grejalica. Utrosak energije je u oba slucaja isti. Vidjao sam i da ljudi postavljaju stedne sijalice u kupatilo, kako bi sprecili da one sa uzarenim vlaknom emituju toplotu, a pritom kupatilo greju na struju. I to ne jednom, nego je to cesta pojava.

Ono sto je vredno napomenuti, to je cinjenica da se na manjoj temperaturnoj razlici gubi manje toplote. To znaci da vodu treba grejati na temperaturu pogodnu za tusiranje, eventualno par stepeni preko, a ne na 100 stepeni, pa onda mesati sa hladnom vodom. Ako je temperatura u bojleru 45 stepeni, a u kupatilu 25, gubici ce biti zanemarivi, a ako je u bojleru 95 a u kupatilu 25, gubici ce biti znatni. To doprinosi i trajnosti kazana i grejaca, u takvim uslovima isti mogu trajati preko 50 godina (licno iskustvo), dok ako se greje na maksimum onda se grejaci menjaju na svakih par godina a kazan isto na jednocifren broj godina. Pri visim temperaturama, potrebno je redovno cistiti kamenac koji takodje ostecuje pojedine elemente kupatila. Mana nize temperature je sto se mora sacekati pola sata nakon sto jedna osoba zavrsi tusiranje, da bi druga mogla poceti. Ili to, ili da se nabavi bojler od 200 litara, sto je onda u startu veca investicija.

Potpuno je svejedno, da li grejao 5 minuta x 2kw ili 20 minuta x 500W. Svejedno je i da li grejao ukupno 3 sata dnevno sa 2kW ili 24 sata dnevno sa konstantnih 250W. U svim tim igrarijama krajnji proizvod je isti, i placas istu cenu. Sve to i nije nekakav problem da se realizuje, ali nema nikakve potrebe, pa se postavlja pitanje zasto bi takvim akcijama zagadjivao naponsku sinusoidu i povecavao ucestalost crkavanja osetljivih elektronskih uredjaja po kuci.

@pctel:
pogrešno si protumačio moje pisanije :)

Toplotne pumpe "prenose" energiju sa jednog mesta na drugo koristeći osobinu freona da dosta lako menja agregatno stanje (tečno/gasovito). U čitavom tom procesu moraš da dodaješ energiju (električna energija za pogon kompresora), i efikasnost takvog sistema je MANJA od efikasnosti električnog grejača.
Naravno, električni grejač ne prebacije energiju sa jednog mesta na drugo kao što to radi toplotna pumpa.

A i lepo kolege napisale, ako neko hoće da mu duže ostane voda topla u bojleru, mora da poradi na njegov oj izolaciji. Povremeno uključivanje bojlera, kada nema potrošnje tople vode, je samo radi "pokrivanja" gubitaka energije kroz izolaciju. Isto va
ži i za grejanje prostorija. Surovo pokrivanje gubitaka.

Nisam bez veze napisao za bojler sa dva grijaca.

Standardni bojler 50 litara ima gubitke u 24H od 0,89 kWh do 1,32 kWh i to je energija koju sprava proguta, kako @ZAS011 rece, za surovo pokrivanje gubitaka,
bez utroska tople vode.-
U slucaju potrosnje i potrebe za dogrijavanjem, u "nevrijeme" neki tarifni stavovi i limitirana potrosnja, onda ovaj manji grijac odradjuje posao, malo vise potrosi
energije ali potrosnja ostaje u granicama limita.-

pOz

Dogrijavanje vode vršiš iz dva razloga:
- da bi nadoknadio ono što si potrošio tuširanjem i
- da bi nadoknadio gubitke koji su posljedica nesavršene izolacije bojlera.
Na ovom prvom ne možeš praktično ništa da uradiš, druge gubitke možeš donekle da smanjiš ako vodu u bojleru držiš na nižoj temperaturi, ali to izaziva nove probleme, dogodiće ti se da u bojleru nema dovoljno tople vode baš onda kad ti najviše treba.
Snaga grijača nema nikakve veze sa potrošnjom/uštedom, ne pomažu tu nikakvi automati ni mikrokontroleri – 1kWh = 860 kcal i to je to.

Pošto si i nama ostavio mogućnost da nešto dodamao, ja bi ti preporučio da pređeš na protočni bojler. Tačno je da on grije i po skupoj tarifi, ali zato nema praktično nikakvih gubitaka zbog loše izolacije, a to nije malo. Ako nemaš osjećaj koliko je, zagrij bojler u toku noći, ujutro ga isključi, dođi sutra (ili nakon dva dana) pa pokušaj da se istuširaš. A sa protočnim bojlerom uvijek imaš tople vode koliko ti treba, u svakom trenutku.
Naravno ako zanemarim intervencije Elektrodistribucije ;-)




Toplotne pumpe nemaju za cilj da energiju prenose sa jednog mjesta na drugo, nego da toplotu hladnijeg tijela "prepumpavaju" na toplije tijelo. U našem slučaju, one hlade spoljašnji vazduh i tako oduzetom toplotom zagrijavaju vazduh u prostoriji.
Tačno je ovo tvoje "moraš da dodaješ energiju", samo zaboravljaš da tim relativno malim dodavanjem dobijaš mnogo više: dodaš 1kWh ali ti to "dodavanje" omogućava da u prostoriju "prepumpaš" najmanje tri puta više besplatne energije koju oduzimaš spoljnjem vazduhu. Prema tome, efikasnost takvog sistema je VEĆA od efikasnosti električnog grejača.

Ovo su podaci za moj Panasonic:
intenzitet grijanja 4.20 kW
potrebna snaga 1.17 kW

Ukratko: iz mreže vuče 1.17 kW a grije sa 4.20 kW. Kud ćeš bolje.

Iskreno se nadam da barem neko iz Javnog Komunalnog Preduzeća-G R E J A NJ E čita prethodni ↑↑↑ post,

pa da nam smanje troškove grejanja 4 puta.

Inaće,ovo sad realno--više nije normalno sa cenom

A da proguramo onda kroz kazan peltiere i da dobijemo perpetuum mobile?! :D

A da pokrećemo kompresor toplotne pumpe otpadnom vodom? Tuširaš se i voda krene da pokreće kompresor... iskopam malu rupu u stanu (sprat-dva) da dobije na brzini i eto...

Ubedili ste me da se ne isplati ali smisliću nešto novo pa se vraćam šala, ali moraću da proverim "statistički" koliko se puta bojiler uključuje bespotrebno i koliko dugo radi u leru pa da vidimo onda junaci

A inače da odgovorim na neke postove ovako bez citata:

- Bojiler je nov star mesec dva (marka ima veze sa morem odnosno pojavom na moru koja se događa kada duva vetar - da ne dajem reklamu džabe)
- ventil nepovratni nov, cev ispod njega je hladna tako da nema propuštanja u drugom smeru što sugeriše da je ispravan.
- Izolacija bojilera je koliko toliko ok, koliko sam uspeo da vidim kada je montiran (o dodavanju izolacije bi se dalo diskutovati ali neki drugi forum možda ipak nije za elektroniku)
- Zapremina 80l
- i tako šta još reći o bojileru...

nemam pojma mislio sam da može da se malo unapredi a ne samo grejač u vodu... ko srednji vek Mada kažu ako je ispravno nemoj da popravljaš...

A isto tako me povuklo i razmišljanje o grejalicama i sličnim stvarima... da ne treba imale bi samo on/off pa kada ugreje onda ok, kada isključi to je to... da li radi dva sata sa manjom potrošnjom ili sat sa većom potrošnjom izadje na isto to ste u pravu...

1h x 2Kw = 2h x 1Kw = 2Kwh

ali sam ja uglavnom kroz celu temu mislio da se smanji potrošnja kada je u leru... odnosno da održava "neku" temperaturu da ne mora da greje od nule i da ga jednostavno ne gasim nikada kao ni do sada (samo kada se tuširam)

Moraću da se bolje naoružam sa informacijama i činjenicama pa da se vratim na vašu opštu radost

Nego neko je spomenuo secanje struje po kući... meni je bojiler vezan na posebnu "žicu" do table... nema nikakve druge potrošače prikačene na tom vodu... jeste da je faza ista za još neke uređaje posle table ali nisam primetio do sada da je bilo nekih "seckanja" i crkavanja...

Ja sam pomenuo secenje sinuasoide, u smislu da to razmatras kao ideju. Tebi se sada bojler ukljuci nek bude 20 puta dnevno, i naravno da nemas nikakvih problema sa strujom. A gledajuci tvoju ideju, ti razmatras mogucnost da pomocu trijaka 100 puta u sekundi ukljucis bojler, tj. 8 miliona puta dnevno, sto priznaces nije uporedivo. Efekat koji se postize je otprilike slican varnicenju, znaci napon se zagadjuje naponskim udarima, i posle ajd nek bude milion udara uredjaj strada. E, sad uporedi - milion udara pri normalnom ukljucenju bojlera dogodice se za ~150 godina, a koriscenjem trijaka za samo 3 sata. Pri tom ja ne mogu da pretpostavim koliko daleko ce naponski udari putovati, to zavisi od mnogo faktora, tesko bas samo do razvodne table, jasno je da sa razdaljinom gube na intenzitetu, ali pre bih rekao da ce se osetiti u svim stanovima u zgradi, a u nekim slucajevima mogu doci do svih koji su prikljuceni na tu trafostanicu. Nije slucajno zasto se kod jacih industrijskih uredjaja ukljucivanje i iskljucivanje vrsi kad sinusoida prolazi kroz nulu, a ne tu oko amplitude kao sto bi ti radio.

Invertor kod klima uredjaja radi na sasvim drugom principu - pretvara struju iz naizmenicne u jednosmernu, a zatim iz jednosmerne u naizmenicnu onolike frekvencije koliko zelimo da se brzo motor okrece. Moglo je to i tu da se resi pomocu trijaka, ali sa razlogom se ne radi tako, jer i motor i elektronika takvog klima uredjaja ne bi dugo izdrzali, a pobili bi jos gomilu sitne elektronike po kuci. Ta varijanta lepo radi za male snage, naprimer za regilaciju jacine svetla sijalice ili eventualno za neke grejace snage do par stotina vati, ali za 2kW se ta varijanta u principu ne koristi. A i tamo gde se koristi ne koristi se zbog ustede (koja ne postoji) vec zbog potrebe za preciznom regulacijom svetla ili temperature, naprimer u inkubatorima za pilice. Cak ni tamo se ne koristi uvek, vec mnogi uredjaji radije koriste ukljuci/iskljuci tehnologiju.

Posle tvog posta gledam u ovaj moj generator Funkcija,
i setih se,pa tražim....tražim i jedva prebacim preklopnik u položaj u nešto što liči na :Sinuasoide

Prikačim ruski osciloskop (Babino Godište) na izlaz --kad ono ništa !

Povećam izlazni napon na generatoru u nadi da će ga osciloskop "Videti",
kad tamo na osciloskopu ...'katodna' i dalje vuće ravnu liniju na mV-nom opsegu,

Mislim se ja : Ovaj Frajer @pctel (sa 8K postova) me zajehhhhbava ...garhant !!!??
________________________________________________________________________________

@pctel
Ništa zlonamerno..Lemilice mi ! ...automatske (tako piše u uputstvu)

Mala šala .. ali stvarno Mala šala u našem sokaku,i ništa više,

pOz

Za ove dileme, najbolje je resenje protocni bojler.

Ili bolje od najboljeg, tusiranje ledenom vodom.

Protocni bojler, sa racionalno podesenim termostatom, sigurno eliminise gubitke pothladjivanja vode, a integralno je manja potrosnja struje.

Plus sto stalno ima tople vode, bez panike da je negde otkapala(ili se pothladila), nema kamenca, jedino je cena obeshrabrujuca, ali je konfor maksimalan.

Ovo potpisujem !
Ako se već voda greje na struju ↑ ovo rešenje je najbolje.

Jes da zbog velike snage grejača (12-18-24KW) ponekad mora da se štema zid ili na neki drugi način dovede
poseban petožilni kabl do protočnog bojlera ali se ta investicija vrača
tako što više nema gubitaka dogrevanja vode zbog hlađenja preko plašta velikog bojlera.

pOz

Mozda cu vas slagati sad, ali se secam da je bila neka diskusija ranije o isplativosti tih protocnih bojlera, i da na kraju ispadne bukvalno ista racunica oko potrosnje... tipa za pola sata tusiranja dnevno potrosis 10kW, a toliko isto potrosi i obican za ceo dan... al' ovo je opet diskutabilno i sto se termostata tice i svega... :) To za "opustenost" naravno stoji, uvek ima tople vode :)

ja sam imao normalan bojler, sad imam 2 protocna. zena i ja tamo, zena i
ja ovde (ok ne racunam zadnjih 7 meseci od kad nas je troje)
kada metar dana napravim "frku" i onda se bojler pali nocu a trosi danju
trosi se oko 40% manje kinte nego kad "nema frke" i bojler je upaljen
non stop (i dalje tu bojler radi nekad preko dana..)
sa protocnim (ovo su neki slabiji od samo 12kW po komadu) koji se
koriste uvek u vreme "skuplje" tarife, potrosena kinta je u nivou one sa
bojlerom koji radi non stop...

tako da vezano za ekonomicnost .. vise ima veze ponasane nego .. ako ti
sve vreme dok se kupas ide voda, bez obzira dal ide na tebe ili "sa
strane" protocni je skup. ako mozes da se organizujes da punis nocu
praznis danju, "obican" je mnooooooogo jeftiniji.. e sad jbg mozes ti da
se kupas posle ponoci i da palis gasis vodu kako ti treba i to je
naj-optimalnije, ali ..

Nešto ti nije u redu sa ovom računicom.

Da bi potrošio 10 kWh, protočni bojler snage 20 kW (najčešća snaga je 18 kW) treba da radi svih tih pola sata, bez prekida.

Ako već ne zatvaraš vodu na protočnom bojleru onda nemoj ni na običnom pa vidi šta će se dogoditi:
Posmatraj bojler od 80 litara i otvori slavinu da ispušta npr. 9.8 l/min vode zagrijane na 38ºC (kao protočni).
Nakon manje od deset minuta neće u njemu ostati ni kapi tople vode. A protočnim si se tuširao pola sata!

Da, ali je voda u obicnom bojleru recimo 80 stepeni, ti se tusiras sa 40 stepeni i pola vode ide iz bojlera a pola iz cesme. Tako da mozes da se tusiras i duze, sve zavisi na kojoj temperaturi ti je voda u bojleru.

Ja kod kuce imam bojler od 60 litara, i ako se brijem, tusiram, perem zube i kosu, ispraznim ga redovno, za nekih pola sata recimo.

E sad, da se lepo zagreje, treba jedno 2-3 sata. To mu dodje nekih 6kW. I posle toga odrzavanje te temperature, na koju nemam predstavu koliko ode struje.

Ne treba zaboraviti tzv. "obracunsku snagu" koja se onima koji razmisljaju o protocnom bojleru kao ustedi vraca kao bumerang. evo o cemu se radi - pretpostavimo da prosecno domacinstvo potrosi 6kWh dnevno za zagrevanje vode u obicno bojleru od 80l, a moglo bi potrositi npr. 5kWh koriscenjem protocnog bojlera. Protocnim bojlerom se ostvaruje usteda od naprimer 30KWh mesecno, a to vazi samo ako se kupatilo greje na centralno grejanje po fiksnoj ceni bez obzira na potrosnju. Ako se kupatilo greje na struju, kao kod mene, onda nema tih gubitaka cak i da se skroz skine izolacija - sto vise bojler izgubi, to cu ja manje ukljucivati grejalicu.

Prosecna cena struje zavisi od mnogih parametara, ali uzmimo npr da iznosi 5.80 din/kWh. Cene obracunske snage i javnog snadbevaca sa PDV su sledece:
6.9 kWh - 500 din
11.04kWh - 713 din
13.80kWh - 855 din
17.25kWh - 1032 din
22.08kWh - 1281 din

Ukoliko se kuca/stan uglavnom ne greje na struju, sasvim je dovoljno 6.9kWh, sto vecina potrosaca i ima. Ako se koristi protocni bojler od 12-18kWh, angazovana snaga se mora povecati na 17.25kWh-22.08kWh.

U tom slucaju troskovi koriscenja bojlera bi izgledali ovako:
bojler sa kazanom od 80l = 180*5.80+500=1544 din
protocni bojler 12kW = 150*5.80+1032=1902 din
protocni bojler 18kW = 150*5.80+1281=2151 din

To je samo jedan od mogucih primera, koji je prema mojim saznanjima zastupljen kod 40%-50% domacinstava. Kod nekog drugog cena moze izgledati sasvim drugacije, neko je mozda vec u crvenoj zoni pa mu je kWh dosta skuplji, neko ukljucuje bojler samo nocu pa mu je kWh dosta jeftiniji, a i ovaj 1kWh gubitaka dnevno je neki prosecan slucaj, gde to negde moze biti dosta vise a negde dosta manje. Moguc je slucaj da negde protocni bojler donosi ustedu, ali kao sto se vidi itekako je moguc i obrnuti slucaj da njegovim postavljanjem uvecavamo mesecne troskove. Na stranu to sto treba platiti materijal i elektricara za nove instalacije, a u nekim slucajevima ce biti potrebno postaviti potpuno novi kabl od bandere do kuce, tj. od trafo stanice u zgradi do stana.