sam nesto fulao tolko gadno u opisu teme il nitko nema savjet koji silazni pretvarac da slozim a da bude najidealniji za trazeno :/

Taj sa LM2576 ce biti okej..

Bese davno kada sam vozio bajs ali se secam da to dinamo poprilicno koci voznju pa sam palio samo kada moram.
Danas pored LED lampi koje malo trose baterije (a dostupne su i punjive za malo para),
mislim da razmisljas u pogresnom pravcu.

@caplja, baci pogled na ovaj crtez, svjetlo za bicikl, ali imaj na umu da je na crtezu lijevi kraj generatora na masi bicikla pa sve ostalo mora biti izolovano.
Znaci dubler napona i ostatak sklopa najbolje rjesiti vec predlozenim LM2576.-

pOz

Na taj doubler napona sam vec bio naletio, zar mislite da ima potrebe za tim? Mislim kakva mi korist od toga kad bih pri jako malim brzina imao i vrlo malu struju :/
Boostanjem napona bih samo jos vise gubitaka unio u krug.


Hvala, ici cu onda s tim. Moze li samo pojasnjenje oko ovih frekvencija sto ne razumijem bas, smeta li sto je meni frekvencija promjenjiva u odnosu s brzinom. Jer htio bih sto preciznije izracunati potrebne otpornike,zavojnice i kondenzatore.

U cemu je zapravo ta prednost LM2576 u odnosu na MC34063AP?



Ovdje se ne radi o standardnom dinamu vec o dinamo nabi. Znaci generator smjesten u samu osovinu prednjeg kotaca. Snaga koja se trosi na svladavanje trenja ne prelazi niti 10W tako da je zbilja zanemarivo. niti ne osjeti se.


Ovaj projekt mi je bitan jer godisnje radim oko 7000km na biciklu, nerjetko su tu etape od 200+ km u danu i visednevna putovanja pa je potreba za neovisnim izvorom napajanja uređaja zbilja potrebna.

Nabaci podatke od te diname ili ako imas oznaku. Obicna dinama ima nekoliko stotina Hz frekvenciju pri normalnoj voznji. Kako je to cudo u glavcini prednje
osovine, nema tako veliki broj obrtaja, mora imati vise pari polova pa nabaci podatke u tom smjeru, snagu znamo ali frekvencija je bitna pa od toga zavisi
kako rjesiti ostatak kola. Na ovom crtezu je dubler napona, a na nabi da li su oba izvoda izolovana od sasije bicikla ili je jedan kraj na masi kao kod
obicne diname (tacnije izmjenicnog generatora). I od toga zavisi ostatak kola.

U odnosu na MC34063 LM2576 ima veci faktor korisnosti, sto je kod MC34063 skakljivo izvesti.-

pOz

Nezgodno mi je reci koliko ima pari polova kad nije bas tako lako rastaviti to a ne kosta bas kirikiri da se igram cisto iz fore :)


Ovdje je zanimljiv video koji pokazuje odzive:
https://www.youtube.com/watch?v=pjuJmwMGzxQ

covjek je snimio voltazu,ameprazu i freknvecniju da AC i DC.

Na 6:40min je prikazana frekvencija.


ps. Moja naba je slicna ovoj, par serija je ispred sto znaci samo da ima malo bolju iskoristivost no u principu je to tu negdje.

Ne znam sta studiras ali ako je elektrotehnika onda sam razocaran :(
Na dinami lijepo pise 6V 3W ! Preko toga bas ne ide. Mjerenja na klipu pokazuju napone desetaka volti (otvoreno kolo bez opterecenja ) i nenormalno veliku struju (ampermetar mjeri struju kratkog spoja).

Kako li se "provela" i kakva je zenerka u kolu u slucaju odspajanja Ampermetra.-


_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 08.12.2014. u 09:29 GMT+1]}

Ne razumijem zasto mislis da napon nejde preko 6V? Dinamo nema apsolutno nikakav regulator u sebi i davati ce onoliku voltazu koliko ga se zavrti.


Ps. U isto vrijeme smo postali pa tek sad vidim pitanje za diodu. Pojma nemam iskreno, video nije moj uradak.


Pps. Evo jos malo objasnjenja o kakvom je to zapravo dinamu rijec za one koje zanima:
http://www.pilom.com/BicycleElectronics/HubDynamo.htm

<sub>[Ovu poruku je menjao caplja dana 08.12.2014. u 09:34 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao caplja dana 08.12.2014. u 09:43 GMT+1]</sub>

@zica49 ti je napisao da je napon mjeren u otvorenom kolu-praznom hodu. Generator (naba) bezbjedno moze isporuciti samo ono za sto je predvidjena, 3W
6V i 0,5A. Da moze vise, sta bi se dogodilo sa zaruljom na kojoj pise 6V/0,5A (standardna zarulja za biciklo)?
U onom "testu" strujnog opterecenja, zenerka ako nije predvidjena za struju preko 0,5A, u slucaju odspajanja ampermetra strada.-

pOz

Shema bi trebala manje vise biti na ovu foru, naponski dubler+step down petvarac..Elektroliti u dubleru malo nezgodni za racunanje zbog promjenjive frekvencije ali od 1000 ili vise uF su ok.
Opet onaj simptom otvorenog kola ako je recimo sa pretvaraca sve odspojeno a generator/dinama indukuje. Moze se desiti da napon na dubleru ode preko 100V (OPASNO PO PRETVARAC).
Dodan otpornik paraleno na ulazu pretvaraca da se ne dopusti nabijanje elektrolita preko 40V.(njega odrediti testno,pronaci kompromis izmedju zrtvovanja dijela energije i cuvanja sklopa).
[img][/img][att_img]

Kao na onoj prvoj rukom crtanoj semi, poslije dublera "konjska" zenerka za 15V i ostatak sto je @zica49 nacrtao. Pri datim uslovima bolje ne moze.-
Ovo ce izdrzati i velike brojeve obrtaja, jer struja kratkog spoja je nesto iznad 500mA.-

pOz

Pri većim brzinama zarulja bi pregorila. Upravo to se i dogadjalo na onim starim dinamima koji su isli na gumu. Samo sto je njihova efikasnost bila katastrofalna pa su ljudi rijetko kad potigli vece brzine i ujedno imali spojeno takvo dinamo.

Ovdje je stvar jasna. Posluzit cu se eto opet papirom jer mi jednostavnije, znaci:


Mozda nemam toliko znanja i prakse iz elektronike no ovako jednostavno je. U mom generatori(nabi) nema nikakve elektronike da ogranici napon. Danasnji gradski bicikli koji dolaze sa svjetlima imaju odmah u svjetlima ugradene ispravljace i 7805 regulatore i zato se i u uputama savjetuje da se montiraju na ramu bicikli ili pak nesto aluminijsko kako bi se osiguralo sto bolje hladenje preko rame.




Ova shema je tako kako sam ja zamislio samo bez doublera. Ne razumijem opet zasto da njega stavljam pa ako moze pojasnjenje?

Slika je malo slabije rezolucije ali ako dobro vidim ovaj R2 od 50k je promjenjivi otpornik, s njim reguliram koliko ce biti izlaz, a zavojnicu i kondenzator znaci uzmem od 150uH i 2200uF neovisno o tome na koliko volti zelim namjestiti izlaz?


Znaci za "osiguranje" od prevlike voltaze preporucas da jednostavno napravim test koliko mi naba daje pri maksimalnoj brzini koju sam postigao recimo 80km/h i onda puknem otpornik da to ogranicim na ~40V ?

Dubler iz razloga jer si u naslovu teme trazio 8,4 Volta za punjenje Litijskih baterija..
A dinama/generator (opterecena) moze dati 6 AC tako da bi bilo upitno da li bi imalo efekta,dvostruki napon startna pozicija bolja za step down pretvarac.
Test sa otpornikom bas kako si opisao,mozda i ne bude potreban zavisi sa koliko ce pretvarac u praznom hodu da optereti izvor. Jednostavno pocenes sa otpornikom nize omske vrijednosti i povecavaj.

Ima i gotovih proizvoda, ako ne mora da bude samogradnja. Ne mora baš Busch&Müller, ima i Kemo m172n koji košta oko 30ak €, a ima u sebi prekidački regulator. Doduše nema integrisanu bateriju.

Moja Shimano nabla kada se vrti na prazno pri oko 25 km/h daje napon amplitude oko 50V, tako da obrati pažnju na prenaponsku zaštitu. Zener dioda je jednostavno rešenje, ali nije baš efikasno, pogotovo ako se izabere niži napon, a treba obezbediti i hlađenje, ili staviti termalni osigurač. Jedna opcija je i redni prekidač koji će odspojiti regulator u slučaju prenapona (Biologic Reecharge, na primer, ima ovo). Ili eksterna zaštita koja odseca sve preko određene vrednosti (na primer 9V za Shimano SM-DH10).

Koliko se sećam dubler daje veću snagu za male brzine i manje struje, dok je za normalne brzine bolje običan grec. Plus što treba dva ionako velika kondenzatora. Za regulator pretpostavljam da će da radi i neki od gotovih kineskih 1€ buck modula, ako ne mora da bude samogradnja :).


_{[Ovu poruku je menjao acho dana 10.12.2014. u 03:13 GMT+1]}

Pretvarač eto napravljen i to uspjesno! Koristio sam na kraju LM2576HV tako da sam miran do 60V i koliko sam vidio za sada tesko da ce ikada ici vise od toga.

Isprike na losoj snimci ali jednostavno sam htio brze-bolje vidjeti kako radi. Planiram uskoro snimiti preko arduina ulazni/izlazni napon u ovisnosti o brzini i isto tako pristekat realno trošilo da vidimo kako se struje kreću. Ti grafovi kad se iscrtaju ce onda već značiti nešto. ovo je sada samo malo za igru :)

Zelena voltaža je izlaz a plava ulaz, pokusao sam uhvatiti u kadar kolko se dalo i brzinu. Sutra idem testirati na mirniju cestu i brzinu od ~70km/h
https://www.youtube.com/watch?v=modFh50Pkdg



E sad sto se tice sklopa, ovako kako radi mi sasvim odgovara i do sada je najbolje od svih varijanti koje sam imao. Koristene su schotky diode SB160 za gretz i 1N5819 kod zavojnice. Zavojnicu sam ipak uzeo od 220uF zbog manje struje a po datasheetu trebalo bi biti bolje. Pad napona je vrlo mal i rezultati za ~10km/h su i vise nego zadovoljavajuci. Kad stavim integriranu bateriju taman ce se ona ukljucivati ispod te brzine i to ce biti milina.

Molio bih prijedlog ako imate kako da izvedem ovu gore sklopku iz prvog posta automatski, znaci trebao bih neku vrstu detekcije da kad nista nije pristekano na izlaz(nema trosila) da sklop preusmjeri punjenje na baterije.

Te isto tako, znam da se baterije ne smiju puniti s voltazom vecom od 8.4V i to je obezbjedjeno sada s ovim pretvaracem. No medjutim sto ce biti s ovim malim voltazama? Po zdravoj logici u slucaju kada je napon na bateriji veci od ulaznog napona dioda nece dopustiti da se sprovede struja ali kad baterije recimo padnu na 6V a meni je ulaz sa nabe 7V da li ce to biti stetno za bateriju?

@acho

Sa ovim tvojim gotovim rjesenjima koja si preporucio sam upoznat no zelja mi je napraviti nesto svoje jer s vremenom se ce taj sklop nadogradjivati i planiram jos par dodataka kad sve ovo za sada zamisljeno proradi.

A sto se tice gotovih 1€ buck pretvaraca sa ebaya, tom jednostavno ne vjerujem. Nekako mi tesko spada spojiti opremu skoro stostruke vrijednosti na stvar sklop koji tvrdi da u sebi ima LM2576 a sam taj sklop na svim zivim stranicama sto sam nasao kosta najmanje 2€ :D

hvala svima na pomoci

Moze jos malo pomoci,

danas sam pristekao trošilo CREE xml T6 ledicu, struju koju je vuklo iz nabe bila je od 400-470mA ovisno o brzini no ono što me muči je napon koji je bio stabiliziran na ~4.25V ULAZNI (odmah nakon gretza) izlazni iz pretvaraca bio je manji od 4V jer se nije mogao upaliti ovaj digitalni voltmetar(potrebmo mu je oko 4V da bi radio).

Sad gdje je problem, zasto je trošilo ograničilo napon? Meni je jasno kako je generator 3W i da preko toga ne moze no ocekivao samo kako ce onda na izlazu pretvaraca biti ovih 8.4V i struja od ~370mA sto daje 3W.


Znaci neovisno o brzini, vec preko 10ak km/h napon je uz navedeno trosilo bio oko 4.25V

Bas zbog toga sam i nacrtao dubler na shemi..

A moze fizikalno objasnjenje zasto je to tako? I nece li mi doubler onda znatno smanjti struju :/

Dubler ce povecati napon i kako kazes smanjiti struju, nebitno opet se energijaa ako odradis kako treba nece izgubiti. Pretvarac dobije istu energiju samo drugacije naponsko strujne vrijednost. Sa takvim pretvarac ima bolje paarametre da bi u sirem dijelu promjene broja obrtaja davao 8,4 V (i neku struju),nego ispod polovice promjene broja okretaja nikakav napon i nikakvu struju,nadam se da me razumijes.
Probaj sa dublerom i ona dva kondenzatora stavi sto vece vrijednosti.
Mozda je bolji izbor bio CUK konvertor.

Ćuk konverter moze biti dobro resenje posto on moze i da dize i da spusta napon.
Jedina mala nezgodna stvar ako to pravi problem (zbog mase/GND) je ta sto je Ćuk invertujuci pretvarac, dakle daje negativni napon na izlazu mada mislim da to nije bitno u ovoj spomenutoj primeni.
http://www.ti.com/lit/ds/symlink/lm2611.pdf

Ili nesto ovako od gotovih modula, BUCK-BOOST na jednoj plocici:
http://www.aliexpress.com/item...nverter-Module/1823405838.html

Ne znam kakvo je iskoriscenje ovih sklopova, predostavljam oko 80% ili nesto vise.

Iza diname upotrebiti Schotky grez pa videti iza toga sta najbolje lezi …
Postoje i integrisani sinhroni ispravljaci koji skoro pa nemaju gubitaka kao sto bi imala Schotky ili obicna dioda (koriste se 4 x MOS-FET) ali je sad malo pitanje da li je to energetski "isplatljivo" za tako male snage, to se koristi kod veoma velikih struja, reda 10-100-200A …

Evo npr SR2000 mozda moze da posluzi uz neke modifikacije (dobro je sto moze da radi na 500kHz)
http://www.st.com/web/en/resou...ument/datasheet/CD00282226.pdf
Ovo sam postavio viseo kao model za sinhroni ispravljac, mozda u ovom slucaju moze da se napravi i drugacije, diskretno sa nekim malim pomocnim trafo-om koji ce da ukljucuje kad treba MOS-FET-ove ...

U svakom slucaju birati BUCK i/ili BOOST pretvarace koji su u sinhronoj varijanti, ili da imaju dva externa MOS-FET ili da imaju to interno u sebi (ne varijanta sa spoljnom diodom) i da pretvarac radi na sto je moguce vecoj ucestanosti, reda 1MHz ili vise.



_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 15.12.2014. u 05:49 GMT+1]}

mikikg
Hvala za napomene, uzeti cu to u obzir. Probat cu sada s ovim doublerom da vidim kako ce se ponasati stvari a onda ukoliko ne bude zadovoljavajuce se bacam na CUK pretvarac.




Citao sam malo o doubleru pa me zanima, ne trebam li tu ne-polarizirane kondenzatore? (na ovoj shemi kako je nacrtano stranicu prije)
Shema na koju sam naletio na webu koja koristi klasicne elektrolitske low-ESR kondenzatore je ova:

Za R1 je stavljeno 47K 0.25W, a ono sto mi je zanimljivo da to u odnosu sto je vise W stavljeno za trošilo to su ovi kondenzatori C1,C3 manji.
Tako za trošilo od 6.5W imamo C1=C2=220uF 100V a za trošilo 1.6W je C1=C2=3300uF 35V.

i vezano za bateriju sto sam pitao. da li je problem ukoliko ja bateriju Li-Ion koja se mora puniti s recimo 4.2V da li je problem ukoliko ju ja punim s naponom 0-4.2V znaci napon ce tu i tamo biti manji od potrebnog za punjenje, isto tako je i kad se mobitel pristeka na punjenje. Njemu cu staviti limiter na 5V(usb) no to je zapravo cesto u rasponu 0-5V.

moze li pojasnjenje samo na ovo zadnje?

doubler je ipak nuzan jer bilo kakvo trosilo dosta rusi ulazni napon tako da ga moram realizirati. samo eto da mi potvrdite da li preko sheme od zica49 s prve stranice ili ove gornje te me ovo oko odabira kondenzatora interesira.

hvala

Caplja, na poslednjoj slici nije dubler nego serijski kondenzator koji kompenzuje pad napona na induktivnosti diname i koji treba da je nepolarisan i obično velike vrednosti. Za dubler mogu polarisani kao na šemi koju je zica49 okačio. U svakom slučaju, da li imaš ikakvu zaštitu od prenapona? Ako očekuješ 60V na ulazu regulatora, zašto si stavio 40V diodu u buck i knap 60V u grec? Bez zaštite napon može da ide i više pri većim brzinama. Pogotovo ako još pređeš na dubler.

Takođe, šta si tačno kačio na izlaz u onom snimku i da li si posle priključivao golu LED ili LED sa odgovarajućim drajverom? I baterije misliš da priključuješ direktno paralelno sa izlazom regulatora, a posle baterija da ide neki linearni za 5V?

Jasno sada sve, no:

- napravio sam ovako po shemi od žice, 0 bodova. sve je spojeno kako spada i napon nije nimalo povecan :( u cemu je problem? kondenzatori su 1000uF

za ovo drugo sto si pitao:

- u backu je dioda od 40V jer maksimalna voltaza na tom izlazu je 8.4V tako da to nije problem
- u onom video je bio pristekan samo ovaj multimetar. Za stekanje LED nisam koristio nikakav driver izuzev toga sto je izlaz bio limitiran na 3.3V. Znam da za ledice treba biti limitator struje no kod mene struja nejde preko ~500mA tako da se nisam oko toga zamarao a T6 ledica podnosi i do 3A.
- baterije mislim prikljuciti paraleleno da, ovako kako je u prvom postu. zbog diode, baterije ce se "ukljuciti" u krug samo u slucaju kada napon na izlazu iz generatora "dinama" padne ispod napona baterije.
- trenutno nisam nikakvu prenaponsku zastitu stavljao jer mislim da nece biti potrebe. nisam jos testirao ali mislim da ce za 60V morati biti postignuta jako velika brzina, jedina opasnost se moze javiti da vozim jako brzo a nikakvo trosilo nije prikljuceno. no o tome cu se kasnije brinuti. sada samo da ovo proradi.

Ne znam da li sada mislimo na istu diodu. Ja sam razumeo da si ti sam pravio buck prema šemi sa prehodne stranice i da si stavio diodu od 40V, ne mislim na diodu koju si stavio na red sa baterijom. Napon diode u buck regulatoru se dimenzioniše prema maksimalnom ulaznom naponu plus par desetina procenata. I odakle je ona maksimalna struja od 500mA? Dinamo može dati više od toga.

Nisam baš siguran da možeš da kačiš bateriju ili golu diodu direktno na izlaz naponski regulisanog regulatora koji je bez ili sa visokim strujnim ograničenjem. Moja pretpostavka je da će u oba slučaja povratna sprega biti prekinuta i da će regulator pokušati da povuče maksimalnu struju na ulazu što će da postavi radnu tačku dinama tamo gde su izlazni napon i snaga mali.

Ne znam koji dinamo imaš, ali moj Shimano ovo izbaci pri ~25kmh:
[att_img]

Prepostavljam da su svi 6V/3W Shimano električno isti i da je jedina razlika u lakšim materijalima i kvalitetnijim ležajevima. Znači sa grecom će biti oko 50V napon praznog hoda pri 25km/h. Pri većim brzinama, a naročito sa dublerom će napon ići znatno više.

Da, sam sam radio BUCK prema shemi koju sam stavio. govorimo o istoj diodi, ja sam mislio se ta dioda stavlja kako bi podnjela izlazni napon iz bucka. Nisam to znao, promjeniti cu ju onda svakako na 60V kolko je ujedno i limit bucka.

Zasto mislis da dinamo moze dati vise od 500mA? maksimum koji sam ja dobio pri nekih 40km/h je ~530mA na izlazu pretvaraca(koristio sam linearne regulatore tada). trosilo je bila ista ova LEDicu koja kad se pristeka na bateriju komotno povuce 1200mA ako to dopusta izvor.

Koristim ovu nabu:
http://goo.gl/PLfxH8

Sto se tice ovoga sto za bateriju pricas nisam tako razmisljao. Za sada sam samo probao prikljuciti bateriju na ulaz pretvaraca. Baterije su bile 8.4V (dvije 18650 u seriji), pretvarac je to uredno spustio na 3.3V koliko je potrebno za ledicu i struja koju je lampa povukla bila je oko 1100mA(ovisi o tome kolko je stabilan napon).

jos nisam isprobao bateriju spojiti u krug skupa s dinamom da vidim hoce li raditi kako sam zamislio. prvo bih htio podici taj napon s tim doublerom kako bih na izlazu iz nabe vise od 8.4V da uopce i radi kako je zamisljeno.

i da, ono sto je zanimljivo da sad kad sam slozio taj doubler napon je jos manji! svega 3.8 dobijem na izlazu iz nabe kad pristekam lampu :/


ps. DOUBLER radi kad ga pristekam na laboratorijski izvor ali ne radi kad je na biciklu(ne radi samo u slucaju kad je pristekano trosilo, u praznom hodu dupla napon.).

_{[Ovu poruku je menjao caplja dana 20.12.2014. u 20:45 GMT+1]}

Nacrtaj kako si napravio dubler.

Jesu li oba izlaza iz generatora izolovana od sasije-rama bicikla? Ako jesu bit ce lakse izvesti dubler, ako nisu opet se moze nesto uraditi. U svajom slucaju
daj nacrt kako si napravio.-

pOz

Da, tačna šema će da pomogne, pošto je prema prvom postu baterija spojena na izlaz, a ne na ulaz regulatora. Ja bih izbegavao da golu LED napajam direktno naponskim regulatorom jer zbog strme VI karakteristike nisi baš načisto kolika će biti struja, i da li regulator ili napajanje pre njega tu struju mogu da isporuče ili ćeš da se oslanjaš na njihove strujne zaštite, ako ih ima. Jesi li sa linearnim naponskim regulatorom direktno napajao golu LED?

Moj dinamo je isto XT jedino što nije verzija za disk. Dinamo može dati preko 0.5A, na primer pogledaj samo specifikaciju, 6V/3W, to je već 0.5A, a još nisi prišao struji kratkog spoja, jer je napon 6V. Imaj u vidu da je dinamo izvor ograničene izlazne otpornosti. Zajedno sa ispravljačem ga možeš posmatrati kao ekvivalentni DC izvor V sa ekvivalentnom izlaznom otpornošću R. Dubler ima dva puta veće V, ali četiri puta veće R, pa ako nacrtaš međusobne zavisnosti struje, napona i snage i uporediš ova dva sistema možeš videti koji je bolje rešenje za konkretni potrošač. Na primer, dubler će da ti daje dvostruko veći napon samo ako se potrošač ponaša kao potrošač konstantne snage (na primer prekidački regulator), makar dok ne pokušaš da prekoračiš maksimalnu trenutno raspoloživu snagu. Ali ako hoćeš da na izlaz ispravljača staviš direktno bateriju od 8.4V, što je pri uobičajenim brzinama dosta manje od napona praznog hoda bilo greca ili dublera, pa da se oslanjaš na to da dinamo da struje koliko može, grec će tu imati prednost nad dublerom.

Isprike na kasnjenju sa shemom ali tek sam eto prije par dana dovrsio prvi prototip, manjak vremena i tako to no sad mozemo dalje :D

dakle evo kompletne sheme kako je sad spojeno:


i kako to izgleda pri punjenju baterija recimo:



Naravno sad pri testiranju se zapravo vide jos neki nedostaci koje treba popraviti i bugovi no moglo bi to ispast ok po meni.
Prvi bug je recimo Što mi se baterije pune s 8.4V (radi se o četiri 18650 članka koji imaju regulator punjenja i potrebno je samo na ulaz dovest 8.4V ali nisam računao pad napona na diodi tako da ce to trebati prepraviti :D )

Sklopke su tu kako bih osigurao različite voltaže na izlazu ovisno o potrebi, 5V za USB, 3.3V za LED lamp i 8.4V kad trebam puniti internu bateriju.

Problem koji sada moram riješiti je taj da kada spojim mobitel zbog karakteristike baterije koja kad je napunjena ima jako mali otpor pri velikim brzinama napon mi divlja. Vec na 30+km/h mi napon pređe 35V i htio bih to nekako spriječiti. Razmišljao sam o otporniku u paralelu sa USB izlazom no onda mi on vuće previše struje i ostaje premalo za bateriju. Ovo sam našao na internetu kako izgleda karatkeristika izlaza napona na nabi u ovisnosti o otporu u krugu:


Ima li tko ideju kako se riješiti tog viška napona? Netko je prije predlozio da puknem malo jaču zenericu, uzmem tipa zenericu od 30V i stavim ju nakon gretza?

inače ovo s baterijom i diodicom radi fino, već pri 8km/h uskače naba i odspaja bateriju.

ps. shemu sam na brzinu sada sklepao i isprike ako se omakla neka greškica.

Mislim da ce tako biti na kraju zapravo, LM2576HV podnosi do 60V pa onda nakon gretza paralelno ulazu staviti zener diodu recimo 1N5369 i njoj jedan otpornik u seriju, to bi trebalo podnjeti i one najviše "peakove" pri 70ak km/h.

hm....nije bas tako trivijalno

dobro, mozda ce biti drukcije kad spojim na nabu ali sada na laboratorijskom izvoru pad napona na otporniku je problem i mislim da nece to bas tako doro raditi :/

ima li tko bolju ideju?

zenericu sam spajao kako treba, ona u paraleli sa ulazom na LM2576 i otpornik u seriji

iduce o cem razmisljam je mozda spojiti otpornik u seriji sa zenericom, znaci on i dioda paralelni sklopu
s obzirom da je moja naba generator ogranicene snage a ne laboratorijski izvor pri dolasku napona u grani na onaj kad zenerica probija poteći će struja tom granom i ugušiti rast napona. čisto zbog prevelikog otpora na generatoru(nabi) koji je samo 3W na koncu

_{[Ovu poruku je menjao caplja dana 22.03.2015. u 00:27 GMT+1]}

Malo je teško sve to ispratiti, kamo li sprovesti ....

Pokušaj da pišeš jednoznačnije, ako ikako može,

pOz

sad i sam vidim da sam mal iskomplicirao, sry. preko mobitela pa nisam niti procitao
evo, zapravo skroz pojednostavljeno:



Znači ja sam zasada probao ovaj prvi slučaj i ne sviđa mi se taj pad napona.

Razlog zbog kojeg ovo radim je što želim zaštiti sklop pri velikim spustevima kada mi na kratko voltaža pređe navedenih 50V.

Pitanje je, da li će varijatna 2 raditi kako sam zamislio? Pri porastu napona na 50V+ "uključiti" će se ta sporedna grana i napon će pasti jer generator(naba) jednostavno ne može ispostaviti toliko snage. Otpornik je 100Ohma i 3W


problem mi je to što mi je nezgodno tesitrati to na nabi jer moram razviti brzinu od min 30kmh a tad nije baš jednostavno držati multimetar i tako to :D

Posto su izvodi izvedeni sa dijela koji se fiksira u prednju viljusku, vidi da li je lakse sa obima tocka ili ako je disk kocnica sa diska frikcijom pogoniti
generator. Kao pogonski stroj sa malo proracunavanja moze se iskoristiti i busilica sa regulacijom broja obrtaja. Onda je sve staticno i pogodno za
mjerenja.
Druga sema kao ni prva ne valjaju, kod prve i kod niskog broja ortaja struja prolazi kroz otpornik i gubi se dio energije uvjek, kod drge seme
ne postoji ogranicenje napona, uvijek je na regulatoru napon generatora.-

pOz

Razmisljao sam o nacinu kako fiksirati nabu da mogu testirati no s prostorom mi nije bas izvedivo ali izgleda cu morati nekako smislit...

Sto se tice ovoga za drugu shemu, pa nece li zbog zenerice sprovesti tek kad napon u toj grani dosegne dovoljan iznos da dioda provede. Jasno mi da je isti napon i na regulatoru ali cim se otpornik takoreći upali srušiti će voltažu generatora, barem bi u teoriji trebao zar ne? :)

Hvala na savjetima, lp

Prva šema je standardna šema povezivanja Zenerice kada je poznata struja koju vuče potrošač.

Otpornik se proračunava prema max struji potrošača da u tom slučaju izlazni napon bude onaj koji je potreban potrošaču. Kada potrošač vuče manju struju od maksimalne, tada zenerica preuzima višek struje da bi se zadržao pad napona na otporniku.

Jasno je meni da tako prva shema radi, no ovdje je takav slučaj da meni zapravo nikada ne dolazi do viška sruje samo povremeno(pri velikim brzinama) do viška napona.
I zato mi ne odgovara ta prva šema gdje će otpornik praviti konstantan pad napona, i kad treba i kad ne treba.

shodno tome, druga šema mi se čini da bi mogla raditi samo moram testirati u praksi pa sam zato pitao ovdje jer možda netko zna objasniti da ili ne.

Ono kako ja to zamišljam ili barem mislim da bi trebalo sam opisao u prethodnom postu ali nisam siguran upravo za tu prijelomnu granicu Zenerice kako će se sklop ponašati.

Idemo uzeti za primjer da realiziram 60V na generatoru :
Znači dolazi 60V na regulator(trošilo) i na sporednu granu,
zenerica detektira tih 60V i prelazi u stanje vođenja,
otpornik je 100 Ohma i povuće struju od 0.6A no međutim odmah radi toga što su otpornik i dioda u seriji dolazi do pada napona na otporniku,
pad napona na otporniku je 0.6A*60V=36V,
sada na diodi više nije 60V nego je 60-36=24V te dioda prestaje voditi,
i tako u krug

uz to imamo: s obzirom da nam izvor(generator) ne može dati toliko struje (0.6A kroz sporednu granu + još napajati regulator(koji isto vuće struju jer je na njemu toršilo)
zbog toga napon na generatoru jako pada(preopterečen je)
i tako u krug


tako sam eto ja to sebi zamislio da bi trebalo raditi pa samo tražim da netko prodiskutira da li griješim gdje u razmišljanju i zašto
hvala

Druga "šema" ti ničemu ne služi osim da izigrava potrošač kada ti napon sa nabe premaši zenerov napon diode. Natvom potrošaču ćešimati uvek napon koji daje naba.

upravo potrošač mi i treba, jer da je sklop prištekan na izvor koji može dati toliko snage onda bi bilo tako kako kažeš
ali ovako pri uključenju dodatnog potrošača(otpora) u krug, napon na nabi pada i ona ne može ispostaviti više toliko velik napon

izgleda mi ne preostaje ništa drugo nego slemiti to i na obližnje brdo testirat :D

spojio po drugoj "šemi" - stvar radi

stavio sam zenericu od 24V čisto da brže postignem brzinu, čim dostigne 24V ulazni napon u regulator se tu stabilizira i nejde preko toga kao prije. To je po meni sada riješena stvar(zasad) :D

Moram samo dobro dimenzionirati otpornik, sad sam koristio 13 omski da povuće što veću struje ali je premale snage. Za početak ću kupiti 20 ohma / 5W, to bi trebalo biti ok po meni.

ps. prvo sam probao s otpornikom od 50 Ohma ali napon prelazi 24V, dođe do nekih 29V i stane no mislim da bi čak i taj bio dovoljan za krajnji slučaj.
Jer uz zenericu od 50V, kad provede, otpornik bi "povuko" 1A i time odmah ugušio ovaj višak jer naba ne može isfurat toliko struje jel.

žao mi samo što nisam mogao mjeriti koliko struje naba daje ali budem i to uskoro

V 2.01


montiran ampermetar :)

crveno - ulazni napon
zeleno - izlazni napon
plavo - struja na izlazu

sad barem par k km testiranja i gledanja kako se naba ponasa pod raznim opterećenjima,brzinama,temperaturama a onda upgrejd :D

ps. na multimetru mjerim struju na izlazu također. ima malo odstupanje no s obzirom kako je ovaj ampermetar u sklopu za do 10A točnost je zadovoljavajuća po meni

Jos da je na multimetru preklopnik prebacen na 10A (ako je crvena piplica prenesana u buksnu 10A preklopnik mora biti u tom polozaju)

ha barem skalirati nije problem zar ne
ipak je to kinez, treba stediti sa zavrtanjem :)

ps. što se tiče otpornika i zenerice
na kraju je unutra završio 5omski otpornik od 5W u seriji za zenericom od 51V
stvar zasada radi kako je zamišljeno, vidit ćemo s vremenom i dužim rutama kako će biti

Pored tih 5W na otporniku, koliko "Stenje" Zenerica na toj istoj struji (u Watima) ?

--Jesi li računao taj podatak ?

nažalost nisam
mjerio sam na spustu od ~5 minuta i to vrijeme sam držao cca 50km/h i na ulazu je bilo 50-65V ovisno o brzini
ali jednostavno nisam bio u mogućnosti mjeriti tada struju da vidim kolko je wata u igri

zenerica je 5W i eto nakon toga nije bila "zagrijana", mislim da ce mi to biti dovoljno jer takve brzine a pogotovo tolko vrijeme pri tim brzinama su zbilja rijetkost

jedino što me malo brine je to da lm2576 ne rikne
stavio sam mu pasivni hladnjak pa valda nece doći do toga

zna li netko u kakvom je on stanju kad rikne? da li provede taj napon koji mu je došao na ulaz ili jednostavno prekine krug?

Aj mi došapni ovaj detalj,



O kojoj se Zenerici radi i u kom je kučištu ?

1N5369

kako mislis u kojem je kučištu?

Jel Ti mene malo "Turiraš" ?

Mislim na izvedbu te Zenerice,
Da nam kažeš u kom je kučištu smeštena , čisto zbog hlađenja tog kučišta, eto nošta loše...

EDIT:

Caplja,

Možda nisi razumeo,

Radi se o obliku kučišta u koji je smeštena zener dioda,

Ako se zna oblik, onda se lakše savetuje hlađenje tog istog OBLIKA,

ETo,,ništa zlonamerno, što bi rekao "starosedeoc" Guja,

--SVAKO DOBRO !

bome moram priznat da ne razumijem

zenerca nije u nikakvom kučištu, samo je stavljena na pločicu i to je to
jer razmisljao sam s obzirom da je onda 5W a naba(generator) 3W da ne bi trebalo biti nikakvih problema s pregrijavanjem zenerice pa shodno tome i dodavanjem hladnjaka na nju ako to mislis pod kučištem ?

bome,,,priznajem i Ja, da Te ne razumem,

Aj se manimo šale,........ako može , i da poćnemo sa pitanjima i sa savetima, ako dozvoliš ?

Dodatak:

Zenerka bez hlađenja (do 0,5W) je jedno, (mali Hladnjak na telu "Zenerke" i mirna Bačka" )

Zenerka sa 3W hlađenja je nešto golemo,

Zenerka sa 6W je več proplem za odvođenje temperature ( Disipacije)

Pozdrav svima,

Imam pitanje u vezi jedne gore navedene slike, s obzirom da je kopirana iz datasheet-a LM2576T-ADJ regulatora.
Naime treba da napravim ovu shemu sa SMD komponentama, pa me interesuje da li moze da se koristi SMD shpulna (zavojnica) umesto one toroidne velike.
Da malo preciziram podacima, treba da bude auto ispravljac za mali laptop - sa 12-24V na 9.5V/2.5A(~22W) pomocu prekidackog naponskog regulatora LM2576T-ADJ. Shema i komponente su sledece: http://www.thebackshed.com/forum/forum_posts.asp?TID=4841

E sad interesuje me da li mogu umesto, velike toroidne zavojnice od 100uH/3A dimenzija 25x12mm
(http://www.kelco.rs/katalog/detalji.php?ID=12448)
da koristim nesto od ovoga:
1. http://store.comet.rs/CatalogueFarnell/Product/1498533/
ili
2. http://www.conrad.com/ce/en/pr...-101M-04-PISN-101M-04?ref=list
ili
3. http://www.reichelt.de/Power-I...6f8d9362d7b38b5ca285c0185a8113
ili mozda cak to moze da se zavrsi sa ovom
4. http://www.kelco.rs/katalog/detalji.php?ID=11182

Nemam iskustva sa zavojnicama pa tako ne znam tacno za sta koja sluzi. Postavio sam neke slike da se vidi konkretno o cemu se radi....
Svaka pomoc je dobro dosla.

Hvala najlepse.






<sub>[Ovu poruku je menjao JonnyB dana 11.05.2015. u 23:20 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao JonnyB dana 11.05.2015. u 23:23 GMT+1]</sub>

Ivane,

Kod buck pretvarača je zavojnica izložena toku jednosmerne struje sa superponiranom testerastom komponentom iz buck.
Testerasta komponenta je poreklom od pravougaonog impulsa sa izlaza LM2576T-adj i to je normalan oblik narastanja struje u kalemu.

Ono što je važno je da kalem koji je opterećen jednosmernom strujom ima takozvani DC bias i njegovo magnetno polje je polarisano na jednu stranu.
DC bias veoma lako može zasititi jezgro koje nema procep i za buck pretvarače treba birati isključivo takav koji ima neku vrstu procepa.
Zasićen kalem se ponaša nalik kalemu kome je izvađeno jezgro i veoma mu opadne ono što je od krucijalnog značaja za rad buck, induktivitet.

Ono što malo zna zbuniti kod toroidnih kalemova (a i kod nekih SMD takođe) je što procep ne mora biti spolja vidljiv.

Naime, posebno nije vidljiv kod toroida takve namene jer se radi o distribuiranom procepu koji je formiran od bezbroj mikroprocepa između feritnih zrnaca od kojih je presovano takvo jezgro.
Praktično toroid izgleda vrlo kompaktno i ako u stvari poseduje procep (ne vazdušni ali ipak procep) u strukturi vezivne mase koja drži feromagnetna zrnca na okupu u tom obliku.

Generalno se jezgra i kalemovi za pretvarače koji imaju jednosmerno predmagnetisanje kalema razlikuju od običnih kalemova.
Imaju relativno malu induktivnost sa poprilično navoja, i obično je pored oznake naglašena struja sa kojom može raditi, eventualno i napomena o 10% pada induktivnosti.

Kada se naleti na neki takav koji zadovoljava bar ta dva prva kriterijuma, onda se ode na stranicu proizvođača gde je obično postavljen dokument o veličini DC bias struje koja je dopuštena za dotični kalem, a da on ne ode u zasićenje.

Evo pogledajmo recimo tvoj prvi izbor: http://store.comet.rs/CatalogueFarnell/Product/1498533/

Već na slici piše da je kalem oklopljen i da ima 100uH, takođe piše da ima pad od 10% induktiviteta sa 2.8A DC struje.
Dole ispod ima link za datasheet: http://www.farnell.com/datasheets/1870375.pdf

Skočićemo malo tamo...

Potpuni podaci za svaki u tom "kućištu", povrh toga i tri dijagrama koji dodatno opisuju mogućnosti svakog.

Sva tri dijagrama se uzmu u obzir i ostavi se rezerva od jedno 30-tak% i ne boli glava.

Pozdrav

@JonnyB

Taj buck pretvarac moze da se napravi na vise nacina.

Ono sto tebe koliko vidim najvise interesuje su pre svega gabariti a verovatno i iskoriscenje.

Svaki buck pretvarac mora da ima izlaznu prigusnicu. Sto je veca radna frekvencija pretvaraca to je za iste perfomanse (isti naponski ripple) potrebna sve manja induktivnost.
LM2576T-adj je prilicno "mator" integralac i njegova radna frekvencija je fiksirana na 52kHz. Regulacija napona se vrsi promenom duty-cycle (odnos signal/pauza).
Sada postoje integrisana resenja koja rade cak i na par MHz ali je recimo ok izabrati i neke za 100-ak kHz.

Sto se tice iskoriscenja, postoje dve osnovne topologije buck pretvaraca, standardan tip (kao kod LM2576) gde u IC postoji prekidacki tranzistor dok se druga poluperioda zatvara preko spoljne Schotky diode. Te diode su prilican izvor gubitaka (greju se) i zarad veceg iskoriscenja se one menjaju sa MOS-FET tranzistorima i tako se dobija "sinhroni buck" pretvarac.

Pogledaj ovaj post ovde, to je sinhroni buck sa veoma dobrim iskoriscenjem baziran na jeftinom MC34063 gde su dodata dva (N i P) MOS-FET.
http://www.elitesecurity.org/p3136608
Predpostavljam da bi u SMD varijanti (cak i neki mali SMD tranzistori bez hladnjaka) to moglo da se spakuje na relativno maloj povrsini.
Sa dvoslojnom PCB sigurno bi moglo jos manje da ispadne.

Za prigusnicu, sto "vecu" izaberes (za vecu struju) to je bolje u pogledu iskoriscenja jer je deblja zica (manji DCR). Sto vise induktivnosti to je manji naponski ripple.
Predpostavljam da bi tu ona kockasta Coilcraft zavrsila posao sa solidnim perfomansama.

Naravno ako tezis malim gabaritima, trebao bi upotrebiti sve komponente u SMD tehnici, od otpornika, preko MLCC (block) kondenzatora do recimo nekih Tantal elektrolitickih kondenzatora.

Hvala puno na brzom odgovoru.
Naucio sam i vise nego dovoljno

P.S. Nisam ukljucio obavestenje o stizanju novih poruka pa nisam video ranije...