Zato sto kad spavas nisi "Shut Down", vec "Sleep". :)

To sto ti spavas, ne znaci da si ugasio sva moguca cula i funkcije - pa tako ni sluh.

Zamisli pre par desetina hiljada godina da su spavali bez cula sluha... sabljozubi tigar ih vise ne bi dirao uopste, jer bi bili suvise lak i dosadan plen. :P

Taj sleep ima vise nivoa,kao drmali smo te a ali smo te jedva probudili.Anestezija recimo aktivira opciju shut down.

p.s.tdusko,,vracaj se iz te Portugalije,mora ga su neke madjije.:).

EDIT:Neko moze da spava uz muziku gde bi bio ubacen zvuk krckanja flase i opet da se ne probudi.

Ko ima slabe zivce taj se budi i na kasalj.

To sto nisam shut down nego sleep objasnjava da nesto uopste moze da me probudi, ali ne i to da ja znam sta me je probudilo ;). Cinjenica je da se u snu desavaju i mnogi drugi zvukovi kojih se ne secam. Meni se cini kao da ako je trajanje zvuka x, da je trajanje budjenja i re-inicijalizacija mozdanih funkcija y gde je y < x sto bi za mene bilo sokantno saznanje.

Meni je zanimljiva sinhronizacija sna sa zvukom prilikom buđenja. Pozadinski zvuk na javi, utiče na tok sna, tj. u snu se formira neki drugi zvuk ili događaj koji je inspirisan stvarnim. Na primer govor sa televizije postaje neka osoba u snu koja opet govori nešto. Ili ritmični zvuk (koji se ponavlja) u snu dobija neku manifestaciju.

Ovo je lepo oslikano u dosta filmova gde osoba koja je blizu toga da se probudi, prvo u snu čuje ili vidi nešto što je manifestacija zvuka sa jave.

Pa pazi, tvoje usi primaju informaicje neprekidno i prenose te informacije do mozga konstantno, pitanje je sta mozak s tim radi. A to zavisi u kojoj si fazi sna - ne-REM ili REM, odnosno u kojem delu ciklusa sna se tvoj mozak nalazi.
Prva faza sna je lagana i ako te neko probudi u toku tog dela ciklusa, cinice ti se da nisi ni spavao; mozdana aktivnost je visoka. Druga je nesto dublja faza gde telesna temp. opada i otkucaji srca usporavaju. Treca je duboka faza sna i u toj fazi spoljasnji zvukovi teze mogu da te probude jer se javlja niza mozdana aktivnost. Cetvrta faza je REM (rapid eye movement) gde se mozdana aktivnost povecava, ali periferne funkcije i misici postaju manje aktivni. U ovoj fazi se najcesce sanja. Nakon ove faze, ciklus se ponavlja (bez prve faze).
Tako da, kada se desi neki zvuk trajanja x, ta informacija ce doci do mozga, ali u zavisnosti od stanja u kom je mozdana aktivnost u tom trenutku taj zvuk ce biti procesiran ili ne, jer ti konstantno tokom sna prolazis kroz period gde je y aktivno vise i manje. Pa ako se zvuk x desi u fazi 3 neces imati jaku/nikakvu reakciju, ako se desi u fazi 1 probudices se tj. bice procesiran, ako se desi u fazi 4 mozda ce uticati na desavanja u snu. :)

Tako da, vracamo se na ovo:

Informacija je dosla do tebe, samo zavisi u kojoj se fazi sna mozak nalazi u tom trenutku.

Zapravo bez obzira na fazu sna, svesnost postoji u manjoj ili vecoj meri. Cak i u najdubljem slow-wave snu (faza 3) postoje izolovani "dzepovi" svesne aktivnosti (san postoji i u NREM fazi, samo daleko redje od REM faze - pretpostavka je da su 'dzepovi' svesne aktivnosti u "up" intervalima na EEG-u tokom NREM slow-wave aktivnosti).

U prirodnom snu mozak nikad nije 100% "iskljucen" i uvek jednim delom procesira informacije.

Stavise, za odredjen nivo procesiranja informacija svest nije ni potrebna. Fenomen se zove "unconscious priming", gde se na subjekat moze uticati tako da dodje do procesiranja informacija iako subjekat nije svestan toga. Efekat je, naravno, ogranicen - ali nije nula.

Na primeru zvuka: i za vreme sna zvuk prolazi kroz rane centre procesiranja u mozdanom stablu (ponsu i srednjem mozgu).

Sledeca "stanica" posle srednjeg mozga je talamus i tu u toku sna dolazi do blokade velikog % zvucnih informacija (u toku budnosti talamicki neuroni verno "preslikavaju" ulazne impulse u izlazne i izigravaju "relej"). Ta blokada sprecava svesnu percepciju zvuka dok spavate zato sto se neuroni u talamusu hiper-polarizuju (tj. napon im padne za nekoliko mV) tako da impulsi iz srednjeg mozga ne dovode do nuznog opaljivanja talamickih neurona i prenosenja informacija dalje u korteks. To je efikasan "gate" mehanizam koji sprecava da se stalno budite na svaki sum (ili svetlo / dodir).

Medjutim, cak i u toj hiperpolarizovanoj fazi neuroni u talamusu ponekad prenesu informaciju u korteks. Interesantno, talamicki neuroni se ponasaju vrlo drugacije kada im je smanjen napon - umesto jednostavnih impulsa, ako dodje do vece aktivacije ispale "rafal" (burst) koji dovodi do mnogo jace aktivacije korteksa. Burst signal je los po pitanju SNR-a, ali je daleko efikasniji u izazivanju reakcije. Kompromis je da se preciznost u reprodukciji signala gubi na racun vece verovatnoce dalje obrade signala.

Pretpostavka (ne jos 100% potvrdjena) je da ova rafalna aktivnost sluzi kao "wake up" signal korteksu tj. da je priroda dosla do evolutivnog resenja koje omogucava blokadu senzacija ali i mogucnost rapidnog budjenja u slucaju pretnje:

http://www.keck.ucsf.edu/~houde/coleman/swadlownv.pdf

Ako je ovo tacno, u slucaju alarma dok spavate (i, samim tim, senzacija zvuka je blokirana na nivou talamusa i ne stize do korteksa) prvi zvuk alarma dovodi do "rafalnog" opaljivanja (tj. "burst") talamickih slusnih neurona koji momentalno izazivaju kaskadu akcija u korteksu i budjenje.