Parazitnim kapacitivnostima i induktivnostima nazivamo one reaktancije koje postoje a nisu nam potrebne odnosno smetaju. Trivijalan primer je slučaj pravog provodnika iznad provodne ravni. Takav provodnik ima parazitnu (podužnu) induktivnost i parazitnu (podužnu) kapacitivnost. Na niskim učestanostima prisustvo ovih parazitnih reaktancija nema uticaja ali na 10 GHz itekako ima. Drugi primer je slučaj transformatora kod koga očekujemo samo postojanje induktivnosti primara, sekundara i međusobnu induktivnost između primara i sekundara. Međutim, u realnom svetu postoje i rasipne ( parazitne) induktivnosti primara i sekundara kao i parazitne kapacitivnosti oba namotaja i parazitna kapacitivnost između primara i sekundara. U zaključku, tamo gde postoje naponske razlike i magnetni fluksovi postoje i kapacitivnosti i induktivnosti.

Parazitne L i C su pojave koje se desavaju u AC kolima.

Sto je veca struja ili veca ucestanost kola to sve vise smetaju. Recimo razmak izmedju dve nozice na jednom IC-u moze da ima par pF parazitivne kapacitivnosti, jedan cm nekog provodnika (na PCB ili zica) moze da ima nekoliko desetina nH (nano Hendrija). Kod niskih ucestanosti, recimo u audio opsegu ove vrednosti skoro da mogu da se zanemare, ali kako se povecava struja i/ili ucestanost to sve vise i ti maleni delovi L i C pocinju da smetaju i unose nezeljeno ponasanje celog sklopa.

SMD tehnika je jednim delom upravo zbog tih problema i osmiljenja jer kako se to sve fizicki/gabaritno smanjuje tako i te parazitne L/C budu sve manje. Zbog toga je SMD tehnika uglavnom predvidjena za jako velike brzine, npr preko 50MHz pa duboko u GHz opseg.

Dakle parazitne L i C su neminovne pojave i jako je bitno da se ima o njima predstava a kasnije i da se uracunaju u proracun / dizajn elektricnog kola.
Ovo je inace jedan od razloga zasto cesto simulacija elektricnih kola ne daje iste rezultate kao i prakticno/konkretno napravljen uredjaj.
Za sto verniju simulaciju (kao sto spomenuh narocito kod velikih struja i ucestanosti) moralo bi da se se svaka veza umesto jedne linije u simulatoru predstavi kao ekvivaletni model gomile L i C!

Evo za primer nekoliko PDF-ova oko te problematike:
http://datasheet.octopart.com/...ruments-datasheet-10254985.pdf
http://www.ti.com/lit/an/sloa013a/sloa013a.pdf
http://www.ti.com/lit/ml/slyp173/slyp173.pdf
http://www.ti.com/lit/an/slva255/slva255.pdf

BTW: Cesto u prekidackoj power tehnici (SMPS) se za elektroliticke kondenzatore osim kapaciteta i ESR (ekvivaletne seriske otpornosti) MORA uzeti u obzir/racun i INDUKTIVNOST kondenzatora (ESL) koji poticu od njegovih prikljucnih vodova! Skoro isti problem je recimo i induktivnost izvoda/nozica prekidackih/izlaznih tranzistora. Znaci ni jedna komponenta nije savrsena, sve one imaju neke parazitne L i C :)

BTW2: Jos jedan nama mnogo blizi primer je recimo mrezni transformator gde parazitivna kapacitivnost koja nastaje izmedju primarne i sekundarne sekcije namotaja koja moze recimo da se krece u rangu od nekoliko stotina piko farada ili cak nano farada (jer imamo dve velike povrsine / "budze") moze tako "lepo" da pomogne da se smetnje iz mreze prenesu dalje u nas sklop i tako da prave problema recimo u digitalnoj elektronici, resetuju ili zaglupe kontroler, "nicim izazvano" :) Dobar transformator za takve stvari je gde su fizicki sto vise razmaknute primarne i sekundarne sekcije (smanjuje se parazitivna kapacitivnost) a ne klasika namotani jedna preko druge. Torusni transformatori su po tom pitanju "najgori"!

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 16.04.2014. u 03:05 GMT+1]}

Evo jos malo dokumentacije oko ove problematike u power tehnici:

http://blog.fairchildsemi.com/...n-mosfets-part-1/#.U03W4cbF9Fx
http://blog.fairchildsemi.com/...n-mosfets-part-3/#.U03Wg8bF9Fz
http://www.fairchildsemi.com/an/AN/AN-9005.pdf