Nisi dobro čuo.

Izgleda da baš ne pratiš dnevne aktuelnosti, jer bi sigurno čuo da je paušalni porez drastično podignut (inače 7000-8000 dinara mesečno sam plaćao pre 10 godina, a sad...). Da li si čuo ovih dana da advokati štrajkuju?

Pogledaj malo podforum "Vodič za posao".

Ne plaća se samo porez, već i doprinosi. Sve to zajedno zavisi od opštine i od šifre delatnosti. Ne mora da se pravda dizanje novca sa računa.

Racunaj pausalni porez od 18000 - 80000 i vise sve zavisi u kojoj si opstini ili kojom delatnoscu se bavis..Po mojim saznanjima vecina pausalaca se vrti oko 30000 mesecno

Pare mozes dizati na bankomatu i trositi kako zelis a ako ti nekad dodje inspekcija uvek moze da ti nadje nesto tako da ti ne gine nekazna pa cak i da imas sve racune i pravdanja.

Ako te neko pita kazes "sve sam potrosio za poslovne potrebe, majke mi". Tacnije, nisi obavezan ni da se kunes majkom, pa i to izostavi.


Da bi dobio pravi odgovor moras znati da postavis pravo pitanje. Dakle, porez za IT jeste u proseku 7.285 dinara, ali pretpostavljam da si ti hteo da pitas nesto drugo:

Hvala svima na odgovorima. Ipak, niko nije odgovorio na moje pitanje.

Nije tema da li ce pausalac platiti 7000 ili 70000 dinara mesecno poreza. Takodje me ne interesuju doprinosi, jer sve o tome vec znam.

Pitanje sam jasno postavio: Da li pausalac SVE pare koje podigne sa racuna firme (a primio je mesecno do 6 miliona dinara) sme da koristi za svoje licne potrebe (namestaj za privatni stan, privatni auto, letovanje, kupovina deviza, itd. itd.).

Interesuje me da li je to legalno ili nije i ako neko zna u kom zakonu je ovo sto ja pitam definisano. Ne interesuje me praksa, znam kako je u praksi.

Ako primis 6 miliona mesecno, neces biti pauusalac i cao :)

http://www.mena.rs/kakopoceti/cir/pausalnocir.html

Sme.

To je razlog zašto radiš, da zaradiš, da živiš, kupiš sebi što ti treba, novac je definitivno tvoj, s tim da jedan dio uvijek ide za obaveze. Taj novac ne pripada posebnom pravnom licu, pripada tebi, fizičkom licu. To spada u tvoj dohodak po Zakonu o porezu na dohodak.

Zasto? Koliko vidim podigli su limit za pausalno oporezivanje sa 3 na 6 miliona dinara.

Zato sto je limit 6 miliona godisnje a ne 6 miliona mesecno

Godisnje :)

Znam da je 6 miliona godisnje, odnosno oko 51.500 evra (a ne mesecno).

Ne znam kolika je stavka sam POREZ od svih ovih uplata za pausalce (pored socijalnog, penzionog...). Cuo sam da je u nerazvijenim opstinama ta stavka POREZ svega 7-8.000 dinara mesecno. Zato mi tih 100.000 dinara godisnje za POREZ iznosi prilicno malo za nekoga ko zaradi 6 miliona godisnje. To je manje od 2% za porez!

A znam da d.o.o. placa 15% poreza na profit i dodatnih 15% poreza ako vlasnik d.o.o.-a uzima dividendu.

Ako sam dobro informisan, pausalac je obavezan da podnosi i prijavu o godisnjem porezu na dohodak gradjana (ako predje nekih 2-3 miliona godisnje, ne znam tacno). Stopa je valjda 10-15% ali postoji gomila olaksica. Znam da vlasnik d.o.o.-a uzima dividende i ne podnosi tu prijavu.

Uzimam primer programera ili dizajnera freelancera, jer sam i ja sam freelancer. Buni me ova ogromna je razlika u visini poreza za freelancera ako radi kao pausalac (2% + porez na dohodak 10-15%) i ako radi kao d.o.o. (dobit 15% + dividende 15%).

Znam da je pre 3-4 godine bilo povoljnije imati d.o.o., tj. bili su priblizno isti izdaci, s tim sto d.o.o. kao pravno lice ima mnoge povoljnosti (ogranicena odgovornost).

Sustina ove teme je: Da li ste sigurni da pausalac sme sav novac da skine sa racuna firme i potrosi za privatne potrebe, ili mozda mora novac da uzme kao svoj licni dohodak, a onda na to da plati ogromne izdatke za socijalno, penziono, itd (u tom slucaju mu je isplativije da ima d.o.o.)

Dosta mesas.. pausal jeste bezobrazan jer omogucava onima koji ne izdaju racune da mizerno plate (advokati/taxisti). Za ostale... svako ima svoju racunicu.
To sto je porez 2%, ne znaci da su izdaci 2% - dodaj PIO, zdravstveno i nezapolsenost, i neces proci ispod 5%. A trebas doci do 6.000.000 da bi ispalo 5%. Ko ide na 2-3m, bice 10-ak %. Negde i mnogo vise.

Mesas godisnji za pausal. Ne gleda se da li predjes za godisnji po PROMETU, vec po zaradi (a zarada je onoliko koliko ti PU odredi osnovicu). Pausalci, samo od pauusala nece preci taj limit nikako.

Za podizanje ne znam sta kaze zakon, samo praksa...

Pa gore sam naveo podatke za sasvim prosecnu opstinu:
porez 10% - 7.285 dinara
doprinos za PIO 24% - 17.484 dinara
doprinos za zdravstveno 12.3% - 8.960 dinara
doprinos za nezaposlenost 1.5% - 1092 dinara
--------------------------------------------
ukupno: 34.821 dinara


Obracun poreza i doprinosa za pausalce je pravljen na osnovu pretpostavke da prosecan preduzetnik mesecno potrosi maksimalno 50.000 dinara za sopstvene potrebe, a ostalo za potrebe poslovanja. To preduzetnik nije u obavezi da dokazuje, ali ako poreska uprava na bilo koji nacin anketira preduzetnike, savetujem da se uradi kako sam gore naveo - da se kaze da je sve otislo na poslovne potrebe. U suprotnom, ako preduzetnici tvrde da prihoduju mesecno 500.000 dinara i da sve trose na sopstvene potrebe, onda porez uopste nije realno razrezan, vec bi trebao da bude nekoliko puta veci.

Posebno je pitanje zasto vlasnik doo treba da placa dva poreza, a preduzetnik jedan, ali tako je kako je.




Evo naprimer ako i jedan i drugi prihoduju 5 miliona dinara godisnje:
- Vlasnik doo isplati sebi godisnju platu direktora u neto iznosu od 600.000 dinara, na sta plati poreze i doprinose u iznosu oko 400.000 dinara (ako hoces imas po netu kalkulatore plate pa obracunaj tacno). Ako prilozi dokaze o troskovima poslovanja u iznosu od 4 miliona, ostaje mu da plati dva poreza jos na 100.000 dinara dobiti.
- Pausalac plati takodje oko 400.000 poreza i doprinosa i prakticno prizna mu se da je imao oko 4 miliona troskova poslovanja, bez potrebe da cuva racune i angazuje knjigovodju.



Situacija nije bitnije menjana vec 20 godina.


Mislim da sam ti veoma detaljno odgovorio - poreska uprava ti priznaje da imas tolike troskove, a ako ti ides okolo i pricas kako su oni magarci i da troskovi nisu ni blizu toliki, onda oni mozda u buducnosti rese da budu pametniji.

Hvala na objasnjenjima!

Jos jedno pitanje imam, ako neko zna da mi objasni. Kad pausalac isplacuje sebi novac, da li mora da navede u banci svrhu podizanja novca? Ili moze da dodje u banku i podigne novac bez ikakvih objasnjenja, kao sto podize sa privatnog racuna? S tim u vezi, da li banka pausalcu moze da izda karticu vezanu za poslovni racun, a da pausalac onda tu karticu koristi svuda, i kad kupuje kompjuter za firmu i kad uplacuje letovanje za porodicu (naveo sam banalne, ali reprezentativne primere).

BTW znam da vise od 150.000 dnevno pausalac ne moze da podigne.

Na nalogu za isplatu postoji obavezno polje za svrhu isplate, ali tu mozes napisati bilo sta, npr. "isplata novca".
Svaki klijent bavnke moze da dobije karticu, banku ne zanima da li klijent to terba da knjizi i kako ce to da uradi ako treba.

Evo da ti odgovorim iz prve ruke, kao neko ko se bavi programiranjem, a pausalac je vec 3 godine.

Kada dizes novac, za svrhu napises " Za isplatu materijalnih troskova", i miran si. Banka izda karticu, ali ta kartica je vezana za drugi racun (fakticki dobijas 2 racuna), tako da moras svaki put da prebacujes pare sa preduzetnickog racuna na racun kartice. Sa tom karticom generalno mozes da placas svuda, ali ima jos jedna bolja fora. Sem ova dva racuna, koja se vezu za preduzetnicku radnju, otvoris svoj privatni racun, i u banci ga oznacis da preko njega primas platu. Onda sa preduzetnickog racuna, samo prebacis pare na taj svoj racun kao platu, i miran si. Ovo plata je pod znacima navoda, jer to nije prava plata. Dakle sa preduzetnickog racuna placaj kompjuter za firmu, gorivo, struju, zakup lokala, internet, sve sto ima veze sa poslom, a sa ovog privatnog trosi za svoje potrebe. Znaci ovo generalno ne moras da radis, jer, kao sto su drugi rekli, 100% raspolazes parama preduzetnicke radnje, ali ovo je sigurniji sistem, i ne postoji sansa da te neki poreski inspektor zakaci, jer si isplatio sebi platu, a sve ostalo sto si potrosio je za tekuce poslovanje.

Inace ja sam iz nerazvijene opstine, tako da ukupno placam porez + doprinose + zdravstveno 18.000. Znam da sve zvuci malo cudno, i sve sto si naveo je "opravdani strah", al nemas razloga da se bojis i sumnjas. Sistem je tako napravljen, za sada tako funkcionise, i dok je jak advokatski lobi, nece ga menjati.

Hvala! Pretpostavljam da to radis preko e-bankinga pa me zanima koja banka je u pitanju? Da li si nekad primao uplate od klijenata iz inostranstva?

Rajfajzen banka je u pitanju, naravno sve online. Radio sam godinu i po dana za firmu iz Amerike, i zato sam i otvorio preduzetnicku radnju, da bih mogao da primam novac iz inostranstva bez brige. Dakle primim novac, platim sta treba drzavi, i miran sam. Za uplate iz inostranstva Rajfajzen banka je najbolja, jer secam se da je novac uvek dolazio meni dan ranije u odnosu na ostale kolege. Plus su manju proviziju uzimali konkretno u odnosu na Intezu.

1. Kartica nije vezana za zaseban racun, barem dinarski deo - moze se vezati za racun firme i direktno koristiti. Ovo nikako ne predlazem, jer je tu ocigledno da se ne koristi za svrhe firme.
2. Nikako ne prebacuj kao platu! Prebaci kao materijalne troskove na racun (sifra 266, ili 290, neke banke ce insistirati na 290 u ovom slucaju(. Jer ako isplatis kao platu (sifra 240), dobices pisamce iz poreske ubrzo zasto nisu placeni porezi/doprinosi na taj iznos!
Ovo je ranije moglo, sada nemoj.

Da li koristis Halcom program za Windows ili moze i preko web-a?


Ovo sam i ja hteo da napisem ali reko ajd necu da se pravim mnogo pametan kad nikad ove stvari nisam radio.

Svi prethodni odgovori u vezi isplate neto prihoda paušalno oporezovanog preduzetnika nisu tačni.

Nalog za isplatu ili nalog za prenos na lični tekući račun se popunjavaju slično (razlikuje se šfra plaćanja)

Svrha: Neto prihod paušalno oporezovanog preduzetnika
Šifra: 141 (241 ako se prebacuje na lični račun)
Poziv na broj: 97 KK-ŠOP-PIB ili JMBG - KK (kontrolni broj po modulu 97) ŠOP (šifra opštine prebivališta)



Pozdrav.

Da li neko moze (konacno) da odgovori na ovo prosto (a tako slozeno) pitanje (zbog kog sam i otvorio temu), i to na jednom vrlo konkretnom primeru:

Ako podignem 100.000 dinara sa firme, kao pausalac i za te pare da uplatim letovanje za sebe i porodicu, da li po Zakonu:

1. Moram za tu sumu da platim dodatne poreze i doprinose.

2. To mogu lepo da "upisem" kao trosak svog poslovanja i uzivam! :)

Koji je od ponudjenih je legitiman, a koji nije? Ja mislim da nema sanse da su oba legitimna.
Znam da danas velika vecina pausalaca, ako ne i svi, letuju koristeci opciju 2 (ovu sa smajlijem), ne zato sto je to po zakonu, nego zato sto ih niko ne kontrolise.

Prebaci pare na licni racun ili podigni gotovinu kako sam napisao i plati letovanje.

Pozdrav.

Ako isplatis neto zaradu preko 241 od milionce, nece te juriti za veci porez od onog po resenju ili ti ukinuti nadalje pausal?

Ala je sve ovo zamršeno., kao sve ovde uostalom.
Po ovome ispada da niko i ne zna kako u stvari treba i svi nešto muljaju dok im neko ne zakuca na vrata. :)
Ispada da je bolje lepo uzeti da vodiš kjnige, pa ti knjigovođa kaže šta sme a šta ne?
Za taj paušal imaš i doprinose i dobrog knjigovođu i veslaj, ili nisam u pravu?
Dobro ima tu da se onda stvarno mora paziti na dosta toga, ali možeš da isplatiš sebi platu, da platiš komunalije kao trošak firme, "ideš na službeni put" (ovo u stvari i ne znam da li još može, mislim da da). Hoću da kažem da ima načina da se izvuče keš.
Ne znam, meni je to onda bolje rešenje, a granica za pdv je 8 miliiona, tako da za većinu tu i nema brige.
Grešim, verovatno? :)

Aman, nema "izvlačenja keša" kad si paušalac. Možeš sve da dižeš bez problema i bez pravdanja bilo kome.

Po Zakonu si dužan da obavestiš poresku upravu u slučaju bitnije promene u poslovanju. Da li si podigao sredstva, da li si naplatio nije bitno.
Stavljanje pogrešne šifre na nalozima je verovatno neki prekršaj po bankarskim propisima.





Pozdrav.

@milstanyu
Preko web-a, dobije se USB token. Meni je kartica vezana za drugi racun. Dakle jedan je racun na koji primam uplate i sa koga mogu samo da dizem kes u banci, a ako hocu da koristim karticu, moram da prebacim novac na racun kartice. A oba racuna su vezana za preduzenticku radnju. Napominjem da je ovo u Rajfajzen banci, ne znam kako je u drugim bankama. I da, kada sam rekao plata, rekao sam pod znacima navoda, dakle ne klasicna plata, vec deo koji ces prebaciti kao svoju zaradu. Priznajem da nisam bio najjasniji.

Dakle, ako imas na racunu 100k dinara, popunis isplatni listic, odes u banku, podignes novac i uplatis letovanje, i to je to.

E to volim da cujem! :) A da li znas u kom zakonu ili sluzbenom glasniku je to bas tako navedeno. Ja se ubih trazeci i nista ne nadjoh.

Piše u Zakonu o porezu na dohodak građana. Izjava je delimično tačna. Samo moraš da platiš poreze i doprinose po rešenju. Ostalo da podigneš na način kako sam napisao.

Pozdrav.

Cek.. ako dizes sa racuna pausalne radnje, zar neces koristiti 266/290 uz "materijalni troskovi" kao osnov?
E sad, ako koristis 241, to koliko znam, sada se evidentira centralno, i ako isplatis sebi kao pausalac 1.000.000 dinara kroz 241, da li znas da li ce ti ukinuti pausal ili ti povecati porez, ili ce ignorisati kao da je osnova materijalni troskovi? Jer po pozivu na broj ce se videti da nije adekvatna cifra uplacena na konto poreza/doprinosa?

Pitanje je za samu sumu, ako ces sve podici, zar nije normalno da podizes kao materijalne troskove (kako ti se i pravda), a ne kao platu?
Ti ne stavljas pogresnu sifru, jer ti ne podizes platu, vec bas materijalne troskove kao pausalac.

Ako podižeš za materijalne troškove onda treba staviti šifru 166. Ako podižeš neto prihod onda kako sam rekao. I da razjasnimo letovanje nije materijalni trošak :)

Ne mogu da ti ukinu paušal ako imaš pravo na njega po Zakonu. Paušal ti se ukida ako ne ispunjavaš Zakonske uslove. Sve uslove moraš da pratiš sam i ako ne zadovoljavaš moraš da se prijaviš da prelaziš na knjige.

Poresko Zakonodavstvo se promenilo i sada je obveznik dužan da vodi računa o svemu. Poreska samo kontroliše i u nekim slučajevima izdaje rešenja za poreze i doprinose.

Pozdrav.

Nisi mi odgovorio na pitanje :) I 266, ne 166?

Da li neko zna koliki su ukupni mesecni izdaci (porez i doprinosi) za pausalca koji radi kao programer, iz svog stana, na teritoriji Beograda (opstina Vracar ili Zvezdara)?

Kakvo letovanje, ko te pita za sta ces koristiti :)
Ja u Intesi vazda dizem <= 150.000 i samo napisem svrha isplata gotovine, sifra 166 i niko me ne pita sta i zasto dizem.
A mozes i na bankomat, ali opet da ne predjes dnevno 150.000.

Ne znam koliko zaradis godisnje, ali ovo je prvi put da država omogućava pausalcima 6.000.000 dinara. Mislim da niko ne bi voleo da posle tolike sume novca koju je podigao dobije 'cestitku' iz poreske.

Zato pitam sta je legalno a sta nije.

Pretpostavljam da pausalce koji zarade pola miliona ili milion niko nece dirati jer je to ipak mala suma da bi neko bio interesantan poreskoj.

Pausalci nemaju nikakave uslove za trosenje novca. Mozes da radis sta god hoces.

I ne brini, ako budes napravio toliki promet odrace te sa dodatnim porezima (ali ces i dalje moci da radis sta hoces sa onim sto ti ostane)

Moj gazda placa porez oko 21500 din, I koliko znam pravda samo novac koji mu pristigne na racun, a moze da skida sa racuna I da trosi po volji.

266 šifra teško da može.
66 - sve gotovinske isplate s računa pravnog lica i preduzetnika

1 - gotovinsko
2 - bezgotovinsko

Po opisu šifre 266 nije moguće staviti na nalog za prenos. To bi ispalo "bezgotovinska gotovinska isplatara..." :)

Pozdrav.

Pa to ja od pocetka i pokusavam da pitam ali niko da odgovori... :) Kad ja napravim toliki promet (daj boze), da li ce me i sa kojim ce me to "dodatnim porezima" i nametima odrati? Da li znas konkretno?

Zato i banke traze da se ta sifra promeni u 290 "druge transakcije".

Predraze, koje druge poreze?

kad otvoris radnju, oni ti zarezu porez "odokativno", tj po tome sta kazes da ces da radis, na kojoj opstini, koja ti je glavna sifra etc (par strana iza imas detaljnu racunicu kako to izgleda "prosecno" i koliko to tacno para mesecno izadje), onda kada ti prodje godina, sledece godine pored tog "proseka" gleda se koliko si imao promet prosle godine pa ako si imao promet oko cifre koja je prosecna ne promeni se nista, ako si ima promet 10x veci ili 100x veci onda ti povecaju mesecne troskove. npr agencija (programiranje) koja je prosle godine placala 19k dinara na teritoriji beograda i prosle godine napravila "skoro max" ove godine je dobila da placa 54k din mesecno, dakle skoro 3x vise, no kao sto napisah vec to je i dalje samo 10% od zarade (racunajuci da je zarada bliska maximalnih 6M) sto je i dalje vrlo isplativo.

ja sam odavno zatvorio moju agenciju ali u erste gde sam drzao racune i kartice sam isto imao kartice vezane za drugi racun (isto racun firme i prebacivao sam pare sa tog racuna na glavni racun i obrnuto bez provizije) ... ako se dobro secam kad sam uzimao kartice rekli su mi da mogu da ih vezem za glavni racun ili da otvorim taj dodatni .. pa sam ja odlucio sa dodatnim .. nego mi nesto za ove maximume cudno, ja nisam imao uopste limit koliko dizem dnevno, bilo je samo da na jednom prenosu ne prebacujem vise od 90k (to su mi rekli u banci, moze i preko 90k ali kao svaki preko 90k se loguje negde i onda ima sanse da ti posalju inspekciju) ali mogao sam 10 komada po 90k da prebacim ili podignem isti dan bez problema, ne kapiram taj 150k limit ... takodje ja sam pare dizao kao "zarada", to je moja zarada ja sam na to platio zarezan potpis, dizem kesh koji je moj, gde je problem .. e sad moguce da sam ja tu nesto radio pogresno :D ne bi me cudilo a i moguce da se promenilo sta zadnjih par godina tako da nemoj to da uzimas zdravo za gotovo

Reci mi da li je to skoro max. od starog limita od 3 miliona ili od novog od 6 miliona? Pretpostavljam od starog...

Gotovinu mozes da podignes na salteru, a mozes i da je refundiras bezgotovinski. Naprimer, placas svojim novcem gorivo i slicne poslovne potrebe, skupljas racune i kad se za nekoliko dana skupi gomila das racunovodji i on ti to sve refundira bezgotovinski, na tekuci racun. To je bezgotovinsko podizanje gotovine. Licno isprobano 100 puta. Tako isto onda i pausalac moze da podize gotovinu bezgotovinski, s tim da on ne mora da skuplja racune.

Imam pitanja koje mogu da nadovezem u ovoj temi. Treba mi preporuka freelancera sa iskustvom kod odabir sifre delatnosti jer planiram da izadjem iz sive zone i radim kao pausalac. Ono sto mene interesuje je sledece:
1. Da li mogu da budem pausalac sa sifrom delatnosti 71.12 Inzenjerska delatnost i usluge teh.konsaltinga?
2. Jel ima neko primer za poreske obaveze pausalca koji radi pod ovom sifrom i sa prometom 150.000.00 mesecno? (firma bi bila registrovana u Vrscu, gde je prosek plate 49.000.00, sto je u vrhu dohodka u Srb. Proklet bio Hemofarm!:))
3. Posao uglavnom radim za ino kupca. Jel to problem ili olaksica kod utvrdjivanja poreza za narednu godinu.

Elem, radim kao mas.inzenjer za firmu iz Danske i to su usluge izrade teh.dokumentacije, ali i pustanje opreme u rad i obuka operatera.

Unapred hvala na pomoci.

1. Da
2. Povecas za oko 15% ovaj primer za programere koji je citiran gore. Znaci nesto preko 40.000
3. Ne. Mozda bi ti se isplatilo da udjes u pdv (onda moras da vodis knjige)

Jel ima neko vise informacija o umanjenju poreza na doprinos za novootvoreno radno mesto i da li ja ostvarujem pravo na to ako zaposlim sam sebe? Znam da je ta olaksica na snazi od pocetka jula....ali da li vazi i za osnivaca firms?

Od marta ne mogu da koristim e-banking jer mi prijavljuje gresku u modulu 97.

Ostalo mi je sve isto kao kod divca, pausalac i ranije sam mogao da kreiram nalog za prenos na privatni racun.

Zna li neko sta je ovaj modul 97?

Na svoj privatni racun, ako nije isplata zarade, ne treba ti uopste poziv na broj, znaci ni model 97 nema potrebe da koristis. Ostavi ceo poziv na broj blanko.

Mora poziv na broj.

U opis stavi: Neto prihod pušalno oporezovanog preduzetnika
Šifra: 241

Poziv na broj: 97 KK+Šifra opštine+PIB ili JMBG

http://www.poreskauprava.gov.r...opstenje---sifre-placanja.html

Pozdrav.

To je za isplatu zarade, za 266/290/289 ne mora poziv na broj.

Office Banking softver mi trazi ovu modularnu kontrolu bez obzira na to da li unesem 241, 266, 290 ili 289. Naravno, nece da prihvati ni kada je sve blanko :(

Kako da saznam KK i Sifru opstine (Kragujevac)?

Šifra za Kragujevac:049

U kalkulator ukucaj 049 u nastavku bez razmaka pib ili jmbg i dobićeš KK.

http://www.cekos.rs/kontrolni-broj-izracunavanje-po-modulu-97

To ti dodje na isto kao i poziv na broj sa resenje za poreze i doprinose.

Pozdrav.

Jedino ako su ovi iz Asseco-a zeznuli nesto, u tom slucaju ce sigurno brzo da isprave.
Preko Halcom ne mora nista, ni modul ni poziv na broj.

Izgleda da jesu :(

I kada sve ukucam kako gosha savetujem dobijam gresku po modulu 97

Pisao sam mail i banci ali naravno da ne rade vikendom, nisu kao ES koji radi 24/7. Hvala svima, najbolji ste

Ostaje ti jedino da proveris da li ti je OfficeBanking poslednja verzija. Mislim da kad te jednom pita da li da uradi update i ti kazes ne, on nikada vise i ne pokusa, a ljudi nesvesno kliknu na ne i zaborave to. A kod ovog programa je izuzetno vazno da se uvek radi sa poslednjom verzijom. I imas onaj broj Asseco podrske 011/201-31-31 taj bi trebalo da radi i vikendom, ali za to je mozda vec kasno.

Prošao sam par tema u ovom forumu, ali nisam video konkretno ono što me zanima:

Da li Agencija-paušalac može da obavlja poslove sa inostranstvom, a ako ne, da li SZR-paušalac to može ?

Unapred hvala.

Predrag

Forme agencija, szr, str itd. vise ne postoje uvodjenjem Zakona o privrednim drustvima 2000 i neke.

Ako si pausalac nisi ogranicen da obavljas poslove sa inostranstvom.


Citaj jos malo, par tema nije dovoljno.

Mozes kao preduzetnik da poslujes sa inostranstvom, tj. ti ino komitentu izdas racun za usluge ili robu...oni tebi uplate i kraj. Pa ti posle misli kako ces da potrosis. :)

Znam da preduzetnik može da posluje sa inostranstvom, ali da li u tom slučaju može da bude paušalac ili mora da vodi poslovne knjige ?

Ne moras da vodis knjige, jer pausalac je zato i izmisljen.

Dakle, ne treba ti knjigovodja, ako si to mislio. Vodis jedino kako se to prosto zove "prosto knjigovodstvo". Mislim, moras da imas izdate racuna....da vodis kontrolnik za devizne uplate....da imas ugovor ako naplatu dobijas od fizickog lica...i sl.

Paušalac ne vodi "prosto knjigovodstvo", ni prosto knjigovodstvo. Prosto knjigovodstvo je vođenje poslovnih knjiga, PK-1 i PK-2.
http://www.poreskauprava.gov.r...mu-prostog-knjigovodstva-.html

Da li sam kao pausalac u obavezi da poreskoj upravi prijavim godisnji promet na primer do nekih 5-5,5 mil dinara to jest da li moram da platim porez ako predjem 2.5 mil dinara?