Sam ic AD584 LH ima grešku 5 mV, normano ako je original.Verovatno su povađeni iz nekih uređaja,
pogledaj datum na njima ( 90 god ). Ako imaš gde da ga proveriš probaj. Nije skupo.

Ja sam napravio referentni izvor 10 V sa AD588 ( valjda ). Moram da nađem dokumentaciju da proverim.

Nemam gde da ga probam mislio sam da ga kupim (ako na to mislis).
O cemu se zapravo radi:
Imam HP-ov bench DMM 3478A (extra sprava), a skoro sam nabavio isto jedan Packard (ne znam sad napamat koji je model) i dosta razlicito pokazuju, iskreno mislim da je ovaj moj ok, ali hocu da ga proverim.
Imam drugara koji ima sveze iskalibrisam DMM, (mada ne zivimo bas blizu jedan drugog...) pa bih mogao i tako da uporedim, ali i ne bi bilo lose imati i ovako nesto ako je ok, pa zato pitam vredi li nabavljati, ako neko zna da me posavetuje???

Uzmi ga.

Neznam koliko precizno ti je potrebno ali možda da napraviš sam nešto ovako: http://www.avdweb.nl/tech-tips/multimeter-calibration-diy.html

Mislim da nije dovoljno precizno za ovakav DMM http://www.lightwavestore.com/...asheet/EIP-METER-010C_pdf1.pdf

Sasa Maletaski

Za 10 dolara neće ni skupiti petinu delova, a kamoli podesiti tu skalamociju.

A ja mislim da ni to što hoćeš da kupiš nije baš naj za taj HP. Ali bolje išta nego ništa.

Ok takav odgovo mi je i trebao, otici cu kod drugara i uporediti sa njegovim.
I meni ovo deluje kilavo, pa sam zato i pitao, jer i ja sumnjam da bi to moglo da posluzi.

_{[Ovu poruku je menjao skbua dana 15.10.2014. u 09:40 GMT+1]}

Svestan sam ja da za kalibraciju je potreban pravi uredjaj, ja i inace ne volim te kit varijante, ali racunam za neku brzu proveru mozda...

Nisi me dobro shvatio , ili ja nisam dobro rekao . Ako je originalan AD584LH , onda je to smešno malo para.
Pogotovo jer se " ukrtio " pa je sada stabilizovan. Ali na onakvoj pločici ne radi to bog zna kako. Ako preradiš
celu stvar na odgovarajući način i posle kalibrišeš negde, to može da bude odlična stvar. Vidim da tih AD ima
na hiljade, kao da su izbačeni neki viškovi.

Ima kolega ovakav kupio na ebay oko 20 USD, mislim da je isti ic unutar ili nesto iz te familije.

Gde ih nabavljaš, da se i ja priključim ?

:-)
Pa nadje se... tu i tamo:-) :-)
Salim se, imao sam dva takva i jedan 3468 jedan sam ostavio sebi a ova dva prodao.
Inace bavim se i trgovinom tih uredjaja, ali o tome mozemo preko pp.

_{[Ovu poruku je menjao skbua dana 16.10.2014. u 15:59 GMT+1]}

Pa sta kaze kako je zadovoljan?

_{[Ovu poruku je menjao skbua dana 16.10.2014. u 16:10 GMT+1]}

Zadovoljan je nije se zalio, i sam sam nekoliko puta testirao svoje multimetre sasvim ok.

Recimo za vecu preciznost vezati nakoliko takvih izvora u seriju.. :)

Staviti u "rernu", temperaturno kontrolisanu.

Evo ga jedan interensantan uređaj : http://www.voltagestandard.com/DMMCheck_Plus.php

Za cetvrtu i petu decimalu je neophodno imati bas dobre merne kablove, zasticenu referencu i bez WiFi-ja u okolini..

Ne verujem da su nekome, za po kuci, pa i malo jace, bas neophodni mikrovolti..i otpornici sa 0,1% tolerancije..

Ima nas svakakvih

I te kako da nas ima.
Danas je lako. Naponske reference su izvedene kao cetveropol,u kucistu T0 92,sot 232,dil 8 ili sop8 sto je milina prostora i cijene.Djecaci uzivajte u blagodatima napretka poluvodicke tehnologije.
Jedan kolega (nije aktivan na forumu) posjeduje cijevni milivolt metar koliko se sjecam Philips .To cuvjek cuva ko oci u glavi sa jos nekom radio muzejskom opremom.Pomogao sam mu da se pusti u funkciju(cijevi mi nikada nisu bile interesantne nisam bas toliko star) dao je 70 eura za cijevi he he he koja je to bolest.
Znaci pre 50-60 ili vise godina referenca koja je sastavni dio tog instrumenta se rjesavala na ovaj ili slican nacin.
[img][/img][att_img]

zica, na ovoj semi fali samo jos urdox cijev pa da stvar bude kompletna. To je inace danasnji generator-izvor konstantne struje.-
pOz

emiSAr
penzioner

cijevi mi nikada nisu bile interesantne nisam bas toliko star ,moj komentar : he he

Evo i slika mog referentnog izvora od 10 V, rađen je sa AD588. Daje vrlo stabilan napon , u granicama 75uV.


Spoljni izgled


Unutrašnjost, sa temperaturnom zaštitom


Bez termo poklopca.

Slike su sa telefona i zato su loše.

Branko ne izvlaci iz konteksta... :)

Moj komentar "cijevi mi nikada nisu bile interesantne nisam bas toliko star"nije bio sa namjerom da ikoga povrijedim,ako jesam kazem oprosti.
Nisam star jer kad sam se kao klinac poceo interesovati za elektroniku prozesor Z80 dosao na svijet :) To me privuklo vise nego cijevi.

Radio sam ja još sa onim čeličnim vojnim, sa oktal podnožjem !
A siguran sa da se i tebi barem malo motala negde staklena serija E80.
Kada sam pravio nešto sa logikom TTL 74 a ono se greje kao ringla.
Inače, pogrešno si razumeo. Nema šanse da me povrediš, pa to je istina.

emiSAr
penzioner

Nisam se nikad sreo sa Urdox cevima , interensantne su.

Cijevi koliko sam morao (nikada ih nisam ni priblizno savladao kao mozda ti ili emiSar,1OXB te ostali znani i neznani junaci :) Nekako bas bilo vrijeme strasnog napretka i razvoja poluvodica Procesora,TTL kola,memorija i vrijeme nadolaska PC racunara.Cijevi sam savladao koliko je bilo potrebno mada se i danas divim jako dobrim i nezamjenjivim rjesenjima.

Sve u svoje vreme. Nekada se komuniciralo dimnim signalima, a sada preko satelita.

A dame i gospoda su umesto Facebook, Skype i slično, stavljali ceduljicu u šupljinu u drvetu, koju je izbušio Pera Detlić :-)

Meni i dalje nije najjasnije, cemu referenca merenje nekog napona na trecu decimalu, za po kuci?
Malo skuplji instrumenti imaju dovoljnu tacnost.

S tim, pride, ne vidim da je neko iskesirao 400 evra da atestira neki element..

Nekoliko jednostavnih a korisnih saveta kod testiranja ili baždarenja nekih naprava u milivoltnom opsegu:

Nekada se pojavi potreba za baždarenjem ili testiranjem naprava čiji je ukupni opseg reda nekoliko do nekoliko desetina milivolta.
Na primer, to mogu biti pojačavači termoparova, tenziometarskih traka i sličnih mernih mostova, takođe i sama referenca za njih.
Uobičajeno je da se tako maleni signali pojačavaju čoperskim pojačavačima, gde se signal "seckanjem" pretvori u AC signal, potom pojača, pa rekonstruiše u originalni oblik sinhronim ispravljanjem.
Međutim, ponekad se moramo baviti DC sklopovima, koji mogu biti elementi sistema, a konačno i nečim nabaždariti neku milivoltnu preciznu referencu...

Normalno je da bi bilo dobro da svoju preciznu naponsku referencu opremimo preciznim otporničkim razdelnikom, koji ima minimalan termokoeficijent.
Na žalost, takvi se otpornici teže nabavljaju, skupi su i posle takvog razdelnika treba staviti kvalitetan buffer.

Čak ni otpornici iz vrlo visoke klase (0.1%) ne garantuju neku posebnu apsolutnu tačnost, jer tih 0.1% i nisu neka posebna tačnost. Već DVM iz cenovnog ranga reda stotinak eura imaju bolje performanse od tog.
Ono što je kod tih otpornika bitnija karakteristika je maleno temperaturno "klizanje" (mali ppm), a razdelnik se u svakom slučaju mora nabaždariti na nama potrebnu vrednost, pomoću nekog instrumenta više klase tačnosti od DUT koji ćemo baždariti ili testirati na tom razdelniku.

Pošto već ionako moramo baždariti razdelnik, možemo upotrebiti i jevtine otpornike lošije klase tačnosti i lošijeg termokoeficijenta, kao na primer klasu sa čak 1% tolerancije.
Tačnost tolerancija takvog razdelnika se postiže tako što njegovo baždarenje i korišćenje vršimo na poznatoj i istoj temperaturi.
Potapanjem cele naponske reference, razdelnika, njegovih klema i mernih pipaka DUT, u običan petrolej, možemo veoma značajno povećati inertnost reference na temperaturne promene, i već će boravak sveg tog u trajanju od par časova, na stabilnoj sobnoj temperaturu, dati bolje rezultate nego klasa od 0.1% koja je izložena okolnom vazduhu u kome neminovno moraju postojati strujanja vazduha, makar od termosifonskog efekta ili od našeg kretanja u blizini naprave.

Takođe ćemo petrolejem, koji je mnogo bolji provodnik toplote od vazduha, a pri tom odličan električni izolator, postići vrlo ozbiljno ujednačavanje temperature klema reference i mernih pipaka DUT, i na taj način eliminisati najveći deo moguće greške u merenju koja može poticati od termonaponskih efekata na spojevima različitih metala.
Poenta je ostaviti sve namešteno za merenje bar par sati na ujednačenoj sobnoj temperaturi, i kod merenja ne dodirivati rukama pipke, kablove i referencu (najbolje ništa), da im ne bismo uneli temperaturne razlike od telesne toplote.
Rukovanje je bolje izvršiti plastičnim hvataljkama koje su pogodne za takvo nešto.
Kalibracija reference i samo merenje DUT treba izvoditi na istoj temperaturi.
Tako se jevtino može doći do dobrih rezultata koji pariraju enormno skupljim sistemima.

Sva ova priča, možda nekom ko nije radio sa ukupnim opsegom reda 10mV, i potrebnom rezolucijom reda >50.000, može zvučati paranoično.
Međutim, stvarnost je drugačija i kod takvih merenja, na primer hvatanje jednog mernog pipka rukom, i unošenje stepan dva od telesne toplote, zna koštati greške koja je reda veličine nekoliko procenata do koju desetinu procenata ukupnog opsega naprave, što je stvarno mnogo.

Dva komada bakarne žice, koji su međusobno upredeni, a potiču iz različitih kablova, kod zagrevanja rukom će na DVM najviše klase, poput HP3458A, izazvati vrlo vidljivu promenu u poslednje tri decimale.
I ako se na prvi pogled radi o spoju istih metala, ako su iz različitih kablova uzeti, imaju različit sadržaj nečistoća i različito stanje kontaktnih površina i eto termonapona na delu!

Šta mislite šta će se dobiti na spoju kalaj-bakar na samoj pcb na primer?
Dobiće se katastrofa od greške u merenju ako nam je jedna merna tačka toplija od druge.

Kada se bavimo nekim preciznim merenjima malenih napona, valja sagledati što više mogućih štetnih efekata koji mogu uneti mernu grešku i tako dobiti validan rezultat.

Pozdrav i nadam se da će nekom biti od koristi...

Najbolje karakteristike se dobijaju sa mineralnim uljem. Ono je
mnogo čistije od petroleja i nema u sebi sumpora, Dielektična
konstanta je 2.3, a cena je vrlo prihvatljiva. Svi otpornici mogu
da se ostare veštački i uvek treba koristiti istu seriju i vrednost
otpornika, a paralelnom i rednom vezom dobiti potrebne vrednosti.
Normalno otpornici moraju da imaju što niži termo koeficijent.
Jako je važno koristiti otpornike i 10 puta veće snage od potrebne.
Pri lemljenju treba obratiti pažnju da se pravi isti broj lemnih
prelaza kalaj bakar i u + i u - grani. Najbolje je koristiti low EMF
tinol sa kadmiumom. Najvažnije je ne dozvoliti da se na pločici
javi bakar oksid ili sulfid. Najbolje bi bilo posrebriti je , može i
kalaisanje i žestoko lakiranje.
Ovo nije loše pročitati :www.keithley.com/data?asset=50287

priključne veze treba ostvatiti posrebrenim žicama sa teflonskom
izolaciom, toga ima da se nađe još iz sfrj

_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 02.11.2014. u 10:08 GMT+1]}

Svi saveti su odlicni, nemam zamerki.
Mogu da dodam da se otpornici mogu ubacivati u staklene kapsule, za spajanje koristiti tehniku "wrap&solder"

Meni i dalje nije jasno merenje napona, realnog, ne minimalnog, sa petom decimalom.
Za ne samo kucne potrebe, vec i potrebe recimo male privrede.

Moze se u DMD-u bazdariti komponenta, postoje referentne komponente(nimalo jeftine), ali je to malo potrebno za poslove van laboratorije.

Koja da bi radila, mora da ima elektrometre, bar, i vecinu ostalog pribora za merenje minimalnih napona..visokoomskih instrumenata, raznih specificnih komponenti, prikljucaka, sildova...niskofonskih uslova.

Malo je offtopic ali vrlo slicna tema, referenca, u mom slucaju frekvetna :)
Uz pomoc trikova sa mobilnim telefonom i jednom ruskom "kockicom" (OCXO) sam dobio preciznost generisane frekvencije u opsegu od 0.05ppm ili u procentima bi bilo 0.000005% :D
Naravno cela stvar je vezana za "kockicu" tj duplo temperaturno kontrolisan oscilator, Morion MV89A (kupljen na Ebay za 25$).
http://yu3ma.net/wp/?p=814

Cela stvar se dakle zasniva na preciznom odrzavanju temperature sklopa koji generise referencu (izto sve vazi za naponske, strujne, frekvetne) a zarad ukupne preciznosti treba i sklop koji se bazdari da bude takvoj atmosferi / okolini.
To je moguce uraditi recimo u nekoj vecoj metalnoj konzervi (to sa konzervom nije smesno, to rade isto i u TI, Linear Technology …) i unutar konzerve staviti i referencu i spravu koja se bazdari i unutra odrzavati temperaturu konstatnom sa grejacem i ventilatorom.

Mozes dodati i laku vakuumsku komoru, vakuumirana plasticna kutija za drzanje hrane u frizideru, ubacenu recimo u metalnu komoru sa relativno dobrim temperaturnim ambijentom(nije neophodno odrzavati +-0,1C:)), a prilicno zasticenu od okolnog zracenja.

Npr neispravna mikrotalasna pec..sa povadjenim sitnjurijama, i zatvorenim otvorima, izvucenim mernim kablovima u minimalnoj duzini, ili posmatranjem mernog instrumenta koji je postavljen u komoru.

KAo prirucna ideja.

Macola je spomenuo HP3458A, taj uredjaj ima u sebi LTC1000A za referencu:
http://cds.linear.com/docs/en/datasheet/1000afd.pdf

LTC1000A referenca na sebi ima mini grejac i senzor kako bi odrzavali temperaturu IC kucista konstantnom.


Malo je teza (tj ima ali kosta oko 300-400$ mala PCB sa tim IC bas iz HP3458A) za nabavku LTC1000A referenca, ali spomenuta sa pocetka teme AD584 ako bi se ugradila u pecnicu sigurno bi bila jos stabilnija.

Sigurno bi se i neke modernije i lakse nabavljive reference poput LM4030 (0.05%, 10ppm/°C) vrlo "ugodno" osecale ako bi se fino ususkale u neku pecnicu zajedno sa ostatkom elektronike oko nje.


_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 02.11.2014. u 22:57 GMT+1]}

Referencu sa AD588 sam pravio zato što to ic ima grešku od 1,5 ppm/C i zato što sve potrebne
specijalne otpornike za povratne veze ima u sebi. Znači , nema uticaja spoljnih otpornika. Otpori
koji se nalaze oko njega su uglavnom za indikacije i kontrole preoterećenja. Maksimalna promena
izlaznog napona u opsegu od 100 C je u okviru 1 mV. Kako se ic nalazi u temperaturno stabilnoj
sredini od 20 do 27 C za očekivati je da promene ne budu preko 75 uV. Deo za fino podešavanje
utiče sa + - 4mV u regulacij napona. Da kažemo da je to 0,1%. Ako otpornici koji služe za fino
podešavanje skiznu i 1 % što je nemoguće, to će dodatna greška biti uvećana za 0.001% ili 100 uV.
To je maksimum koji mogu da unesu otpornici. Da napomenem da je taj deo odrađen kao
kombinacija otpora koji se biraju preklopnikom i trimera, da bi se sveo uticaj trimera na minimum.
IC je minimalno opterećen jer ima dva tranzistora kao strujne pojačavače, čime je izbegnuto veće
njegovo zagrevanje i povećana maksimalna izlazna struja na 100mA.



Podatci za AD588
http://www.analog.com/static/imported-files/data_sheets/AD588.pdf

Što se kalibracije tiče dok je JAT Tehnike biće i kalibracije standarda za ništa.

http://s25.postimg.org/u06o6lsfz/Fotografija0002.jpg
Evidencija kalibracije

Zbog ISO redovno kalibrišem dva manometra, vagu i Fluke 8050A. Manometri su bili zadnji put ispod 2000 komad,
vaga valjda 3500, a kalibracija za Fluke 12000.

@macolakg

Počeo sam pre par godina da pravim delitelj 1:10:100 , po principu Fluke 752a , napravio šemu, nabavio otpornike 10 i 5 ppm
napravijo ovo :

za smeštanje otpornika i onda stao. Nisam imao teflonske prolazne stubiće !

Nešto ovako.

Da li je to bilo opravdanje pred samim sobom, ne znam!

Za LTC 1000A slede slicna uputstva



Cak i u blagom vakuumu, u posudi, eliminise se konvekcija toplote, a eventualno spoljno zracenje toplote plastika dobro eliminise.
Metalni oklop oko svega, posto je rf aerozagadjenje vece nego ikada...

Meni je trebalo konkretno za ovo:

To je i radjeno sa ovim Packard-om (3478A) sto je spomenut.

Sustinski, i dalje smatram da je nepotrebna doticna precizna referenca..na petoj decimali(ovde vidim da je bilo potrebno podesiti napone do razlike manje od 1,5mV)...

Niti je bitna neka temperaturna stabilnost...ta sprava se ugreva dva sata, i tek tada se sa njom radi...

Mislim, ko se, "po kuci" hvata ne samo SERVISIRANJA vec i BAZDARENJA profi opreme(makar i vintage), za taj posao treba da ima opremu ZA KLASU iznad...

A doticna referenca nije u nekoj pomoci, ako se nema dobar skop, dobar voltmetar...a tada je TEK nepotrebna..

Nisam mislio da radim kalibraciju multimetra sa onom igrackicom, vec cisto da vidim da li je ok, a poredjenje cu uraditi na gore pomenuti nacin.
Pisao si:
"Meni i dalje nije najjasnije, cemu referenca merenje nekog napona na trecu decimalu, za po kuci" hteo sam da kazem da mi je bilo potrebno merenje napona na trecu decimalu (retko ali zatreba), tacno je da mi nije bila bitna izmerena vrednost, vec da naponi ne odstupaju jedan od drugog >1.5mV, dakle bilo je potrebno merenje u mV-ima, sto ovaj HP moze bez problema da radi.

Ne sporim ja posedovanje dobre opreme, ali posedovanje reference mi je nepotrebno.

Ako se poseduje dobar, ali dobar instrument, onda se zna kako se doticna spravica bazdari.

Sa referecom, ocekivati(moja pretpostavka) da se od jeftinog instrumenta napravi ozbiljniji..malo teze. Nikad mu nije za verovati.

Ako je vec referenca profi uradjena, i misli se(i brine) na sve ono(i vise) sto smo navodili..te sve uslove jeftin instrument ne moze da odrzi..driftovace, cak i da mu se u jednom trenutku, na nekoj temperaturi..podesi napon prema doticnoj referenci.
Koristimo otpornike 0,1%sa nekim minimalnim driftom u ppm-ovima..a u instumentu konfekcija..

NA to mislim, pre svega..malo se vrtimo u krug.."kojoj meri verovati"..u kom trenutku...

Ako je bas imperativ, mozete da svratite na kafu i merenje. Ko zeli i kome treba...

Po meni, ovo stoji iskljuceno.
Konstatovane su greske instrumenata, ali greske su deo merenja...zna se sta se za sta koristi. I koji instrument za koja merenja.

@vladd,

To zna biti korisna stvar onom ko se na primer bavi proizvodnjom termoregulatora ili PH-metara, eventualno transmitera za te oblasti, i to tek ako radi gomilu različitih modela.
Inače se to uvek jevtino može rešiti termostatizovanjem mnogo jevtinijeg referenta.

Potpuno se slažem sa tobom da van nekoliko uskih oblasti i nema neku svrhu. Bačene pare...

Takvom spravom se iskontroliše par dobrih voltmetara i posle toga se proda nekom :-)

Pozz

A ja cu moj multimetar da iskontrolisem sa takodje dobrim, proverenim :-)

Da ali cemu?

Ako ga ne odneses na bazdarenje, i ako mu ne znas sve greske, onda prihvatis situaciju kako jeste. Briga, te, imas karakteristike na papiru iz pratece knjizice, ili se osmatra zadnja cifra..

Cemu uvodjenje "elementa kojem verujemo", i to u JEDNDOJ tacki spektra napona... nebitno je da li je "bacanje para"(malo li se para bacalo?)

Ako je, npr, neki sestocifreni, pa bazdareni voltmetar, na stolu..ko koga proverava, on referencu ili referenca njega?

Sa pozicije merenja(narocito hobi ili kucnog)...prakticno nepotrebna referenca, osim ako se ne ugradjuje u neki uredjaj..regulator necega, AD konvertora, za potrebe nekih instrumentacionih pojacavaca...sto po aplikaciji "izlazi iz kuce"

Svako ko se ozbiljnije bavio merenjem, zna da se instrument moze u jednoj tacki podesiti da pokazuje dobru, "tacnu" vrednost, ali i da moze van tog fiksnog napona da gresi, ili u plus, ili u minus ili kombinovano. Prosto, "tacnost" merenja "prodje" kroz tu referentnu "tacku".
Nema prover po OPSEGU..sa vise napona, sa vise podataka o mernim greskama.

Na 10V gresi 01%, a na 2V gresi -10% a na 22V..+15%

Zavisno od vrste voltmetra, strukture, i prikazivanja, metode merenja i pokazivanja. Prakticno "varamo" AD konvertor pomeranjem reference("podesavanjem"), da bi mereni napon bio PRIKAZAN u sto pribliznijoj vrednosti..na JEDNOM naponu

Pri tome, ne trimuju se razdelnici, u najvecem broju instrumenata su "zapakovani" u modul, ne utice se na linearnost operacionih, u instrumentu, gde ih ima, a "bazdariti" ad konvertore tipa 7106 sa referencom na petoj decimali je besmisleno..kao da trimujes ciglu mikrometrom..

He he, baš tako Vladd. :-)

Amin!

Kelvin Varlei delitelj, otpori mil Dale 10 ppm, he he

http://en.wikipedia.org/wiki/Kelvin%E2%80%93Varley_divider


_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 04.11.2014. u 16:31 GMT+1]}

macolakg

Jako je važno da čovek zna šta radi i kako da posredno dođe do rezultata.
Zato sam i hteo da napravim onaj delitelj 1:10:100, sa samokalibracijom.
Uz pomoć njega i precizne reference možeš doći do svakog napona u
4. decimalu ili iskalibrisati svaki razdelnik napona ili otpornik jezivo tačno
samo ako imaš strpljenja.

Mislim da se uopste ne razumemo, ja ne planiram da radim kalibraciju mog multimetra (ja nemam mogucnosti da to uradim sam, a kalibracija kosta kao takva dva), ja samo hocu da uradim poredjenje sa multimetrom kojem je radjena kalibracija, napisao sam vec, drugar ima HP 3456A otici cu kod njega i videti koliko moj odstupa od njegovog i gotovo.

Evo neko je to vec radio:





Identicna situacija ce biti i u mom slucaju, jednostavnije ne moze.

<sub>[Ovu poruku je menjao skbua dana 04.11.2014. u 17:35 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao skbua dana 04.11.2014. u 17:36 GMT+1]</sub>

Ko zna šta radi koristiće i druge fizičke pojave i veličine kojima će iskontrolisati inicijalno merenje ili baždarenje.
Pri tome će koristiti pojavu koja se najpreciznije meri ili slično tome.
Kao na primer temperaturu sublimacije sumpora u kristalnom stanju, za dokazivanje temperature od 444.6*C, ili tako nešto, navodim samo kao primer.

Ko zna šta radi treba da zna dosta toga da radi :-)

Ma svakako. Poređenje je dobro napraviti sa tako moćnom mašinom, i to u više opsega ako može.

Taj HP se baždari Džosefsonovim referentom, a bolje od toga se ne može, takođe nema toga baš na svakoj trafici već se mora vrlo vruće platiti i obratiti instituciji koja ima prostorije sa takvom opremom.

Takvi HP će 10 godina posle kalibracije ostati u toleranciji od 3-5ppm. Gadne su to mašine.
Još uvek nenad*ebive!
To je tako junački napravljeno još 1980 i neke da mu je i dan danas teško naći konkurentnu napravu, pogotovo HP 3458A.

Pozz

Naravno, u vise opsega i AC i DC, pisao sam vec da ne sumnjam puno u moj HP, ali eto postoji mogucnost, pa sto da ne.
Merenje otpora sam poredio sa LCR-om koji imam (HP4261) i bukvalno identicno pokazuju.

Te HP masine iz 80-ih, pa i malo kasnije su pravi instrumenti.

Ovo sada, traje koliko i garancija..pa ko ima para da se mlati sa servisom, neka uziva.

Od pet sprava, tri su crkle, dve mesec dana nakon garantnog roka.

Nekada je dobar network kostao kao solidan stan, a sada kao polovan auto..pa se tako nekako i "ponasa":)

Jeste da ga mnogo retko skidam sa police, ali bi toj tvojoj napravi prijao kao dva piva posle 0.5 Kg jagnjetine :-)


Šalim se malo, ali uz takav delitelj ti je neophodan dobar null detektor za neka ozbiljnija merenja.

Na žalost, ta srećna vremena i taj kvalitet izgleda da više nećemo videti u ostatku naših života...

Pozz

Iako sam dosta mladji od vas koji ste do sad ucestvovali u ovoj temi, nekad mi je prosto zao sto nisam jedno 20 godina ranije rodjen kada vidim kakva vremena dolaze.
Ja u svojoj kolekciji posedujem instrumente koji su stariji od mene ali itekeko upotrebljivi cak i bolji nego neki novi, ponekad mi deluje kao da su pravljeni van svog vremena, koliko je to dobro uradjeno, koliko se paznja posvecivala detaljima i koliko je kvalitet i istrajnost bila na prvom mestu, pa i ne cudi sto su i posle tri decenije i dalje u top stanju.
Konkretno svaki Packard koji sam otvorio me je prijatno iznenadio, pocevsi od rasporeda komponenti na ploci, kvaliteta istih, pa sve do nekih sitnih genijalnih resenja i na kraju nesebicno pisanih manual-a iz kojih moze dosta toga da se nauci i shvati uopsteno o el. sklopovima.
A danas fabrike ubace chip bez oznake a manual-om se smatraju teh. karakteristike koje su odstampane na jednom A4 papiru.
Malo je ovo otislo off topic, ali nadam se da niko nece zameriti.

Pa šalji ga za BG

Ja bih voleo da sam rođen jedno trideset godina kasnije, volećeš i ti.

Verovatno :-)

Precizna referenca,preciznost u milivolt,treca,cetvrta ili peta decimala su me nekad sikirale(bespotrebno).
Taj problem se jednostavno rijesi bez preskupim instrumenata,referenci i ostalih naprava sa salotejpom.
99,9% mjerenja se moze odraditi na ovakav nacin :)[img][/img][att_img]

Pravo rešenje !

To je vajda jedina oblast u elektronici, za koju se vredi "vratiti" u proslost..

Ali, nije sve tako "cvetno" bilo.

Instrumenti, sada relativno lako dostupni, kao "starudija" su nekada bili jako tsko dostupni, skupi, a za neke je i postojalo ogranicenje nabavke..prakticno politicko.

Srecom su rasturene neke laboratorije, srecom po entuzijaste..nesrecno po Srbiju.

Ipak, i pored konfekcijskog kvaliteta, sada su prisutni internet, forumi, nepotrebne su teske biblioteke, nekada specijalni i skupi instrumenti su sada na policama..

Ne treba da ti je zao, svako doba ima svoje prednosti, a pogotovo ne treba da ti je zao sto nisi mator..

Bitna je radost zavrsenog projekta. Sa ovakvim ili onakvim instrumentima.

A, praxa ?

@branko tod,
Eh, pogrešno si me shvatio. Ne odričem se matorog L&N ni za živu glavu! On siđe sa police kada treba da obavi ono za šta je namenjen. Retko, ali efektno i svrsishodno. U međuvremenu spava, i jedino moram voditi računa o jednoj specijalnoj referentnoj bateriji u njemu. Jedino što mi je preostalo oko njega da za svaki slučaj kupim service manual, jer se ne može naći nigde, kao gume za tramvaj. Razbio sam se od traženja, ali izgleda da moram dati kojih 50-tak$.

@zica49,
E baš si me oduševio odgovorom! Care! :-)

@vladd,
Nešto bih slatko boravio u raznim vekovima, po godinu-dve, a da mi ukupna suma i dalje bude ovih 50 godina. Nego, što kažu na onom filmu: "I tata bi sine" :-).
Svako vreme je imalo svojih lepih i loših strana.
Možda bi smo barili neku baronicu, a možda bi nas giljotinirali...:-)

Nego, stvarno stoji da trenutno boravimo u jednom vrlo zgusnutom delu istorije, gde je se za svega pola veka dogodilo više čuda nego svih prethodnih vekova ispred, ali je nestalo ljudskosti, romantike, lepote življenja...

Sve je postalo vrlo sirovo, bombastično, teatralno bez pravog glamura , bezmirisno i obogaljeno trkom sa vremenom.
"Kupite dormeo jastuk, jer ako uveče odsečete prst, prespavajte na takvom jastuku i izrašće vam nov prst sa vrlo hidriranom kožom! :-)"

Razlika amplitude između: tuge, bede i egzistencijalnog straha u odnosu na zaljubljenost, ekstatičnu radost i slične suprotne emocije, postala je jedna ravna lunija u ljudskoj duši.
Spolja smo bombardovani neopravdano ekstremnim ekscitacijama za emocije bilo kakve vrste, a unutrašnja linija u duši ostaje ravna.
Mi iz ove branše, dobro znamo šta znači ravna linija na onom bolničkom monitoru...

Nama je bilo dovoljno nekoliko boja, mirisa i ukusa da bi smo bili srećni, a danas sede za istim stolom u kafiću, razgovaraju preko facebook-a i ako su na pola metra rastojanja, sa monitorom od minimalno 16 miliona boja, čiji broj im nije dovoljan (i ako ih ne razlikuju ni približno u tom stepenu), i kad se vrate kući imaju osećaj da su se družili, a druženje im je bilo jedan us*ani monolog, jer su u teškoj zabludi da je neko čuo ili video bar 10% od onog što su nekom hteli reći... :-)

Trend je i dalje takav i na kraju će biti nužna ekscitacija u vidu nuklearne eksplozije, da bi izazvala makar trag emocija...

Loš trend!

(izvinite zbog off)

@Trick Fix,
Jbg brate, svi klinci danas nešto misle da smo mi bili nešto tupavi, i da ono što se nama nataložilo decenijama, onako instant, mogu zgusnuti u period učenja od godinu-dve, ali međutim...
Cimaju se mesecima sa nekim problemom, onda naleti stara kajla i na licu mesta raščlani problem i dođe do pravog rešenja za ciglih pola sata, i ako nikada takav problem nije imao u svom dugom životu.
Onda nastupi otrežnjenje...
Jbg, kada se spregne teoretsko znanje sa dugim i raznovrsnim iskustvom, to se ne može zameniti matematičkim obrascem od pola metra. :-)
Vešt i iskusan čovek uradi ručni tjuning nekog PID, za isto vreme kao i najmoderniji autotjuning, sa jednako dobrim rezultatom.
Raznovrsna praksa, kao podjedako važna polovina ukupnog znanja, nezamenljiva je već sama po sebi.

---------------------------------------------------------------
Nego da se vratim na temu posle ovog ničim izazvanog off sa moje strane.

Stvarno je pitanje čemu može poslužiti vrlo precizna naponska referenca u kućnim uslovima?

Odgovor se krije u saznanju i učenju, posebno o efektima koji se javljaju u marginalnim delovima naše oblasti.
Ne bave se svi metrologijom, ali ne može im škoditi izvesno iskustvo iz te zone.
Kad-tad se može zapasti u situaciju da budemo žrtve nekih sitnih efekata, poput pomenutih termonapona ili slično, a to drugačije nećemo saznati osim ako ne odlepimo onaj zicin49 selotejp sa poslednje decimale i dodamo još koju iza.
Samo što sve to bude beskorisno ukoliko se malo dublje ne zakopamo u neku od novih oblasti.
Besmisleno je samo praviti ili nabavljati opremu ukoliko to ne doprinese sticanju novih saznanja pomoću istog.

Mislim da je radoznalost vrlo korisna stvar. Nije loše zaviriti u jednu neverovatno zahtevnu zonu oblasti metrologije.
Nije loše...

Ne citas pazljivo



Svaki posao, od pocetka do kraja zavrsen, je praksa...od praznog papira i problema, do uradjenog uredjaja.

Svako vreme ima svoju praksu, a mi nesrecnici iz elektronike, imamo najveci rast oblasti u istoriji civilizacije...

I dok se ostale struke "recikliraju", nama stizu neverovatni i nezamislivi noviteti

Koji raniju praksu, skoro da obesmisljavaju

I ona izjava od Thomasa Edisona "Znam najmanje 1000 nacina kako se ne pravi sijalica" takodje spada u jako korisnu praksu :)

Da, zaboravih da citiram starog profesora..koji svojevremeno rece, i veoma je u pravu, da je ZNANJE najbolja praksa...

Kvalitetno znanje zameni ogroman deo prakse, a praksa, moze da bude i dobra i losa, i to neprimetno, dok je znanje primetno kada je lose.

Tako da, ovih desetak i kusur SAVETA, koji se mogu procitati u temi, objektivno VISE vrede od "gotove" reference..ma koje decimale i ma koje cene...

Znanje je ono sto pokrece i zavrsava posao, a sitan pribor(pa i krupan) je prisutan da olaksa neke aktivnosti. Sam pribor, bez znanja prirode tog pribora i najvaznije, procesa, je ..lepo nazvano ..furda

Ja bih voleo da imam ovo sve sto imam (i jos ponesto sto zelim), a da zivim u 70-im ;-)
Salim se malo, slazem se da je nasa sreca u tome sto su neki instrumenti lako nabavljivi, to kao zaljubljenici u automobile kad vide neki najnoviji model, pa kad kazu "e vozicu te, pa makar i za 20 godina" :-)
Stvarno to sto kazete "Bitna je radost zavrsenog projekta" je potpuno tacno, secam se kad sam kao mali (malo je smesno da ja to kazem, ali sa moje tacke gledista je tako) pravio fm predajnik (pocetak kao i kod vecine) naravno nije radio :-) i nocima me je mucio i na kraju proradio i imao domet cak desetak metara :-) ali moja sreca nemerljiva. Tad sam mislio da sam sve naucio, ali me je dostupnost interneta vrlo brzo spustila na zemlju, takodje je isto neko rekao "sto vise ucim, sve vise vidim koliko ne znam" a stvarno je tako.

Eh, pogrešno si ti mene shvatio. Pa žar misliš da sam očekivao da ga spakuješ i pošalješ,
nekom dosadnom tipu iz BG, i to o svom trošku!!!


A precizna naponska referenca služi za ono za šta ja odlučim da služi,
ja je napravio, od moje love, pa je na meni i odluka. Da li ću da držim
u kući, u firmi ili u krevetu ja ću da odlučim.Jel tako?

Naravno druže,

Ko zna koliko sam pomoćnih alatki napravio u životu? Ni broja se ne zna!
Svaka je ponečemu kad-tad poslužila, pa će i tvoja naponska referenca imati adekvatnu primenu.

Nego, stvarno treba da nabaviš ili napraviš neki null detektor sa ultravisokom impendansom ulaza.
Tako ćeš minimalno opteretiti referencu i imati najbolje rezultate sa nje.

Možda možeš upotrebiti op-amp TLC27L9, ili možda prstenasti modulator sa varikap diodama.
U svakom slučaju nešto sa veoma visokom ulaznom impendansom pa onda nultom mostnom metodom meriš.

Pozdrav

U vrijeme "onda" negdje 65-66 godine u jednoj kalionici sa tunelskim pecima za pojedine faze zagrijavanja termoparovi imali izvode vani. Mjerenje-kontrola
temperature obavljano tzv kompenzatorom- precizni referentni izvor i nul detektor. Pozamasan kofer vozan na namjenskim kolicima.-

pOz

Da poštovani emiSar. Kompenzaciona metoda je uvek bila odlična metoda. Sa stvarno dobrim null detektorom uticaj na referencu i na merenu veličinu teži nuli.

Pozz