Krou bar resenje je poprilicno poznato, mada je malo trapava kombinacija brzog tiristora i sporog releja.

Nekada, pre cetvrt veka, kada su se radile neke ispravljacke sprave za profi namene, a ja bio mnogo mladji, krou bar sa tiristorom je "mlatio" osigurac.

Veza je bila osigurac na poziciji posle greca i filtera, pa tiristor koji bi tu tacku srucio na masu, stiteci ostatak regulatora od zaostalog napona na kondenzatoru.

Pri incidentnim strujama, moze se desiti da rele i ne odvoji, da se spoj sitno zavari, pa da elektronika nastavi da tinja, dok se ne isprazni elko, ili izgori mrezni osigurac.

Uglavnom se stanje "boravka" u kratkom spoju, produzava za sporost i neke druge karakteristike releja.

Ako uzmemo da je maksimalna radna struja 3 A, a da je postavljen osigurč od 5A , i da trafo može da da
u piku 15 A očekivano vreme reagovanja osigurača AGC glass, može biti oko 0,35 sekundi. Ti osigurači
su vrlo česti u uređajima, pogotovo američkim.

https://www.flippers.com/pdfs/Fuse-AGC.pdf

Ako uzmemo rele Finder tip 40.61 i pogledamo njegove podatke videćemo da je vrene njegovog aktiviranja
između 7 i 12 mS, . Znači 30 do 50 puta brže nego osigurač.

http://www.finder-relays.net/en/finder-relays-series-40.pdf
http://www.finder-relays.net/e...l-technical-information-en.pdf

Apsolutno si u pravu, medjutim, kada tiristor "svuce" doticnu tacku na masu, tacku izmedju osiguraca i ostale elektronike, potpuno je nebitno za koje ce vreme da crkne, i to spori(kakav i treba na tom mestu) osigurac.

Doticna tacka je na potencijalu oko nule, zahvaljujuci ukljucenom tiristoru, dok je kod relea "na cekanju" do trenutka reakcije, na potencijalu glavnog elektrolita.

Prikačena šema NE spada u " CROWBAR" zaštitu potrošača od prenapona.

Šema je takva da Limitira izlaznu struju napajanja ili ti ispravljača,

Znaći NE radi se o prenaponskoj nego o PREKOSTRUJNOJ zaštiti ________( A Crowbar neme veze sa tim)

Sema koju sam dao(skinuta sa neta, da ne ctrkam) je bas STRUJNI kroubar, mada je to "teskoincidentna" zastita..

Ovo sa releom je odlicna zastita za recimo potrosace, od snaznog izvora.

Samo dopunjavam varijante.

A crowbar circuit is an electrical circuit used to prevent an overvoltage condition of a power supply unit from damaging the circuits attached to the power supply. It operates by putting a short circuit or low resistance path across the voltage output (Vo), much as if one dropped a tool of the same name across the output terminals of the power supply. Crowbar circuits are frequently implemented using a thyristor, TRIAC, trisil or thyratron as the shorting device. Once triggered, they depend on the current-limiting circuitry of the power supply or, if that fails, the blowing of the line fuse or tripping the circuit breaker.

http://en.wikipedia.org/wiki/Crowbar_(circuit)

Glupi automatski prevod:
Pajser kolo je električno kolo koristi da spreči prenaponski stanje jedinice za napajanje ošteti kola vezane za napajanje. Ona posluje stavljanjem kratak spoj ili nisku putanju otpor preko izlazni napon (VO), isto kao kad bi neko ispustio alat istog imena preko izlazne terminale u napajanju. Crovbar kola se često sprovode pomoću thiristor, dijaci, TRISIL ili thiratron kao shorting uređaja. Posle aktiviranja, oni zavise od trenutnog-ograničavajući kola za napajanje ili, ako to ne uspe, na duvanje telefonskog osigurača ili okidanje prekidača.

Moze, ako se cita dalje, da se vise informacija i dobije

Kroubar je blok, a od cega ce da stiti, stvar je izbora Za opstu(Wiki) informisanost moze i "samo" od napona,

No
http://en.wikipedia.org/wiki/Crowbar_(circuit)





odemo na "power...."

http://en.wikipedia.org/wiki/Power_supply





Nije bas sve tako JEDNOZNACNO

Evo jedne šeme slične namene,
Prekostrujna zaštita DC-Izvora:

Da nemate mozda neku kombinaciju kako ograniciti struju na AC na 50, 100, 200mA?
Treba mi nesto sto moze da odreguje sto je brze moguce, idealno u jednoj periodi, ako ne u par, koliko moze.

Treba mi za testiranje SMPS-ova …

Mislim da ima,

To je ona caka "strujnog Limitera" sa dva kontra okrenuta MOSFET-a
ili sa jednim "P" i jednim "N" tip MOSFET-om pa u paralelu,

Možda može da se razmišlja na ovu temu (šemu):



a) Ili da se naprave dva komada (za svaku poluperiodu po jedan) pa da se kontra okrenu i spoje,

b) ili da se napravi jedan pa da se ubaci u sred greca na + i - , a da se dva AC ulaza u grec koriste
kao krajevi tog strujnog limitera.

LINK do šeme:

http://www.high-amp.de/html/reg_pws_v2_eng.html

_{[Ovu poruku je menjao Trick Fix dana 28.01.2015. u 15:29 GMT+1]}

Za AC mozes da koristis strujni trafo, ali sa znacajno vise strujnih navojaka. Ne mora kao po teoriji jedan.

Interesantnije resenje je "strujna" ac sonda, sa feritom i hall senzorom, pa se izbazdari na zeljenu struju.
Reagovace u jednoj poluperiodi, na max struji, bilo da je pozitivna ili negativna.

Ako ti treba samo kao osigurač uzmi fid sklopku i koristi je jednostruko.
Doduše ona će pustiti dve tri periode.

vladd
Samo treći citat bi mogao da se poveže sa strujom.

@mikikg, ako je na strani gradske mreza, serijski sa SMPS napajanjem niskonaponski trafo cija struja sekundara mora biti veca od maksimalno moguce struje
u kolu a napon sto nizi, recimo 2V AC (svodi se na ovo sto je @vladd vec spomenuo) primar kao naponski izvor, samo razdjelnik napona, ispravljacki most bez filtracije,
ultrabrzi tiristor koji ce okinuti isto tako brzi (rid rele sa mirnim kontaktom u krugu mreze SMPS-a) . Relej ako je niskonaponski, a jeste treba skupa sa tiristorom
imati vlastito napajanje. Reaguje u prvoj poluperiodi koja prekoraci struju zadatu razdjelnikom.
U slucaju maksimalnog opterecenja, na naponskoj strani se javlja napon blizak naponu gradske mreze i na to se racuna naponski razdjelnik.
Koristenjem na nekim slabijim potrosacima do 1A AC trafoa od zvonceta, namotaj 3V AC (5-8V) reeagovao na struju ispod 10 mA AC.-

pOz

Ne kazem da je obavezno, prosto kao primer..
Takve smo zastite radili na nekim profi linearcima za racunare krajem 80-ih. I strujna i prekonaponska zastita, sa kroubarom da umlati osigurac i otkaci bateriju kondova, da ne forsira pozar ili tezu stetu. Rec je bila o 5V40A i 12V20A.

Kroubar je blok postavljanja tiristora u kolo, a sta ce da ga okine, to je izbor na dizajneru uredjaj.

Nekakav za DC koliko znam bilo koji danasnji smps moze na DC ..

Evo šeme interesantnog "Dimmer"-a.
U originalu je zamišljen da reguliše snagu sijalice u 16 koraka u opsegu od 0-100%,
ali može da se upotrebi za bilo koji potrošač kome se ukaže potreba za stepenastom regulacijom snage od min do max.



Interesantno je rešeno napajanje celog sklopa.

Ako je sijalica na "nula %" tj. isključena, potrošnja sklopa je samo 5µA
i nema potrebe da se sklop skida sa baterije ili drugog napajanja.Nema potrebe ni za prekidačem za isključenje.

Napajanje svih IC-a je rešeno preko prigušnice i preko izlaznih tranzistora u IC1_a i IC1_b.

Ispade da logičke kapije rade u "kontra smeru".

Kolo je sagrađeno, isprobano i za neke normalne struje BUZ11 je bez hladnjaka.

Šema datira iz časopisa ELEKTOR decembar 1998.godine.

Pritiskom na taster S1 menja se PWM u 16 koraka od nule do maksimuma napajanja
u ovom slućaju obićne sijalice, halogenke ili nekog drugog potrošača.

pOz

_{[Ovu poruku je menjao Trick Fix dana 11.02.2015. u 12:02 GMT+1]}

Meni tu NISTA nije jasno.
Napajanja su vec rasporedjena

Ili je taj R3 na pogresnom mestu, kapije okrenute..

To treba da bude ili oscilator, ili neka vrsta diskriminatora, da detektuje promenu stanja(zbog toga r3 na drejn tranzistora)..

Ovako ce da mi "mrkne svijest"..a sklop nema sanse da radi sa izlazima kapija zabodenim na plus izvora

I meni nije bilo jasno kada sam prvi put video šemu.

Ali veruj mi to radi !

Zbog toga sam i zakačio šemi pošto je napajanje izvedeno "nenormalnim" metodama.

Fora je u tome da se svi IC-i napajaju sa neke druge tačke a ne direktno sa baterije.

Vrlo zakukuljeno rešenje.

Vlado , može vama da smrke svest , i može i da vi ga mrkne ili šta ja znam . Eve ga original iz Elektor ! Elektronika je tajnovita nauka ! A ic 4049 baš jako !

Zbog toga je i stavljena šema o ovu temu, jer nije normalna --a radi :)

Sad vidim sta je u pitanju i da je BAS za ovu temu...inace je vise zabavna elektronika nego elektronika

Miki,

Za SMPS koji su napajani iz mreže, jedna mrežna poluperioda je čitava večnost!
Na primer, bulk elko od svega 100uF, napunjen na 325VDC ima oko 5.3 Džula punjenja.
Njegov sadržaj može da "pokida" IGBT od 100A radne struje, ukoliko se ne ograniči struja. Jedan mrežni polutalas je prespor kao prevencija pregorevanja izlaza nekog SMPS.

To se radi na sledeći način:
-umetne se snažan IGBT između + od bulk elko i izlazne grupe nekog pretvarača, može i u - granu ali je ovako praktičnije zbog merenja,
-drive za igbt se napravi pomoću nekog izolovanog DC/DC pretvarača,
-lokalno na IGBT se izvede neki tip strujnog limita, može čak i nešto nalik izvoru konstantne struje, veće od najveće vršne za konkretni pretvarač,
-po detektovanju OC, timer od max 10uS i soft turn off metoda gašenja IGBT, leč tipa.

Postoji klasa IGBT koji imaju self limit osobinu i mogu na kratko podneti 6-7 puta veće struje od maksimalno dozvoljenih za njegov kolektor, pri čemu napon između kolektora i emitera dostigne pun napon napajanja i pored pune pobude gejta. Takođe za to vreme mogu podneti blagi užas od discipacije, pošto je peleta tako napravljena da ima mali tranzijentni termički otpor. Kod takvih se zaštita inicira sinhronom detekcijom porasta napona Vce.
Izborom takvog imamo pravo u roku od nekoliko uS prekinuti tok struje iz bulk elko ka izlaznoj grupi pretvarača i tako zaštititi izlaznu grupu.
Naravno, bezuslovno se mora obezbediti putanja pražnjenja svih induktiviteta u igri i Vclamp snubber koji će limitovati maksimalni napon kod stresnih situacija, a kada imamo jedno prekidački pretvarač na zaštiti.

Soft turn off je nužna metoda jer prilikom nekog kratkog spoja na glavnim granama, rasipni indutiviteti steknu opasnu dozu punjenja i razvale komponente i pored toga što smo prekinuli struju.
Zahvaljujući strahovitoj tranzijentnoj discipaciji tih self limit IGBT, imamo pravo polako (otprilike za 5-6uS) spustiti struju na nultu vrednost.
Ukoliko pri uslovima kratkog spoja ili preoterećenja veoma brzo prekinemo radnu struju, ni sam Bog neće pomoći izlaznim komponentama, a ni samom IGBT koji radi kao zaštita.

Metodu kako se to radi kod velkih IGBT imaš u datasheet od Semikron drivera SKHI 21 i SKHI 22 na primer.

A evo ti i neke moje sprave po uzoru na njihov metod, ali smišljene za neke moje potrebe.

Pozz

P:S.

Zaboravio sam prepisujući sa papira da obeležim R1. On je 10K


_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 11.02.2015. u 23:43 GMT+1]}

Zahvaljujem na shemi. Pokusacu nesto da sklopim, moram neke delove sa sheme pribaviti pa da probam.

Korisna informacija !

EEeeh, da je samo taj INFO koristan,

Korisna je svaka INFOrmacija koju Gosn. Macola napiše ovde na forumu,
jer nesebično deli znanje, praksu, muke i Rešenja za te Muke.

Lično mu se zahvaljujem na uloženom trudu,
utrošenom vremenu,

i na jednoj velikoj životnoj P O Z I T I V I !

Svaka Macoli Čast !




_{[Ovu poruku je menjao Trick Fix dana 15.02.2015. u 03:26 GMT+1]}

Nemoj previše da me hvališ Robi. Pokondiriću se :-)

Šalim se malo.

Evo jedne krajnje jednostavne konstrukcije, a vrlo korisne ponekad. Biće zanimljiva onima koji se bave industrijskom elektronikom.

Radi se o ekstremno jednostavnom konvertoru sa 0-10V na 4-20mA.
Otpornici koje sam obeležavao tako da imaju suvišnu nulu u oznaci su otpornici tolerancije 1%.

To je neki moj interni način obeležavanja koji sam dogovorio sam sa sobom i ukazuje na toleranciju.

Dakle, kad na nekoj od mojih šema vidite na primer 4K70, to ukazuje da je u pitanju 4K7 1%, ili ako piše npr. 4K700, onda je tolerancije 0.1%. Bez tih suvišnih nula je standardnih 5%.

Evo još jedne korisne stvarčice.
Radi se o dual slope A/D konvertoru, koji ima podesivu rezoluciju i input od 0-5V. Jednostavan je i vrlo jevtin a ekstremno dobro radi za klasu upotrebljenih komponenti.
Koristan je za neke opcije gde nije potrebna prevelika brzina semplovanja, a potrebna je pristojna rezolucija.
Koristi se compare/capture modul iz nekog MCU (u datom slučaju je bio neki NXP ARM7, i u nekoj drugoj opciji neki od PIC18F).

Kapije su jedan 4053, kao komparator i integrator je upotrebljen dualni brzi op-amp MC33272, optokapleri su obični PC817 i njihova delay vremena su automatski kompenzovana konstrukcijom.

Evo:





Evo i sirove verzije sa samo jednim ulazom (prototip koji je fenomenalno radio):


_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 26.02.2016. u 16:31 GMT+1]}

Evo i jednog preciznog analognog kontrolera snage halogenih lampi, tj. infracrvenih srednjetalsnih halogenih grejača.

Naime, halogene lampe, grejači, su pravi i dosta precizni strujni ponor već od nekih svega 20-tak V pa na više.

Da bi im se održavala snaga precizno, dovoljno je precizno održavati osrednjenu vrednost napona na njihovim krajevima, pošto je I=const za U>20Vac.

Ovde se radi o jednom kanalu (jednoj zoni), gde je rezolucija podešavanja snage 0.1%, odnosno 10 bita.
Snaga se servira pomoću PWM od 10 bit, na PWM ulazu, taj uzorak PWM se memoriše komandom na "strobe", i biva smešten u analognu memoriju.

Na "L" se dovodi faza mrežnog napona, između "L" i "RPFB" se nalazi halogeni grejač-lampa, na "6" ide gejt od trijaka BTA41-600B, Na 0 se dovodi nulti vod mrežnog napona i A1 od BTA41-600B.
Snaga koja se može kontrolisati jednim BTA41-600B je bezbednih 3KW na 230Vac.

Iz nekog MCU se grupi ovakvih kanala servira PWM korespodentan pojedinačnim kanalima, i on je zajednički za sve module, sa strobe se selektuje modul kom se obraća. "enable" je odobrenje rada svih modula i to je takođe zajedničko za sve kanale.

Inače, dovoljno je refrešovati 16 kanala u okviru od jedne sekunde i svi će stabilno raditi, tj. analogna memorija može podržati taj vremenski razmak.

Pojedinačni modul vrši stabilizaciju osrednjene vrednosti napona na lampama, nezavisno od mrežnog napona. Metoda kontrole je PI.

Evo šeme modula:

Dovoljno od mene za danas.

macola,
Ocigledno se kod tebe nesto jako pozitivno desava !

-Ili si nasao "neku" sa jako puno oblina na malo kvadrata ???

-Ili si na te kvadrate "dodao" veliku duzinu ? ______

Sve u svemu, nebitno je kako se "Dusevni Akumulatori pune" , ---Bitno je da TO I FUNKCIONISE !

Veoma mi je drago da si se javio sa perfektnim semama i "podigao" uspavanu temu,
jer sam i ja ovih dana imao ideju da nesto neobicno zakacim

upravo S' ciljem, da se malko razmislja o neobicnim a spektakularnim resenjima.

Drago mi je da si kresnuo "Kamen-o-Kamen" i oziveo ovakav razgovor!

Svako DOBRO prijatelju,
pOz

Evo jedne šeme koju mi je prije jedno 20-ak godina iscrtao moj prijatelj Goran, od koga sam naučio same osnove u praksi.

Radi se o elektronici za detekciju nestanka jedne ili više faza što je jako bitno kada puštamo u rad neki trofazni motor, kako isti ne bi izgoreo.



U suštini u koliko su prisutne sve tri faze potencijal na TP1 je približno 0V pa neće biti napona na invertujućem ulazu komparatora UA748, kome je preko otpornika od 43k ostvarena pozitivna povratna sprega. Stoga će na njegovom izlazu biti dovoljno potencijala da tranzistor BC107 uključi rele koji upravlja trofaznim motorom.

U koliko ostanemo bez jedne ili više faza napon u tački TP1 će porasti pa će i izlaz iz komparatora biti invertoran. Tada će se isključiti tranzistor BC107 a samim tim i rele.

Sa potenciometrima na oba komparatorska ulaza biramo koji će pad napona u nekoj od faza biti dovoljan da kolo odradi posao. Nadam se da će nekome koristiti ova šema.

Svako dobro!

<sub>[Ovu poruku je menjao toxic_el dana 09.03.2024. u 22:29 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao toxic_el dana 09.03.2024. u 22:36 GMT+1]</sub>