10% nikako nije ok, odakle ti da je to ok? onako odokativno ili? to sto si procitao na wikipediji je ok ... a i to su dosta velike vrednosti zbog kojih se brze greju kondovi na potrosacima te i oni brze stradaju..
ripple moze naglo da se poveca zato sto se naglo poveca potrosnja (npr kada upalis komp u jednom trenutku cpu krene da vuce mnogo vise nego normalno i onda prodje bios i smiri tu potrosnju, npr stariji diskovi povuku cudo struje da se upale i slicno ..) mozes da probas da otkacis sve potrosace (ako imas neke fancy graficke izvadis ostavis integrusu ako imas ako ne stavis neku matoru i slicno pootkacinjes sve to, diskove, optiku, poskidas usb-ove) i vidis dal ce onda da se upali masina ... takodje ripple moze da ti se vraca sa neispravnog potrosaca, na primer ako je rsnula maticna mozes da vidis ripple na napajanju koji dolazi sa maticne ne sa samog napajanja .. kresni napajanje van kompa i optereti mu 12 i 5V grane i meri onda ripple na svim granama (3/5/12, negativne obicno nisu problem no premeri sta ti fali :D )

Odokativno da, a i negde mi stoji u malom mozgu da sam negde pročitao da je 10% maksimalni rippl prihvatljiv. Računar je zasnovan na APU (ubrzana procesorska jedinica, odnosno CPU + GPU + North Bridge u jednom čipu) tako da nemam diskternu grafiku. HDD sam bio isključio kada sam merio. Nisam radio single shoot (gde bi snimio ripple samo tokom uključivanja) već sam kontinualno merio taj ripple nakon uključivanja. Bio je samo APU, matična i 2 RAM-a.

Sad, da bih opteretio napajanje van računara moram da radim onu foru sa lakiranom žicom u kofi vode (a mrzi me, pravo da ti kažem). Sačekaću malo da mi odvogore ljudi sa drugog foruma gde tražim pomoć oko računara a i odgovor od Gigabyta. Pa ako ništa ne pomogne onda ću ovo. A probao sam sva rešenja i ništa. Nešto je riknulo...

Ja sam najmanje desetak puta na raznim forumima upozoravao da napajanje zna biti krivac sto racunar radi pod "rucnom kocnicom" ili sto uopste ne radi... Talasanje do nekih 4% je nekako prihvatljivo sve iznad utice na pefomanse PC-a.

mnogo mnogo 10% .. a opterecenje .. zavisi sta imas od opreme, ako imas osciloskop kapiram da imas i neki fet .. okacis fet na veliki hladnjak njim prespojis 12V rail i dovedes mu pwm na gate i ... ili okacis 10W 0.1R u drain odvuces na neki opamp sa druge strane opampa pot od 12-0 od 10k i izlaz od opampa na gate i vozis constant current sa fetom .. samo ga okaci na neko veliko gvozdje da ga oladis . i eto ga opterecenje .. i lepo meris ripple od 0 - max opterecenja koje mozes da izvedes da ti ne rsne taj fet i to je to

Pa takvo podesivo opterećenje imam ali do nekih 5-10 W. To sigurno nije dovoljo za merenje. Jedino ovako:

https://www.youtube.com/watch?v=WECW88rJYrE

ma budznes neki jaci fet ili igbt ima toga 100-200W a da nije skupo .. ja pravio vec par puta kad mi trebalo .. okacis na cpu hladnjak i ...

Eh, sad da bušim CPU hladnjak. A drugi hladnjaci su mi svi mali. Ovo sa žicom u vodi ću da radim, najverovatnije...

Mada imam one H4 automobilske sijalice za farove, nekih 40-60 W. Mogu njih da koristim. Je li to dovoljno opterećenje?

Ali te sijalice imaju malu otpornost dok se ne zagreju pa mogu da ubijem napajanje...

_{[Ovu poruku je menjao Slobodan čovek dana 23.08.2014. u 17:46 GMT+1]}

Inače, evo napajanja:

http://www.dodaj.rs/f/T/zH/3xKVyR2u/1001918.jpg

A ovde se mogu videti kondenzatori:

http://www.dodaj.rs/f/2J/wd/2jlXIj48/1001919.jpg

Po dimenzijama se vidi da sam, pored nižeg ESR-a, čak stavio kondenzatore i nešto veće kapacitivnosti (mada je možda zbog nešto većeg napona, ne sećam se tačno), tako da bi talasanje u svakom slučaju trebao biti manje.

Ovo napajanje koristim 10 godina (oko 2 godine sa novim kondenzatorima).

Testirao sam 12 V granu (ovu na kablu za CPU), sa ovim podesivim opterećenjem koje imam.

Baterije u drugom multimetru su mi riknule pa nisam istovremeno mogao da merim i napon i struju. Tako da imam samo za struju (a napon pretpostavljam da je 12 V, a trebalo bi da je nekih 12,2 V).

Zabeležio sam maksimalnu izmerenu vrednost ripla:

890 mA - 328 mVpp
1 A - 336 mVpp
1,25 A - 384 mVpp
1,5 A - 456 mVpp

napajanje menja režim rada (čuje se druga frekvencija zujanja):

2,14 A - 448 mVpp
2,22 A - 448 mVpp

To je maksimum za ovo opterećenje (mada bi u teoriji trebalo da je do 2,5 A).

_{[Ovu poruku je menjao Slobodan čovek dana 23.08.2014. u 18:56 GMT+1]}

mnogo je to veliki ripple po meni, i raste sa opterecenjem sto bi meni (mada ja nisam majstor za smps) reklo da ti kondovi ne valjaju ... mozda opet da zamenis kondove u napajanju .. meni su svi low esr kondovi koje sam kod nas kupovao (kelco, uprinc, itc, comet..) crkavali posle 2 godine, svi 105C i svi ultra low esr i jos im ja dodam mali keramicki sa druge strane da popije hf ripple .. izgleda za pravi low esr mora se ide na drugo mesto :( .. neke koje sam narucivao iz farnela nisam menjao vec 7 godina a bas pre neki dan u zeninom monitoru otislo napajanje, opet, posle taman oko 2 godine .. sve izgleda cool ali esr otiso u ...

tako da ja bi na tvom mestu zamenio opet sve te elektrolite u napajanju pa premerio ripple opet

Ne smes da mu stavljas vece kondenzatore, posto mu remetis regulaciju.

Ako je krs napajanje, najbolja opcija je zamena.
E sad, preporuka je sto bolje napajanje, ali ta preporuka nije jeftina. Dobro napajanje tesko moze da se nadje ispod 40-50evra.

ovo njegovo deluje da je sa aktivnim pfc-om, ne deluje lose, treba
izmenjati te kondove i to je to .. nije problem ako ima 10-20% veci kond
na izlazu

+ 5V
------------------------
100 mA - 96 mVpp
500 mA - 158 mVpp
750 mA - 194 mVpp
1 A - 218 mVpp
1,25 A - 218 mVpp
1,5 A - 224 mVpp
1,6 A - 220 mVpp

+ 3,3 V
-----------------------
100 mA - 68 mVpp
250 mA - 94 mVpp
500 mA - 122 mVpp
750 mA - 136 mVpp
1 A - 110 mVpp
1,15 A - 112 mVpp
1,74 A - 74 mVpp

Kondenzatori su iz Farnela, čekao sam ih mesec dana da stignu. Ne verujem da su riknuli.

Ne verujem da sam mnogo veću kapacitivnost izabrao (gledao sam istu ili nešto veću, kao i napon, a ESR što niži i što duži radni vek na 105 oC, sortirano po ceni...). A regulacija je u redu, pod opterećenjem naponi zadovoljavaju specifikaciju.

Sa ovim napajanjem sam oko 8 godina napajao isti računar (ista matična, ASUS), dok nisam matičnu oštetio burgijom (ne pitajte kako), pa sam kupio polovnu Gigabyte matičnu i iskoristio to što računar nije kompletan da zamenim te kondenzatore na napajanju (neki su bili naduveni). I onda sam još oko 1,5 godinu to terao. Nije bilo problema. Isto i ovaj nov računar, sa ovim napajanjem pola godine terao. Sand nešto podešavao RAM, nije bila baš stabilna na tim novim podešavanjima, restartovao računar, ušao u BIOS, video da je BIOS nešto pobrljavio. Isključio, resetovao BIOS, i nakon toga imam samo crn ekran, bez POST pištanja, samo ventilatori i HDD rade. I vi sada kažete da je napajanje odjednom problem. Zato sam skeptičan...

Možda je, eventualno, riknuo ovaj od 2200 uF 10 V (njega nisam ni menjao): http://www.dodaj.rs/f/2J/wd/2jlXIj48/1001919.jpg

Čini mi se da je taj za +5 Vsb (braon žica - stand by). Možda ga zamenim sutra, ako imam dobru zamenu.

Mada, da je to, onda bih postepeno imao probleme. Recimo ponekad bi se računar restartovao ili tako nešto, pa kako kondenzatori sve više riknjavaju to bi se dešavalo sve češće, pa tek onda na kraju ovo. A ovako...

_{[Ovu poruku je menjao Slobodan čovek dana 23.08.2014. u 19:59 GMT+1]}

Našao sam jedan nov 2200 uF; 10 V; 105 oC. Mislim da je Panasonik. Zameniću ga sutra.

A vidi se da talasanje ne raste konstantno sa porastom opterećenja, jer napajanje menja svoj režim rada pa je talasanje pri većem opterećenju manje. Sad, na većem opterećenju od ovoga koje sam merio, kako se ponaša ne znam (osim kako sam naveo u prvoj poruci)...

Sviti ti PC ispravljaci imaju uglavnom globalnu regulaciju, nemaju pojedinacnu za svaki napon tako da jedni na druge utici (ima caka da relativno malo uticu medjusobno).
Osnova regulacije je +5V izlaz dok se 3.3V regulise sa mag-amp (specificna magnetna jezgra) ili je obrnuto, zaboravio sam.
U tom smislu bi idealno bilo da opteretis +5V pa da radis merenje.

Ova merenja sto si pokazao ukazuje na lose elektrolite. Treba ih zameniti.

Ja elektrolite za ispravljacke namene vise ne kupujem kod nas vec uzimam iz proverenih izvora poput Mouser, Digi-Key retko iz Farnell.
Preporucujem Nichicon HE seriju, odlicni i dugotrajni elektrliti. Koliko vidim bas njih si i koristio?
I kao sto Bogdan spomenu, dodaj keramicke kondezatore od 0.1uF direktno na nozice elektrolita, na svaki posebno.
To ce im jos vise produziti radni vek.

I da, stavi vrednost elektrolita koji su inace bili, nemoj ni vise ni manje jer to utice na odziv regulacije (vladd je to spomenuo).

PS: Ovaj ispravljac izgleda da STVARNO ima PFC, vidi se po onoj velikoj prigusnici na poklopcu da ima neka zica unutra :) Vidjao sam isto tako neke ispravljace i rasturim prigusnicu a unutra mucak, prevara :)

Cini mi se da je ovo napajanje u pitanju.


Prigusnica 52mH.-

Zaboravih napomenuti, i mrezne elektrolite, ako nisu mmijenjani potrebno zamijeniti.-

pOz

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 24.08.2014. u 00:48 GMT+1]}

https://www.alexwhittemore.com...d-atx-supply-with-the-dso1060/

Pogledaj link.

Tu je navedeno da po ATX specifikaciji ripple za +5V mora da bude manji od 50mV pik-pik a za 12V manji od 120mV.

---
BTW

Kazes da nemas ESR metar, ali imas osciloskop :)
Pomocu osciloskopa mozes lako da izmeris ESR!
Sve sto ti treba je izvor sinusnog signala, npr zvucna kartica ili neki drugi generator, to prikljucis na elco i redno spojis npr 1ohm otpornik na kome meris napon tj struju. Malo matematike i cas dodjes do vrednosti. Ili i ne moras da racunas, uradi poredjenje sa nekim ispravnim/novim elco. Sto je manji ESR to ce vise struje da tece tj bice veci napon na onom 1ohm otporniku ;)
PS: logicno bi npr bilo da iskoristis audio pojacavac posle generatora, ALI to je jako opasno po amp, proosciluje amp i crkne samo tako! Moze tako ali da vezes redno jos neki otpornik od jedno 100ohm.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 24.08.2014. u 01:21 GMT+1]}

@ mikikg

+5V granu sam merio, dao sam gore rezultate. Meriću danas i +5Vsb (stand by), pošto taj kondenzator nisam menjao. Zameniću ga posle, pa izmeriti ponovo.

Rekao sam već da sam kondenzatore kupio u Farnelu, i to baš kvalitetne japanske. Zato ne verujem da su oni riknuli. Postoji mogućnost da je u pitanju hladan lem na negativnim možicama tih kondenzatora. Sećam se da sam imao problema sa lemljenjem, zbog velike termalne mase (moja lemilica greje na 350 oC, a snage je 15 W). Ako je napukao lem, onda je napajanje praktično bez filtracije (kao da nema kondenzatora). Proveriću i to.

Ulazne filterske kondenzatore nisam menjao. Mislim da nisu jeftini, a i nisu naduveni, pa zato. Mislim da oni ne utiču previše na izlazno talasanje. Mada sam pri merenju +12 V grane (za CPU, dok je napajanje bilo u računaru) primetio da ima niskofrekventne komonente. Možda su zaista riknuli ti ulazni. Ali kako je do sada radio računar, ne može to odjednom da rikne a da se ne naduvaju ili iscure...

Što se PFC-a tiče, ja sam mislio da su ovi sa prigušnicom pasivni a ne aktivni? Inače, ta prigušnica je dosta teška, znači prava.

@ emiSAr

Nije to napajanje. Moje je DTK Computer PTP-4007P.

@ mikikg

Da, video sam te specifikacije i na Wikipediji.

Nemam neki izvor sinusnog signala. A da ga pravim, nije jednostavno.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Javiću dalje šta uradim...

Valjalo da osposobis ESR metar da bi ispitao sve te kondenzatore. Nisu jeftini da ih pono sve menjas.

Spomenuo sam zvucnu karticu, to moze super da ti posluzi. Uzmes neki program koji moze da generise sinusni signal, npr free Audacity.
Merenje vrsis recimo na 100Hz ili 1kHz posto su to standardne frekvencije na gomili LRC metra pa mozes rezultate da poredis sa nekim ko ih ima (meni RLC radi na toliko a imam i ove HE Nichicone).
U specifikaciji se za elco ESR merenja navode cesto na 100kHz ali to vec ne mozes sa zvucnom karticom da odradis vec sa npr nekim Wien bridge oscilatorom koji se prosto prave sa jednim OP, potrazi sheme, nije tesko napraviti.

Za + 5Vsb (stand by) granu, zanimljivi rezultati:

100 mA - 528 mVpp
250 mA - 1,1 Vpp
500 mA - 1,46 Vpp
750 mA - 1,79 Vpp
1 A - 2,16 Vpp
1,25 A - 2,11 Vpp
1,5 A - 2,07 Vpp
1,8 A - 136 mVpp (napajanje promenilo režim rada)

Ovo napajanje daje maksimalno 3 A na ovoj grani. Ali ja ne znam koliko ampera normalno vuče računar iz nje.

Obavezno menjam kondenzator na ovoj grani pa merim ponovo.

Tu je produvo elco definitivno, zameni ih.

Ne samo to. Zamenio sam kondenzator i primetio da se otpornik koji ide od negativne nožice tog elektrolita do pina 2 na čipu TL494CN otkinuo (ostale samo nožice). Ne verujem da sam ga otkinuo ja kada sam skidao kondenzator ali koj će ga znati.

Uzeću sad da doručkujem pa ću u datašitu za TL494CN da vidim koji otpornik ide.

Uf, nozica 2 je negativni ulaz za prvi error amp. Cudo kako je to uopste radilo! Moguce da je za strujnu zastitu jer da je za napon to bi svatsta bilo, moguce i kabooommm :)

Evo ti ovde sheme gomile ATX napajanja pa potrazi koja je tvoja i vidi koliki je otpornik tu bio:
http://danyk.cz/s_atx_en.html

Ovde na 6. strani stoji da je 50 Komha: http://www.ti.com/lit/ds/symlink/tl494.pdf

Ali na napajanju je druga nožica na masi (negativna nožica kondenzatora) a ovde je na output controll i refference...

U stvari ovaj otpornik sa šeme nije ovaj. Ima na napajanju jedan koji je kao na šemi, ali je 23,75 Komha.

Na ovoj šemi je drugačije. Ovde otpornik ide sa pina 2 na red sa keramičkim kondenzatorom pa na pin 3 (feedback). http://danyk.cz/s_atx01d.png

Na svakoj šemi je drugačije, ne znam koji onda otpornik da stavim.

http://danyk.cz/s_atx01l.png
http://danyk.cz/s_atx01a.png
http://danyk.cz/s_atx01b.png
http://danyk.cz/s_atx01d.png

http://danyk.cz/s_atx_en.html

_{[Ovu poruku je menjao Slobodan čovek dana 24.08.2014. u 10:06 GMT+1]}

Kako to mislis? Uslov je RC>5T, a koliko god da povecavas C nejednacina ce biti zadovoljena.

To vec ne znam, zavisi kako je ostalo vezano ...

Off-topic, bas na shemi sto si prvu linkovao se dole desno vidi sklop za naponsku regulaciju 3.3V sa mag-amp, jedan becejac i naponska refernca, sica od delova a radi za silne ampere struje ;) To me kod tih svicera odusevljava!

@pctel povecanjem kondenzatora u izlaznom filteru se smanjuje naponski ripple ali se usporava odziv regulacije, postaje lenja, losiji je step-response i sve obrnuto kada se elektrolit smanjuje. Ti kondenzatori se biraju kao kompromis izmedju brzine regulacije i naponskog ripla.

Hajde onda mi pomozite da nađem šemu za ovo napajanje:

DTK Computer PTP-4007P

Otpornik je označen sa R52



_{[Ovu poruku je menjao Slobodan čovek dana 24.08.2014. u 10:46 GMT+1]}

Ovako nešto izlgeda:

Našao sam samo šemu za DTK PTP-2038 (200 W): http://bp.xsp.ru/circuit/atx/atxps.gif

Sad sam primetio i da je otkinut R69 (koji ide paralelno sa još dva prema masi).

Bez šeme ne mogu nita da uradim...

Ovo bi moglo biti nešto slično:

http://www.eejournal.org/wp-co...-SMPS-494-LM339-schematic1.gif

Koristi ista dva čipa kao i moje napajanje.

A ovaj otpornik je izgleda razdelnik napona i treba da deli napon na pola.

95% sam siguran da je ovo otpornik od 4,7 Komha (izmereno 4,55 Komha na drugom otporniku sa kojim se pravi razdelnik napona V/2).

Ovi od 4,7 Komha koje imam su iz iste serije pa se svi mere oko 4,67 Komha. Onda da zamenim oba, da budu što bliše otpornosti?

A za ovaj R69 ne znam.

Da ga stavim pa da uključim napajanje da probam?

_{[Ovu poruku je menjao Slobodan čovek dana 24.08.2014. u 12:12 GMT+1]}

Mislim u proracunu "pola" i "nule". Polovi "obaraju" regulaciju(obaranje regulacije je pol..), na nizim frekvencijama, dok je nula "vraca" ne projektovanoj visoj. Slengovski receno, ukratko.
ESR i kapacitet kondenzatora uticu na "nulu" regulacije, i remeti se zamisao konstuktora..mozda je pravio neke kompromise, pa i da nije..pa je stoga jos gore menjati komponente.

Iz tog, recimo razloga, nije preporucljivo koristiti low ESR sa linearnim regulatorima, posto su regulatori skloniji oscilovanju i lecovanju.

Kada se odrede polovi i nule u regulaciji, onda se, za doticne kapacitete, projektuju filtarske zavojnice, i konfiguracija izlaznog filtera..jednostruki, dvostruki, sprezni...grupisanje elektrolita..jedan, 1+1, ili nekoliko.

Da li da ga probam (uključim)?

Ovaj drugi optornik što se otkinuo, on mislim da je i ranije falio (samo nisam primetio da je otkinut, već sam mislio da nije ni predviđen da bude tu u ovom modelu). Mada možda grešim...

Ovde je taj otpornik isto označen sa R52: http://danyk.cz/s_atx01ab.png

Isto je DTK napajanje ali 200 W.

Sad, na šemi je C33 10 nF a na napajanju isto C33 22 nF. R51 je 47 Komha a na mom napajanju 24 Komh. R53 je isti na napajanju kao i na ovoj šemi. Ali je na šemi R52 270 Komha.

Ne znam šta da radim...

Da stavim onda R52 od 270 Komha pa da probam? Ili da probam sa R52 od 4,7 Komha?

Dajte neka mišljenja.

Ti delovi su deo feadback mreze i frekvetne kompenzacije i u sustini su vrlo bitni i oni se podesavaju na osnovu kompletnog dizajna kako je konstruktor zamislio.
Rado bih pomogao ali ne mogu da ti kazem ovako napamet sta tu da sta stavis …

Da ti nije taj izlomljeni otpornik tu negde zapao, pokusaj da ga potrazis.
Bas se vidi da je odpao? Da nije namerno odsecen?

ako ja dobro vidim R52 je u feedback-u ... svakako ne bi palio to
napajanje u kompu .. e sad ne znam dovoljno o 494 da bi mogao da ti
kazem kako taj deo tu radi (ali ima ovde ekipa koja zna to kolo u dusu
verovatno znaju kako da izracunaju koji otpornik tu ide)

Mislim da je taj deo isti kao u ovoj šemi: http://danyk.cz/s_atx01ab.png

Nisam uspeo da nađem otpornik nigde (ni u kućištu ni po podu). A nožice tih otpornika su zalemljene a tela su im otpala.



Na mom napajanju su:

C33 22 nF
R51 24 Komh
R53 4,7 Komh
R52 ?

http://www.ti.com/lit/ds/symlink/tl494.pdf

Nije problem da se izracuna otpornik, problem je gde treba da stoje poles&zeros koje je vladd spominjao :)
To je klasican OP-AMP unutra na tim nozicima, vaze sva pravila kao i za svaki drugi OP ali kako namestiti krivu kompezacije vec zavisi od svasta nesto u izlaznom stepenu …
Kriva mora da bude suptrotna od one koju ima sam izlazni stepen (plus mora da se vodi racuna o stabilnosti) a kavka je kriva izlaznog stepena sa sve filterima, to je pitanje!

Pa ako je moglo da radi i bez R52 (pod uslovom da ga nisam ja isčupao danas), trebalo bi da radi i sa drugim.

Dajte izračunajte, ako znate. Ja mislim da isto treba 270 K. Ovaj R51 nije bitan (za DC ne utiče na R52 i R53).

[img][/img]

http://www.formfactors.org/developer/specs/ATX12V%20PSDG2.01.pdf

uvek mozes da stavis da probas :D naravno van kompa ..
ja bi iskreno za komp kupio novo napajanje a to bi iskoristio za neku
drugu namenu (uvek ti treba 5 i 12V napajanje za po nesto)

Znam da mogu, ali neću da mi rikne kad probam. A novo ne želim da kupujem a ni nemam pare. Dobro je ovo, samo da se popravi.

sa tog napajanja su (dva ako sam dobro razumeo) otpornici "otpali" .. otpornike nisam video da otpadnu ni kad se ugljenisu .. tako da je ili ocajan kvalitet, ili je tu nesto puklo (a ne vidim sto bi u feedbacku otpornik pukao) ili tu nikad nisu bili .. moje iskustvo sa smps je nula (tu macola, miki, branko, emisar i mnogi drugi imaju mnogo sta da kazu) ali da otpadne otpornik a da mu noge ostanu na ploci - ja time ne bi vise nikad napajao moj komp, ti kako hoces .. to je rizik od 50E koji moze da napravi stetu koju nikakve pare ne mogu da nadoknade

Pazi dajem ti savet za koji ne mogu da garantujem sta ce da bude! Ovo radis na svoj rizik …

Ako je taj otpornik otpao, dakle tu sad imamo neku ogromnu otpornost i teoretski (ako sam u pravu) kriva kompenzacije tj "corner" od prenosne krive bi otisao udesno ka visim frekvencijama (moguce da je usao u reon nestabilnosti, tj da se faza pomerila preko 180 stepeni). Dodatno je tu pitanje sta se desilo sa naponskim offsetom …
Kada smanjujemo taj otpornik, kriva se spusta ka nizim frekvencijama sto celu petlju usporva ali je cini stabilnijom.

Dakle stavi za probu 270k pa probaj sa raznim opterecenjima. Onda probaj da brzo odkacis/zakacis opterecenje i ako na to reaguje korektno (a ne explodira sve :)) onda si resio problem :)

Nažalost, nisi dobro rekao. Neće da se popravi, već ćeš morati ti to da odradiš !

Nisu nagoreli otpornici već se otkinule nožice (mislim da su 0,125 W otpornici, pa imaju tanje nožice). Otvarao sam to napajanje više puta. Možda sam ih nečim zakačio, možda su otpali od vibracija. Mislim da je napajanje pristojnog kvaliteta. A para nemam...

@ mikikg

Bez tog otpornika, i dalje je imao R53 (4,7 K).

opet, ako to vibrira toliko da je otpao otpornik a da su mu noge ostale ...
a da si ga zakacio necim, primetio bi, ne mozes da otkines trough hole
otpornik a da ne osetis ..
znam ja dobro kako je kad nema pa mora zbudzis ali vec ne znas u kom ti
je stanju komp i dal ne radi samo zbog napajanja ili je steta veca ..
mene je budzenje prosle godine kostalo preko 30000$ u kesu + sam izgubio
*SVE* projekte koje sam ikad radio, *SVE* dokumente koje sam ikad
napisao .. *sve* sto nisam podigao negde na neki forum ili open source
hosting (source forge i slicno) sve je nestalo tragom .. tako da sam
definitivno malo subjektivan u ovoj prici ... ali ono, napajanje je
radilo 10 godina, odradilo je svoje

Vibracije su tipa - kada ventilator sa riknutim ležajem krene da skripi, udri u kućište (živci - 0). Inače, zamenio sam te ventilatore (sa drugim starim), od kojih je jedan bio iz napajanja...

Ne znam da li je vredno toliko da se rizikuje.

Problem je sto i ako ti "na stolu" radi ok, ti ne mozes tako lako da simuliras uslove koji su u racunaru.
Ponavljam da je taj deo oko OP-ova vrlo kritican i da ako nije adekvatno odradjen moze da izazove nestabilnost (proosciluje FB petlja) i ko zna sta moze sa tim da se desi.
Te oscilacije se najcesce pobude brzim tranzicionim opterecenjem (npr situacija kada CPU naglo poveca potrosnju) i zato sam ti spomenuo ono sa ukljuci/iskljuci.
Inace takvi testovi se rade sa "cekicem" (hammer), elektricni sklop koji moze da extremno brzo proizvede opterecenje u nekom napajanju pa se to analizira i gleda kako radi regulacija.

Ja sam recimo pravio jedan DSP PWM regulator i imao sam bas takve probleme, sve ok kada "sporo" kacis opterecenje ali kad ga naglo cimes prooscoluje i sve ode u … (radio sam u kontrolisanim uslovima pa nije bilo stete).

Pročitao sam dobro sve što si napisao.Ako shvatam R52 je između mase i pina 2, a otpornik od 4,7 k postoji.
Ako taj otpornik ide na pin 14 onda je lako moguće da nije ni postojao taj otpornik. On bi trebao samo da
neznatno utiče ( 2% ) na 5 V, ako je 270k. Probaj da za taj drugi otpornik probaš da objasniš gde se nalazi,
i nerazumem šta ti znači otkinut. Ja sam shvatio da ga nema nigde i da ga ti nisi otkinuo već da je bilo tako?

Hvala Branko na trudu (kao i svima ostalima, naravno).

Jeste, R52 je između mase i pina 2, otpornik 4K7 između pina 2 i pinova 13, 14 i 15 (ta tri pina kratko spojena). Razumem da razdelnik napona od 4K7 i 270K ne pravi veliku razliku, ali šta znam, možda mora da se ima i otpornik prema masi kako bi povratna sprega / regulacija bila stabilna.

Otkinut je u smislu da postoje nožice otpornika zalemljene a tela otpornika nema.

Ovo je drugi otpornik što fali:

(postaviću fotografije)

Jojj, pa tebi jos tu neki otpornici odpali???
Nemoj da se igras i gubis vreme. Ostavi to za neke druge experimente ili delove (sacuvaj Nichicone :))!

Nabavi neki nov ATX i nemoj da rizikujes.

sad sam se setio btw u nekim spravama novim mozes da vidis noge od
otpornika a nema otpornika, to je kad proizvodjac skonta da mu bolje
radi bez tih otpornika i onda ih samo cvikne u post produkciji .. (tako
sam ja radio na jednoj spravi gde sam skontao da ulazni filter koji sam
pravio unosi vise problema nego sto resava i onda samo secicama cvik taj
jedan otpornik i ugasim ulazni filter :D )

Sigurno ti neće uticati nedostatak tog otpornika na rad. Sa njim ćeš podesiti
eventualno, posle 5 V. Probaj da objasniš taj drugi otpor gde se nalazi. Uzmi
lupu pa pažljivo pogledaj te krajeve otpornika, da li su odsečeni u fabrici.

Ovaj gore je R52 (koji sam ja dodao sada, trenutno je 4K7, ali verovatno treba 270K), dole je taj drugi što je, valjda, otpao (R69):

http://www.dodaj.rs/f/y/11H/TBxGG4O/1001922.jpg

Gore R69, dole R52:

http://www.dodaj.rs/f/2i/135/2YhYELQC/1001924.jpg

Nije nemouće da su u fabrici odcvikovani. Onda bolje da probam bez njih? Pošto sam zamenio ovaj kondenzator 2200 uF 10V, na + 5Vsb grani (gde je najveće talasanje bilo).

Nema slike, ali kondam da je ovakva situacija

Ovo je normalan otpornik (ASCII crtam :))

1) ---[===]---

Ovo je kad je odsecena nozica "regularno"

2) -- --

Ovde je otpornik ispao iz caurice (sto predpostavljam da je ovde slucaj ili nije?)

3) ---[ ]---

Za slucaj 3 sam mozda video par puta u zivotu, nisam video da to proizvodjaci rade, ako to rade ide se na 2

Evo slika (u prethodnoj poruci):



Nije taj 3. slučaj. Pod 2 je.

nema sanse da si ti ovo otkinuo slucajno a sansa da je ovako "otpao" je isto minijaturna, ovo je cika kinez odsekao

Huh, ma to je odcvikovano u fabrici!

Ukljuci to. Na "stolu" prvo, maltretiraj ga malo, izmeri te ripplove pa da vidimo sta kaze sad sa novim elektrolitima.

Odavezni izbacuj taj R52. Bez njega će napon biti možda manji, a sa
4,7 K otićiće na 10 V.

Dobro, probaću. A samo sam ovaj 2200 uF 10V zamenio.

da da, sto brankotod kaze, skini taj sto si dodao, tu nikad nije ni bilo otpornika po svemu sudeci

I da, emiSar je spomenuo ulazne elektrolite. To posle 5-6-7 godina izgubi bas dosta kapaciteta. Moras nekako njih da proveris (nikako pod naponom i osciloskopom ako nemas razdvojni/izoloacioni trafo!!!).

ulazni nisu low esr, dovoljno samo da ih premeri bilo kojim kapacitet metrom

Uključi ga stolu, a opereti 5V sa 2-3A.Onda meri napone. Imaš onu sliku sa
maksimalnim riplom.

>> ulazni nisu low esr, dovoljno samo da ih premeri bilo kojim kapacitet metrom

da, nisu low-esr, samo treba kapacitet da proveri

Trebao bi da pregledaš i filterske kondenzatore na matičnoj ploči.

Skinuo sam taj otpornik koji sam dodao. Jedino je ostao onaj od 4K7 koji sam zamenio jer je ovaj što je bio tu merio 4,55 K (a po bojama sam video da je 4K7). I zamenio sam taj 2200 uF 10V kondenzator.

Probao sam, i ne valja. Ripl je sada još gori.

I na +5 Vsb i na + 5V grani.

Kako sad to?

A ulazni filterski su od po 1.000 uF a moj multimetar meri do 200 uF...

Koliki je DC napon ? Pogledaj na osciloskopu ripl na 5 V na vremenskoj bazi od
10 mS po kockici i vidi da li je od 50 Hz.
Na koje ulazne misliš ? Na 350V ?

DC naponi su u redu. Koliko sam video, visokofrekventni je ripl. Da, ti na 220 V ulazu (dva su u seriji, od po 1.000 uF 200 V).

Vratio sam onaj otpornik koji je bio u napajanju (4K7 što meri 4,55 K). Ne onaj što sam dodao, već onaj koji je oduvek bio.

I probaću drugi 2200 uF 10 V, ili ću vratiti stari.

Videću i na toj vremenskoj bazi.

Bez osciloskopa nemožeš da kažeš koji je ripl. Otpor nemoraš da vraćaš, isto će raditi.
Koliki je tačno DC napon. Ripl će biti visoke frekvencije, ali modulisan sa 100 Hz ako
je iz mreže. Postoje li i obični kondenzatori paralelno sa 1000 uF?

Nadji dva elektrolita po 100uF i paraleluju ih i izmjeri im kapacitet, nije bitno za koji su napon. Serijskom vezom sa tih 1000uF mjeris kapacitet i matematikom
za serijsku vezu kapaciteta dodjes do rezultata. .-Obicno jedan izgubi kapacitet ali se mijenjaju oba mrezna elektrolita.-
Trenutno bolestan, ne mogu traziti ono napajanje koje sam prepravio za 24V, ali u igri je isto napajanje istog OEM proizvodjaca, samo se naljepnice mijenjaju.-

pOz

Mozes i sa tim multimetrom da izmeris!

Uzmes jedan elektrolit u rangu od 100uF do 190uF (koji nadjes, izmeris ga tacno) to nek ti bude C1, na njega spojis redno ovaj od 1000uF i to neka ti bude C2 i tako izmeris ukupni kapacitet sa svojim mulimetrom, to ti je Ctot.

Malo matematike i po ovoj formuli mozes da nadjes (pravu) vrednost za C2:

C2 = 1 / (1/Ctot - 1/C1)

To je stara caka da meris vece kapacitete nego sto moze originalno neki metar. Nije apsolutno tacna metoda ali dovoljna da okvirno vidis u kavkom je stanju kondenzator.

PS: Pretece me emiSar. Isto smo pisali ;)

Vratio "originalni" optornik i stari elektrolit 2200 uF 10V. Ista stvar.

Evo kako izgleda +5 Vsb (stand by) grana pri opterećenju od 1 A:









Ovo je DC coupling:

Nema keramički kondenzator paralelno sa elektrolitskim na ulazu, koliko vidim.

Stand by grana nema veze sa TL494, nezavisan pretvarac koji daje 5V i 17 do 27V za napajanje TL494 kola.-5V je stabilisano a ovaj drugi napon dok ne
krene napajanje je "viseci" nije stabilisan. Tek kad proradi glavni trafo TL se napaja sa njega.-

Evo tog malog pretvaraca. Q2 kolektor ide na ispravljeni mrezni napon.

pOz

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 24.08.2014. u 17:24 GMT+1]}

Izmerio sam ulazne kondenzatore (1000 uF):

964 uF i 985 uF

Evo za +12 V (CPU) granu (opterećenje je bilo 1 A):







pa oko 1,2 A kada krene da dodaje i nižefrekventnu komponentu i na kraju 2,2 A):

Probaj da vežeš paraleno izlazu od 12V, opterećeno, 100nF i da daš slike.

Kasno je sada. Sve sam spakovao (nemam gde, pa radim na podu). Sutra sam zauzet, a pekosutra videću...

ok

Samo zezajte za polove i nule:)

Istina, ovaj je uradjen sa jednim dominantnim polom, i 494 je zaista jeftina opcija, od koje ne treba previse srece ocekivati.

Veliki je ripl i jos veci spajkovi, a povratna sprega verovatno standardno bez previse udubljivanja odradjena.

Mislim da je jeftinije uzeti neki ispravan i kvalitetan, steta je da ploca crkne zbog krs napajanja. Pogotovo sto maltretira napajanje na samoj ploci.
Ima sprazni kalem u izlazu i ripl moze da se preslikava, pa treba proveriti filtriranje svih napona. Male su to struje za ovoliki ripl.

Ja bar ne ze**m za polove i nule :)

http://www.elitesecurity.org/p3380887

To su neki moji experimenti, manje-vise uspesni ali nisam to uoblicio u neki konkretan uredjaj, vise me je teorija interesovala i mogucnosti upotrebljenog mikrokontrolera.

Treba promatrati frekvenciju ripla, promjenjljiva je, sto ni u kom slucaju ne smije biti, zato je tu makar "socijalni" TL494 (najjeftiniji kontroler).
Pored FB-a koji je ocito ostecen-razdesen, gresku treba traziti u napajanju TL 494 - ne drzi sve pod kontrolom.-
Ripl mora biti jednak frekvenciji oscilatora, duplo visoj od frekvencije trafoa zbog storage zavojnice u svakom izlaznom naponu.-
Provjeriti-zamijeniti elektrolite na izlazima pobudnog fly back pretvaraca.-

pOz

Ja sam mislio da je normalno što menja frekvenciju prekidanja sa promenom opterećenja (umesto da menja samo radni ciklus / faktor ispune / duty cylce), radi održavanja određene efikasnosti. Sad, pošto kažete da TL494 nema tu opciju, kad završim današnje obaveze da probam(o) šta tu može da bude problem. Samo ne znam šta da proverim, da izmerim napon napajanja tog čipa (i da vidim na osciloskopu da li je taj napon "čist"). Povratnu spregu ne znam kako da proverim, bar ne bez šeme. A izlazne kondenzatore (ako na te misliš), već sam rekao da sam ih pre par godina zamenio sa vrlo kvalitetnim. Imam još koji (bar jedan) koji mi je ostao od tada (jer, recimo, trebala mi 3 ili 4, a minimalno može da se naruči 5). Pa mogu taj da zamenim ponovo pa da probam. Mada, menjao sam juće na stend baj +5V grani, i ništa.
A ovo što sam juče napisao da je ripl sada veći, to je zato što nisam opteretio/merio iste žice. Mislim, ima nekoliko crvenih (+5V) i još više crnih (GND), odkud znam koja je masa za koju granu, ako su "odvojene", itd...

Kao prvo- sve crne zice su masa za bilo koji napon.

Svaki PMW kontroler, pa i TL494 radi na fiksnoj frekvenciji koja je "zakucana" RC oscilatorom u istom. U konfiguraciji u ATX napajanjima
kontrol pin diktira da je izlazna frkvencija kojom se pobudjuje trafo 1/2 f oscilatora (FF na izlazu kola). Mijenja se kao sto si i mislio sirina-
ispuna impulsa.- Da nije ovog FF na izlazu moglo bi doci doci do tzv linijskog - istovremenog provodjenja HB sto je cisti kratki spoj.

Ripl u izlaznom naponu mora biti fiksne frekvencije, ma o kojem naponu se radi.-

pOz

Nisam siguran da je promena frekvencije otkrivena sa merenjem koje se očitava
na osciloskopu. Pre mislim da se osciloskop loše sinhronizuje, Ubaci kondenzator
od 100 nF paralelno izlaznom elektrolitu na 12V pa snimi onda šta dobijaš.
I ja mislim da bi lako moglo da bude nešto u pobudi tranzistora .

Izvini, nisam stigao da procitam do kraja tutorijal. Izuzetno koristan.

Inace, teorija je najslozenija, pocevsi od odabira kriterijuma, pa na dalje.
Konkretna realizacija je realno najjednostavnija...i prepuna kompromisa...

Ovde zaista moze biti problem i samo merenje, mada, koliko god su sonde osetljive na zracenje i poziciju, ne bi smeo ovoliki ripl da se pojavi.

Videću, kasnije, da probam sa tim keramičkim. I, eventualno, da promenim i neki elektrolit pa da vidim da li se menja talasanje. A i ako mogu da snimim i napon na bazama/gejtovima prekidačkih tranzistora kako izgleda.

Inače, ovo je moj osciloskop (ovaj od 100 MHz): http://www.gwinstek.com/en/pro...px?pid=3&mid=7&id=1298

Znam da su crne žice masa, ali sam mislio možda nisu sve vezane u ustoj tački pa kod nekih struja ide dužim putem, itd.

A za menjanje frekvencije, znam da neki DC/DC convertori (čipovi/kontroleri) imaju opciju da pored PWM-a menja i frekvenciju u zavisnosti od ulaznog i izlaznog napona i struje kako bi održavao dobru efikasnost / ripl. Pa sam zato pretpostavio da je i ovde slučaj...

Uopšte nisam merio po PS-u. Jer, 10-20 mVpp očitavanja gore dole, u ovom slučaju ne znači ništa.

Ovde je spomenuto merenje i da li je to sto je izmereno stvarno tako. Osciloskop nema veze sa tim, mnogo je bitnija metoda merenja.
Pri tim strujama i na onim "parcicima" kablova ima da se napravi pad napona koji moze da dovede do pogresnog zakljucka.

Generalno te SMPS sprave se vrlo specificno testiraju i mere zbog velikih struja i brzih tranzicija koje se tu desavaju.
Recimo postoje male caurice koje se zaletuju na PCB gde se ubode sonda osciloskopa. Na taj nacin se izbegne i ono parce prikljucne stipaljkice za GND od osciloskopske sonde koje ITEKAKO moze da napravi problem! Alternativno resenje umesto caurica su "federi" za GND koji se stave na sam vrh sonde.
Evo ovde praktican primer kako to moze da utice, nije SMPS konkretno u pitanju - neke druge sprave, ali je ocigledan efekat tj problem koji moze da nastane:

Pogresno:


Ispravno:


Dalje, recimo 3.3V izlaz koji u sustini ima najvece struje, bas iz problema prikljucnih kablova postoji posebna linija/zica na konektoru koja sluzi sa remote-sensing i koja kompenzira pad napona na kablu a trebalo bi i da kompenzira sve brljotine-pikove-riplove.
Dakle iz ispravljaca ne krene 3.3V da bi na konektoru na maticnoj ploci stiglo 3.3V nego mora veci napon a ta remote-sensing linija "gleda" sta se tamo na drugom kraju kabla desava i tako radi regulaciju (to se zove point-of-load regulacija).

Dakle u slucaju kada nema remote-sensing, merenje mora da se vrsi na samom izvoru sa sto je moguce kracom prikljucnom zicom za GND a kada ima (kada je upotrebljen) remote-sensing onda na kraju veze u tacki potrosaca.

Dodavanjem 100 nF paralelno na +12 V granu (na konektoru, ne na elektrolitskom kondenzatoru) talasanje se povećava.

Sa 100 nF:





Bez:



Sa:

Nije bitan ripl na kondenzatoru u napajanju već na konektoru. Džaba ako je ripl mali na kondenzatoru kad se računar napaja na konektoru. Zato na njemu merim. I sad pored toliko dugačkih žica napajanja, mala žičica od mase osciloskop sonde neće mnogo razlike da napravi. Mislim, ovde je ripl u stotinama mV, zato mi 10-20 mV gore dole ne znači ništa.
A onu "iglicu" koja se tavi na sondu (na masu) za takva merenja ja nemam.

Prvo provjera ESR-a kod elektrolita.
Imas osciloskop a nemas ESR metar.
Svaki osciloskop pa i taj tvoj ima izlaz za umjeravanje sonde. Dole kod USB porta desno pise da je izlaz cetvrtka i 2 Vpp.
I cetvrtka je okej za testiranje ESR-a (ako se nema druga mogucnost) na nacin na koji je mikikg objasnio.

Vidim da je ripl sa 100nF opao oko 30%. Metni 470 nF i biće ispod 100 mV pp.
Probaj, molim te. Da svi nešto naučimo !

Tu je problem u elektrolitima.

taj gwinstek ako se dobro secam ume da prikaze RMS vrednost.. to bi bilo iskusno da si upalio :D

I meri na isti način. Ne razumem sada ono na kraju sa i bez.

Nisi me ispratio ili ja nisam lepo opisao (svasta smo ovde u temi pisali) ali spomenuo sam da su svi naponski izlazi medjusobno zavisni/povezani sto znaci da ces imati iste pikove (po obliku) na svim naponima jer poticu svi sa jednog transformatora (koji uzgred radi u hard-switching rezimu i koji je krivac za te pikove).
Onih spomenutih 3.3V i remote-sensing kada se upotrebe, tehnicki bi trebali da "poprave" sve izlazne napone po tom pitanju, ne skroz ali jednim delom!

Dalje, to je ispravljac od koliko bese, 400W, da bi imao koliko-toliko valjane rezultate ti moras da ga opteretis sa bar 100-200W jer pri "lite-load" ispravljac ce verovatno raditi u tkz "intermittent ili burst" modu sto nije njegov optimalan rezim i vise sluzi da "zavrsi posao" ne vodeci racuna mnogo o stabilizaciji, riplovima i pikovima. Tek od neke granice potrosnje (ne znam koliko je tacno u tvom slucaju) pocinje da dobija svoje definisane perfomanse.
10-20W opterecenje za taj ispravljac je "previse sitno" i ne predstavlja realne uslove koje ce da ima u radu sa racunarom.

Zadnja stvar, jedno je "ripple" a drugo su "pikovi" i tu cesto proizvodjaci biraju ono sto im vise odgovara za specifikaciju a to je naponski ripple. Pikovi su brze i veceg intenziteta koje kao sto rekoh poticu od topologije tog pretvaraca (push-pull u tvom slucaju).
Ripple potice od L/C konstante u izlaznom filteru.
Na oscilogramima koje si pokazao se vide obe stvari istovremeno i trebas to da imas u vidu.

Napon između pinova 12 (Vcc) i 7 (GND) čipa TL494CN:







Sa dodatkom keramičkog kondenzatora 100 nF (između ta dva pina):

Pa nije opao, porastao je za oko 30% sa dodavanjem keramike. Ne znam zašto...

Sa 100 W mogu da ga opteretim samo sa onom forum lakirana žica u kofi vode.

https://www.youtube.com/watch?v=WECW88rJYrE

Da probam i to? Radio sam to jednom, ali sam tada opteretio akumulator (neispravan)...

gledas pikove, treba da gledas rms
a trebao bi ozbiljnije da ga opteretis

btw sijalice za kola, 12V halogenke za kucu .. to je odlicno za opterecivanje 12V rail-a .. obicno nakupis toga po kuci za 200-500W bez problema :D

Sa i bez kondenzatora od 100 nF.

Treba da.

Te sijalice maju malu otpornost dok se ne zagreju (merio sam, ispod 0,5 omha), ima da ubiju napajanje po uključenju. Ne bi trebalo, ali ipak, bolje ne.

ja obicno dodajem jednu po jednu kad opterecujem atx napajanje za test .. no i zica + voda nije lose resenje ako imas dovoljno dugu zicu

Dakle neverovatno. Izgleda da imam hladan lem na BNC konektoru na osciloskopu. Kratko spojim sondu a on mi pokazuje veliki ripl i pikove, malo pritisnem BNC konektor, i ono nestane...

Pa sam ponovo snimio za +12 V pri 2,5 A:

Imam žicu, oko 1 omh joj je optornost.

Evo malo pojasnjenja, da ne "lutamo" :)



Inace ovi pikovi se jako tesko saniraju kod hard-switching :)
Tesko tu moze da pomognu samo kondenzatori, to je problem same topologije pretvaraca.

BTW: Vidim da je bio problem kod BNC-a od sonde pa je lazno prikazivao ali inace ovo sto sam napisao vazi za hard-switching.

Kako porastao?Na onoj slici od juče imaš 696 mV, a danas 456 ?

Ma da ga .ebem. Izgleda da je hladan lem na BNC konektoru, moram ponovo da merim.

240mV Vpp i 160mV Vrms .. to je mnoooooooooooogo bolje .. treba videti sa vecim opterecenjem (optereti 5V sa kantom) ali to su vrednosti na kojima bi komp trebalo da radi bez problema ... nisu idealne ali bi masina moralo da se digne

Ubaci 0,47uf paralelno. Taj ispravljač nije ni imao ripl manji od 100mV nikad. To je čuveni
kineski kvalitet.:D Malo ukrademo na žici za prigušnice, malo manje jezgro, odlični kondezatori
i to ti je to .

Ovo je sa kondenzatorom od 100 nF (oko 2,2 - 2,5 A):

Ako je ovo koliko-toliko prihvatljivo, onda se ja danima džaba zezam sa napajanjem. Onda je ipak matična riknula (BIOS čip)...

Ubaci molim te 470 nF i postavi. Mene su zezali filterski kondenzatori na matičnoj ploči

+12 V grana sa "žica u vodi" opterećenjem od oko 1,2 - 1,5 omha (nemam tačan ommetar):

Sad ću ovo isto a sa 470 nF (nemam taj pa ću 5 x 100 nF).

Je li onih 120 mV za +12 V granu i 50 mV za sve ostale, Vrms ili Vpp?

Na ovom oscilogramu se vide dve ucestanosti, jedna od 50Hz (sto je vrlo cudno, trebalo bi da bude 100Hz!) i to su ove sire periode i tu je ripple od oko 600mV.
Bas cudno, kao da je ulazni grec stradao, jedna sekcija pa radi kao polumostni ispravljac. Proveri grec!
Ili je problem do merenja, ground loops!

Druga ucestanost je oko 500Hz (ili 1000Hz, pomesao sam slike, ima ih dosta), ove uze/sitnije periode sa ripplom od oko 100mV sto je opet cudno, tu bi trebalo da bude 20-50kHz.
Ovo moze da znaci da je ipak usao u burst mod rada, jos se nije "zaleteo" a to je verovatno zbog nedovoljnog opterecenja.

Kada to proradi kako treba (sa adekvatnim opterecenjem), treba da se vidi ripple ucestanosti na kojoj inace radi pretvarac, 20-50kHz i tada ce ripple da bude MNOOOGO manji.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 25.08.2014. u 16:03 GMT+1]}

Isto ovo, samo sa 5 x 100 nF blok kondenzatorima (starim):

Onda da sečem žicu na pola pa da probam?



Ovo je 500 Hz nije 50. 4 x 500 us = 2 ms = 500 Hz. A ove sitne su mnogo više frekvencije.

Evo zumirano (52 KHz):



A ova niska je sad 800 Hz:

E, ali ovde piše 120 mV i 50 mV od vrha do vrha a ne RMS:

https://en.wikipedia.org/wiki/ATX#Power_supply

A ovo moje je 10 puta veće...

Hmmmmm … Ne obracamo paznju na vrlo vrlo sitne detalje :)



Ajd sad strucnjaci … :)

Ispravljac je ipak usao u normalan rezim rada, vidi se tacno PWM od 50kHz i vidi se da izlazni L/C skoro perfektno radi svoj posao (dakle odlicni su elektroliti) i tu je ripple cca 40mV !!!

Odakle ovaj ripple od 1kHz to vec nemam pojma :(
Nesto tu nije dobro, a moguce je da je vezano ipak za onu kompenzaciju oko TL494 ...

Vidis, pricamo o ovom "krupnom" riplu, cas je 500Hz cas 800Hz, cas 1000Hz. To nije dobro nikako. To ne sme da se menja i to bi trebalo da "sredi" kompenzaciona mreza oko TL494.
Mozda je neki elektrolit tu okolo propao, mozda hladan lem, ne znam …

BTW:
Uzgred, cisto da znate postojo je korisna informacija, ovih 1kHz je odprilike najbrze sto mogu ti ATX ispravljaci da odreaguju na promenu opterecenja (to je BW njegovog PID-a). To je prilicno sporo, ne moze bolje i da je sve 100% ispravno.

http://www.onsemi.com/pub_link/Collateral/TND359-D.PDF

Strana 13 i na dalje

Promeniću te male elektrolite, ako imam zamenu. Sad sam video hladan lem na jednom elektrolitu (1 uF 50V).

Jok. Vezano je za storage prigusnicu-zavojnicu.
Ako trafo radi na 25 kHz, pus-pul ispravljanje daje ripl od 50 kHz. U pauzama p o l u p e r i o d a glavnog ispravljaca prazni se storage
zavojnica, takodje 50 kHz ali samo kod nominalnog opterecenja fazni stav oba pretvaraca je takav da se izlazni elektroliti pune fakticki
duplom frekvencijom, dakle 100 kHz. Kod malih izlaznih struja efekat storage zavojnice izaziva ovakve pojave, interferencije reda kao sto
se da primjetiti 500 Hz do par kHz. Kod nominalnog opterecenja efekat nestaje.
Inace storage se prazni kroz neaktivnu diodu,nekad i obje i sekundar trafoa. Jedna snazna shotki dioda katodom na plusu bar ovih jakostrujnih
napona eleminise efekat, storage se prazni kroz nju, preskace trafo.-

pOz

Ovdje je doda zbog sinhronog ispravljanja, ali i kod klasike radi posao.-

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 25.08.2014. u 17:01 GMT+1]}

Pa šta da radim onda?

.http://prohardver.hu/dl/users/rudi/psu/ptp4007p4.jpg

Hoćeš ova tri da menjaš?

_{[Ovu poruku je menjao brankotod dana 25.08.2014. u 17:21 GMT+1]}

@brankotod Eh da je sreca da ima takvi ispravljaci da se kupe kod nas tek-tako :(
Half-bridge LLC sa sinhronim ispravljanjem u sekundaru … To se za servere tako pravi, tako da ako naletite na serversko napajanje to je premija, to se obavezno pazari!
Kvalitet i radni vek je cca 1:10 u odnosu na ove krseve sto vidjamo po PC racunarima.

@emiSAr da to je vec dosta bolja varijanta, sinhroni ispravljac.
Ali mislim da je za ovaj slucaj o kome pisemo u temi prilicno nezgodno da se odradi. Zahtevalo bi rasturanje glavnog trafoa i dodavanje novih navoja a to nije bas prosto.

Ne radi taj link ka slici.

Nista se ne rastura, samo dodati prije storage diodu, nema praznjenja storage kroz trafo, kraci put kroz diodu, bar na +5V dodati.
3,3V zbog mag amp jezgara skroz druga prica.-

pOz

Proradio
http://prohardver.hu/dl/users/rudi/psu/ptp4007p4.jpg

Imaš li pištolj? Ako imaš, ubi gada ili sebe !

nisu ni sva serverska majka :D .. serverska su uglavnom sa aktivnim pfc 99% i te fore i to je to .. ovo iza nista specijalno ja sam skoro menjao kod sebe sva serverska (4 komada) za nova (posle 7 godina su pocela da divljaju, a obzirom na cenu to je vrlo kratak radni vek) ... ova gejmerska napajanja koja su ovih dana dostupna i napajanja za kopanje su skroz ok

ono sto me cudi je nedostatak serverskih napajanja na 12 ili 24V i rek upsova sa 12/24V izlazom ... no izgleda je jeftinije turiti jedan megavatni ups i veliki generator za celu zgradu ..

Misliš na ove žute?

http://prohardver.hu/dl/users/rudi/psu/ptp4007p4.jpg

Jedan sam promenio. Druge nisam jer nemam zamenu. A ovi veliki izlazni filterski su svi zamenjeni kvalitetnim japanskim, pre par godina. Plus juče što sam jedan zamenio (onaj do hladnjaka, Panasonic 2200 uF).

Mala šala.:D

Neverujem da ćeš nešto dobiti zamenom tih kondenzatora, ali ipak probaj.
Da nešto preko reference ne prodire.
Neznam šta da ti kažem, tvrd orah. Ako imaš neku diodu iz comp. ispravljača
probaj ovo što ti kaže emiSAr

Izlazni očigledno nisu jer si dodao one kondenzatore i ništa.

Kad bi to bilo lako naći gde treba da se zalemi na pločici...

A od jakih dioda imam samo dve FR302.

Inače, ovo "žica u vodi" opterećenje je 100 W.

Aha mislis samo dioda da se postavi, bez MOS-FET i dodatnih navoja koji ga okidaju … Ok, razumem …
A i ovo sto si rekao za interferencu mi je novo, hvala za info ;)

Između mase i izlaza one najveće diode prema zavojnici.

Ma ima da zeznem nešto, sigurno. Ima tu 6 dioda (2 diode u jednom kućištu, odnosno 3 te komponente). Ne vidim koje su komponente, ne znam kako su vezane diode u kućištu...

Pogledaj sa druge strane hladnjaka gdje je najveca (+5V) dioda. Katoda zajednicka ide skupa sa katodom postojece diode a anoda ili obje na najblizu
masu.-i dioda mora biti minimalno za struju kao postojeca.-

pOz

Zeznuto mi je to na slepo, mogu da nagađam samo.

Na ovom hladnjaku su dve komponente (sa po dve diode u kućištu), jedna sa jedne a druga sa druge strane hladnjaka (leđa uz leđa) i vezane su paralelno, a ova treća komponenta (isto dve diode u kućištu) je "sama".

Ti "leđa uz leđa" su, izgleda za +5V (najveći kalem).

Svih 9 pinova ovih 6 dioda su u kratkom spoju sa masom??? Ja stvarno ne razumem...

Ne znam. Svi pinovi dioda su i međusobno u kratkom spoju (u oba smera). Kada merim multimetrom. Nisam pametan...

_{[Ovu poruku je menjao Slobodan čovek dana 25.08.2014. u 18:22 GMT+1]}

Te paralelne su za 5 volti. Sigurno idu na dvosruku prigušnicu.

Jeste. Ali zašto svi pinovi tih dioda u kratkom spoju međusobno (u oba smera) i u kratnom spoju prema masi?

Krajnje nozice -anode dioda preko sekundara trafoa spojene s masom. Poslije prigusnice na +5V blider 10 Oma ka masi, daje utisak kratkog spoja.-

pOz

Dobro. Ali džaba. Nemam tako jake diode.

Uspeo sam da vidim da je u pitanju ova: http://pdf1.alldatasheet.com/d...ew/59280/DIODES/SBL3040PT.html

A ove koje imam su 10 puta slabije: http://www.rectron.com/data_sheets/fr301-307.pdf

Imam i ovu: http://pdf1.alldatasheet.com/d...ROELECTRONICS/STPS20L40CW.html


Ali, mislim, ovo će samo poboljšati dizajn napajanja, neće mi otkloniti kvar. Jer ako je ovo napajanje oduvek bilo ovakvo, ja i dalje mislim da mi je riknuo čip koji čuva BIOS na matičnoj. Džaba se više zezam sa ovim...

http://www.badcaps.net/forum/a...hmentid=10616&d=1246738705
Gornji je 12v, a donji 5 v. Skinuto sa neta.

Ne mogu više da se bakćem sa ovim. Spakovao sam sve nazad. Videću ovih dana da nosim ceo računar u servis, pa neka oni ustanove šta je (pošto mi je većina komponenata još uvek pod garancijom). Samo što će to sedeti mesecima u servisu.

Jedino, ako neko može da izmeri ripl na svom napajanju (na +12 V), pa da bar imam sa čim da uporedim.

Probaću da nađem ispravljač. Trebao bih da imam jedan u radionici. Ja sam laptopovac.

Ma drugo je to, nekoliko puta manja snaga. Nemoj onda da se mučiš džaba.




P.S. Hvala svima na pomoći.

_{[Ovu poruku je menjao Slobodan čovek dana 25.08.2014. u 20:11 GMT+1]}

Moja firma je godinama prodavala PC-je sastavljene od DTK komponenti.
Ozbiljan je to hardver i nekoliko stepenica iznad u odnosu na mnoge druge.
Vec desetak i vise odina imaju masine koje rade bez ikakvih problema.
Cak sam cuo od jedog djecka uzrecicu DTK="Dobar Titami Kompjuter" :)

Lithium bateriju na maticoj izvadi van.
Ako ne mozes naci dzamper za reset bios postavki spoji kratko na nekoliko minuta kontakte u socketu baterije.
Poslije desetak minuta ako si isao na spajanje kontakata sve odspoji i vrati bateriju nazad.Spoji to napajanje na pocu.
Pokusaj startati plocu,ako ne ide smedju zicu sa ATX-a apoji na masu da ploca dobije napone.

Koji servis za PC-ijeve koliko sam vidio baratas osciloskopom a nosio bi PC negdje gdje rade ljudi koji osciloskop nazivaju "ping" masinom. Uglavnom koliko sam vido u svom okruzenju serviseri za PC-jeve su nikakvi elektronicari.

Ubio chip za BIOS kazes pa sta onda i to se rijesi mnogi imaju programatore (dump dosptupan na netu) samo kazes koja je ploca i koji cip,napravice ti to neko samo organizujes sebi preuzimaje.

Treba da imam u radionici atx ispravljač. To sam rekao, nisam mislio da merim ovo malo gov..ce.
Inače gledao sam po netu , definitivno ti imaš veliki šum koji može da risetuje ploču. Ako možeš
pozajmi negde PS pa probaj.

Sve komponente u računaru osim napajanja su mi pod garancijom, zato moram u njihov servis da nosim. Da oni "dokažu" da je riknulo to ili to, da bi mi uvažili reklamaciju i dali nov deo. Ne mislim da oni popravljaju napajanje, samo da probaju sa drugim.

A nisam ni ja neki elektroničar (diplomu imam komada tri, ali iskustva malo).

Probao sam ja sva moguća rešenja, ali kvar je hardverski.
Primetio sam kada sam ušao u BIOS da je on pobrljavio. Ni sopstvenu verziju nije mogao da prepozna, sve nešto promenjeno, nešto fali, itd (a istog dana sam nekoliko puta ulazio u njega i podešavao nešto za RAM). Nakon toga sam ga resetovao (BIOS), i od tada ne radi uopšte. Rade ventilatori i hard disk, crn ekran, nema POST ni pištanja. Probao sve, ali džaba. Matična ima dva čipa za BIOS, teško da su riknula oba istovremeno, ali mislim da je ili to ili RAM (opet, 2 istovremeno da riknu) ili napajanje.
Rezervne komponente nemam, pa da probam sa njima (ovo mi je nov računar, star 6 meseci, a stari mi je od pre više od 10 godina, nekoliko generacija razlike). Jedino što sam mogao da testiram je napajanje, zato sam i krenuo da se zezam sa tim...

Za nekoliko dana idem na letovanje, pa sam mislio da im odnesem računar pa dok nisam tu da utvrde šta je problem. Ali znam da će tamo stajati nedeljama (prethodno iskustvo)...

_{[Ovu poruku je menjao Slobodan čovek dana 26.08.2014. u 09:14 GMT+1]}

korisnost servisa je to sto imaju da probaju drugi deo - spoje drugo
napajanje i vide dal se dise sistem .. nece oni sigurno nista
"popravljati" samo zamena ..
problem je sto kad ustanove da je crklo napajanje a nije prodato sa
ostalim komponentama cesto kazu - to si ti zakacio neispravno napajanje
i popalio komponente ne podleze pod garanciju :(

moje napajanje
mereno true rms metrom u ac opsegu
5V 0.00017Vrms
12V 0.00007Vrms

nesto me zeza snimanje slike na scopetu (ovom jedinom koji ume da snimi)
ali on kaze na 12V
Vrms je 4.41mV
Vpp je 12.5mV
Freq 154kHz

masina trenutno trosi oko 350W napajanje je 850W

Ma znam, al' šta ću. Ali čitao sam po internetu, mnogi sa istim kvarom (simptomima), uzmu drugo napajanje i računar proradi. Znam da su kondenzatori na ploči možda produvali od silnog talasanja, ali su navodno kvalitetni, valjda su izdržali.

Možda i pokušam da nabavim neko napajanje pa da probam, ili čak da kupim neko najjeftinije (mada je možda i gore od ovog) samo radi probe. Ne znam...

A ovo tvoje napajanje je neko mnogo opasno.

A ovo sve sami krševi: http://www.itsvet.com/proizvod...omp_comp_powersupply/top50/asc

mozda su ok, svakako si im smanjio vek trajanja ... kada je napajanje dobro oni traju duze, kada je napajanje lose oni dok su dobri prezive kad se "potrose" ende .. onda sa dobrim napajanjem prorade jos malo ali .. realno je idealno ako ti zamene maticnu ..



meni je ripple koji ti meris ogroman, milim da koje god novo uzmes nece imati toliki ripple



jok ba moje napajanje nije nista specijalno, to je neka srednja klasa, silent pro m2 od cooler mastera 850W verzija, imas mnogo kvalitetnija napajanja u gornjoj klasi ali sam ja procenio da mi je srednja klasa best buy (kad je uzimano pre cca godinu, godinu ipo je po meni bilo best buy, sada skoro sam kupovao drugo neko za file server i tu sam, na preporuku dobavljaca (kom verujem), uzeo thermaltake smart se 730W i to napajanje pod nekih 600W load-a ima slicne vrednosti za ripple kao ovo sto sam ti merio malopre na M2 850W.

>>> jok ba moje napajanje nije nista specijalno, to je neka srednja klasa, silent pro m2 od cooler mastera 850W verzija,

Auh, srednja klasa za cca 160E :( To je prenaduvena cena … Ne pise koja je topologija unutra ...

Evo nadjoh jedan rezonantni od 500W, kazu da kosta oko 100E ali nema ga nigde u prodaji
http://www.quietpc.com/zm500-rs

Ili ovaj 600W model, isto rezonantni za oko 130$
http://www.directron.com/zm600rs.html

To su vec mnooooogooo ozbiljnije sprave!
Rezonantni se odlikuju veoma malim gubicima (manji hladnjaci, sporiji moze da se vrti ventilator = dugotrajniji), drasticno manjim EMI, prigusnice i kondenzatori u izlaznim filterima su drasticno manje optereceni (zbog ZVS - Zero Voltage Switching i zbog sinusnog napona iz transformatora a ne kako kod hard-switching gde je kvadratni oblik koji razara elektrolite) i samim tim duze traju …



Na slici plocice, u levom delu je aktivni PFC i to je otprilike isto svuda, ali ovo desno je druga prica totalno ...

Ako naletite na ovako nesto kod nas u prodaji, OBAVEZNO dajte link :)

kosta to mnogo manje od 160e .. pusti cene sa itmarketa :D samo stavih
link na itmarket posto on dade link na tamo
koja topologija uglavnom nigde ne pise, nije mnogo znacajno, ima krivu
efikasnosti i to je to .. (sva su najefikasnija na 50% opterecenja)... a
da se ne greje, na 50% opterecenja ventis skoro da uopste ne radi i
prilicno je ladno .. ja to malo drugacije kupujem no nije sad o tome prica

Ok kapiram za cene ;)

Nego da je rezonatni napisali bi sigurno, makar da se "hvale" …

Postoje i kvazi rezonantni ispravljaci, evo ovde malo o tome:
http://www.eetimes.com/documen...c_id=1273934&page_number=4
BTW: vidite koje u referenci za tekstove potpisan :D

Inace tu je "najludji" Ćuk inverter (ne znam bas da li prave ATX-ove sa tim) ali zamisli "bednih" 10-100uF za izlazni filter pri 20-30A a ripple nema!
Ladno moze da se izbaci izlazni elektrolit za filter, samo jedan keramicki da pokupi neke "iglice" i to je to … To je fenomenalna topologija …
To je patentirana topologija (Slobodan Ćuk) i verovatno im cikica ne daje da se bas sa tim razmecu te se slabo to vidi u komercialnim proizvodima (zato sto je to neizolovana topologija, mada postoje trikovi da se izoluje).
On to verovatno "cuva" za svoje invertere u oblasti pretvaraca za elektricne automobile …

Ima i "naslednik" Ćuk topologije, zove se X-converter koji je modifikovan Ćuk i isto ima sjajne osobine ali ne znam kako tu pravno/tehnicki napreduje situacija, relativno skoro je to nastalo.
To je u osnovi neizolovana topologija, kao buck/bust pa nije primenjiv bas za mrezni napon …
http://sites.ieee.org/seattle-pel/files/2010/02/X-Converter2.pdf
Zanimljivo je da je Slobodan Ćuk bas bio odusevljen tim pristupom i kako to njemu nije palo napamet :)
Ima negde prepiska autora X konvertera, Dave Edwardsa i Ćuka, ali ne mogu sad da najdem ...

---

Inace u teoriji NE POSTOJI no-ripple stabilisan ispravljac, ni SMPS niti linearni!
Ripple MORA da postoji i potice od regulacionog mehanizma PID-a. Da bi PID odrzavao neku vrednost, izlazni signal mora da ide gore-dole oko referetne vrednosti.
Zavisno od parametara PID-a i preciznosti upotrebljenih aktivnih komponenti (OP-ova) to moze da bude u mili/nano hercima ucestanosti i mili/mikro voltima :)
E sad sto su to u praksi doveli do jako malih granica (u linearnim regulatoraim) je druga stvar.
Samo baterija moze da proizvede napon bez rippla :)

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 26.08.2014. u 03:07 GMT+1]}

Videću da odnesem računar u lokalni servis, samo da probaju drugo napajanje. Zvao sam ih juče ceo dan, ne javljaju se...

Nego, što se ovog mog napajanja tiče, one jake diode na hladnjaku, da li neke od njih služe za pražnjenje transformatora? I ako da, i ako je jedna izgorela (otišla u otvoreno kolo), da li bi to mogao biti razlog ovog velikog talasanja?
Ja bih skinuo te diode da ih ispitam, ali velika termalna masa, a moja lemilica slaba (plus sam potrošio onu pletenicu za odlemljivanje, imam samo jeftinu ručnu vakuum pumpu).

Na 12 v oko 60 mV pp, pri 1,5 A.

Hvala.

Nego ovaj servis ne radi, na odmoru su. A drugi su daleko. Ima jedna radnja blizu koja prodaje polovne komponente. Možda odem tamo da uzmem neko napajanje za probu, ako je ispod 1.000 kinti.

Džaba, ta radnja izgleda više i ne postoji. Sad je neka druga firma tu...



Moraću novo da kupim. Koje da uzmem od ovih najjeftinijih krševa?

http://www.itsvet.com/proizvod...omp_comp_powersupply/top50/asc

Mislim na ove baš najjeftinije, oko 1.500 dinara. Sa njim da probam, pa da ga onda koristim za stari računar. A za novi da kupim posle neko kvalitetnije (ako ne mogu da popravim ovo).

_{[Ovu poruku je menjao Slobodan čovek dana 26.08.2014. u 10:32 GMT+1]}

Idem u radnju da kupim napajanje. Zvao sam ih, imaju ova tri na lageru (ispod 2.500):

http://www.intex.pc.pl/pl/1049...wy--atx---accopia-500w---intex 1.900 dinara
http://www.intex.pc.pl/pl/1049...wy--atx---accopia-600w---intex 2.300 dinara
http://www.lc-power.de/index.php?id=182&L=1 2.500 dinara

Koje da uzmem?

ja bi uzeo ovo od 600W, sva su najefikasnija na sredini, ti ces onrmalno da vuces oko 300W veci deo vremena tako da je to idealno ..
e sad .. sve su to long dong napajanja tako da u kvalitet niko ne moze da se zakune

Ma, moj računar će pre da vuče nekih 150 W. Mislio sam više, koja je marka pouzdanija (koja od te dve gleda da ne uvali baš najgori krš).

A tih 600 W je "peak". Nije kontinualno. Pretpostavljam pošto za LC Power piše 420 W max/peak...

obe marke su long dong ... od tih marki LC-power je dosta popularan u
srbistanu i navodno se lako popravlja .. ovo drugo nisam nikad video ni
cuo za tu firmu

LC power kod mene radi ok.. par godina.

Znam i ja za LC-power. Imam jedan njihov CPU kuler. Nemačka firma, ali džaba kad je napajanje kinesko.

Mada, ono je (420 W) 200 dinara skuplje od Intex 600 W, pa pretpostavljam da je malo kvalitetnije. Uzeću onda LC-Power.

pitanje da li je kvalitetnije ili placas vise sto imaju office u nemackoj :D
no lc su se pokazala najbolja od tih low class napajanja sto jes jes

PS: Poslao sam upit jednom lokalnom dobavljacu PC opreme da vidi da mi iskopa ova rezonantna napajanja. Videcemo da li ima i koja cena pa javljam ovde.

LC napajanja su generalno dobra napajanja u najnizem segmentu. Istina, nikada ih nisam licno koristio duze od par godina, uvek sam "pretrcavao" na Enermax i Chieftec(aktuelno)..a do ovih "skromnih" od 160 evra i 800W jos nisam "dobacio"..mora da se potrose ove stare ploce..

A sto se tice Cuka, Makse, pa i Brke..i jos nekih "power" elektricara..to je Srbija izbacila na vreme...da ne smetaju

meni su 2 800W i 1 1000W chieftec crkli posle 20tak meseci .. ja vise
toj firmi ne prilazim

Sad sam stigao kući. Kupio sam LC-Power 420 W. Nisam još probao, ali što se utiska tiče: kvalitet - nula. Dosta je lakše od ovog mog DTK (isto od 420 W). Ima dosta kraće kablove, tannjih žica sa plastičnom izolazicom. Kvalitet konektora isto - nula.

Sad, kada bi novo napajanje uopšte i radilo, mogao bih i da probam računar...

Radi napajanje, ali džubre od konentora.

Inače, računar ne radi ni sa ovim napajanjem...

Bas to, tuga.
Znam ljude koji su vrhunski strucnjaci (prakticni i teoretski) koji su zeleli ovde da ostanu i da rade za nase firme, i bila je situacija tipa "obezbedite mi uslove za rad i daj te mi jedan skoman stan", a odgovor firme (nekadasnji gigant) je bio "ahhaha, aci ga lud covek …".
Taj lik je naravno otisao napolje i dobio je iz prve sve uslove koje je trazio bez ikakvih problema! Kompletna laboratorija sa cudom merne tehnike, X-soban stan, platu tek da ne spominjem ...
To je samo jedan primer za coveka kojeg licno znam.

Sada ništa ne razumem.

Dakle, računar se isto ponaša i sa novim napajanjem.

Ripl novog napajanji isti kao kod starog. Oko 700 mVpp; 120 mVrms.

Kada otkačim napajanje (znači računar je bez napajanja sada), čak i BIOS bateriju izvadim, na konektorima za napajanje procesora imam ovo:















Kada skimem sondu sa konektora, ovo nestaje.

@Slobodan Covek
Cek cek, nije mi jasno?! Ove osilograme dobijas kada je racunar iskljucen? To je od stand-by napona nastalo?
Iskljuci kompletno iz utikaca to napajanje i prespoji sa nekom zicom samo uzemljenje od 230V uticnice sa kucistem racunara pa ponovi merenja.

To verovatno tebe zeki samo merenje nesto, ground loops ili tako nesto ...

+12 V grana sa novim napajanjem dok je računar "uključen":

Izvukao sam kabl za napajanje. Pritisnuo sam dugme za uklučenje računara da ispraznim kondenzatore u napajanju. I znači, kada sondu kratko spojim, to nestaje, kada sondu odvojim sa tog konektora na kome merim isto nestane (hvata samo 50 Hz).

Hmmm, to tebe sve vreme zeza, neki ground loops, recimo od monitora koji ti je ostao prikljucen ili neke druge periferije i onda se kroz GND u krugu sa tvojim osciloskop svasta usput pokupi!

Probaj da osiloskop stavis u isti razvodnik gde ti je i ATX pa probaj onda …

Ne znam, nesto je tu skroz sumljivo

Izvukao sam sad i sa matične naponske konektore. Znači samo konektor na matičnoj (onaj za CPU):

Sonda na konektoru:



Sonda otkačena sa konektora (visi na istom mestu, samo nekoliko milimetara razlike):



Sad, možda je ovo normalno, ali ja to ne razumem.

Pomislio sam i ja da je monitor, pa sam ga otkačio, ali opet isto. Ali šta znam, možda je to normalno.

Kad budem nosio računar u servis, da li da ga nosim sa novim ili starim napajanjem? Ako su oba napajanja ista, po merenjima, onda bolje sa starim jer je kvalitetnije. Jer ako vide ovo jeftino, ima odmah da njega okrive i da odbiju da mi priznaju garanciju na ostale komponente.

Evo sta pokazuje prikljuceno "nista" :)







Ne moze to tako da se meri! Mora mnogo ozbiljniji pristup (federcici ili PCB-caurice za sonde koje sam spomenuo), previse je to mali napon (ripple) da bi se tek tako "na zice" merio.
Vidi se na zumiranom oscilogramnu neka 45MHz ucestanost, ko zna odakle je to. Ove zice se ponasaju kao antena ...

Nisam merio kada je ukljucen ispravljac, besmisleno je to raditi na ovakav nacin, nazalost.
Ali zarad nauke dobro je da se bar zna ;)

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 26.08.2014. u 15:22 GMT+1]}

Dobro, to je 50 - 100 mVpp šuma, ali ja imam preko 1 Vpp, tako da...

Nego šta u vezi ovoga da radim?

Zdravo.A da ti ne osvetljava štedna sijalica radno mesto.

Ne. Ali ima blizu bežični ruter, bežični telefon (fiksni), mobilni telefon. A radno mesto baš i nemam (radim na podu, k'o stoka).

I da napomenem da prilikom merenja nisam ograničio opseg osciloskopa (koji je 100 MHz reklamirano a u praksi nekih 125 MHz). Znam da zbog toga može da prikaže veliki ripl, ali sad baš i do 1,2 Vpp, ne verujem da je zbog toga...

Sutra pre podne nosim u servis, pa bi bilo dobro da mi kažete sa kojim napajanjem da ga nosim.

Stavi ipak novo pa nek oni biju glavu sta tu ne valja.

Hvala. Samo, mogu onda da pomisle (pored toga što je napajanje vrlo lošeg kvaliteta) da je problem nastao posle ugradnje novog napajanja, pa da opet ne priznaju garanciju. Pošto nema ni trunke prašine na novom napajanju. Zato razmišljam koje da stavim...

Inače, neće oni da biju glavu. Prvo će da sedi tamo par nedelja. Pa kas se smiluju da ga pogledaju probaće standardna rešenja, tipa reset BIOS-a, samo jedan RAM, itd. Pa će onda da probaju drugi RAM, drugo napajanje, drugi APU ili CPU i na kraju drugu matičnu. Ja mislim da je matična riknula. To će mi naplatiti 600 dinara, a ostalo bi trebalo o njihovom trošku.

Merio sam ponovo +12V na CPU konektoru (u računaru). Sada sam napravio onu iglicu sa federom (od obične žice) pa sam merio tako.

Staro napajanje:



Novo napajanje:

primeti koliko ti je veci ripple na starom, na novom imas ovaj noise koji imas i na starom... kad meris to limitiraj 20MHz bw treba da imas gumbe za to ..

Mislim da ovaj osciloskop nema tu opciju. Inače, sad sam promenio drugu sliku (da bude pri istom naponu i vremenu po podeocima).

Sonda, za merenje ripla i spajkova, mora da je X1 i sa umotanom masom oko sonde, ne sme da stoji okolo kao "antena", ravno ili u petlji.

Na 1X je, a žicu od mase sam skinuo, i napravio od druge gole žice ovako nešto (nije moja slika):

hm nisam vidjao bas 100MHz osciloskope koji nemaju 20MHz limit ..
proveri mozda je u meniju, gwinstek su malo cudni

Tražio sam po meniju, ne mogu da nađem. Pogledaću u uputstvu.

P.S. Sad videh da sam dobio i tu iglicu uz osciloskop. Nisam morao da pravim...

Evo sa ograničenjem na 20 MHz:









Zeznuto je napraviti kontakt sondom sa ovom iglicom.

Inače, ne znam. Izgleda bolje od starog ali i dalje je loše.

da li imas neko linearno napajanje? bilo bi zgodno istim osciloskopom da izvuces 2 zice sa linearnog napajanja pa onda izmeris tu koliki ti je ripple .. cisto da uporedis merenje

Pa jedino 7805 regulator.

Na izlaznom kondenzatoru (1 uF) 7805 regulatora, praktično bez opterećenja (odnosno, napaja se jedan operacioni pojačavač koji tera FET u linearnom režimu - to je ono malo podesivo opterećenje):



_{[Ovu poruku je menjao Slobodan čovek dana 26.08.2014. u 19:32 GMT+1]}

Pogledaj PP!

Video sam, hvala.

Kolko bi ovo smanjilo visokofrekventne "spajkove" (montirano na sam kraj, kod konektora)?

http://www.mikroprinc.com/proi...l-10mm/index.php?keyword=ferit

Nemam ni jedan da probam.

I da li dodavanje više komada na isti kabl ima kumulativan efekat?

_{[Ovu poruku je menjao Slobodan čovek dana 27.08.2014. u 16:52 GMT+1]}

to moze da smanji one hf pikove ali ripple jok

Da, na to mislim. Promeniću poruku.

To su "EMI suppressor" feritna jezgra visokog permabiliteta iz dva dela zbog lakse montaze.

Kada se navuce na kabal (prakticno jedan navoj) dobijas prigusnicu. Sto vise provlacenja / navoja to je "snazniji" efekat prigusenja.
Isto se efekat prigusenja pojacava kada postavis vise komada na istom kablu (isto kao dve prigusnice na red).

Zavisno od materijala i velicine tog jezgra, tako dobijas Low Pass Filter (propusta DC i niske a prigusuje visoke freq) gde je "corner" (Fco) frekvencija negde preko 10-20MHz.

Kada se postavi grupa provodnika kroz to jezgro, dobijas "common mode" filter.

Evo ovde sam nesto pisao oko toga, a imas sad ovde kljucne reci pa potrazi i ti malo detaljnije ako te interesuje:
http://www.elitesecurity.org/p3080238


_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 27.08.2014. u 19:04 GMT+1]}

Hvala.

http://www.tdk.co.jp/emc_guide_e/eemc_product_06.pdf
http://datasheet.octopart.com/...1330-TDK-datasheet-8884035.pdf

O filterima i koliko slabe

Hvala brankotod. Korisna dokumentacija.

Inace imajte u vidu da za neke stvari to i nije bas dobro ili bar mora da se izabere neki specifican model.
Recimo za USB 2.0 kablove, sa dva kruga kroz takvo jezgro u common-mode konfiguraciji USB vise ne moze da radi kako treba!
Pocne da smeta samom digitalnom signalu jer je frekvencija signala (ili bolje receno rise/fall time signala) vec vrlo visoka i upada u opseg koje ovi prstenovi atenuiraju!

Video sam negde da je neko pravio strujni trafo sa ovim jezgrom. Sa 100 namotaja
daje odnos 1: 100. To je interesantna primena.

Pa nisu bas ta jezgra pogodna za te namene za frekvencije ispod jedno 0.5MHz.
Mogu da se prave HF baluni i wide-band transformatori ali za 50Hz nisu.

Evo jos malo neko moje pisanije oko toga:
http://yu3ma.net/wp/?p=445
Na slici pod brojem 8 je isto jezro koje smo ovde u temi spominjali samo je preseceno na pola zbog lakse montaze.
Zaboravio sam tacno koja je oznaka materijala, ako te interesuje mogu da potrazim.


_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 28.08.2014. u 02:01 GMT+1]}

Normalno da je za više frekvencije.
Ovde je jedan lep prikaz sa merenjima.
http://www.interferencetechnol...-probe-theory-and-application/

Meni tu lici da postoji neka nesimetrija u opterecenju sa ploce, da u jednoj grani vuce vise nego sto je predvidjeno, pa regulacija oko 494 krece da reaguje i osmatrajuci napone koji rastu.
I osciluje na 800 herca..na drugom napajacu na oko 1000.

Proveri na ploci, da nema nekih incidentnih grejanja i pregrevanja, i pokusaj da otkacinjes neke potrosace, prateci ripl, mozda se otkrije koja se grana "doregulise", posto ce tesko bas moci da se otkacinje 3.3V i 5V

Ili napravi bench test jig za napajanje, pa vidi sta se desava sa regulacijom...

Nece tu pomoci ni feriti ni sildovi..

Inače, ako nekoga zanima u vezi ovih računarskih napajanja. Na ovom sajtu su dobri testovi raznih napajanja:

http://www.hardwaresecrets.com/page/power/15/1

Uzmu pa ih otvore, razleme komponente da vide koje se koriste, testiraju pod punim opterećenjem i propterećenjem, mere ripl, itd. Pa kad kupujete napajanje, možete prvo ovde da pogledate opis. Jedino što nema ništa za napajanja nižeg ranga...

to su sve gornja klasa, dakle bas bas skupa napajanja .. srednja klasa
je po meni mnogo bolji odnos cena/kvalitet

Pa nisu sve. Evo recimo ovo: http://www.hardwaresecrets.com...5-W-Power-Supply-Review/1550/1 Nije se baš dobro pokazalo na testiranju.

Nego ja tražio neki test za ovo novo koje sam kupio (najniža klasa, LC-Power LC420H-12) pa naleteh na ovo. A za moje nema ništa.

Evo ima i napajanja nižeg ranga: http://www.hardwaresecrets.com...350-W-Power-Supply-Review/1184

ako sam ja dobro skontao ovaj moj M2 je "Active Clamp Reset Forward" (sta god to bilo :D ), a ovaj moj seasonic je rezonantni, Xseries KM3 i G550 su sigurno rezonantni a ovaj moj je (750W ne mogu nadjem kutiju da vidim koja oznaka tacno) nastavak od G550 (pa pretpostavljam) .. mada nisu svi seasonic rezonantni, prosli koji sam uzeo koristi CM6802 cip (http://www.jonnyguru.com/modul...ws&file=print&reid=356 ) koji se mislim ne koristi u rezonantnoj topologiji ali je i dalje odlicno napajanje za sitne pare - gornja polovina srednje klase

mozda si u pravu nisam siguran, ako se dobro secam oni su samo testirali ono sto se prodaje kao visa klasa e sad to sto se neki krsevi reklamiraju kao visa klasa pa oni pokazu da su krsevi to je druga prica .. ali moguce da gresim nisam bas dugo bio tamo

Pogledaj ovaj DOC
http://www.ti.com/lit/ml/slup108/slup108.pdf

Ukratko, active clamp je tehnika sa kojom se kod forward konvertera "resetuje jezgro" cime se deo mangnetizacione struje koju cirkulise u kolu odrzava i dalje u kolu te se smanjuju gubici.
Takodje kod njih moze da se primeni neka od ZVT ili ZVS/ZCS tehnika.
Generalno to sve ima dobro iskoriscenje.

Rezonantni su drugi pristup, prosto opisano, oni koriste transformator kao "L" (cesto su to integrisani transformatori = L + trafo = LL) i imaju jedan malkice veci "C" blok kondenzator (upadljivi su na plocicama, stoje blizu transformatora = sve zajedno jednako LLC) pa zavisno od postavke (seriski ili paralelni) prave rezonantno kolo i onda mogu da dobiju sinusne (ili skoro sinusne) napone/struje kroz trafo i prekidacke elemente sto sa sobom oped povlaci dobro iskoriscenje i mnogo manje problema sa EMI. Isto se i kod njih "gadja" ZVS/ZCS da bi imali manje stresove na polupovodnike.
Tehnicki problem sa ovim "L" sto je to jako osetljivo za izradu, svaki deo milimetra pozicije zice je bitan i u proizvodnji prakticno svaki primerak ispravljaca mora da se "trimuje" na nivou upravljacke jedinice. Sa druge strane je extra korisno jer su primari i sekundari sa vrlo malim brojem navoja, recimo 30-40 navoja i moze da se drzi vrlo velika margina izmednju primara i sekundara sto donosi odlicnu naponsku izolaziju i izoloaciju od smetnji iz mreze (mali je parazitivni kapacitet). I zica za motanje cesto mora da bude sa pletenicom zbog skin-efekta pa to sve kad se uzme u obzir bude i skupo i problematicno za izradu u odnosu na ove druge topologije gde se transformatori sto Macola voli da kaze "motaju nogama" :)

Npr ovako :)
https://www.youtube.com/watch?v=9us_GmElUCM


_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 28.08.2014. u 16:13 GMT+1]}

Koliko sam video, kod nas nema ama baš ni jedan model rezonantnog ATX napajanja da se kupi.

Tezi slucaj, evo odgovor od lika koga sam kontaktirao da mi to potrazi .. :(

meni se ACRF vise svidja za masinski pravljen device nego llc rezonantni
trip koji realno mora da se twikuje, a svi znamo koliko kinezi vole da
tvikuju i budu precizni :D .. posebno sto pricamo o povecanju kkd-a za
1-2% max i povecanju cene za min 2 puta .. ovaj ACRF ne ide preko 40C
pri max opterecenju od 850W, pri normalnom radu sa ~40-50% opterecenja
ventis mu se sve vreme vrti na najmanjoj brzini i opusteno ne prelazi 32-33C

ja sam razmisljao o nekom modu za kuciste btw, cesto ljudima ode komp
zato sto napajanje krene da umire i optereti maticnu i sve ostalo .. a
nije svako u mogucnosti da bocne scope u komp :D .. razmisljao sam o
modu koji bocnes direkt u neki od ovih modula u modularnim kucistima,
kao pass trough konektor i mali lcd za 3.5" tray gde ce da ti ispisuje
vrednosti za izmeren ripple i izmerene pikove .. razmisljam samo da li
mi je bolje da turim neki kond za ac coupling i onda dovedem taj signal
na neki true rms cip + neki peak meter da mi izmeri pikove ili da
turim neki 12bitni adc pa da semplujem sam ripple i pikove .. racunam da
bi meni trebalo min 10 komada

Koji je najjeftiniji od tih Active Clamp Reset Forward?

ne znam dal ti je topologija uopste preterano bitna, pogledas koja je
efikasnost i to je to .. a i to je pitanje dal ti znaci dal je 92 ili 98
.. ok je to ako imas 5-6 kW u radnoj sobi (kao neki ovde prisutni) a i
tu ti tih 5% na 5kW pravi 250W razliku .. nije neko padanje u nesvest od
ustede .. ja to kupujem po totalno drugom kriterijumu

Znam, čisto me interesuje.

@Slobodan čovek,

U bučnom okruženju je dosta nezgodno meriti male signale osciloskopom.
Buka bude usisana već kroz petlju koja je formirana kroz uzemljenje osciloskopa i širm njegove sonde, poptom kroz uzemljenje tog napajanja koje meriš, da ne pominjem ostale "crviće".

Vladd ti je dao dobru primedbu oko "nervoznog" ponašanja povratne veze na oba napajanja, ali ja mislim da najveći deo "buke" koju vidiš na skopu potiče od tih neželjenih dejstava i da veći deo toga nije prisutan stvarno u izlaznom naponu.

Pokušaj sledeći jednostavan test: - prikači masu od sonde na mesto koje će biti podvrgnuto merenju, pa sa tako zakačenom masom prvo izmeri tu istu tačku od mase vrhom sonde (ne menjajući ugao i položaj sonde u odnosu na položaj u budućem merenju).
Pojaviće ti se sva "buka" koja stiže alternativnim putevima u skop. potom izvrši merenje željenog napona.
Sada u glavi oduzmeš ono što si video kao alternativnu "buku" i to ti je približno stvarna vrednost.

Zakon za merenja u bučnom okruženju je diferencijalna sonda sa visokim CMMR, ali jezivo je skupa, skoro kao osciloskop.
Uzgred, merenje diferencijalnom sondom na takvim mestima je i jedino pouzdano merenje.

Kada meriš običnim sondama takva mesta, gledaj da ti sonda i njen kabl budu pod pravim uglom u odnosu na tokove većih struja, i navikni se da testiraš "buku" koja stiže alternativnim putanjama, na način koji sam opisao, kao i na to da je u glavi anuliraš kasnije u oscilogramu.

Ako baš želiš da imaš "čist" rezultat, ne gine ti dobra diferencijalna sonda.

http://www.aliexpress.com/diff...lid=CLjTp-O8t8ACFZMRtAod-xoAbQ

Pozz

Jeste, ima raznih smetnji, pa i od samog računara. Evo kako izgleda van računara, sa rezistivnim opterećenjem od 100 W na +12 V grani:



Ovih 800 Hz nije prekidačka frekvencija. Verovatno je od te regulacije (osciluje povratna sprega ili nešto slično?), ili ko zna odakle potiče...

Kada se zumira vidi se prekidačka frekvencija i prekidački ripl:



Regulacija ne valja.

Ovo zadnje sto si prikazao to je za ono DTK napajanje? Da li si isto tako merio ovo drugo, novo, jel ima tamo ovih pojava?

Da, to je za staro, DTK. Novo sam merio samo u računaru, tako da je pokupio i dosta smetnji.

Ovo su inače slike od pre par dana (nekoliko stranica unazad), jer sada nemam vremena da merim ponovo. Sutra putujem.

Ovo je novo, u računaru, isto slike od pre neki dan:



Nekih 100 - 150 mVpp (ne računajući pikove).

Ovo je za staro, DTK. Novo sam merio samo u računaru, tako da je pokupio i dosta smetnji.

Ovo su inače slike od pre par dana (nekoliko stranica unazad), jer sada nemam vremena da merim ponovo. Sutra putujem.

Ovo je novo, u računaru, isto slike od pre neki dan:



Nekih 100 - 150 mVpp (ne računajući pikove).

Dupla poruka (umesto izmene)??? Ne da mi da je izmenim???

800Hz je definitivno problem nestabilne povratne veze u napajanju.
Možda neka pogrešna komponenta u proizvodnji?
Možda suv neki elko...?

Od izlaznih elektrolita svi su ispravni (zamenjeni pre par godina sa kvalitetnim japanskim). Ulazne nisam menjao nikad, ali sam im merio capacitivnost i u redu je (oni su G-Luxon). Ne znam da li se napajanje oduvek ovako ponašalo ili ne. Nikada ga ranije nisam ispitivao.

ima tu na napajanju kondova osim ulaznih i izlaznih :D

Da :)

Macola je u istom pravcu kao ja razmisljao, za taj ripple od 800Hz je definitivno FB oko TL494 zaduzen i on to mora da "smiri".
E sad ako tamo nesto nije dobro, mozda zbog fabricke greske (jer smo videli da je tu nesto "seckano"), mozda dotrajali elektrolit, moze da proizvede ovakav efekat.

FB moze da proosciluje u slucaju kada je njegov kontrolni bandwith (BW) manji od BW dela koji se regulise pa dodje do prevelikog faznog pomeraja.
U ovom slucaju je relativno malog nivoa ta oscilacija sto ukazuje da se tu nesto za vrlo mali deo pomerilo od predvidjenog, bilo otpor bilo kapacitet neke komponente, bukvalno je na ivici, "niti tamo niti ovamo".

Najlakse mozda za probu je da se doda neki elektrolit od 1000-2000uF na izlazne rejlove kako bi "usporili" izlazni deo pa videti da li se tad nesto promenilo ...

Kao vojnik o skraćenju i baba o uštipcima, ja ću i dalje "pogurati" priču o diferencijalnom merenju u bučnom okruženju, pogotovo tamo gde je visok slew rate.

Mislim da će koristiti mnogima koji već koriste osciloskop.
Kao i svaka druga merna naprava, osciloskop i ako je moćan merni instrument nije bez mana.

Evo jednog korisnog teksta:

http://www.google.rs/url?sa=t&...EIRA&bvm=bv.74115972,d.d2k

so na ranu .. so na ranu .. pre par meseci mi je za smesne pare otisla vertikala za ovu moju sedmicu sa diferencijalnim ulazom .. covek koji je trebao da biduje i da to donese se uspavao i sprava otisla za 80$ ... meni doslo da placem :( ..

elem, da nisi negde video upotrebljivu semu za aktivnu diff sondu AC/DC .. do par megaherca

Elektor USA, Sept. 2010: High-voltage probe (home made and differential,
too) by Alfred Hesener.

trebalo bi da imam taj elektor ali ne mogu da ga nadjem, ako ko ima..

Nemam ni jednu takvu šemu trenutno na raspolaganju jer sam se u mnogim kritičnim slučajevima dovijao optičkim ili transformatorskim odvajanjem.

Nešto odavno nameravam da sebi napravim ili kupim dobru diferencijalnu aktivnu HV sondu.
Ako napravim, dobićeš šemu, i ne samo ti, a ako kupim onda nikom ništa.

Za mnoge takve slučajeve BW od par MHz je i više nego dovoljan.
Diff. sondama sa širim BW skače cena nenormalno.

Bogdane,

Evo nađoh nešto što će ti možda koristiti:

http://www.google.rs/url?sa=t&...CNHPRewG1k7QZf_YIHK4A9GKlNKaeg

http://xellers.wordpress.com/e...ghz-active-differential-probe/

za tek imam tekst odavde :
http://www.davmar.org/TE/TekConcepts/TekProbeCircuits.pdf

a ova diff do ghz .. to je idealno .. ono sto sam trazio :D hvala

odlican trip, bas se mislim da bi moglo da se budzne nesto u fazonu
duplog poors man probe i neki diff op .. kad ja tamo a ono medjutim :D

Ma gde bre to da se radi.
Prvo ti treba dva reda jaca oprema da bi nesto izmerio, drugo, previse je tu "sumice" i proracuna okolnih uticaja, trece, napajanje se mora raditi sa nekim treking regulatorima, izuzetno precizno, pozicija svake komponente mora biti pazljivo proracunata, zatim uradjena, a na kraju proverena(cime?), da bi to bila sprava "od poverenja"

Mislim da je jeftinije odresiti kesu..ili naci posao koji ce isplatiti hiljadicu dolara za sondu.

P.S.
Ja sam, za merenja izvan common moda, otkacio uzemljenje sa skopa. Bar dok ne nadjem neki manji rastavni trafo.

_{[Ovu poruku je menjao vladd dana 30.08.2014. u 11:19 GMT+1]}

pa vidi meni je e. hobi, ne postoji posao u e. koji ce je otplatiti zato
sto ja odbijam da uzimam pare za bilo sta vezano za e. ...
sa druge strane, isto su mi pricali i za aktivnu 1ghz sondu, ne isplati
se ovo ono, pa ja napravio i zastrasujuce kako dobro radi, a ono
najskuplji deo sonde je baterija

iskreno ne verujem da se ne isplati .. za 10e cu da dobijem 10 pcb-ova,
nece da ide do giga ali ce da ide do par stotina megaherca, pazi, meni
je i 2mhz dovoljno tako da par stotina - pesma .. ostali delovi -
20-30eur pritom osim onog op-a sve vec imam .. likovi su inicijalno
napajali sa 5v i -5v direkt sa usb i max-a pa su im rezultati bili losi,
kada su dodali obican 3v i -3v regulator resili su problem, to je u
proseku 60dB ubiven sum, ako ne i 90dB zavisi koji regulator uzmes .. ja
sam imace mislio da napajam sondu sa dve baterije tako da tu tek nemam
problem sa sumom (baterija plus linearni regulator - to ce da peva) ..
jos mogu da se zezam da jedno kuciste napravim od alu i da ga termalno
kontrolisem sa malim peltijeom fiksno na 25C cisto fore radi da vidim
kako ce da se ponasa :D

realno ocu nogu sebi da odgrizem sto sam pustio nekom drugom da mi
biduje za onu diferencijalnu i on se uspavao .. to bi mi cucnulo ko kec
na jedanaest ... realno mi fali jedna/dve diff sonde i jedna dobra
strujna sonda i to je to, kompletirao sam taj deo mernog alata .. mozda
nekad neki deep memory high msps dso ali otom potom, ovi analognjaci mi
rade posao vise nego dovoljno dobro .. a ono, pojavice se to opet kad
tad .. to su vec muzejske sprave a i danas rade bolje od sprava koje
kostaju ko bolji auto

@bogdan.kecman

Ajd ako ti nije tesko startuj jednu temu oko toga sa planom i programom, ima jos zainteresovanih za te "low-cost" diferencialne sonde, npr ja :)
Sigurno ce bolje da radi nego sa dve sonde na dva kanala osciloskopa pa preko SW (na DSO) da se radi oduzimanje …

kad nacrtam semu i prodje mi neki osnovni test kroz spice napravicu

Jak je to "hobi" ako ti realno nedostaju DVE diff probe.
Pozdravljam i postujem entuzijazam, da ne bude zabune.


Ja 30 god radim u lab-u(a od elektronike ne znam koju oblast nisam bar "dotakao"), sa JEDNOM, koja je koriscena intenzivije samo kod SMPS napajanja(i to retko, ali intenzivnije), nakon toga gotovo se na prste moze nabrojati.
Za rf se koriste diferencijalne probe(struja i napon), a za strujnu sondu se slazem, mada je i to malo nezgodan DIY da se napravi DC strujna sonda, za male struje. Mislim da je to NEOPHODNIJA sprava.

Brzi operacioni su daleko skuplji od 20-30 evra, i nije ih lako naci, bez puno kompromisa(u zahtevima)..pa prosto ne znam

Cak su i ovi "na projektu" sonde DOBILI semplove...sto nije nemoguce kod nas(stizali su mi neki semplovi), ali bas dobiti sta se zeli...

Po meni je, ako je bas neophodno, veci deo posla da se "odradi" na e-bay..pa za "nastavak" posla se malo razraditi..
Zavisno od plateznih sposobnsti...
http://www.ebay.com/sch/i.html...+differential+probe&_frs=1


p.s.






_{[Ovu poruku je menjao vladd dana 30.08.2014. u 12:22 GMT+1]}

:D spominjao sam ja mnooogo puta, da od zivim od elektronike imao bi min 10x manje opreme .. tj imao bi samo opremu koja moze da se isplati .. ne bi sigurno imao 6 osciloskopa i 10 multimetara i 5 lemilica i 3d printer i .. realno mi ne treba dve, al bi bas bilo do jaja da imam dve zar ne :D .. nije mi greda ni za jednu, sabiranje + invertovanje radi posao .. al zar nije do jaja da je imas :D ..

generalno meni su najvise i jedno i drugo trebali kada sam pravio neke svoje custom steper drajvere i uspeo sam da odradim sa +invert i budzenom strujnom sondom od velikog torus strujnog trafoa ali bi ustedeo min jedno 2 nedelje lupanja glavom od zid da sam imao 4 kvalitetne strujne sonde i 2 dobre diferencijalne .. (dodje mi da se roknem koliko je vremena ulozeno u to da bi ceo projekat otisao u dim)

nego sam cuo za neku dobru foru sa video glavom, to mora da probam cim uvatim par dana vremena ... ko zna, mozda i ove godine :D

no odosmo daleeeeeeeeeko od teme ..

@slobodan, jel imas ti neki truerms voltmetar?

Mislis da sa feriticima(i namotanim kalemovima) sa video glave radis strujnu sondu..za potrebe "prislanjanja" na vodove?

To je odlicna ideja, samo da se odradi kvalitetno strujno napajanje sonde i bazdareje, mogla bi da posluzi kao dc sonda za neke male dc struje, sto je i bitno.

Inace je kolega, svojevremeno radi sa poluferitima i stipaljkom(za ves) strijnu sondu koja je radila, naravno ac, ali je mogla da se izbazdari i da sluzi.

Sto dovodi do situacije, da se ipak MORA imati nesto "stabilno" i pouzdano, da bi se proizvelo nesto sa slicnom funkcijom..red velicine losije.

cisto hint, merim neki mali smps ovde na stolu
- TrueRMS kaze da je AC komponenta 37mV
- sinus (ko zna kako ovaj meri) kaze da je AC komponenta 20mV
- osciloskop kaze 1.8-2.9mV Vrms i 36-54mV Vpp stim da ovim veliki pikovi ne znam dal su sa smps-a ili od mog kontakta posto mi fali jedno 2 ruke :D

yup



ideja nije moja. za bazdarenje sam mislio da pravim kao komercijalne za traceovanje vodova sto imaju u "bazi" gde im je pojacalo i sve ostalo 2-3 track-a razlicitih sirina kroz koje ide poznata konstantna struja .. zabodes sondu na taj track i iskalibrises je



naravno da mora da se necim napravi i izbazdari no imam od koga da pozajmim kvalitetnu tek strujnu sondu za test .. fora je sto volim da imam svoje pa makar i 10x losije :D .. sto je najbolje za 99% mojih primena meni je bitan oblik signala, ne i tacno merenje intenziteta .. obicno mi je bitan oblik i vreme .. tj kad se koji feature signala desi i koliko traje .. a po visini mi je bitno da je koliko toliko srazmerno a sama apsolutna vrednost po Y mi nije preterano bitna

Pogledaj specifikaciju na strani 38 i bice ti jasno sto se to sve toliko razlikuje :D
http://www.sanwa-meter.co.jp/prg_data/goods/img/PH41340346900.pdf
Preko 20kHz nisu ni naveli specifikaciju …

Predpostavljam da si taj koristio kod merenja, ali sigurno nista nije bolja situacija ni sa Fluketima, Mastechima i ekipom po tom pitanju ...

znam ja zasto se razlikuju ali je odnos tu ok .. ista ta sanwa kad je zabodes u pc pokazuje nesto 0.0000..

elem, za te stvari su keva oni sa termo krstom, ali kostaju ko ..

ne znam jeste li još došli do onog intel-ovog pdf-a u kojem se pominje kako se mjeri ripple i noise od atx napajanja? puno stranica u temi da bi se sve pročitalo na brzinu! <wink>

ali par generalnih zapažanja oko teme:

1-prevelik ripple može permanentno oštetiti vrm (tj. zavojnice i elektrolite na njoj, a ako potraje i poluvodiče) na matičnoj, i onda ona radi onako kako slobodan opisuje u prvom postu teme...nešto radi, nešto ne, itd. u pruncipu sematična može spasiti ako pc radi normalno ali se ne upali baš uvjek itd. ako je preko toga, onda se isto može popraviti, ali to u biti nitko ne radi...neisplativo. tu je 4 i više slojna štampa, pa je to razumljivo da prije završi u smeću, obzirom i na cijene novih itd.

2-ovo o čemu vi pričate je već daleko iznad mogućnosti shvaćanja većine pc servisa...oni se rjetko i malo bave em popravcima na razini komponenata (što bi trebalo za popravaljti ovako oštećene matične) em bilo kakim mjerenjima osciloskopom..naime, oni uglavnom mjenjaju komponente tj. module.
ovdje bi promjenili matičnu i napajanje i to bi onda radilo....

3-zar nema kvalitetnijih napajanja u srbiji? neki jeftin polovan corsair (za cca 25-30eur) pa npr. stavit bolej elektrolite, pošto su oni u jeftinijim verzijama gori, ali je "kostur" samog napajanja još uvjek vrlo dobar (a to prije svega znači da je 5vstb napon izveden sa čipom, a ne sa diskretnim elementima koji kad postajnu problem daju prevelik 5vstb napon koji onda pomalo gricka matičnu itd.)
LC i nije baš kvalitetno napajanje....rastavite pa malo vidite kako to izgleda, ako dosad niste...i ako vam garancija ne znači ništa...heh..
ja sam prije nekog vremena volio fortron sa teapo i ost elektrolitima, ali ne znam šta se sad stavlja, vjerovatno nešto gore....(npr. hexa serija itd.), ali i fortron ima dobre osnove za dodat japanske elektrolite...

4-nekad stavljanje boljih elektorlita (japanskih) prouzroči veći ripple nego ono što je bilo prije, jer
a) ti PI (izlazni) filtri su dosta osjetljivi na bilo kakve promjene esr-a
b) manji faktor je i taj da elektroliti ne rade isto odmah po paljenju i nakon nešto "usviravanja", ali to je manji faktor nego ovaj prvi.

5- u vezi mjerenja imate dosta na gorepomenutom site-u "hardwaresecrets", gabriel torres to uglavnom piše i mjeri) i mjerenja šuma doista jest disciplina samo po sebi, ali ako imate baš loše napajanje i baš dobro lako se to vidi i na osciloskopu bez ikakih dodataka...i bez slijeđenja intel specifikacija, i bez mjerenja sa punim opterećenjem na čisto radnim otporima (kaka je korist mjerit čisto radni otporom ako napajanje neće pogoniti takav teret?)...a svi web site-ovi mjere upravo tako...

mene više zanima ripple baš u sistemu, na matičnoj koju će pogoniti i sa snagom koju će isporučivati itd. tako je praktičnije.

a nit svi oni web-site-ovi ne rabe diferencijalne sonde...nit znaju šta je to....ali ipak postoji dobra korelacija sa njihovim oscilogramima i kvalitetom napajanja tj. kakvo se pokazalo/će sre pokazati u uporabi...tako da se s jedne strane može reći "što bih ja mjerio ako mogu oni? nek mjere ljudi!", ali ja vas definitivno ne obeshrabrujem da expermetirate s time, dapače i ja bih kupio u vas jeftinu dif. sondu, ako to dobro izvedete...čisto onako informativno, znatiželje radi...

btw. još jedan dobar site koji testira napajanja je "jonnyguru" (i pripadajući forum). i da, istina je da su uglavnom dosta skupa napajanja, ali ima i jeftinijih...inače na "badcaps" forumu imate teme o kvaliteti napajanja, tj. jendostavno slike, jer se puno toga o napajanju zaključi samo po izgledu unutrašnjosti....jer kinezi često jednostavno izbaciuju komponenete za koje misle da ne trebaju, tj. da uštede...ali te su uštede onda kasnije krajnje varljive, npr. kad tako napajanje ošteti matičnu....

6-u vezi multimetara (što ste zadnje pominjali) situacija je zanimljiva: japanska sanwa može sasma lako bit neupotrebljiva, a neki mastec klon (bez rms-a) pokazivati baš zanimljive rezultate , zbog kojih nešto što potencijlano šumi spoijite na osciloskop i onda vidite da je mastec stvarno bio u pravu, ima tu dosta šuma, baš kako je promjenjivost zadnje 2 cifre na 20v DC range-u na njemu pokazivala....
ostala 3 multimetra ne pokažu ništa čudno, po njima je tu sve ok i ne treba ništa dirati (npr. slučaj jeftinog ups-a koji puni bateriju sa puno ripple-a i onda baterija vjerovatno kraće traje...).
tj. i jeftin multimetar može imati brže ažuriranje ekrana a možda i sempling od onog skupoga...a možda jeftinom pomaže ako ima nestabilan clock sempliranja, pa malo hvata vrh signala, a malo kasnije dno...hehe...

Nema dobrih napajanja u Srbiji, a kada se pride i nabavio, MORA da se nosi negde u Nis, da se odradi "sertifikat"..u prevodu satro atest, ali treba iskesirato 150 evra..

Sto nije malo, s obzirom da racunarske komponente leze u matici razvoja i napredne komponente stizu svake godine.
A posto su "razlicite", nema tipskog atesta, vec za svaku "seriju"..

A posto su ionako skupa, prodavci treba da uloze nekoliko hiljada evra, da bi im komponente zastarele i mozda ostale neprodate.

ima odlicnih napajanja u srbiji samo su skupa

Vratih se sa letovanja. Da odgovorim na neka ptanja.

Nemam True-RMS multimetar.
Imam dosta Elektroa u elektronskoj formi (svi sa piratskog zaliva), ali taj koji ti tražiš ne.

Kasnije ću, možda, da izmerim talasanje napona na ulaznim elektrolitima (220V). Možda ih i zamenim pa izmerim ponovo (umesto 2 x 1000 uF 200V, da stavim jedan 470uF 450 V, pošto taj imam u rezevi). Samo ne znam koliko je talasanje prihvatljivo na ulazu.

Ne znam kako izgleda povratna sprega za TL494 na ovom napajanju, nemam šemu. Ali imam knjigu "Prekidačka napajanja", gde mislim da ima primera napajanja i sa tim čipom, pa ću posle da pogledam. Ali opet, ko zna kako je to urađeno u ovom napajanju.

Ne znam šta ste još pitali, ali da pitam ja nešto.

Da li postoji mogućnost da je sam TL494 otišao? Da li može da se dogodi da čip rikne a da samo neki mali deo u stvari otkaže, ili uvek rinke kompletan čip? Mislio sam da kupim drugi, da ga zamenim pa da probam da li se ponaša isto.

Verovatnije je da nema veze sa TL494, vec sa nekim drugim detaljem na plovi. Uglavnom u vezipovratne sprege, merenja napona.

Da su u pitanju talasanja 50 ili 100Hz, pa da "prelistavas" mrezni deo, ovako..mislim da nije tu problem.

Verovatnije je da je neka grana preopterecena, pa regulacija pokusava da "ispegla' nedoslednost..ali ni reference nisu za zanemarivanje.

Bez šeme sve mi je džaba. Nije ni jedna grana preopterećena. Merio sam van računara. Opteretim samo +12V granu, ostale ne diram.

Inače podigao sam računar iz servisa. Zamenili su matičnu ploču.

Slobodan čovek

"Imam dosta Elektroa u elektronskoj formi "

Ako možeš pošalji mi na PP šta imaš. Tražim neku literaturu.

Drago mi je da ti radi mašina.

Evo jeftine diferencialne sonde http://en.elektronicastynus.be/projects/7/

Ubaci neki brži op i radiće do desetak Mhz

I ovo je vrlo dobro : http://wiki.laptop.org/go/Measure/Projects/Oscilloscope_probe

A evo i Elektora http://thetooth.name/dev/UK2010090601.pdf

Slobodan čovek

Hvala. Javiću ti se na PP za par dana.

Pozdrav.

Nadam se da nisam omašio temu. Naime pre tri meseca kupio sam nov računar, konfiguracija : Intel i5- 4440; AMD Radeon R7 200 Series 2GB, DDR5, HDMI; HYPERX FURY 8GB, 1600MHz ; LC Power 500W LC500H-12 V2.2, CAVIER BLUE 1TB; Pre neki dan, u sred igrice mi zamrzne slika. E sad ne bih puno paničio, međutim simptomi su mi bili malo sumnjivi. Tastatura i miš su se ugasili, kao da nemaju struje. Pošto nisam neki gejmer, pa nisam imao čime da testiram računar, sem par partija pesa, reših da skinem neke programe da proverim to napajanje. Međutim rezultati su me malo zbunili.
OCCT i HWMonitor : po njima ispade da je napajnje na izdisaju
http://www.dodaj.rs/f/x/nd/170T6HGD/d-2.jpg
http://www.dodaj.rs/?3h/iT/4gRN8KT5/lo.jpg

Dok AIDA64 i HWINFO6 kažu da je sve super. Još sam na aidi pustio stres i prato ono što bi trebalo da bude "rial tajm"
http://www.dodaj.rs/f/2c/df/1jUHhXao/d-1.jpg
http://www.dodaj.rs/f/3R/fp/2BZO6OXN/d2.jpg

Zanima me šta vi mislite, kom programu više verovati. Nisam siguran koliko je bilo koji od njih tačan, ali trenutno nemam vremena da ga stavljam na multimetar. Bojim se da mi ne povuče ploču ili još nešto, i ako je sve pod garancijom, ne znam da li bi priznali.

Unapred hvala!

Pogledaj napone u BIOS-u.

I bios kaže da je dobar, samo to je valjda bez opterećenja?

Jeste, bez. Optereti procesor, pa izmeri napon multimetrom. Ili ako računar radi, ne diraj ništa i ko ga *ebe (pod garancijom je, ionako?).

Ma radi super. Jeste pod garancijom, ali bar iz mog iskustva, te garancije kao da nema, samo gledaju kako da izvrdaju nesto. Hvala na odgovorima.

slabi smo ti mi prijatelju sa tim programima, da uzmemo osciloskop da
premerimo to umemo a "koji program tacnije pokazuje" .. to bolje na pc
hardware delu foruma da pitas, tamo imas ludjake koji to u prste znaju :)

Nece tamo da mi postavi poruku... A i nema bas aktivnih diskusija na ovu temu. Hvala svakako .

kako bre nece, nema zatvorenih foruma ovde ... fora je sto tamo ima ljudi koji znaju koliko su tacni svi ti prikazi i slicno ..

elem sto se elektronike tice imas 2 komponente koje su ti bitne

1. da li napajanje na svim railovima ima dovoljno snage (ako nema dovoljno snage napon na tom railu je manji nego sto treba)
2. kolika je AC komponenta na svakom railu

ako je DC komponenta 0.1V tamo vamo to je nebitno, dal je 4.9 ili 5.1 ne pravi razliku, sad 1V je vec problem ti imas na 3.3V railu 2.0V to je problem, to je ili lose izmereno ili ti napajanje nema snage za tu maticnu+procesor+memoriju (nista drugo ne trosi taj 3.3V rail), to nema veze sa starosti, to je prosto slabo napajanje za taj komp, a opet, moguce da je prosto pogresno merenje

AC komponenta je efekat starenja, kako napajanje propada (elektroliti uglavnom) tako je AC komponenta veca, ceo komp postaje nestabilniji, vise se greje i na kraju nesto crkne, obicno napajanje, neretko i maticna (sa vecom AC komponentom dcdc na maticnoj se vise greje, kondovi propadaju i maticna strada). AC komponentu kom NE MERI, bar ja nisam video maticnu koja to ume da izmeri, to moras da meris sam.

Uporno mi izbacuje, a nigde velikog slova.

"Naslov mora biti napisan uglavnom MALIM SLOVIMA (osim onih slova koja se po pravopisu pišu VELIKA). Reči napisane velikim slovima se smatraju VIKANJEM, a to verovatno nije ono što ste želeli da postignete. "

Elem, i mene najvise brinu ta 3.3V , jer ako je ocitavanje tacno i ako je tu 2V, velike su sanse da mi povuce plocu za sobom.

Hoće to ponekad upravo tako da "izbacuje",

LEK:
Koristi neki drugi (ne znam koji sada imaš) Browser.

ima da radi dobro , iznenadićes se,

pOz

Nemoj da te brine to sta pokazuje HWMonitor, to mjerenje voltaze iz Windows-a u vecini slucajeva nije tačno.
Optereti racunar neki programom(npr: passmark) ili nekom zahtjevnom igricom koja opterecuje graficku i procesor (najvece potrošače), ako se racunar ne bude gasio sve je u redu sa napajanjem. Ja sam sastavio jedno 20-ak konfiguracija sa tim LC POWER napajanjem i nikad nisam imao problema sa njim, jednom riječju dobijes nesto kao CHIEFTEC ili Cooler Master po duplo manjoj cijeni. Pozzz.

Ako verujes nece ni sa IE, Chrome, FF... Ali svejedno hvala. Mislim da sam dobio odgovor.

Ukljucio sam passmark, nije mu se desilo nista, dobio je i neku ocenu 2800+. Takodje sam koristio stress mod u aidi, jedno pola sata na max opterecenju( bar tako program kaze) grafike, procesora... I tu kao mogu da se prate naponi, i tu su bili dobri. Hvala ti, i obradovao si me sa ovim da je dobro napajanje.

Izvinite ako sam malo skrenuo sa teme, srecni praznici!