Da.

Nije cudno,ali nije ni normalno. Ne zato sto je dete genije,vec sto tom detetu nista to nece znaciti. Ono je dete,treba da se igra po pesku,trci,pravi smicalice i lomove po kuci....
Ne treba sazrevati pre vremena

Da ne sazrevaju "pre vremena", ne bi bilo genija i ljudi koji maknu svet sa mrtve tacke, vec samo dzabalebarosa koji cekaju da im drugi daju posao.

Nista cudno inace, ovo je sasvim normalno za sadasnji stepen evolucije coveka.

Ne znači da to dete ne radi i te stvari koje pominješ. Moj sin je u tom uzrastu igrao šah a ništa manje nije pravio sranja zbog toga nego inače. :)

Ja sam u tom uzrastu znao još plus i da igram šah, a ne mislim niti da sam genije, niti da se nisam igrao sa decom i družio koliko i ostala deca.

Problem je što je kod nas mentalitet zaglupljujući. Odrede roditelji detetu kvotu koliko ono može, a za ostalo je nesposobno. Dete ne može ništa što ne pokuša. U Americi se deca mnogo brže osamostaljuju u svačemu. Kod nas, odvede li roditelj dete u luna park, sve mora on da mu radi. Samo što još ne vrše nuždu umesto svoje dece.

Takve dece koja to prirodno mogu (uz učenje naravno) ima jako puno, samo što u praksi ne mogu jer im roditelji ne daju da mogu.

Takođe, proces sazrevanja nije baš u vezi sa inteligencijom. Deca htela, ne htela, ne mou sazreti pre vremena. To je sasvim drugi proces.

Ja u tim godinama nisam znao ni da igram karte ni šah, a ne znam ni danas.

Znam za dete koje je sa tri godine znalo da čita. Nisam siguran za tri ali sa četiri godine je računao i nije se odvajao od olovke i papira. Medjutim, druga su to bila vremena, niko nije obraćao pažnju.

Mislio sam da danas deca ranije usvajaju takve stvari.

Ne znam da li su roditelji zaglupljujući (verovatno u velikom broju slučajeva jesu), ali sam stekao jak utisak da je osnovna škola zaglupljujuća i da to ima mnogo veći uticaj od roditelja. Čini mi se da je nasilno pravljenje "raznovrsnih" odeljenja tako da u svakom odeljenju treba da bude i dobrih i loših i poslušnih i neposlušnih, u stvari fatalno utiče na one koji su natprosečni i vuče ih nadole. A sve se to radi valjda sa nekom idejom da se malko izvuku oni koji su ispodprosečni odnosno da se ne prave intelektualne i vaspitne klase već da se svi strpaju u isti koš i u tom košu da se razlikuju samo u nijansama. To je po meni budalaština.

Postoje li privatne osnovne škole kod nas, a da su dostupne nekom prosečnom ne-buržujskom džepu?

Deca su cudo, mogu sve, samo im treba pokazati. Sin sada ima 6,5 godina, najesen ce u skolu

Zna da sabira i oduzima do 20 (veliki uspeh jer ima samo 10 prstuju na koje racuna, sada vise ne koristi prste), prepoznaje velike brojeve i sve do 100 zna lepo da procita, a da li zna koliko je to nisam siguran

Nedavno sam mu pokazao sah, brzo je ukapirao kako idu figure i tu nema greske, sad ko god da dodje oce s njim da igra sah. U pricipu zna pravila ali nema osecaj sta i kako treba da igra, vazno mu je koliko je figura pojeo...

Sto se slova tice zna ih ali nece da pise, polako kapira kako se cita, nisam siguran da li treba to da forsiram, neko je za, neko protiv

Na kraju krajeva, nasa deca se igraju sa stvarima o kojima nismo ni sanjali da ce postojati, smartphone mu je igracka, zena to nece ni da pogleda, kad sma bio njegovih godina televizori su bili crno-beli, to detetu ne vredi objasnjavati kako je bilo. Uglavnom nemaju strah od nepoznatog, sve bi da probaju, a onda i nesto nauce. Da ne shvatite pogresno, to ipak nisu igracke i branim mu stalno

Kompjuter mu je samo igracka, srecom nasao sam dobar program da mu ogranicim vreme, najvise pola sata dnevno

S druge stane, ko sto neko rece, igraju se i prave gluposti ko sva deca

Ovom temom se detaljno bavi Razvojna psihologija, na primer:
http://bs.scribd.com/doc/52587506/Razvojna-psihologija-knjiga
...a deo o kome se u ovoj temi najviše raspravlja su "stadijumi" razvoja (senzo-motorni, predoperacioni, konkretnih operacija, formalnih operacija), pre svega o onom prvom i delom drugom.

Kognitivni razvoj nije "linearan", već skokovit, u stadijumima. Redosled stadijuma je konstantan i sekvencionalan, a svaki stadijum je neophodan za sledeći. Svaki stadijum ima određene karakteristike.


Roditelji uglavnom vole da poneciraju kako su "oni sami" i "njihova deca" u određenom uzrastu umeli određene stvari, što nije slučaj kod "komšijskog deteta". Ipak, praksa pokazuje da je to garant - ničega.

Svaki stadijum odlikuju određene karakteristike (koga zanima, neka traži na primer pojmove konzervacija broja, zapremine, mase, ...). Ovo je meni bila interesantna tema, pogotovo kada se pogledaju jednostavni testovi/zadaci koji se daju deci određenog uzrasta.

Naučiti dete u ranijem uzrastu da prepoznaje slova, da čak čita i piše, da igra šah, ne znači da je dete prekočilo ili uskočilo u određeni viši stadijum razvoja, već da je iskoristilo određeni mogući vid učenja, kao što je "učenje uviđanjem" što opet nema nikakve veze sa višim kognitivnim procesima, ili je trenutno biološki zrelije.

Što se tiče polaska u školu, već određeno vreme se daje baždareni test "Tip 1" koji prilično precizno određuje koliko je dete zagazilo u određeni stadijum, tj. koliko je spremno za školu.


Prave razlike se vide u onim poslednjim stadijumima, to već nije zanemarljivo.

Evo još jedan sažet tekst:
http://ppredskolskip.blogspot.com/2010/09/2009.html

Nije nenormalno, zašto bi bilo? I ja sam u tom periodu čitao bez problema, pisao i računao s manjim brojevima. Čitati sam voleo, kad sam shvatio da je drugima to jako interesantno čitao sam pred celom porodicom, uglavnom bi to bila neka Politika sa izveštajima sa sednice CK SKJ ili nekim sličnim šitom, ali nije bilo bitno, daj da vidimo kako dete čita... Pre polaska u školu sam znao geografiju bolje od nekih profesora, jer sam listao knjižurinu zvanu Veliki atlas sveta do iznemoglosti - bilo mi zanimljivo.

Takva interesovanja nisu baš bila dobra za moju socijalizaciju, verovatno ni njegovoj neće naročito pomoći, ali što se tiče normalnosti takvog ponašanja ne vidim nikakav problem.

Mora da zato izrastaju u one kojima treba pisana napomena da nije dobro gurati prste u mlin za meso ili im zabranjivati Kinder jaja jer su opasna...

Nisu oni bas toliko retardirani da to ne znaju,vec ta napomena stoji tu iz pravnih razloga

^
"Iz pravnih razloga" ne bi nastalo da nije bilo potrebe za tim...

Prosecan amer je toliko pametan da ako ne pise na kinder jajetu da je zabranjeno pojesti ono iznutra celo,on ce pojesti i tuziti proizvodjaca za toliki kes da celog zivota ne bi morao nista raditi
Znaci nisu toliko glupi bas

Lepsi izraz za prosecnog amera je ogranicen,tj nema sirinu. Ali sta im fali?

Prijatelj ima sina od 4 godine koji zna da kaže svaku marku i boju automobila koji mu pokažeš. A recituje i neke nenormalno dugačke pesmice sa neverovatnom tačnošću. Možda ima genetike jer mu je otac bio đak generacije...

Nema to veze sa tim. USA je samo zemlja gde je litigacija uobicajna stvar + imas masu pro-bono ajkula advokata koji jedva cekaju nesto tako da se desi.

Zbog toga ti natpisi.

Inace, sansa da dete gurne prst u steker postoji svuda i sumnjam da ima veze sa pamecu. Zbog toga su i izmisljeni silni mehanizmi za zastitu (od kojih 3.14zdim kad treba da se zavucem pod nesto i ustekam kabl pa krene da pruza otpor)

Tri su faktora, koji zajedno jačaju jedan drugog:
1. nasleđe uz sazrevanje (iskorišćavanje dispozicija u pravom trenutku razvoja...)
2. uloga sredine (celokupno okruženje: škola, roditelji, društvo, sistem...)
3. aktivnost pojedinca (učenje...)

U konkretnom primeru: dete može, detetu ima ko da mu pokaže, dete želi da nauči.

Neka samo jedan faktor omane i "ode mast u propast...".

Sto se mene tice - nista, samo mi malo ide na onu stvar ulenjivanje mozga i shvatanje svega zivog zdravo za gotovo....Ali to nema nikakve veze sa ovom temom...

Mislim da je u pitanju 50% genetika/predispozicije i 50% trud roditelja i uticaj sredine.

Drugim recima, dete koje ima genetske predispozicije da bude inteligentno ce ispasti ili pozitivan clan drustva ili dobar kriminalac, u zavisnosti od toga kako se te predispozicije iskoriste.

IMHO, roditelji imaju ogroman zadatak tu posto u momentu kada dete krene u skolu, karakter mu je vec prakticno formiran. Deca su izuzetno dobra u kupljenju stvari od svoje najblize okoline.

To znaju i deca od tri godine, nista posebno

Moram priznati da je danas sve moze i ne moze, a roditelji i dede/babe su cudo a i poneka vaspitacica, recimo "je'l tvoje dete zna da kaze R?" pita za dete od 4 godine. Nije mi bilo svejedno jer nije znao, onda malo pogledam na netu i lepo pise da bi to trebala znati deca sa 6, uz to vaspitacice predlazu da se ode kod logopeda.

Danas stavrno ni roditeljima ni deci nije lako

To je baš kapitalistički koncept, ne sviđa ti se uravnilovka? Mada slažem se, odeljenja od 25-30 ili više đaka su nemoguća za rad, ali mislim da sve privatne škole imaju školarinu praktično na nivou zapadne, malo to ko ovde može da priušti.

Neko je pomenuo socijalizaciju. Secam se drugara i drugarica koji su upisali prvi osnovne, znali su da citaju, pisu, sabiraju, oduzimaju. Oni su sa ponosom isticali te stvari, naravno to je dolazilo iz kuce. Roditelji su se nekada strasno ponosili time sto njihovo dete zna da cita i pise, a skole nije videlo. Osecali su da su zbog toga bolji roditelji, a da je dete mnogo pametnije od ostale dece.

Taj psiholoski i socioloski fenomen je prelazio i na decu, neka deca su mislila da su iznad drugih, nekada bi i uciteljica odvojila decu koja vec znaju da citaju od ovih koje tek uci da bi im asimetricno pomagala, praveci dve grupe dece. Kasnije bi sva deca naucila da citaju i pisu, ali bi se podela nekada obila o glavu "boljoj" deci jer bi se razocarali u svoju superiornost, a bila bi mozda i povod za maltretiranje.

Ja sam sa 5 godina razumeo i tecno pricao engleski jezik, potpuno samouk, talenat i tv... Roditelji su me u trecem osnovne poslali na kurs engleskog jezika, nisu pricali engleski i nisu znali koliko ja znam. Posto mi je kurs bio ispod nivoa, poceo sam bezim sa tih kurseva i pravim razne gluposti. Ubrzo su nastavnici utvrdili da treba da me prebace u neku najnapredniju grupu, pa sam sa 9 godina zavrsio na kursu sa decom koja su gotovo bila srednjoskolci. Nije dugo trebalo da se to zavrsi maltretiranjem na moj racun. A i ja sam pre svih mojih vrsnjaka naucio sta su tada aktuelni poroci medju tinejdzerima...
Sta hocu da kazem, ako imate dete koje nije generacijski kompatibilno sa vrsnjacima, spremite se i na negativne socioloske posledice toga.

Licnog sam misljenja da nema loseg u tome da dete pre skole nauci vise nego sto je uobicajeno, ali roditelj mora da obrati paznju na to kako ce dete nositi to znanje, jer ga uskoro ocekuje svet copora. Mnogo bitnije od citanja, sabiranja i tablica koji ce sva deca nauciti pre ili kasnije je izgradnja karaktera koji se ne gradi pre ili kasnije vec bas tada.

p.s. u nase vreme socijalne razlike medju decom bile su zanemarljive, danas je to bitan faktor, posebno u privatnim skolama gde je masa dece novokomponovanih bogatasa "neobicnog" porekla novca, pa se spremite za tu igranku...

Ja sam sa 2 godine resavao i parcijalne diferencijalne jednacine pa sta?!?

A što ti je trebalo tako dugo? PDF su na svim fakultetima jednosemestralan ispit. Tako da je i godinu dana učenja previše za studenta kome je fakultet jedina obaveza.

Pa, zato što je glup.

Za ostale posetioce, član hotchimney se predstavio kao neko ko nije toliko glup da bez pomoći nastavnog osoblja nije mogao da završi fakultet. Nema on nikakav papir, već je sve kući sam naučio, jer je mnogo pametan.

@nemanjac

Biće da je problem do učiteljice, koja ne stimuliše decu. Moja baba je bila učiteljica i sva su je deca volela i kada su odrasli, smatrali su je podsticajnom.

- Kako onaj može, a ti ne možeš?
- Pa, znaš šta, on je ovo-ono.
- A šta si ti?

Ohrabrivala ih je decu da se takmiče i da i ona mogu da postignu to što je postigao neko drugi.

Koliko vidim iz tvoje priče, učiteljice uče decu da budu zavidljiva i ljubomorna i da kinje tu decu umesto da ih podstiču.

Isto tako, roditelji me nikada nisu učili da sam leteći tanjir zbog toga, niti su to isticali predamnom. Jednostavno su me učili onome što su me učili. Ako je neko glup da uči dete d bude ljubomorno na tuđ napredak, takvo dete učiteljica treba da nauči da će i ono to naučiti ako se bude trudilo.

Nedeljko, ne znam šta hoćeš da kažeš pričom o članu hotchimney? Kakve to sad ima veze sa ovom temom?

Ja sam samo postavio pitanje. Možda je čovek bio bolestan, možda je imao previše obaveza van fakulteta. I šta sad?

U međuvremenu dete je naučilo i da čita pojedinačne reči (znalo je samo da napiše željenu reč ali ne i da pročita nepoznatu reč), i to oba pisma, čak kaže kojim je pismom nešto napisano. Takođe sada su 4/5-cifreni brojevi aktuelni za čitanje jer su trocifreni u potpunosti apsolvirani. Zna i nešto malo od tablice množenja (5x5=25, 8x8=64, 10x10=100), i tako dalje...

Dok god dete to radi na sovju inicijativu (zanima ga), sasvim je ok i treba mu pruziti mogucnosti da ostvari svoju radoznalost.
Nije lose podsticati ga i na druge stvari ali ne preterivati.
Treba se pripremiti na to da ce mu osnovna skola verovatno biti dosadna sto moze uticati na stvaranje navike ucenja i rada u skoli.

Pricam iz iskustva jer ovaj opis iz poslednje poruke skoro potpuno tacno opisuje mene kada sam imao toliko godina (4-5god, cirilica i latinica u isto vreme (samo stampano), brojevi i osnovne operacije, cak i tablic).