Koliko god da je brza i jednostavna izrada,opet je mnogostruko jeftinije kupiti gotove i samo ih uklopiti u projekat.
Izgubice se sat po PCB-u i transformatoru,puno vremena dok se "uganjaju" komponente i svasta nesto.Za cijenu jednog radnog sata (cak i ako se cijepaju drva) mogu se kupiti dva tri komada gotovih.

Nije navedeno kolika snaga ili struja je potrebna?

slažem se, ali ja bih baš želeo da ga uradim sam, i da ga uradim u izvedbi svračijeg gnezda... nekako mi je to zadovoljština.
koristim sada trenutno vrlo jednostavnu šemu sa kolom LT1070 koga nabavljam jeftino iz kine.
šema ima bukvalno 4-5 pasivnih kompomenti oko ovog kola i savršeno zadovoljava zahteve za regulisani izvor el.energije od 7-42VDC opterećenja do 5A.
problem je što je njegov ulaz (LT1074) max. 60VDC.



recimo do 5A :)

7-28 V struja 5A......covjece znaci od 35-140 VA plus rezerva!!!!!
To se ne moze napraviti bas tako jednostavno...

Može:

http://www.ecircuitslab.com/20...-switch-mode-power-supply.html

Umjesto BU208D može ići BU508D.

ovde realno samo je gubljenje vremena oko motanja trafoa.
može li se koristiti jezgro i namotaji iz ATX-a ?

http://www.elitesecurity.org/t446664-SMPS-za-pojacalo

Ovo je tema o SMPS pretvaracima sa upotrebom nepreradjenog ATX trafoa i mogucnoscu vezivanja vise trafoa na istu HB pobudu.-

Ovo sto je @Zez-zez postovao zahtijeva procjep na jezgru sto hard switch pretvaraci nemaju, pa time i ATX trafoi.-

pOz

previše komplikovano za samogradnju u trajanju od 20-45 minuta :)

Eeeee, SMPS, nijedan, ne može za 20-45 minuta
Da je to lako, svaka šuša bi pravila SMPS u 3D varijanti, 'nako za užinu, da se nađe

hehe sad ću da pokušam da napravim ovaj sa početka teme sa 13005 tranzistorom. mislim da sam ga negde video đuture po atx napajanjima...
druga stvar, da izmerim induktivnosti već namotanih jezgara sa atx napajanja, možda se potrefi nešto da je blizu ovih vrednosti datih u šemi. jedino bih modifikovao sekundar radi dobijanja željenog napona.
ono što mi se ne sviđa u ovoj šemi je nedostatak bilo kakave regulacije/feedback-a.

videćemo. javljam rezultate...


imam par pitanja za starije ( i ozbiljnije ) kolege:

1. na ulazu ove šeme četiri diode čine grecov spoj. da li može da ih zameni grec element iz atx napajanja ?
2. kako je dasa koji je pravio ovu šemu izračunao da će kolo u primaru da osciluje na ~ 100Khz i na koji način i kojim komponentama je to podesio ?
3. šta bi se promenilo u sekundaru ako bih menjao induktivnost namotaja u primaru (39/42uH).

hvala.

Ovde imaš sve vrlo lepo objašnjeno: "Practical_Switching_Power_Supply_Design" autor Marty Brown

Može se besplatno skinuti sa neta.

Pozz

hvala lepo.

meanwhile, nešto sam sa drugarom (amater kao i ja) analizirao situaciju sa kolom sa početka posta. zaključak koji smo doneli zajednički je da je šema sa vrha neispravna !

još jednom link:
[att_img]http://1.bp.blogspot.com/-JfmMlOfP0jk/UMAC1UAnYWI/AAAAAAAAAxI/F9rLS4h8wl4/s1600/cheapest+smps+circuit.jpg

čemu, npr, služi kond. 103-1kv ???
on će se jednom napuniti i to je to. zar ne treba da ima u paraleli neki otpor ~30Kohm ?

zašto 1Mohm spojen između plusa i baze tranzistora ?


--------------------------------------------------------------


dok se vodi polemika i dok neko ne napravi šemu sa vrha posta (a ne grune mu ), ja sam koncentrisao svoju pažnju na IC koji se zove TOP271EG. ima ulaz do 700VDC i ugrađene fetove do 11A. trebalo bi da sa njim može da se napravi dosta jednostavan, a sofisticiran čoper sa 220vac na odabrani dc napon. snaga nije zanemarljiva ...

šta kažete ?

Vec sam ti linkovao temu sa ES-a. Citaj od 41 stranice pa ces naici na dosta podataka o trafoima i nacinu motanja za ovo sto si linkovao, a naicices i do toga
zasto ovo ne valja. Jeli 1N54xx moze ispraviti 50 kHz?
Naici ces i na par upotrebljivih sema slicnim toj koji si linkovao.
Sto se tice trafoa, i sa TOP kolima vaze ista pravila, topologija pretvaraca je ista (zaporni - fly back pretvarac).-

pOz

Naravno da je pomenuta šema neispravna.

Danas može svaka budala prilepiti šemu na internet jer ga niko ne može sprečiti.

Daleko bolje je postupno naučiti oblast i onda nema mogućnosti eksplozivnog promašaja...

Inače, neka posebna polemika oko tih sklopova samo troši vreme i moždane resurse uzalud.

Evo korisne dokumentacije (naravno i sjajne "domaće" pameti unutra):

google:

Analysis and Design of Self-Oscillating Flyback Converter
Brian T. Irving and Milan M. Jovanović

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.09.2014. u 14:45 GMT+1]}

video sam tamo nečiju šemu smps-a na onoj famoznoj temi "smps za pojačalo" , ali na neko n-toj stranici.

mislim da je sa jednim power tranzistorom , ako se ne varam BUxxxx. to je jednostavna šema oko koje ti naglašavaš važnost pravilnog motanja trafoa za zaporne pretvarače. pominje se "procep".

kakav procep ? između čega-koga ?

svejedno, mislim da ću čekati da mi stignu iz kine komada 100 TOP271EG pa ću sa njima da napravim svoj prvi smps sa visokim ulaznim naponom :)

hvala i poz.

Po kojoj cijeni si nasao na 100 komada taj TOP271EG ?

89$ ukupno sa poštarinom.

Procep? Koga? Čega? Itd itd...

Mnogo pitanja i previše očekivanja za nekoliko postova teksta...
Odgovore na sva ta pitanja sam mnogo puta već napisao na mnogo mesta na ovom forumu.

Ako puno čitaš i radiš, možda ćeš posle deset godina i moći da "smućkaš" dobar flyback, a za dvadeset minuta rada.
Za manje vremena teško, ukoliko nemaš nečiji "gotov recept".

Svakako da ti je i za taj TOP271EG treba "procep" i pravilno motanje trafoa.
Sledi ti da pročitaš nešto o tome ili da kupiš gotov trafo, konkretno namenjen baš za aplikaciju koju očekuješ.

Tako je to.

Pozz

...hmm pa da tako je.

znam iz iskustva da je potrebno puno vremena i znoja da se pravilno i temeljno nauči bilo šta ...

elem, počeo sam da razmišljam o smps-u zbog svog nekog hobija kod koga imam na mnogo mesta različite baterijske sisteme od 14V, preko 21V, 28V do 42V. ponegde i 56V.
osim toga, napajanja su kao političari ! ima ih svuda i na svakom koraku :)

pošto sam savladao bifilarno motanje, ostaje da nađem šta znači taj famozni "procep". čitam već sva dana "smps za pojačalo" ali svi ga pominju a niđe neko da objasni šta je to i između čega :) drugo, svi pominju labavu ili čvrstu spregu između primara i sekundara a niđe opet da neko objasni...

ima li neki link ili knjiga đe se to pitko i čitko objašnjava ? kod martija brauna i njegove ekipe knjiga to se niđe ne pominje ...

pozdrav

U anglosaksonskoj literaturi pa i americkoj procjep je oznacen kao "gap". Odnosi se na razmak izmedju dvije polovice jezgra ili u slucaju E I jezgra ili EE RM jezgra,
samo srednji stub je fabricki izveden kao kraci.Ako imas jezgro bez procjepa a treba trafo za zaporni pretvarac, procjep se vjestacki pravi stavljanjem 1/2 debljine
procjepa cvrstog materijala izmedju polovica ili u slucaju EI jezgra izmedju E i I dijela. Fakticki to je P r e k i d magnetnog kola dijamagnetnim materijalom
(zrak ili kakva plastika u slucaju vjestackog procjepa). Citaj postove @macolakg u onoj temi i saznaces i o cvrstoj i o labavoj sprezi, o ucesljavanju
namotaja i slicnim forama. U temi oko 100 stranice ili mozda kasnije @Papak 01 dao proracun flyback pretvaraca, sken ili fotografije na papiru rukom
pisano. Tamo mozes vidjeti sve parametre koji ucestvuju u radu zapornog pretvaraca.-
Sretno citanje.-

pOz

hvala emisar. dovoljno detaljno za mene :)
čitam martija i pomalo savladavam materiju. imam dosta vremena dok ne stignu top204 i top271 integralci.

sad tek bolje obratih pažnju na nešto što je postavio @zez-zez, a to je ova šema:

[att_img]http://lh6.ggpht.com/-rk47pe36MZg/Tr1tODr483I/AAAAAAAAEIY/rpQaHxyzXw4/s1600/Simple%252520Switch%252520Mode%252520Power%252520Supply%252520Circuit%252520Diagram%25255B14%25255D.png

jednostavna šema, ne treba mi u sekundaru negativni napon - to ću da izbacim.
kako da merim sa mojim osciloskopom (UNI-T digitalija do 100Mhz) ovu šemu kad je napravim ? mislim, koje su test tačke na koje smem da stavim sondu a da ne ubijem osciloskop ?
imam sondu 1x/10x.

pozdrav

Evo ti i malo teksta uz semu pa procitaj.-

pOz

lepo lepo dosta toga objašnjeno.
sviđa mi se što ako je sekundar u skoro kratkom spoju (opterećenje <=8ohm), oscilacije sa strane primara se gase jer struja na bazi tranzistora ne teče.

ovo je otprilike šema koja mi odgovara, čak iako nema regulaciju. mislim da je i zanimljiva za učenje....štelovanje procepa i slično...

na ovom principu (ili sličnom) rade oni jeftini "horoz" pretvarači za halogene sijalice 12V. samo što nemaju ispravljanje struje na izlazu.

šta je sa načinom motanja žice na jezgro ? da li motati primar, pa ova dva fidbeka, pa sekundar ili kojim redom ? pravi li nekakvu razliku ako se mota bilo kojim redom ?

poz

Ovo cudo korespondira sa rezonantnim pretvaracima, pobudni primarni impuls je uzak, kondenzatori 0,22uF, procjep 0,5mm, ima vjestacko podrzavanje oscilacija
onim paralelnim R i C6 i za razliku od onih za halogenke koji imaju strujnu,
ima naponsku povratnu spregu, onaj nece da radi bez nekog specifikovanog
opterecenja, mada i njih ima sa kombinovanom naponskom i strujnom povratnom spregom.
namotaje mozes rasporediti cijelom duzinom tijela (EE-jezgro), pov spregu motaj na sredini duzine jedne polovine jedan tako i drugi na sredini druge polovine
jezgra.
Sto je sema jednostavnija uredjaj ove vrste je teze natjerati da ispravno radi.-
Slicicu sam spremio da obratis paznju.-

pOz

hvala na objašnjenju ... tek sad videh ovaj c6/r4 u paraleli što su , spojeni su sa jedne strane na 220vac , a sa druge na bazu t2 tranzistora ?!? zašto ?
ukratko molim te, jako me zanima

ah da, dobro skapirao sa kakvim jezgrom da radim, i da je potrebna dobra izolacija među namotajima. majlar nemam, može teflon ? procep 0,5mm..

Da bi uopste pocelo da radi.
Ako ne bi postojala ta RC veza i ako bi oba kola sa tranzistorima i ostalim napravio indenticno,uredjaj nikada ne bi startao.

:) tako sam i pretpostavljao ali reko ajd da ne lupam ...

pretpostavljam da nema smisla probavati sa tranzistorima koji mogu da blokiraju do 700V ?

iz literature saznajem da ovakvi pretvarači znaju da sa primara vraćaju pikove i do 3x vrednosti ulaznog napona... ili sam to pogrešno protumačio ?

BU trandže nemam, ali imam milion MJE13009...

U ovoj varijanti napajanje (mozemo ih cak i nazvati) ima dva kola snubera sa diodama na baze tranzstora.
Tipicno po ukljucenju snuber nema napajanje i izvodi se preko visokoomskog otpornika.
Kad SMPS strarta taj otpornik+kondenzator su visak sve dok se ne ukaze potreba za ponovnim startom.

Edit.

BU208D tranzitore ili BU508D ima svaki TV serviser i koliko mislim da ce ih na kraju pobacati jer ti crt televizori izumiru.
Posjeti jednog i pitaj da li je voljan da ti pokloni dva komada u ime nauke.Naravno tebi su polovni okej.

@emisar
@zica49

shema nalaže korišćenje EE jezgra sa procepom.
da li menja stvar ako bih korisitio EI jezgro i ako da, šta menja ?
kako znati okrvirno na kojoj frekvenciji osciluje ovaj sistem ?

pozdrav svima ...

Ostao si uskracen za koriscenje osciloskopa. Ni pod razno nista na primarnoj strani ako nemas razdvojni trafo preko kojeg napajas osciloskop.
Samo sekundarnu stranu kontrolisi osciloskopom.
EE jezgro predlozeno zbog smjestaja navojaka. EI jezgro mozes koristiti kako za eksperimente, tako i za gotovu spravu ali za manju snagu od na
semi specifikovane.Ipak na primaru imas duplo vise navojaka od cistog HB ATX napajanja, cak i vise 90 na prema 38-40 navojaka kod ATX-a.-

pOz

razdvojni trafo ? je li to 1:1 trafo ? galvansko odvajanje ?

kako ono menja stvar u merenju primara ? zar nije osnovni parametar kojeg se treba držati pri merenju - max. ulazni napon koji osc. može da meri ? recimo, max. ulazni napon mog UNI-T je 60V, podesim sondu na 10x u lagano merim do 600VAC ?

Kako ces izmjeriti pobudu gornjeg tranzistora?
Mjerenje osciloskopom nije samo maksimalni doseg napona. Masa koja je najcesce spojena sa sasijom zahtjeva razdvojni trafo.-

pOz

@cukovanny,

Oprezno drugar sa korišćenjem osciloskopa na SMPS!

Pogledaj dijagram Umax vs frekvencija, za tvoju sondu. Imaš u njenom datasheet sigurno.
Nagib, tj. vreme tranzicija koje imaš na tom SMPS, možeš posmatrati kao četvrtinu periode frekvencije koja ti atakuje sondu dok meriš. Ono što ti ugrožava sondu nije osnovna učestanost SMPS već vrlo izraženi viši harmoniici.
Maksimalni napon sonde veoma zavisi od frekvencije i to što piše na njoj važi za DC ili vrlo niske mrežne frekvencije.
Za više frekvencije je dozvoljen napon bitno manji!

Dalje, izbegavaj merenje na bazi gornjeg tranzistora, posebno kada počneš da koristiš mosfete za sklopove slične tom.
Parazitni kapacitet sonde može veoma uticati na rad sklopa.

Ono što je takođe vrlo opasno po tvoj osciloskop je galvanska veza njegovog uzemljenja sa mrežnim naponom. To će ga ubiti u trenutku, ako okačiš masu sonde bilo gde na primarnoj strani SMPS!

Posle greca koji ispravlja 230VAC za SMPS, na +kraju bulk elko imaš +325Vpk u odnosu na zemlju, dok na -kraju bulk elko imaš -325Vpk ka zemlji, sve vreme.
Zato je za merenje po primarnoj strani nužan rastavni trafo 1:1, kako ne bi masa osciloskopa doživela tih -325 ili +325Vpk.
Osciloskop po pravilu treba da bude uzemljen da ne bi skupljao elektronsku buku, pa smatraj da su mase od sondi na uzemljenju i ujedno međusobno spojene ako imaš više kanala. O tom se uvek mora voditi računa.

Samo polako i pažljivo. Za sve treba vremena a niko se naučen nije rodio.

Pozdrav

@cukovanny
Rekao si da neces raditi simetricni izlaz na + gnd - nego klasican izlan.
Kod ovog SMPS-a je jako bitno da obratis paznju na sekundarnoj strani poluvalno ispravljanje ne dolazi ni pod razno u obzir nego moras raditi sa gretzom.
Sa grecom obadva ranzistora ce biti intenticno opterecena i najveca iskoristivost istog.
Ako je sve tako onda te ne treba uopste da sikira oscilogram na gornjem tranzistoru,isto kao na donjem i takt i prag i napon i struja samo u drugoj poluperiodi.

Interesantna stvar za odvojni transformator..ako se ne moze naci 230/230 moze se napraviti sa bilo koja dva samo da su ista recimo 230/24=24/230 i to radi cak se ima i dvostruko odvajanje.

@emisar

aha sad kapiram tu opasnost za osc. hvala


@macolakg

sad sam se setio da sam to nešto gledao u (veoma opširnom) uputstvu za korišćenje UNI-T ja . tačno ima grafik, tj. kriva koja pokazuje mogućnosti sonde u zavisnosti od napona i frekvencije! dakle mora biti galvanski odvojena utičnica sa koje se napaja osciloskop ?
do kog reda harmonika može ovakav sklop da ide? recimo ako radi na okolo 80Khz, koliko su jaki ti njegovi harmonici drugog, trećeg, n-tog reda ?
nadam se da ne smaram mnogo :)


@zica49

to sam u međuvrmenu skapirao. ali uvek su vredne te napomene! hvala.
u vezi trafoa, imam dva jaka 230-30v pa ću da ih iskoristim za galv. odvajanje...

Mozes galvanski razdvojiti osciloskop, mozes SMPS a mozes i oba :)

Ja bih prvo razdvojio SMPS posto tako stitis i sebe i mernu spravu od HV.

Sto se tice harmonika od pravougaonog signala, oni se protezu u MHz opseg, recimo do 11. ili 13. harmonika.
Recimo 3. harmonik moze imati amplitudu skoro polovinu osnovne ucestanosti (u idealnom pravougaonom signalu skoro istu amplitudu kao osnovna ucestanost) i tako sve nize kako je veci broj harmonika.

pozdrav kolegama opet :)

dobio TOP204YAI i imam neku okvirnu predstavu kako i šta ali nigde naći informaciju o broju namotaja trafoa prema ovoj šemi :

[img] http://www.thierry-lequeu.fr/data/ST204A.jpg [/img]

može pomoć ?

@cukovanny,

https://www.powerint.com/design-support/application-notes

AN-14, AN-15, AN-16, AN-17, AN-18, AN-19, AN-20, AN-21 i AN-22.

Pozdrav

P.S.

Power Integrations nisu štedeli reči pišući inzvaredne app. notes!

Ukoliko pročitaš i potpuno usvojiš (savladaš) znanje iz ovih svega devet app. notes, posle toga ćeš moći flyback pretvarače da praviš maltene nogama...

Ove app. notes spadaju među najkvalitetnije oko flyback pretvarača, i znanje iz njih se može primeniti na najveću većinu postojećih vrsta flyback, bili oni urađeni sa IC ili sa diskretnim koponentama.

Retki izuzeci koji nisu obuhvaćeni ovom literaturom u kompletnom spisku Power Integrations app. nota su kaskadirani HV flyback, dvoprekidački flyback i još nekoliko nepomenutih retkih vrsta, koje se veoma retko koriste i za retke namene.
Ti izuzeci ti možda nikada neće zatrebati, ili možda nekada ako i kada veoma ojačaš u toj oblasti pa se možda pozabaviš nekim vanserijskim napravama (no o tom -po tom).

Moj srdačan savet ti je da zdušno proučiš svih devet predloženih app. notes.
Počni polako i savladavaj koliko možeš u prvi mah.
Elem, da bi se stvarno u potpunosti usvojilo (do poslednje reči) znanje iz tih devet app. nota, natprosečnom smrtniku(ne treba se precenjivati jer su tu zgusnute decenije nečijeg rada) će biti potrebno par godina ozbiljnog bavljenja tom oblašću, ali nema potrebe da brineš jer već samo površnim proučavanjem možeš napraviti svoj prvi flyback sa TOPxxx, koji će na tvoje zadovoljstvo sigurno i uspešno raditi, a posle se već bavi daljim usavršavanjem...

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 01.11.2014. u 14:11 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 01.11.2014. u 14:12 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 01.11.2014. u 15:43 GMT+1]</sub>

Vratih se na post da pogledam da mi se nije potkrala još koja greška u kucanju i nađoh za shodno da treba da napravim jednu bitnu napomenu:

Naime, kada sam pomenuo kaskadirani HV flyback, mislio sam na stacked flyback konvertore poput primera u prilogu.

Napominjem to da se ne bi pomešalo sa onim što nazivaju flyback po Youtube i slično, gde se radi o rezonantnom flyback sa split transformatorom, koji generiše visok napon na sekundaru i mnogo je simpatičan za igranje varnicama.

Bitno je da se razlikuju te dve vrste.
Stacked flyback pretvarači su namenjeni za visok napon napajanja na primarnoj strani, gde se uobičajeno radi o više od 500V a mogu se praviti i za više kilovolti napajanja na primarnoj strani.

Najčešća namena im je kao pomoćno napajanje nekog uređaja koji inicijalno radi na trofaznom napajanju 3 x 400V ili još višim industrijskim naponima od 600 i 900V.
Tako visoki naponi napajanja stavljaju korisnika u veoma sužen izbor tranzistora snage sa tolikim naponima blokiranja te se zbog toga često kaskadira nekoliko flyback, serijski, sa tranzistorima koji imaju uobičajene napone blokiranja i na raspolaganju stoji širi izbor komponenti a i bitno manja cena čitavog sklopa. Pri tom se svi kaskadirani flyback sinhrono pobuđuju i obično dele zajednčko jezgro trafoa, te tako deluju kao jedan.

Nije direktno vezano za ovu temu o najjednostavnijem pretvaraču, ali neće škoditi saznanje o takvoj vrsti flyback.

Pozz

@cukovanny ako hoces najjednostaviniji 220->mali dc ... pogledaj kola iz serije TinySwitch-II od power integration. (ima i TinySwitch-III serija, jos zanimljivija)

ako ces da ucis, citaj ovo sto macola i emisar pisu i upijaj, ljudi su vise zaboravili nego sto vecina nas nece nauciti do kraja zivota ..

sa druge strane ako ti treba nesto da za kratko vreme dodjes .. tiny rulez :D ... imas cipove u kometu, imas vec motane Kaschke trafoe u kometu prilagodjene za te cipove ... na primer
trafo: http://store.comet.rs/Catalogue/Product/15426/
cip: http://store.comet.rs/Catalogue/Product/3979/

krenes od toga (jednostavnije ja nisam video da ima a da radi iz prve) i onda lagano budzis i provaljujes sta se kada desava ... za pocetak napravis da radi sa kupovnim trafoom, onda kao prvu stvar skines kaschke trafo i stavis svoj .. pa kad isprobas kako ne radi sa raznim tvojim trafoima i nadjes kad radi vec cez znati beskonacno vise nego sto znas sad :D

@macola

lepo je što te ne pušta volja da neznalice kao što sam ja nateraš na kakvu-takvu izobrazbu :)
hvala, učim ....

dakle za TNY204YAI se preporučuje od 450uH do 700uH induktivnosti u primaru. kako proračunati broj namotaja sekundara? da li je ratio linearan ?




@bogdan.kecman

shvatam šta hoćeš da kažeš, ali TNYxxx je stvarno premale snage. osim toga, ne trebaju mi već namotani trafoi na flyback jer bi ih motao sam (već sam ih motao nekoliko), a i želeo bih nešto da naučim...

kapiram da je prica "ocu ucim kako radi smps", dakle nije napravljen jos ni jedan da radi

TNY + Kaschke -> sigurno radi.

mnogo je lakse da krenes od necega sto radi, menjas jedno po jedno i odrzavas da i dalje radi ...

meni je npr u celom smps konceptu trafo najveci problem ... sa jednim tny* sistemom koji radi, skines gotov trafo butnes svoj i gledas kako se menja kada promenis kojesta ... recimo ja uzmem namotam tri trafoa, sa sva tri imam izlaz na naponu koji mi treba ali mi efikasnost ide od 50 do 80% .. onda uzmem cetvrti trafo i to uopste ne radi .. .. kad savladas taj deo sta kad zasto nece ili hoce da radi probas 2-3 razlicita rasporeda stampe pa gledas kako se menjaju stvari (najvise efikasnost) tako sto malo mrdnes nesto levo desno ... onda stavis dva komada jedan pored drugog i krenes da udaras glavom u zid kada krenu da se preslusavaju .. etc .. dakle krenes od onog koji radi .. a tny* je najjednostavniji koji ja znam da radi ...

znam ja da bi ti 5A ako moze, ali kao prvo smps 5A je malo .. mnogo .. bez dobrog osciloskopa, current sonde .. moze to samo ..

ma nije prob znam koliko ne znam al sam u raspoloženju da nekako da smućkam taj jedan smps sa top204 pa da vidimo dalje....
... da bi ga smiksao , potrebne su mi vrednosti induktivnosti primara i oba sekundara.... problem su i retke zenerke 200V, ali i 150V, kao i diode u primaru koje moraju imati recovery od ~ 50-75ns.

@cukovanny,

Izgleda da se nisi baš pozabavio aplikacionim notama koje sam ti linkovao, pogotovo sa :AN-16, AN-17 i AN-18.

Tamo imaš gotov primerak malenog trafoa sa jezgrom EF20 ili EF25 koliko se sećam.

Bivši proizvođač jezgara Siemens je sada Epcos, i na njihovom sajtu možeš besplatno skinuti MDT alat, kojim možeš odrediti gap i induktivitet za neko konkretno njihovo jezgro.
Takođe i na sajtu firme Ferroxcube (Philips) imaš njihov besplatan alat za njihova jezgra. (ima još tih programa-alata, samo treba potražiti)

Ostalo ti piše u navedenim aplikacionim notama.

Dodatno možeš odlično iskoristiti i Fairchild aplikacione note (FPS) oko flyback pretvarača i njihovih trafoa. Takođe su inzvanredne.

Da bi napravio flyback trafo moraš imati L metar najmanje i jedan od tih softvera-alata za određivanje gap, ili totalno do "u žilet" iskopirati neki već gotov trafo za TOP204, pa promeniti sekundar prema potrebama i to u užim granicama.
Proračun gap je vrlo klizava stvar i strogo zavisi od konkretnog tipa i oblika jezgra, naravno i od materijala jezgra, očekivanih radnih temperatura itd...
Lakši put je upotrebiti neki od tih softvera i njima doći do već približno dobrog gap, a zasigurno saznati koliki je maksimalno dozvoljen DC bias takvog trafoa. Mala greška oko maksimalnog DC bias i sledi ti puna korpa eksplodiranih TOP204!

Diode za snubber na primarnoj strani treba da budu iz serije P6KExxx ili neke slične koje su namenjene da rade kao tranzijent supresor zenerice, a one brze od 75nS su UF400x kojih imaš na svakom ćošku.

Stvarno nije jednostavno proračunati flyback trafo i ne možeš očekivati da to neko uradi umesto tebe, pogotovo što taj proračun veoma zavisi od ulaznih i izlaznih parametara od kojih počinješ (AN-17).

Moj ti je savet da za početak rasturiš neki flyback koji radi i koji ima sasvim poznate osobine (skoro svi stari CRT televizori su napajani pomoću flyback i još uvek se mogu naći njihove šeme i podaci o osobinama napajanja), sa nekim IC PWM kontrolerom, gde njegov trafo možeš iskoristiti kao primer izrade, onda uporediti sa nekim od postojećih proračuna flyback trafoa, pa tek onda praviti prvi komad.
Iz tih CRT TV već možeš iskoristiti jezgra kod onih koji su radili na oko 100KHz i na tim jezgrima već postoji brušen gap koji će odgovarati takav kakav jeste uz malu korekciju broja navoja primara.
Ti "brži" komadi flyback u CRT TV po pravilu imaju mosfet kao prekidački tranzistor, dok oni sa bipolarnim tranzistorom retko kada rade preko 40KHz.

Kod naprava koje su povezane sa mrežnim naponom moraš strogo voditi računa o bezbedonosnim marginama između namotaja (i svim ostalim marginama, pcb i ostalo), jer to može ugroziti život korisniku!!!

Negde na temi "smps za pojačalo" (ovde na E-S), Papak01 je postavio sasvim solidno "sažvakan" proračun flyback trafoa.

Potraži.

Iskreno ti predlažem da za početak pođeš od niskonaponskih: buck, boost i boost-buck konvertora, gde je svakom takođe potreban gap. Tu se malo navežbaš, pošto se malo žice mota, pa tek kada stekneš neka iskustva pređeš na mrežne napone.
To se ne može tek tako instant preskakati. Mora postojati ispravan red učenja. Svi bi to pravili lopatama da je to lako, međutim nije...

Pozdrav

@macolakg

Izgleda da se nisi baš pozabavio aplikacionim notama koje sam ti linkovao, pogotovo sa :AN-16, AN-17 i AN-18.

Tamo imaš gotov primerak malenog trafoa sa jezgrom EF20 ili EF25 koliko se sećam

jesam druže macola , samo sam spor u čitanju i shvatanju jer svako malo moram da konsultujem ostale knjižurine u vezi flybacka, a najčešće imam po neko pitanje koje ulazi u detalje a nema ko da odgovori na njega.... tako da ostajem "rupičastog" znanja :) osećam se kao tinejdžer koji gleda pornjavu a nije omirisao pravu stvar :)



Bivši proizvođač jezgara Siemens je sada Epcos, i na njihovom sajtu možeš besplatno skinuti MDT alat, kojim možeš odrediti gap i induktivitet za neko konkretno njihovo jezgro.

aha e to je već nešto !




Da bi napravio flyback trafo moraš imati L metar najmanje i jedan od tih softvera-alata za određivanje gap, ili totalno do "u žilet" iskopirati neki već gotov trafo za TOP204, pa promeniti sekundar prema potrebama i to u užim granicama.
Proračun gap je vrlo klizava stvar i strogo zavisi od konkretnog tipa i oblika jezgra, naravno i od materijala jezgra, očekivanih radnih temperatura itd...
Lakši put je upotrebiti neki od tih softvera i njima doći do već približno dobrog gap, a zasigurno saznati koliki je maksimalno dozvoljen DC bias takvog trafoa. Mala greška oko maksimalnog DC bias i sledi ti puna korpa eksplodiranih TOP204!


imam L metar nije prb, e sad za softverske alate za proračun, tu nemam nikakvog iskustva i moram da se igram sa parametrima da bi stekao nekog iskustva i znanja. kapiram i da je rascep bitan, ali da li je baš toliko bitan ? ne mogu recimo da stavim univerzalno rascep između dve "E" polutke jednog jezgra (iz chieftec napajanja) - 0.5~1mm ? to jezgro je neko EE?? nisam siguran... mogu da probam i sa standardnim kineskim EI-33.



Diode za snubber na primarnoj strani treba da budu iz serije P6KExxx ili neke slične koje su namenjene da rade kao tranzijent supresor zenerice, a one brze od 75nS su UF400x kojih imaš na svakom ćošku.

ove zenerice nemam, ali imam neke od 30V pa sam mislio da naredam serijski 5-7 komada...
uf400x ne mogu da nađem, a vidim da ove neke brze iz tv-a imaju recovery i do 10x sporiji od UF400x....



Iskreno ti predlažem da za početak pođeš od niskonaponskih: buck, boost i boost-buck konvertora, gde je svakom takođe potreban gap. Tu se malo navežbaš, pošto se malo žice mota, pa tek kada stekneš neka iskustva pređeš na mrežne napone.
To se ne može tek tako instant preskakati. Mora postojati ispravan red učenja. Svi bi to pravili lopatama da je to lako, međutim nije...


pravio sam nešto nije da nisam. radio sam booster sa 12V na 24V sa tl494 i irf mosfetima. radio sam i neke buckove sa LT1047 kolom koji rade sa jednom zavojnicom od 50uH.... ali imam vrlo malo iskustva ili nimalo sa 320vdc smps-ovima....

Ovo sto ti Bogdan savjetovao je najbolji put.
Put kao u svijetu zena prva najvjerovatnije bude neka "laka" naviklovana i razviklovana mnogo puta! Vremenom se izostris,izverziras naucis znanje te postanes strucnjak i za one nedostizne :)

Ove P6KExx imaš takođe u Comet-u.

poručio još pre nekoliko dana 100 kom. sa aliexpress-a

uhhh skinuo MDT TOOL i pogubio se...
da li je neko (iko) raspoložen da malo pojasni korišćenje i objašnjenje parametara u ovom alatu ?

kakav " švaler " ?!

..a tu kao , osciloskop i lemilica uključeni 28 sati dnevno :-)

pOz

@cukovanny,

Evo ja imam strpljenja za tebe (još izvesno vreme).

Prvo, za te niskonaponske, jednostavne, buck, boost ili buck-boost, koristio si već gotove kalemove, kojima je gap (rascep ili procep) već bio namešten.
Ne treba da te zbuni ako je to toroidno jezgro na kome fizički gap ne postoji na prvi pogled. Toroidi namenjeni za DC bias IMAJU gap, samo je taj gap distribuiran tako što se sastoji od mnogobrojnih mikrorazmaka između zrnaca od feromagnetnog materijala i vezivnog sredstva u kom su presovani. Suma svih tih mikrorazmaka formira ukupni gap koji je ravan diskretnom gap kod na primer EE jezgra (samo se spolja ne vidi). Takvi su na primer oni žuto-beli toroidi na izlaznim kalemovima PC napajanja. Oni imaju gap i to veliki.

Na Epcos sajtu možeš takođe skinuti knjigu-katalog o feritima i priboru oko njih, a u toj knjizi osim podataka o jezgrima imaš i pravu malu školu oko feritnih jezgara, o zakonitostima koje vladaju u toj ekstremno složenoj oblasti, i na koji način se dolazi do kalkulacija oko toga. Ta knjiga je svojevrsno objašnjenje oko rada i pravila koja važe u MD tools.

Taj MDT program je stvarno odličan program i takođe ima i help gore u toolbar. Da bi naučio nešto što će ti ubuduće biti potrebno, treba da u tom MDT pokreneš oblast DC bias, gde imaš kalkulaciju gap i broja navoja, za konkretno izabrano jezgro. Kalkulacije treba raditi za 100*C jer je to realnije radno stanje nekog jezgra nego sobnih 25*C.
------------------------------------

Gap (procep ili rascep) ne može biti univerzalan! Jedino kalemovi bez jezgra (vazduh ili vakuum kao jezgro) ne mogu ni sa kakvom veličinom struje (jačine magnetskog polja) biti zasićeni.
Ostali materijali koji se koriste kao jezgra, imaju svoj BH dijagram, i određena jačina magnetskog polja će ih dovesti u magnetsko zasićenje, tj. potpuno eliminisati njihove osobine kao jezgra.
U zasićenom stanju, jezgro prestaje biti jezgro i kalem se sveukupno ponaša kao da je jezgro izvađeno iz njega, tj. induktivitet opadne na veličinu koja je jednaka istom tom kalemu bez jezgra.
Ako se malo proračunaš šta će se dogoditi kada kalemu primara L opadne naglo sa nekih na primer početnih 700uH, na veličinu od 20-30uH, možeš razumeti katastrofalne posledice po TOP204.

Magnetsko polje jednog polariteta i vrlo male jačine je u stanju zasititi feritno jezgro bez gap. Toliko malena veličina da nije ni pedeseti deo veličine struje primara koju očekuješ. Polje promenljivog smera će sve teže moći da zasiti jezgro što je frekvencija promene veća.
Pravljenjem procepa (gap), smanjujemo mogućnost da nam jezgro bude zasićeno jednosmernom komponentom.

Nepromenljivo magnetsko polje ćemo ubuduće nazivati DC bias jezgra, i ono je srazmerno osrednjenoj vrednosti jednosmerne komponente struje kroz namotaj kalema.
Na primer, kada imaš struju impulsa veličine jedan amper, pri odnosu impuls-pauza 50% prema 50%, ukoliko struja ne menja smer kroz kalem (a u primaru flyback ne menja), veličina DC bias će ti biti srednja vrednost te struje u vremenu, odnosno 0.5A.
Tih 0.5A pomnoženo sa brojam navoja kalema će ti dati veličinu koja se naziva magnetomotorna sila (MMF u literaturi) i izražava se brojem amper-navoja. Dakle umnožak veličine sruje i broja navoja će ti dati veličinu MMF.
Jezgro, kome je dodat procep će moći da podnese veću MMF od jezgra sa manjim procepom, i što je veći procep sve većom MMF možemo da opteretimo jezgro.
Na žalost, što veći gap, sve veći broj navoja će biti potreban za određen induktivitet, i jednog momenta na dotični kalem sa jezgrom ne može više stati potrebna količina žice, prema potrebnoj struji i L. Tada se mora upotrebiti veće jezgro.


U MDT se možeš poigrati veličinama DC bias za neko jezgro koje imaš , i kada dobiješ kalkulaciju gap i broja navoja primara, obavezno moraš proračunati da li potrebna količina žice može stati na dotično jezgro, uzimajući u obzir i zapreminu koju zauzimaju namotaji sekundara i sve potrebne izolacije.
------------------------------------

Flyback, buck, boost, inverting bock-boost, i još mnogo drugih "jednotaktnih" toplogija, ima takvu organizaciju prekidača snage da kroz kalem ili primarni namotaj struja teče uvek u jednom smeru. To neminovno dovodi do DC bias jezgra, veličinom srednje vrednosti DC struje kroz dotični namotaj, i sve te "jednotaktne" topologije neminovno moraju imati gap na jezgru.
Taj gap je individualan i dimenzioniše se prema DC bias, struji i L prvenstveno, potom prema gabaritima jezgra, njegovom obliku, radnoj temperaturi, izvesnim koeficijentima po imenima neke slavne nemačke gospode (saznaćeš iz literature već :-), itd, itd...
Da bi se merile DC bias osobine nekog jezgra na korektan način, potrebna je aparatura koja košta kao prosečan stan, ili pak vanserijsko znanje i veština da bi se koliko-toliko korektno merenje obavilo u improvizovanim uslovima, i čak i u takvim uslovima nije ni malo jevtino.
Dakle, za DC bias osobine jezgra ti je bolje da se pozoveš na programe za njiegovo izračunavanje, i da obavezno koristiš veoma poznat komad jezgra od firme čiji program koristiš.
Eventualno da upotrebiš već gapovano jezgro od nekog postojećeg flyback, iste ili veće snage, sa istom radnom frekvencijom, istim modom rada (DCM, CRM, CCM).
Tako možeš bezbolno uspeti odmah da napraviš svoj flyback.

Nasuprot tome, neke druge topologije (protivtaktne), kao na primer: push-pull, half bridge (kao ATX iz PC), full bridge i još neke koje počivaju na pritivtaktnom principu, nemaju DC bias jezgra, i shodno tome ne moraju na jezgru imati gap.
Pogotovo ističem half bridge sa izlaznim kondenzatorom, kao pravu toplogiju za početniika, gde je proračun trafoa snage ekstremno jednostavan, izrada takođe, može obezbediti mnogo snage, i delovi se mogu "počupati" iz starih PC napajanja, odnosno skoro besplatno.

Naime, većina proitivtaktnih topologija vrši promenu polariteta magnetskog polja u jezgru, pri čemu jedan polaritet obično ima istu MMF kao i onaj suprotan. Tada je DC bias jednak nuli, tj. nema ga i procep nije potreban.
Sve topologije koje koriste serijski kondenzator sa primarom trafoa, pružaju apsolutnu garanciju da DC bias ne može poticati od primarne strane sklopa. Kondenzator je jednostavno nepropustan za DC struje, i istovremeno obezbeđuje savršen balans polja kod oba polutalasa.

Flyback topologija nije topologija za početnika ukoliko ne koristi već gotov trafo koji je neka stručna firma ili osoba napravila, i to isključivo za tu konkretnu aplikaciju.

-------------------------------------------------------
Cukovanny,
Kažeš da imaš "rupe" u znanju. To je sasvim prirodno i takve "rupe" se popunjavaju sa mnogo rada, vremena i literature.

Mi smrtnici, na žalost, još uvek nismo sposobni promeniti brzinu protoka vremena. Ne možemo ga zgusnuti a ni razrediti u cilju skraćenja prerioda učenja.
Važne, kvalitetne i potpune informacije ne možeš steći iz sporadičnih odgovora po forumima!

Sledi ti da zagreješ stolicu učenjem, da savladaš mnogo literature i da posle deset godina rada na tome shvatiš da si tek na stvarnom početku pravog učenja.
Jednostavno, oblast SMPS je jedna od ekstremno složenih oblasti u elektronici, oblast o feritnim jezgrima takođe.

Ostaje ti dve marginalne mogućnosti ili jedna kombinovana: ili da se razbiješ od krvavog rada i učenja, i konačno budeš sposoban da kreiraš svoj sopstveni SMPS, koji pouzdano i dobro radi, tako da ga bilo koja fabrika nečeg može otkupiti za svoje potrebe, pri tom na to potrošiš bar dve decenije života.
Ili pak da kopiraš tuđe uspešne sklopove i pri tom naučiš delimično da se snalaziš u toj zoni.
Treća mogućnost je da učiš paralelno dok kopiraš tuđa rešenja, i konačno posle dosta godina postaneš "mečka" u toj oblasti, što mu dođe kao ono prvo samo poput kredita: - na rate.

Moij savet ti je da počneš od fundamentalnih zakona elektriciteta i magnetizma, bez obzira što si to već učio prethodno.
Neke stvari kada se obnove, retroaktivno se puno bolje sagledaju i razjasne, sigurno bolje nego u dečačkom periodu kada su prvi put saznavane, a neke druge v(l)ažnije stvari bile prioritetne i u primarnom fokusu.

Preporučujem ti sledeću baznu literaturu, knjige koje odgovaraju i totalnim početnicima kao i već iskusnim vucima:

- Electrical and Electronic Principles and Technology -autor John Bird

-POWER ELECTRONICS HANDBOOK -autor MUHAMMAD H. RASHID

-Power Semiconductor Applications Philips Semiconductors

-Practical_Switching_Power_Supply_Design -autor Marty Brown

--------------------------------------------
Ovim postom ću završiti učestvovanje u ovoj temi. Već sam napisao preko 2000 postova oko toga, a baš na ovom forumu.
Ono što sam pisao, pisao sam koliko god mogu na totalno laičkom jeziku, ne bih li olakšao i plastično objasnio razne stvari i pojave.
Poprilično nisam zažalio vremena i truda, ostaje samo još to neko da pročita...
Pisanje o nečem tako kompleksnom je neuporedivo teže od čitanja o tom istom. Pisanje nosi veliku dozu odgovornosti i uvek postoji šansa da bude pogrešno protumačeno, ili da se potkrade greška.

Meni nije bilo teško da se rasturim od pisanja, a iskreno se nadam da tebi neće biti teško da uložiš samo par procenata od tog napora u čitanje literature.
Nadam se da me nisi pogrešno shvatio.

Pozdrav Cukovanny i želim ti puno uspeha u učenju!

P.S.



Ovom sopstvenom izjavom si savršeno opisao svoje stanje u toj oblasti :-).
Veruj mi na reč da sam u tome već više od tri decenije, a da dnevno najmanje pola sata do sat posvetim literaturi.
Učim intenzivno još uvek i svakodnevno, i umreću nedovoljno naučen, jer što više znam, sve sam svesniji beskonačnog dometa svog neznanja...

Moram se još jedan put vratiti na ovu temu.

Flyback ili ne - ptanje je sad? Šta je to najjednostavniji SMPS pretvarač sa 230VAC na XXVDC?

Flyback je na prvi pogled najjednostavniji SMPS pretvarač. Može se napraviti sa samo jednim jedinim tranzistorom, a da pri tome ima nekoliko stabilisanih napona na izlazu.

Na žalost, flyback spada u SMPS pretvarače sa prilično kompleksnim načinom rada, posebno ako se uzmu u obzir i propratne pojave koje razlikuju teoretski flyback od onog realnog.

Sve je lagano i lepo dok se ne stigne do trafoa i snubber, i do zahteva za visokim stepenom korisnosti, niskim nivoom smetnji i ograničenim gabaritima, a još ako se zahteva medicinski standard oko izolacija i pri tom se radi o maleckom reda nekoliko vati...
E tada flyback može pokazati zube (svoju zamršenost i složenost), kao i bezbroj mogućih varijacija i nijansi, od kojih samo jedna u potpunosti ispunjava sve zahteve.

U prevodu - gadan mali!

Sa punom slobodom stojim iza tvrdnje da je lakše izračunati i napraviti vrlo kompleksni PSM (Phase Shift Modulation) full bridge pretvarač, sa ZVS osobinom, reda 500W (koji se sastoji od gomile komponenti), nego flayback sa jednim tranzistorom, reda 10W, a da pri tom budu konkurentni sa stepenom korisnosti, zatevima o medicinskoj izolaciji i nivoom smetnji (naravno svaki pri svom nivou snage, i nivou smetnji u svojoj zoni snage).

Ovde dugujem maleno objašnjenje oko zona snage. Naime, bez smisla je praviti flyback iznad snage reda 150-200W, a takođe bez smisla PSM za manje snage od reda 400-500W ili struja manjih od reda 5+A(gde ne mora snaga biti velika). Ovaj poslednji tek dobija pun smisao u rangu velikih izlaznih struja ili snaga koje su oko kilovata ili više, a flyback tek ispod 100-tinak W i manje od izlaznih 5A.
Međuzonu pokrivaju half bridge, forward i LLC.
-----------------------------------------------------------
U prevodu, maleni flayback od koga se zahteva izolaciona sposobnost reda 3KV ili 6KV, a pri tom mu je trafo veličine kockice za jamb, može postati prava noćna mora!

Kao u "Životinjskoj farmi": "svi su flyback jednaki, samo su neki jednakiji od drugih" :-)

Odnosno, kada su zahtevi strogi po pitanju stepena korisnosti, nivoa smetnji, malenih gabarita i izolacije, bukvalno se za svaku komponentu mora napraviti dijagram vrednosti konačnog cilja u zavisnosti od varijacija te komponente, i na kraju će pik koji čini skup svih tih mnogobrojnih krivih dati konačan izgled najboljeg rešenja i vrednosti svake pojedinačne komponente u njemu.

Liči na višemesečni razvoj, sa upotrebom opake opreme u vrednosti novog Majbaha i punog gepeka potrošenih komponenti, zar ne?

Baš tako i jeste kada su zahtevi ozbiljniji, makar se radilo o najobičnijem napajanju za inhalator, sa jednim TOPXXX na primarnoj strani.

Pozz

Evo npr ja posle vec par godina aktivnog ucenja i druzenja sa Macolom tek sam na pocetku u SMPS tehnici!
Cudo knjiga i literature sam procitao i nije mi bas sve jasno :(

Princip je prost, PWM tera gore/dole ali to samo tako izgleda, kad poteras sa oterecenjem to bude jedna prica, kad nema opterecenje druga, kad ga tranzietno popudis on proosciluje i cao sprava!
Tu pocinje da se mesa onda regulacija, odrzavanje napona ili struje konstantnim a to je tek oblast za sebe, FB, PID, fazne margine i stavovi i jos gomila cuda koja to sve prate.

Ja se jos uvek ne usudujem da prckam po primarnom 230VAC naponu!
Za sad sam na buck/bust sinhronim pretvaracima koje u cilju ucenja teram iz MCU PWM kontrolera jer tako znam "sta sam poslao" i onda gledam na izlazu sta se desava.
Takodje zarad ucenja sam PID/FB premestio u digitalni domen i tamo se jos uvek borim da napravim nesto korisno (prilicno nezgodno "za mene" jer cak i sa modernim MCU to zna da bude poprilican problem zbog brzine kontrolne petlje).
Nisko naposnke varijante su mi zgodne u ovoj fazi jer mogu relativno lako da imam kontrolisane uslove (spoljni DC naponski izvor sa limitiranom strujom) i nemam toliko opasnosti od havarije u poredjenju sa HV varijantama gde prakticno (skoro) ne pomaze nista da se stavlja na primarnoj strani (tipa sijalice ili otpornici) jer energija koja se akumulira u HV elektrolitima je dovoljna da spali neki izlazni tranzistor ili prekidacki power IC u slucaju da nesto krene naopako.

Oko DC bias sam tek relativno skoro prakticno uvideo sta se tu desava i recimo za demonstraciju mozes da pustis neki PWM signal iz svog drajvera npr sa 50% duty, na izlazu imas prigusnicu na nekom EE jezgru (fabricki ne-gapovano) i gde polutke nisu fiksirane i onda tokom rada uzmes da te polutke lagano razdvajas (pravis gap) i da vidis kako se sve menja, i struja kroz kalem i napon na izlazu, fazni stav struje/napon (zbog promene induktivnosti) … veselo …

Kada sve ove pojave (a nisam spomenuo ni deseti deo) pocnu zajendno da se preplicu i desavaju u jednom pretvaracu, uh uh, to bude bas bas zanimljivo :)

PS: I da, MORA mrezni izolacioni trafo 230V:230V da se ima i to bar jedan komad a dva je optimalno ako hoces nesto sa mreznim SMPS da radis!
Imaces potrebe da pratis napon (posredno struju) i GND od osciloskopa mozes vezati bilo gde u kolu ako je galvanski izolovan od mreze, a drugi trafo koristis zarad tvoje sigurnosti da sam pretvarac potpuno odvojis od mreze jer grez, HV elco i tranzistori naravno nisu izolovani.

Opet se vratih jer imam utisak da sam ostao nedorečen.

Kod SMPS naprava stepen korisnosti je teoretski veći ako su strmije ivice, međutim propratni štetni efekti su veći.
Konačno se nalazi neki zadovoljavajući kompromis u svemu.
Svaka nagla promena na bilo kom provodniku ili komponenti se ponaša kao čekić.
To slikovito nalikuje ksilofonu po kome se istovremeno udari po svim pločicama, gde svaka pločica odzvoni svoj ton.

Te "pločice" su svaka komponenta pojedinačno, kao i svaki komadić provodnika u SMPS.

Posle udarca (tranzicije) pjavljuje se "kakofonija" od raznih frekvencija, koje mogu doseći i neku stotinu MHz.


Mnogi amateri su napravili flyback koji radi, ali bi retko koji prošao norme koje zahtevaju nisku elektronsku buku.
Čak i velike fabrike muče muku sa tim.
Da bi ste stekli orijentaciju koje smetnje šire flyback pretvarači, pokušajte da nađete neku stanicu na srednjetalasnom prijemniku koji je na par metara od flyback :-)

Srednjetalasni AM prijemnici polako padaju u zaborav, ali još uvek mogu fino poslužiti kao brz relativni indikator nivoa smetnji koje širi neki SMPS.
Još uvek mogu biti korisna stvar i ako više niko ne sluša taj opseg. Dodiuše u poslednjih par decenija je teško naći neki takav sa iole pristojnom osetljivošću koju su imale starije naprave. obično je na onima koji i imaju MW opseg, taj opseg samo simbolično prisutan i slabo upotrebljiv.

Možda bi se mogao upotrebiti SDR za taj opseg i od njega napraviti merni sistem...

Pozz

Mislim da imate malo "pogresan" stav o SMPS napajacima, reda velicine "forumskih", odnosno za pojedinacnu upotrebu, amaterski.

Potpuno je NEBITNA efikasnost, nivo suma ili IZOLACIJA za medicinske uredjaje, pridrzavanje nekih industrijsko-inzenjerskih standarda, efikasnog odabiranja komponenti.

Pa onda amateri NE bi stavljali tranzistore sa izvrsnim audio karakteristikama u linearne ispravljace.

Nije bitno ako se koristi ETD 29 za 10W SMPS, iako moze da izgura i 200 u nekoj konfiguraciji..ako se razume na sta mislim.

NAjcesce je amaterski..kada se nadje neki trafo, ili IZVADI iz crknutog napajanja..od 200-300W, da se napravi neki SMPS od 30 ili 50W.

NE MORA da ima efikasnost >92%..ne mora da ima OPTIMIZOVANE sve komponente, moze da ima PREDIMENZIONIRAN trafo, otpornike, tranzistor...

I to je korisnije za amatera....da bolje nauci i RAZUME desavanja... sigurno nece dobiti "projektni zadatak" da prokjektuje optimizovani svicer u nekom opsegu karakteristika, zelen i efikasan, a pride i minijaturan..

Bolje da nauci kako da prilagodi induktivnosti, kako da seljaka gubitke bakar-gvozdje, kako da posmatra regulaciju..do nekog nivoa..posto je "automatsko upravljanje", odnosno obrada povratne sprege..nauka buducnosti...

Tema je "najjedostavniji"..a ne "Cukov rezonantni..."

Plasite decu..

@macolakg

pre svega, hvala na tvom trudu i želji da preneseš svoje znanje raznim mlatiqrcima po ovom forumu.

detaljno sam pročitao tvoja zadnja dvatri posta i izdvojiću (radi sebe i drugih koji su na istom nivou i sa istim znanjem) delove koji su mi razjasnili neke nedoumice:

Toroidi namenjeni za DC bias IMAJU gap, samo je taj gap distribuiran tako što se sastoji od mnogobrojnih mikrorazmaka između zrnaca od feromagnetnog materijala i vezivnog sredstva u kom su presovani. Suma svih tih mikrorazmaka formira ukupni gap koji je ravan diskretnom gap kod na primer EE jezgra (samo se spolja ne vidi).

U zasićenom stanju, jezgro prestaje biti jezgro i kalem se sveukupno ponaša kao da je jezgro izvađeno iz njega, tj. induktivitet opadne na veličinu koja je jednaka istom tom kalemu bez jezgra.

Nepromenljivo magnetsko polje ćemo ubuduće nazivati DC bias jezgra, i ono je srazmerno osrednjenoj vrednosti jednosmerne komponente struje kroz namotaj kalema.
Na primer, kada imaš struju impulsa veličine jedan amper, pri odnosu impuls-pauza 50% prema 50%, ukoliko struja ne menja smer kroz kalem (a u primaru flyback ne menja), veličina DC bias će ti biti srednja vrednost te struje u vremenu, odnosno 0.5A.
Tih 0.5A pomnoženo sa brojam navoja kalema će ti dati veličinu koja se naziva magnetomotorna sila (MMF u literaturi) i izražava se brojem amper-navoja. Dakle umnožak veličine sruje i broja navoja će ti dati veličinu MMF.
Jezgro, kome je dodat procep će moći da podnese veću MMF od jezgra sa manjim procepom, i što je veći procep sve većom MMF možemo da opteretimo jezgro.
Na žalost, što veći gap, sve veći broj navoja će biti potreban za određen induktivitet, i jednog momenta na dotični kalem sa jezgrom ne može više stati potrebna količina žice, prema potrebnoj struji i L. Tada se mora upotrebiti veće jezgro.

nešto od literature koju si preporučio već čitam, a komentar o ponovnom učenju već "naučenog" je životna škola i velika istina.

zbog svega ovde rečenog, počeo sam da se interesujem za half-bridge izvedbu! da li imaš neki predlog i/ili jednostavnu shemu ? koncipiranu tako da se može dobiti širi opseg izlaznih DC napona ?

pozdrav

Flajbek ti je najjednostavniji za izradu i neku regulaciju.

Narocito sa UC kolcima, strujnim programiranjem, i sa regulacijom..po zelji izolovanom ili neizolovanom.

Mozes da namotas i pomocni namotaj za regulaciju, ili da izolujes primar-sekundar sa optokaplarom.

Energija koju prenosis sa primara u sekundar, se "nalazi" upravo "u procepu"

Zadavanjem struje, shvatices KADA je trenutak zasicenja jezgra, i neces morati da brines o "mikroneravninama"..posto se u manipulaciji sa procepom mogu raditi i kombinacije ferit-procep, kada se ferit NAMERNO uvodi u zasicenje, a nadalje "preuzima" procep.

Flajbek je, bez obzira na slozenost desavanja u trafou, ipak najjednostavniji i najpogodniji za amatera, koji ne isteruje maksimume iz malenih jezgara..

I pride, manji je broj komponenti, malo vise treba pribora za trafo, zica i izolacija, i tehnike motanja trafoa..pocetak, kraj, senvic motanje, sprega kalemova...

Vladd,

U principu se slažem sa tvojim mišljenem,i nije mi namera bila da "plašim decu".

Deci je potrebno da znaju o pojavama u switching pretvaračima, a takođe im je i samima jasno da neće praviti sprave sa medicinskim zahtevima.

Svojevremeno je se na forumu pojavilo nekoliko "rukotvorenih" pretvarača raznih tipova, gde su bezbedonosne margine u trafou i oko njega (na pcb) bile više nego opasne po život rukovaoca! Što je i najopasnije od svega, mnogi su se poveli za primerom i počeli to da prave za svoja pojačala.
Sprave koje razdvajaju mrežne napone od sekundarne strane moraju imati dovoljne sigurnosne margine, jer đavolak ne ore i ne kopa, već samo čeka da nekom ugrozi život.

Pominjanjem svih ovih detalja oko standarda izolacija, smetnji itd.., pokušavam da ih navedem da makar prelistaju literaturu o tome, jer postoji izvesna šansa da prilikom prelistavanja zapaze važne detalje.

Čitanjem predloženih aplikacionih nota moraju doći kad-tad do korisnih informacija, poput @cukovanny koji je vrlo brzo izvukao par korisnih informacija iz tekstova.

Na žalost, mnoge amaterske sklopove sam zaticao po raznoraznim home-made mašinicama na kojima neko nešto proizvodi, neretko nemaju čak ni uzemljenje, a napajane su nekim improvizovanim napravama iz kojih vreba smrt!

Dosta njih ima sklonost da forumske šemice komercijalizuje i prodaje na crno, i to je opasna praksa!

Moje je da pričam i prenesem podatke, a njihovo je da konzumiraju onoliko koliko mogu (svako prema svojim ambicijama).

Bolje je nastupiti ozbiljnije i nalik plašenju, jer to će makar isprovocirati jedan oprezan stav i uneti predznanje o opasnostima i neželjenim pojavama, nego reći: "sinko, samo motaj jedno preko drugog, uključi i nemoj previše da pipaš po tome, ometaj slobodno komšiju kad gleda televiziju, ili vatrogasnu službu u susedstvu i ne brini ništa."

Potrebno je da znaju da se bilo šta može uraditi na više nivoa, od totalno amaterskog za isključivo ličnu upotrebu, gde se taj amater zna čuvati svojih improvizacija, a da ne pogine (što sme držati samo u svojoj garaži i voditi računa da mu ne uđu unutra osobe koje ne znaju o tome pa mogu nastradati), pa do profesionalnih naprava, koje sme upotrebiti korisnik koji veruje u to da je sve na svom mestu i da mu to neće ni u kom slučaju ugroziti život ni ometati druge ljude (što se već sme dati i drugom u ruke).

Što više teže toj profesionalnijoj verziji, - to bolje i za njih i za druge.

Pozz

@cukovanny,

Po mom mišljenju je sasvim ok što čitaš i napreduješ. Kada paziš na detalje u literaturi saznaćeš mnogo.
Vreme je neophodan faktor.

Evo u prilogu jednog od jednostavnijih Flajbeka i anlize toga u kojoj je učestvovao naš zemljak koji je već odavno "mečka" u toj zoni.
Možda na početku nećeš mnogo toga razumeti "na prvu", ali vremenom se sve kockice slože.

Pozdrav

P.S.

Da ne zaboravim, TOP204 ima unutra simulator struje drejna, poput starijih TDA4601 ili slično.
Takvi zahtevaju poznat induktivitet primara i tačan gap.

A ono što je pomenuo vladd, tj. opcije koje koriste seriju UC384x, imaju merenje struje primara i u dosta širokim granicma se mogu prilagoditi pogrešnom gap.

Ono što je sada tebi interesantno je da pročitaš data-sh. od tog TDA4601, gde postoji opis rada simulatora struje primara, kao i da pogledaš aplikacije sa UC384x.
Sve će ti to koristiti.

U svakom slučaju ćeš morati da izračunaš osrednjenu DC struju primara za taj TOP204, i onda da upotrebiš MDT da bi pronašao gap za taj nivo DC bias, pri temperaturi od 100*C, naravno sa nekim od Epcos jezgara. Taj gap će biti u redu.

Možda znaš a možda i ne znaš, za svaki slučaj ću reći: Računski dobijen gap je veličina koja važi kada je gap izveden samo na srednjem stubu trafoa, a skoro potpuno je jednako kada se izvede polovina te dimenzije sa ravno brušenim jezgrima, gde je gap na sva tri stuba.
Dakle gap centralnog = 1/2 te veličine na sva tri.

U većini slučajeva to zadovoljava, mada ostavlja prostora za polemiku, jer i jedan i drugi način gapovanja ima svoje mane i prednosti, nego da ne budem dosadan kao baba-sera i da ne iritiram ljude, samo ću postaviti literaturu pa ko voli - nek izvoli.
<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.11.2014. u 22:55 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.11.2014. u 23:08 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.11.2014. u 23:11 GMT+1]</sub>

I opet da ne zaboravim: Na poslednjem dokumentu koji sam priložio imaš link gde možeš besplatno skinuti dosta alata oko ferita.

Pozz

Pa TO se trazi od tebe

Da odma napises neke svoje iskustvene induktivnosti, nacine motanja, brojeve navoja... npr, metode, alate..a ne da razvijas teoriju
Teorija i dalje napreduje.

Omladinci nabasaju na neko jezgro, nemaju bas asortiman zica, tesni su sa izolacijama i komponenama..lakse bi im bilo da dobiju neke gotove poluproizvode..neko jezgro, broj navoja, induktivnost koja se ocekuje, raspored navojaka..neka semica povratne sprege..i kraj price...
Sumnjam da mogu da komercijalizuju semicu sa tl431 i optokaplerom..ili semicu sa pomocnim namotajem...

Da probaju sa bezbroj proracuna, "vracanja" proracuna na trafo, obracun "zivotnih"(realnih) faktora ispune...pa to bi oteralo sa terena i iskusnije borce

hmm ja volim i teoriju, ali mi je milija (kao i većini) praksa...

ozbiljni smo (valjda) ljudi pa shvatamo vrednost teorijskog znanja, i to u vrlo širokim opsezima, kako bi to znanje bi ga primenili na par desetina navojaka na metal....

ajmo konkretno nešto: može li ovo jezgro za TOP204 ? 132Khz.

Da podsetim ma gosn macolinu poruku.

Tu se negde krije odgovor.

Moze to jezgro za sta hoces, samo uz odredjene kompromise. Mozda neces doiti neke zeljene parametre, i zato je bolje imati drajv i regulaciju bar u nekom DOMENU kontrole, kao i fiksnu frekvenciju(sto ce na 100-150kHz praviti neke kompromise sa magnetizacijom)..

Sa tim preuslovima dobices vise od zeljenih parametara, nego da "pustis" tranzistor da SAM proosciluje..koliko sam razumeo..

Uz sav respekt prema tebi Vladd, mislim da ovo što si napisao nije bilo nužno potrebno...

Sigurno mi neće trebati tvoj "blagoslov" za ono što ću pisati, ali hajde da to shvatimo kao malu šalu.

Prvo: nema instant "recepta" za SMPS -evo na primer, izvoli mu dati instant "recept" za ovo jezgro sa slike kome ne znamo ni dimenzije a ni materijal, kao ni da li već ima gap ili ne.
Naravno da ne možemo ni ti ni ja, jer nismo još uvek stekli osobine vidovitosti.

Stoga ću ga i dalje upućivati na literaturu, konkretnije, poput boljeg navođenja artiljerije, a on svoje "recepte" mora da stekne sam.
Jedino će tako posle prvog SMPS da napravi i drugi, pa treći, itd...

"Nekih" jezgara imam bar 50 kilograma, ali mi ne pada na pamet da ih koristim dok ne znam precizne osobine toga, i pored toga što umem da im izmerim parametre, imam sa čim, čak i iskustveno mogu da približno "provalim" tip materijala na osnovu merenja gubitaka i drugih osobina, itd...

To radim samo kad moram, i kad su u pitanju jezgra koja se grupišu za potrebe više kilovata snage. Jedino tad dobija opravdanje potrošenih dan ili dva bavljenja tim jezgrom, jer i njhova cena opravda taj rad.

Momku ću sada dati ono što može konkretno da mu pomogne...

Pozdrav i nema ljutiš (nisam ni ja)

Cukovanny,

Sličica tog jezgra sa koturom kalaja pored mi ni malo ne dočarava njegove dimenzije.
Natpis na trafou takođe mi ne pomaže, jer to može biti možda oznaka firme koja je namotala trafo, gde možda stoji oznaka jezgra ili možda obična interna šifra dotične firme koja nije ništa drugo do kataloški broj...

Pošto zasigurno nemaš opremu za utvrđivanje osobina tog jezgra, kao što i ne znaš veoma složene postupke za to, ostaje nam da pođemo od tačke kao da je to jezgro od jednog od najstarijih materijala, sa najlošijim performansama među power materijalima (a da je power trafo u pitanju a ne nešto drugo, to je već iz sličice očigledno).

Lakonski odgovor na tvoje pitanje bi bio: može za TOP204 i za 132KHz, samo nema odgovora sa kojom snagom i sa kolikim brojem navoja i gap!

Evo, kao što rekoh u prethodnom postu Vladd-u, ja ću ti usmeravati paljbu a ti pucaj.

-Prvo što ti treba je neka lista paralelnih, zamenskih materijala i evo ti je u prilogu.

-Drugo što će ti biti potrebno je na primer Epkosov MDT, koji već imaš i proučavaš ga polako.

-Pošto je Epcos-ov katalog-knjiga veoma poučna i sadrži sjajne info, možeš je besplatno skinuti odavde(štampana verzija košta 5 eura, a skidanje pdf je besplatno):

http://www.epcos.com/epcos-en/...-library/publications/ferrites

Šta sada?

Moraš prvo taj trafo da staviš u rernu, i oko pola sata ili malo više da ga držiš na 200*C. Posle toga ga nekim rukavicama, u tom vrelom stanju, rasklopiš. Neće ti se oštetiti ni telo ni jezgro, možda ni prvi put, a posle par vežbanja neće sigurno.

Kada ga rasklopiš videćeš kog je oblika centralni stub, tačne dimenzije polutki, i da li već ima gap ili nema na centralnom stubu (daleko je bila korisnija slka onog gde je to prethodno radilo nego slika samog trafoa bez ijednog podatka o gabaritima).

Potražićeš, u knjizi koju si skinuo, da li postoji jezgro tih dimenzija (jedna polutka) i ako nema takvog, onda ćeš naći jezgro najsličnijih dimenzija, zapremine, dužine i poprečnog preseka. (Ve, Le, Ae)

Uradi to, ili ako znaš reci u čemu je to jezgro konkretno radilo, kao i njegove što preciznije gabarite, pa ćemo nastavak u sledećoj epizodi, jer već je 5h36, a nisam spavao, i moraću bar malo da odspavam jer me čeka naporan dan.

Večeras-noćas ćemo nastaviti kada dođem sa terena.

Evo ti još jednog korisnog linka, a ti polako to skupljaj negde u arhivu:

http://people.zeelandnet.nl/wgeeraert/ferriet.htm

Pročačkaj malo po tom sajtu. Ima tu mnogo čega korisnog ako malo potražiš.

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 13.11.2014. u 05:52 GMT+1]}

Naravno da PRVENSTVENO treba da razumes moj post kao salu, i posto u svakoj sali ima malo i sale, kao blagu, prijateljsku, sugestiju.

Dosta je doktorata uradjeno na temu SMPS..stoga, jasno je da je tema preopsirna..

A ni je nisam neki delitelj "blagoslova", niti zelim, niti hocu, niti se postavljam u tu situaciju. Taman posla.

Ali situacija je malo cudna. Svi se zaklinju da "citaju" teoriju, ali postaje JASNO da je teorija malo..udaljenija od konkretizacije, nego sto se zeli, ili misli...

Mozda ni citanje teorije ne pomaze, ne prepoznaju se konkretni problemi i konkretni odgovori na pitanja. Teorija je opsirna, i zahteva SVEOBUHVATNI pristup, a malo je teze, sa nekoliko linkova "sakupiti" saznanje.
Neophodan je neko, ko ce iz TEORIJE, "podvuci" one bitne i vazne detalje za KONKRETNO pitanje.

Pogotovo i, sto se od ISKUSNIH, ocekuje malo "sazvakane hrane"..sto je i sustina..mnogih pitanja.

Niko da se, od postavljaca pitanja, USUDI da konkretno krene u posao, svi bi da imaju UNAPRED sazvakan projekat, pa da samo "igraju lego" sa komponenticama(odabranim), sumnjam da neko UNAPRED planira da ce MOTATI trafo bar PET puta...zbog prostog neiskustva i ne baratanja "trikovima", koji se ne vide previse iz teorije..mogu se prepoznati, ali nisu bas "osvetljeni".


Mislim da tu ngde leze "nesporazumi"..

Da kolega vladd. I ja to tako nekako vidim.

Ostaje da korak po korak vodim @cukovanny, kroz razne alate, app.notes i ostalo, sve dok ne dođe do cilja.

Jedino neću računati umesto njega jer stvarno imam druga posla, ali ću ga direktno upućivati na pozicije koje treba da obradi.
Kada meni bude zatrebao flajbek onda ću ga računati, inače ne. Za nekoliko godina na ES forumu je bar stotinak njih postavilo slično pitanje, i napisah preko 2000 postova (što je i dalje nedovoljno da pokrije oblast), uglavnom na temu SMPS. Pokušavam da zamislim da sam svakom ko je postavio pitanje izračunao pretvarač. Pa... verovatno bih umreo od gladi i žeđi jer ne bih imao vremena ni vode da pijem, već samo da računam za lenje forumaše.
Uostalom, retko kada su mi pretvarači od 15-500W interesna sfera, pa nemam ništa gotovo kao primer na lageru. Obično se bavim sa <15W za pomoćna napajanja, i oni su pretežno na 24VDC, pa onda sa >500W do dosta kilovata, koji su uglavnom na 560VDC. Kada mi zatreba nešto srednje snage u okviru tih 15-500W, radije ću kupiti gotov nego da gubim nekoliko dana praveći takav. Ne volim u industrijskim aplikacijama ništa da napajam sa 230VAC i da zavisim od klimave nule! Strogo na 400VAC!
Te na 220VAC sam pravio pre 25-30 godina, kao što i oni treba sada da prave...
A gotov primer koji radi, i iz koga mogu da nauče ogromnu količinu potrebnih stvari, mogu da iščupaju iz svakog pokojnog CRT TV. Snime konstrukciju, možda pronađu šemu, rasture trafo, repliciraju ga ponovo i eto, bingo! Sve to lepo uporede sa tutorijalima od nekoliko firmi koje prave kontrolne čipove za flajbek i znanje je tu i to solidno potkovano za početak.

Cukovanny može da sledi primer nekoliko ljudi sa foruma, koje sam od slabog znanja konkretno oko SMPS uputio na prava vrata i već sada posle godinu-dve oni rade svoje pretvarače, svako prema svojim mogućnostima i afinitetima.
Nabrojaću neke od njih:
-@Papak01, nuklearni hemičar, koji je SMPS shvatio, napravio dosta svojih, koje uspešnih koje neuspešnih, ali momak koji je bio vredan i briljirao brzinom učenja. Sada radi u jednom našem moćnom institutu i svoje SMPS koristi za revitalizaciju neke preme, a takođe i za novu opremu. Borac broj 1! Sublimacija brzine sticanja novog i posedovanja sjajnog predznanja.
-@Gigabyte091, momak koji je takođe vredno radio i stvorio ispravnu putanju u toj oblasti.
[email protected]ć94, momak koji je počeo sa veoma pogrešnim koracima na početku, potom se trransformisao u pravac koji je sasvim njegov i već ima stotine urađenih SMPS.

Da ne nabrajam dalje jer ima ih još dosta.
Mogu sa zadovoljstvom da kažem da sam ih lično orijentisao u pravom smeru i to pišući na isti način kao i ovde, a oni dalje nastavili svojim putem. Povremeno ih povukao za rukav kad zaglave, ali dalje idu sami.


Korak po korak, imaće @cukovanny na kraju tutorijal za svoj flajbek (i ako ga već ima u priloženim app. notama od Power integrations, ali hajde da obnovimo učenje sa preskocima).

Čekamo sada @cukovanny da postavi tačne dimenzije trafoa ili da kaže ako zna u čemu je taj trafo radio...

Prve instrukcije je dobio, posle podataka o trafou će dobiti sledeće.

Pozz

Cukovanny,

Dok čekamo dimenzije jezgra daću par napomena koje će biti korisne.

Prvo, TOP204 ne radi na 132KHz već na 100KHz i sve kalkulacije ćeš bazirati na toj učestanosti.

Ako imaš ostatke toga gde je taj trafo sa slike radio, možda možemo saznati na kojoj frekvenciji radio i pretpostaviti nešto o materijalu jezgra.
Ukoliko to nemaš, onda ćemo morati sve kalkulacije da izvedemo kao da je to jezgro od jednog od najstarijih i najjevtinijih power materijala: N27, 3C8, K2004 (slične performanse što se gubitaka (frekvencija vs B) tiče).

Ne smemo rizikovati veće gubitke od 250KW/m^3, i ako fabrike uzimaju 300, jer će to biti amaterska gradnja sa verovatno lošom utilizacijom trafoa, jer prvi put ćeš to raditi.
Prema gubicima smemo dozvoliti maksimalni dB za tih 100KHz, što će za slučaj da je taj materijal dati relativno malo moguće snage sa tim jezgrom.
Ukoliko je aplikacija u kojoj je trafo već nekad radio, radila na 100KHz ili više, onda znamo da je materijal od boljih, te možemo računati na više snage.

O gubicima koji su zavisni od frekvencije i maksimalne devijacije indukcije (DC bias ne greje jezgro), možeš pročitati u Epcos knjizi-katalogu (nadam se da si je skinuo sa neta), na sledećim stranama: dijagram na 49, potom od strane 60-62 za npr. N27, potom nađi za N87.
Na osnovu tih dijagrama možeš odrediti maksimalnu devijaciju magnetske indukcije za 100KHz, ako pretpostavimo materijal, ili se pak u slučaju nedostajanja podataka odlučimo za najlošiji N27.

Za materijal N67, koji se više ne proizvodi, ali je bio veoma upotrebljavan pre desetak godina za malo veće frekvencije (upravo za oko 100KHz), nećeš naći parametre u toj knjizi. Parametre za to, ukoliko se sazna gde je taj trafo radio i ako je to bilo na 100KHz, priložiću ti ja jer imam i stare Epcos dokumente. Epcos to više ne proizvodi ali se taj materijal i dalje izrađuje u mnogo drugih firmi jer ima dobar kompromis između cene i performansi.
Paralele za njega su na primer: 3C85, K2006, PC40 i slični, koga druge firme (pogotovo kineske, pod svojim imenima) još masovno primenjuju. Performanse se mogu i skinuti sa sajtova tih proizvođača: Ferroxcube, Kaschke, TDK.

Inače, feriti su prilično "čupava" oblast jer poseduju baš mnogo osobina, od kojih je dosta njih veoma važno.
O tome možeš pogledati počev od strane 121 pa do strane 140 u navedenoj Epcos knjizi.
Zbog toga nema instant "recepta", posebno sa nepoznatim materijalom jezgra.

Vrstu materijala je veoma teško dokazati. Nemoguć je reverzni inženjering hemijsko fizičkim putem, jer neki sastojci koji se mere delovima procenata u sastavu ferita, drastično mogu menjati osobine istog (veoma slično kao sa legurama metala, gde je za dosta složenijih legura potpun reverzni inženjering bukvalno nemoguć).
Primera radi, 1/10 procenta aluminijuma i niobijuma u niskougljeničnom čeliku drastično menja njegovu zavarljivost termootpornim postupcima (skoro dvostruko), a praktično su u tragovima u generalnom sastavu legure...
Tako je i sa feritima.
Jedino što se može uraditi radi otkrivanja približnih osobina i primenljivosti materijala je opterećivanje istog nekom pretpostavljenom maksimalnom indukcijom pri određenoj frekvenciji, i pri tom meriti temperaturu jezgra (a iskustveno porediti sa poznatim materijalom).
Složićeš se da je to veoma zamoran i dugotrajan posao, koji zahteva osim prostorije sa konstantnom temperaturom i power generator sinusnog napona za željene učestanosti, i još dosta dodatne opreme, i naravno pravilnu postavku celog seta merenja jer se greška podvuče kao od šale. (tu najpre prolazi dobro komparativno istovremeno merenje sa istim uzorkom od poznatog materijala, što opet može biti srahovit problem jer razni proizvođači imaju i različite dimenzije jezgara, gde može biti da nema paralelnog kod drugog proizvođača, primer je EI33 ("Shinhom") iz PC napajanja gde nema paralelnih dimenzija kod mase drugih proizvođača)

Iz tog razloga je daleko pametnije raditi sa poznatim materijalom ili sa jezgrom iz bivše aplikacije, gde se znaju sve osobine tog bivšeg sklopa (onda se jezgro upotrebi do bivše učestanosti i bivše snage i nema problema, a i ne moramo znati materijal, naravno bez konverzije u drugu topologiju jer ćemo teško proceniti pogotovo prelazak sa push-pull bilo koje vrste na jednotaktne pretvarače, obrnuto je drastično lakše kada su ravno brušene obe polutke).

Postavlja se pitanje pravljenja sklopa koji bi pregrejao posle pola sata rada, eksplodirao izlazni tranzistor, i posle toga opet ništa ne znaš jer konstrukcija nije stigla da doživi neko edukativno testiranje ili "peglanje" performansi.
A ako predimenzionišeš previše trafo onda imaš prostora za "igranje", ali opet ne znaš stvarne mogućnosti.
Edukativna svrha i tu gubi smisao, pogotovo sa TOPxxx koji je dimenzionisan za vrlo određen opseg snaga i zahteva dosta tačne prateće elemente.

TOPxxx shvati kao dosta "sažvakanu" napravu gde nema previše prostora za varijacije na temu, ali zato ima samo tri nožice :-).
To je čip koji je veoma složene strukture unutra, bogat zaštitama raznih vrsta i neće tolerisati previše razlike od optimalnih za periferne elemente. Ili će crći ili neće startovati i slično tome, ukoliko ne namestiš dobre spoljne uslove.

Valja za početak malo pregledati AN-14, gde je dosta toga rečeno.
U tom njihovom spisku aplikacionih nota se recimo kao od šale može propustiti jedna vlo sitna napomena, koja se svodi na pola rečenice, a važna je: na primer da se nikako ne preporučuje low-esr elko kao kondenzator na kontrolnom pinu.
To jest, sitnice u dokumentima mogu biti od veoma velikog značaja, a daju se lako propustiti površnim posmatranjem istog, te ističem značaj pažljivog proučavanja dokumenta.

Dok se budemo povremeno bavili tvojim pretvaračem, ja ću tako blebetati gomilu nekih informacija, od kojih ti mnoge sada ništa neće značiti, dok će kasnije biti veoma važne i korisne. Nećeš samo ti čitati ovo, već će svako iz tekstova izvući poneko "parče kolača" koje mu možda treba.
Stvarno ne znam šta kome treba, ali se trudim da dam dosta toga.

Tvoje je da slediš spisak njihovih aplikacionih nota i na osnovu njih da izračunaš trafo, a ja ću pomagati kada zaglaviš oko nekih nepoznatih detalja.

Ali prvo ćemo pokušati da saznamo nešto o tom jezgru sa slike.


Pozz

prvo da se izvinim za opasno kašnjenje da se javim ovde... gomila obaveza je u pitanju....


@macolakg

hvala još jednom na jako ozbiljnoj analizi materije. sigurno će se to nanovo čitati i analizirati, ali za sada da stavimo ono što ima na sto:

u epcos katalogu nisam uspeo naći ništa što je slično ovom jezgru po oznakama, pa ostaje samo da pretpostavljamo da je jedno od starijih...
AN-14 u procesu učenja i "komprahendovanja" :)

ovo jezgro koje sam slikao gore je iz Cheiftec napajanja atx od 400w, u njemu imaju tri integrisana kola: DWA105, UC3843B i TNY266PN.

slede slike:

Ma ne brini drugar. Ima ovde likova koji započnu temu i ne jave se nikada kasnije :-)

Vreme je inače neophodan faktor i samo polako i temeljno.

----------------------------------
Super je to što se zna poreklo trafoa i što si postavio slike!
Nedostaju gabariti trafoa jer nemam ni jedno takvo napajanje (a neću ga ni tražiti jer mi nije potrebno).
Ostaje da uz moju pomoć dođeš do korisnih podataka iz stvari koje imaš.

Dimenzije jezgra trafoa možeš postaviti tako što ćeš se voditi načinom kakav je korišćen u toj Epcos knjizi. Na primer, pogledaš kako se tamo označava dimenzija jedne polutke jezgra za neki tip.
Uzmimo npr. E42/21/15.
To znači da jedna E polovina jezgra ima širinu 42mm, visinu 21mm i debljinu 15mm. To je vrlo uobičajen A B C način označavanja kod povelikog broja firmi, i kada tako napišeš ne može biti dileme oko dimenzija. Tu par desetih delova milimetra spada u tolerancije fabrikata i obično se navode najbliže okrugle veličine.

Ako jezgro ima dve simetrične E polovine, onda se za tip sa primera piše: EE42/21/15, a ako su polovine nesimetrične onda se svakoj polovini moraju napisati dimenzije (to je na primer slučaj kod rezonantnih LLC pretvarača u dosta aplikacija).
Postoji i treća mogućnost, da se jezgro sastoji od izduženog E dela i I dela koji zatvara magnetsko kolo. Onda se piše Kao EI (širina E dela)/(visina E dela)/(debljina jezgra)/(visina I dela), praktično A B C I format.

To jezgro u svakom slučaju pripada porodici E jezgara, a u zavisnosti od oblika srednjeg stuba i oblika bočnih stubova, može pripadati i podvrstama kao što su ETD, EER, EFD, EQ, itd itd... To možeš možda videti pažljivim posmatranjem srednjeg stuba, ako nije previše lakiran pa se da videti, ali zato sigurno kada ga rasklopiš.

Ako je srednji stub pravougaonog oblika, to pripada samo osnovnoj vrsti E jezgara i širina bočnih stubova je skoro po pravilu polovina širine srednjeg stuba, a istu širinu ima i prostor za motanje tzv. "prozor". Odnosno, dimenzije ukupne širine se mogu podeliti na 6 jednakih delova, gde sredina te podele prolazi kroz centralnu osu jezgra.

Tek po rasklapanju (postupak sa rernom na 200*C sam naveo u nekom od prethodnih postova) možeš saznati da li je srednji stub kraće brušen, to jest da li jezgro ima gap, odnosno procep.
To ti takođe može otkriti koja topologija je bila primenjena, a ti treba da otkriješ kako.
----------------------------------

Za računarska napajanja se koriste uobičajeno dve SMPS topologije: half-bridge push pull, i dvoprekidački forward (two switch forward converter).

Inače, obe generalno pripadaju forward topologijama, kojima je neophodan jedan ili više "storage" kalemova na izlazu posle ispravljačkih dioda. Obično su ti storage kalemovi izvedeni na toroidnim jezgrima, koja su često obojena nekom konkretnom bojom (ili sa dve), i ta, odnosno te boje su oznaka tipa jezgra (ali samo kod tog konkretnog proizvođača, odnosno ne postoji univerzalni usvojen standard, pa od različitih prozvođača boje mogu nešto sasvim drugo značiti). Ta "storage" toroidna jezgra spadaju u "metal alloy powder" jezgra, koja imaju distribuiran gap i nizak Al, te su predviđena za snažan DC bias. U svakom slučaju ih možeš smatrati jezgrima sa velikim gap, koji se spolja ne vidi.

U takvim napajanjima često postoji i mag-amp jezgro, koje služi za regulaciju najčešće 3,3V napona.
Kako razlikovati specijalizovano mag-amp jezgro od storage jezgra?
Lako: mag-amp se uvek nalazi ispred ispravljačkih dioda, a storage iza njiih!
Mag-amp je skraćenica od magnetic amplifier, i kako mu samo ime kaže, spada u magnetske pojačavače.
U takvim napajanjima ima ulogu kontrolisanog prekidača.
Mag-amp jezgro nije upotrebljivo kao storage jezgro jer se može zasititi veoma malim DC bias.
Osnovna osobina mu je skoro pravougaona B-H karakteristika.
Regulacija napona pomoću mag-amp spada u genijalna rešenja: krajnje jednostavna, visoko efikasna i izuzetno robusna, malih gabarita!

-----------------------------------------
U postu sam ti boldovao važne termine koji ti mogu poslužiti za pretragu po internetu, a tebi ostaje da se blago informišeš o dve navedene topologije i da na osnovu načina kako je bio vezan primarni namotaj tog trafoa, praćenjem štampanih veza (pcb), otkriješ o kojoj SMPS topologiji se konkretno radilo na tom napajanju kog si rasturio.

Sada ćemo čekati dimenzije i tip jezgra, takođe i otkrivanje topologije u kojoj je bilo to napajanje, naravno i odgovor ovde.

Tako ćeš veoma pravilno i postupno učiti, a meni neće biti teško da pišem još.

U ovom postu imaš ogromnu količinu korisnih informacija, vrlo sabijeno napisanih, pa zato sasvim polako i temeljno proprati svaku reč.

U prilogu imaš par pdf u kojima možda možeš naći to jezgro

Pozdrav

P.S.

Pdf su preveliki pa ću ti dati samo link mogućeg (najverovatnijeg) proizvođača tog jezgra, te sa njega možeš skinuti pdf dokumente.

http://www.shinhomtech.com/

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 20.11.2014. u 01:35 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 20.11.2014. u 01:36 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 20.11.2014. u 01:51 GMT+1]</sub>

Da ne zaboravim:

Posle tvog otkrivanja topologije i postavljanja dimenzija jezgra, bavićemo se otkrivanjem frekvencije na kojoj je to radilo.