Smo ga je mogao srediti prevelikom strujom na gate ili previsokim naponom AK!

Najvjerovatnije razoren gejt. treba vidjeti u DS-u njegove mogucnosti i treba li izmedju njega i katode neki otpornik koji vjerovatno nije imao.
Ipak je tu gejt najnjezniji.-

pOz

Muka mi je vise kad cujem o Balkanskim izenjerima..
oprostite na spamu i offtopicu, stvarno se izvinjavam ali nikako mi nije jasno kako je el. inzinjer mogao da eksperimentise tako nesto
... bez datasheet-a?! JA sam prakticno duduk za ove stvari, ali ne bi upropastio nesto sto kosta 2 eur bez konsultovanja sa datasheet-om...
a delaj nesto sto kosta tipa 90 funti koliko sam na brzaka virnuo na google..

A gde pise da je bilo bez konsultacije datasheeta?
Muka mi je od brzopletog istrcavanja samo da se oplete po nekom...
I imao je propisan gejtovski otpor.

Dobro onda ako je tako, kakvo je nagadjanje oko napona otvaranja?
Inace nije bilo potrebe da naglasavas da je covjek inzinjer, tek toliko o tome. Samo ga ukopavas.
Pozdrav!

Zasto inzinjer trazi odgovor na tako nesto jednostavno (za njega) tu na forumu.

Trebao bi imati brdo literature, to bi za njega trebao biti pi**in dim, kao sto rece Dzoni "Sve je to pi**in dim"..
Pozdrav!

On je ostao da se igra sa svojim kolom i drugim tiristorom a ja sam se ovde nasao sa pitanjem, ne on. Tako da, bez istrcavanja, molim.
Vec sam danas imao neprijatnu prepisku i toga mi je preko glave...

Tiristor je "konj" medju poluprovodnicima.

Konj je snazna plemenita zivotinja pa ipak 15V napona koraka ga u b i j a.-

I ta "pasteta" je dobila "samarcinu" od koje se nije osvijestila. ponavljam da je gejt najnjezniji-analizirati situaciju kako je bilo spojeno, da imamo bilo kakav
crtez kako je radjen eksperiment , vec bi se rodila neka ideja.-
Da li su izvori sa kojim je radjen eksperiment bili napojeni sa iste faze?

pOz

Mislim da ce vam ovaj Macolin odgovor oko trigerovanja i koriscenja snaznih tiristor dati odgovor na mnoga pitanja:
http://www.elitesecurity.org/p3550780

Deo teksta:



Kolega "majstor" je fundamentalno pogresio sto je gejt terao sa DC naponom a ne snaznim impulsom …

Nema razloga za nerviranje, svaka skola se placa, i ja sam brdo delova spalio dok nisam neke stvari naucio. Doduse u poslednje vreme sve manje jer je sad dostupna sjajna literatura prakticno oko svake teme u elektronici. Npr, ja se igram sa nekim SMPS i vec godinu-dve se ne usudujem da neke stvari probam sa mreznim naponom, nego idem postepeno, jedno po jedno, detalj po detalj u nekim kontrolisanim uslovima kako bi pohvatao razne zamke koje se tu kriju. Bar ja tako volim da radim, dok ne rascistim sve u nekom koraku ne prelazim na sledeci.

Mozda je cak i bolje sto se to desilo, sad ce sigurno da vrlo detaljno razmisli i prouci za neki sledeci put a i mi ostali trebamo da naucimo nesto iz tih gresaka.
Da ga slucajno nije ubio sad na tom pred-testu, ubio bi taj tiristor sigurno posle na CDW testu, a taj tiristor bi trebao bez problema da to podnese samo ako se pravilno okida …




_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 08.03.2015. u 07:47 GMT+1]}

DSL,
Mikikg je u pravu.

Nema previše načina za ubijanje tako snažnog tiristora, a tako malim napajanjima.

O par načina sam opširno pisao na temi oko punktovanja baterija i evo ponoviću par detalja (mada te ipak upućujem da ponovo pogledaš to).

Tako moćan tiristor se bez problema može ubiti na par sledećih načina:

-nedovoljna pobuda gejta pri vrlo visokom dI/dt,
-prevelika trenutna ili kontinualana discipacija gejta,
-inverzna pobuda gejta (što veoma lako obezbeđuje prethodnu stavku),
-nepravilno stezanje na hladnjake, neispravnim redosledom i bez moment ključa, i naprsnuće pelete kao posledica tog, kao i nestegnuta "pašteta".

Pošto iz prethodnih pisanja stoji da je postojao gejt otpornik, da bi se ubio gejt od nečeg poput SKT340-16, bio bi potreban lab ispravljač od 0-30V i 2A kapaciteta, podešen na maksimum, a otpornik gejta bi morao da bude manji od 30 oma.
Kod kontinualno priključenog gejta na te uslove, prediscipirao bi.

Evo na primer za početak datasheet od SKT340, pošto pretpostavlajm da je neki takav u pitanju:

http://www.google.rs/url?sa=t&...ntsw&bvm=bv.87611401,d.d24

Na Fig 9 se vide dijagrami pobude tiristora.
Tanka crna linija pored koje piše 20V 20 ohm, predstavlja graničnu liniju kontinualne snage koja se sme dovesti na gejt.
Desno od toga su granične linije impulsnih snaga koje se smeju dovesti na gejt.
Na prvi pogled, da ne analiziram pažljivo taj dijagram, vidi se da je maksimalna kontinualana snaga gejta tek par W, dok impulsne snage mogu biti i 50,100, i cak 150W, zavisno od vremena trajanja pobude.

Gejt tiristora treba tretirati kao i svaki sličan PN spoj (poput LED). Mora imati ograničenje struje bilo kakve vrste nalik serijskom otporniku, strujnom izvoru ili triger transformatoru kome je poznata struja sekundara, odnosno energija koju može preneti.
U uslovima impulsne pobude, kada je ograničeno trajanje iste, takav tiristor može podneti značajne instant snage gejta. Naravno, na dijagramu su granični uslovi i treba se bezuslovno držati nešto ispod tih margiina.
Impulsni transformator je upravo najbolje rešenje za to. Veličinom jezgra se namesti količina energije koja se može preneti u jednom impulsu. Impuls plasiran u primar triger trafoa može trajati i beskonačno dugo, ali ce se jezgro zbog BH karakteristike zasititi kroz neko vreme i prestace prenos energije na sekundar. To se namesta odnosima broja navoja, napona na primaru i poprečnim presekom jezgra triger trafoa. Tako se vrlo pouzdano ograničava maksimalno vreme impulsa, bez obzira na tolerancije u prethodnim sklopovima.
Struja se ograničava pred otporima negde u kolu.
Na red sa primarom, sa sekundarom, ili možda to budu unutrašnje otpornosti aktivnih i pasivnih komponenti koje vrše pobudu...

Da ne zaboravim: gejt se sasvim lako može ubiti malenom snagom ako mu se dovede inverzni napon preko dozvoljenog (opet nalik inverznom proboju deonice baza emiter nekog tranzistora).

Pošto je napisano da je postojao pred otpor gejta, postoji izvesna mogućnost da je taj gospodin koji je vršio eksperiment, suprotnim polaritetom pobudio gejt. U tom sliucaju bi bilo smtrtonosno po gejt desetak ili više volti bez obzira na postojanje serijskog otpornika!

Jedna od mogućih pretpostavki je da se upravo to nehoticno dogodilo.

Druga mogućnost je da je prekoracena strmina dI/dt, koja je za konkretni tiristor iz priloženog dokumenta 125A/uS.

Značajna strmina reklo bi se. Ali važi jedino ako je gejt ispravno pobuden, tj. ako se nalazi u zoni pobude desno od tacke Igt za trenutnu temperaturu pelete koja je vladala.
U suprotnom taj tiristor nece podneti toliku strminu narastanja struje.

Najlošiji slucaj je tempertura pelete od -40*C i Igt za taj slucaj iznosi >350mA. Dakle taj tiristor ce biti bezbedno trigerovan sa >350mA i <800mA u uslovima kontinualne pobude, ili sa >350mA i <4A impulsne pobude sa kontrolisanim vremenom trajanja, pri uslovima rada -40*C do +125*C.

Prednost ima imulsna pobuda sa velikom strujom gejta i dovoljnim trajanjem da tristor ude u hold struju sa nekim induktivitetom koji je u anodnom kolu.

Induktivitet u anodnom kolu odreduje minimalno trajanje impulsa gejta, jer potrebno je vreme dok anodna struja naraste na I_hold.
Vreme trajanja impulsa gejta > (L_ser*I_hold)/U_supply, kritican uslov je: Ig>Igt za radni raspon temperatura pelete.

Impulsna pobuda, odnosno kratkotrajna velika struja gejta (u dozvoljenim granicama, normalno), obezbeduje maksimalno brzo uspostavljanje provodnog stanja na citavoj površini pelete tiristora i mogucnost da on podnese velike strmine porasta struje.

Sa slabijom pobudom gejta se taj tiristor može okinuti ali tada ima degradiranu sposobnost dI/dt!
Ukoliko na tom lab ispravljacu postoji veliki elko na izlazu i ukoliko su veze kratke i niskoinduktivne, stoji mogucnost da je taj tiristor mogao biti u toploj sobi okinut i sa možda svega 50-tak mA i pri tom poginuo od dI/dt od svega možda 30-tak A/uS ili manje.

Za to bi bilo dovoljno par hiljada uF na izlazu ispravljaca, <1uH induktiviteta prelaznih putanja i vrlo nedovoljna pobuda gejta!
U takvim situacijama tek jedan maleni deo pelete biva provodan i potrebno je znacajno vreme da se provodenje proširi po celoj peleti.
Stvori se "strujni kanal", odnosno jedna uska zona provodenja i ta zona prediscipira i ošteti peletu. Bukvalno se zapunktuje deo pelete! Istopi se jedna tacka na njenoj površini.

Velika je šansa da se to možda dogodilo, osim moguce inverzne pobude.
--------
Stare generacije tiristora su bile vrlo osetljive na to. Kod novih generacija poput ovog je to mnogostruko poboljšano samom konstrikcijom gejta, koja je tako napravljena da što veci deo pelete bude istovremeno pobuden (koaksijalna pobuda).
Ali ipak kod nedovoljne pobude taj problem i dalje postoji kod bilo kog najmodernijeg tiristora.

---------
Treci slucaj bi bio nepravilno stezanje rashladih tela na "paštetu".
Kod tih "pašteta" proizvodac garantuje osobine iz datasheet jedino i samo ako je "pašteta" stegnuta nominalnom silom (sa pravilnim rasporedom stezanja) na rashladno telo.
Sve ostalo ne garantuje osobine takvog tiristora.

Pozdrav,
Macola



<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 08.03.2015. u 03:01 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 08.03.2015. u 03:01 GMT+1]</sub>

Evo i nešto literature na tu temu:

http://www.google.rs/url?sa=t&...xcUw&bvm=bv.87611401,d.d24

http://www.google.rs/url?sa=t&...oQ8Q&bvm=bv.87611401,d.d24

Pozz

Evo nađoh jedan baš dobar dokument o tome:

http://www.google.rs/url?sa=t&...egjw&bvm=bv.87611401,d.d24

Hvala lepo, g. Macola
Nisam ni sumnjao da cete dati ovako lep, pa cak i ne tako sazet odgovor. Meni je BRX49, kao sto napisah negde, vrhunski domet, i zato me je interesovalo sta je moglo da ubije tako jak poluprovodnik.
Ovaj citirani deo vaseg teksta mi deluje kao najverovatniji scenario koji se desio. Meni ovo napisano je dovoljno za nauk a fascinacija lepom idejom o pobudi preko transformatora ne prestaje.

Trigerovanje transformatorom nije toliko složeno kao što misliš, kada znaš šta hoćeš.

Kao jezgra za pobudu treba birati visokopermeabilna jezgra sa niskim nivoom B_sat, poput materijala kao što su N30 (Epcos) ili K10000 (Kaschke).

Vrlo povoljni za tu primenu su "coated" feritni toroidi malog prečnika (od 10-20mm).

Najčešće im je poliamidna prevlaka plava ili siva (bar za ta dva navedena proizvođača), no ipak se treba konsultovati sa dokumentacijom oko povezanosti boje prevlake i njenog probojnog napona.

Ta poliamidna prevlaka na toroidu ima tipičnu izolacionu sposobnost od >1KV ka pojedinačnom namotaju.
Namotaji se motaju tako da zauzmu po jednu četvrtinu obima toroida i pravilno se rasporede tako da bude maksimalan razmak između najbližih tačaka primara i sekundara.
Tako se dobija izolaciona sposobnost od >2KV, između primara i sekundara, ako je ispoštovana i varnična distanca > 5mm između najbližih tačaka.
Kod malenih toroida, gde se teško ostvaruje dovoljan razmak među namotajima, može se čitav trafo zaliti šelakom za transformatore ili sa takođe savršeno dobrim rezultatom, OHO ili UHU acetonskim lepkom, koji je veoma stabilan za jaka električna polja i veoma postojan na duge vremenske distance.

Ako je potrebna veća varnična distanca onda se biraju jezgra nešto većeg prečnika i namotaji se motaju obučenom PTFE žicom. Uz obezbeđivanje izvesnog razmaka od jezgra i među namotajima i nalivanjem nekom kvalitetnom izolacionom masom, mogu se dobiti izolacione osobine za >10KV. (nije posebno teško ni zasititi veća jezgra, samo treba dovoljno smanjiti broj navoja)

Tipični naponi napajanja triger sklopova su od 12-24V, zavisno od potrebne čeone strmine triger impulsa (veći napon - veća strmina).

Vreme za koje će jezgro ući u saturaciju zavisi od broja namotaja prema poprečnom preseku jezgra (Ae), i što je manji broj namotaja, saturacija se ranije dogodi (kraće trajanje impulsa).

Sam impuls za pogon tranzistora na primarnoj strani je tipično pravougaoni i treba da traje nešto duže od kompletnog impulsa na gejtu (pad eksponencijalnog oblika na manje od 10% početne vrednosti).
Transformator tu vrši oblikovanje impulsa u impuls sa strmim čelom, visokom početnom amplitudom i eksponencijalnim opadanjem (idealizovan oblik toga je u dokumentu od ABB koji sam poslednji priložio).

Pre stavljanja triger sklopa na gejt tiristora, treba izvršiti simulaciju i merenje pomoću jednostavne naprave čiju šemu sam stavio u prilogu.

Baze tranzistora treba pokretati pravougaonim signalom od 50-500Hz.
To je potrebno radi ponavljanja impulsa, lakog trigerovanja osciloskopa i relativnomale discipacije sklopa. Ujedno će se sigurno obaviti reset transformatora u pauzama.

R2 služi kao strujno ograničenje vršne struje impulsa i kao zaštita tranzistora na primaru. Taj otpornik treba da bude malo snažniji (par W).
Na R1 (niskoinduktivan, ne žičani) se vrši merenje vršne struje i oblika impulsa, gde imamo 1V/A struje.

Impuls sada možemo preliminarno podesiti bez ugrožavanja skupog tiristora i potom prikačiti triger na pravi tiristor i ako treba malo korigovati vrednosti (obično ne treba, ali ipak...).

Impuls treba da tako da izgled, da zadrži bar 2/3 vršne struje nekih par stotina mikrosekundi, a da pri tom srednja snaga gejta ostane ispod 2/3 maksimalne discipacije za to trajanje impulsa..
Pošto imouls ima eksponencijalni oblik (eksponencijalno opada), onda je sasvim jasno kako izmeriti vreme od pika struje gejta do pada na 2/3 od vršne struje. Takođe nije teško izračunati integral tog impulsa i naći srednju vrednost snage na osnovu te površine i broja ponavljanja u vremenu (faktor popune u odnosu na period ponavljanja triger impulsa).

Kod 50 i 100Hz to obično nije neki problem zato što je trajanje impulsa kratko u odnosu na mrežni polutalas, stoga i srednja discipacija malena, ali kod brzih tiristora koji forsirano ili prirodno komutiraju sa više kiloherca, to postaje baš ozbilan zadatak jer treba naći kompromis između velikih struja pobude, trajanja triger impulsa i dozvoljene discipacije gejta.

Transformator će uvek 1 na 1 preneti početak impulsa, bez obzira na broj navoja (uslov 1:1), ali će trajanje zavisiti od broja navoja.
Dakle, jednom podešen R2 ostaje takav, potom se pristupi korigovanju broja navoja primara i sekundara radi podešavanja oblika impulsa (vreme).
Uvek očuvati odnos 1:1 radi lakog računa.
Naravno da može i drugačiji prenosni odnos, ili prenos flyback tipa (ovaj do sada je forward) ali tada stvari postaju daleko složenije za neiskusne :-).

Svakako da postoje daleko složeniji i precizniji triger sklopovi, ali oni su bitni kod GTO tiristora, ili kod situacija gde tiristor radi sa parametrima koji su blizu graničnih i pri tom ima visoku učestanost ponavljanja.
Takođe trigerovanje dobija složeniji oblik kod paralelovanja tiristora (postaje vrlo važno vreme uspostavljanja provođenja, odnosno strmina narastanja gejt struje), ili takođe kod serijske veze tiristora. Ali to su priče za sasvim drugu temu.

Ovo nacrtano će biti sasvim dovoljno čak i za CDW aplikacije sa nekoliko paralelovanih tiristora, gde još samo treba ograničiti maksimalnu brzinu porasta i raspodela anodnih struja (svakog tiristora pojedinačno), što se pak čini zasitivim prigušnicama ili samim induktivitetom provodnika, naravno i ujednačenim (simetričnim) dužinama i oblicima putanja vodova.

Kod CDW se može koristiti zajednički tranzistor za sve triger trafoe, ali predotpora za strujno ograničenje i samih triger trafoa, najbolje je da bude koliko i tiristora (što kod manje zahtevnih aplikacija poput nekih mrežnih ispravljača sa induktivnim opterećenjem ne mora, tamo triger trafo može imati i više sekundara pa se serijskim otporima na sekundarima vrši ujednačavanje gejt struja).

Za CDW što snažniji početni deo impulsa (normalno u dozvoljenim granicama) i trajanje dovoljne gejt struje bar 200-300uS, a pošto je retko ponavljanje događaja impuls na gejtu može trajati i malo duže.

Eto, nije posebno teško to izvesti.

Pozdrav,
Macola

P.S.

Kod aplikacija gde se očekuje velika brzina porasta napona (dU/dt) između gejta i katode se stavlja otpornik koji odvodi kapacitivnu komponentu koja tu prodire iz same strukture tiristora. Neretko se tada dodaje i kondenzator paralelno spoju G-K, a li tada triger sklop mora biti kompleksniji i bitno snažniji da bi obezbedio dovoljnu brzinu porasta struje gejta. Takav metod veoma povećava imunost tiristora na visoke dU/dt.

Takav dodatak kod niskonaponskog CDW (<100V) nije neophodan, ali može se preventivno staviti 100R paralelno sa G-K. Naravno, i tu je neophodan neki omanj snubber između A-K radi parazitne induktivnosti vodova. Srećom tu energija koju ti rasipni induktiviteti imaju nije velika, a tiristori su uglavnom sposobni za >400V, pa se lako "pokupi" nekim ne velikim snubber kolom.

Inače, ono što zaboravih da kažem je da:
-triger trafo može stajati blizu tiristora ili blizu upravljačkog kola.
-ona strana vodova koja je duža MORA se izvesti gusto predenom paricom radi niskog induktiviteta i imunosti gejt kola na okolna magnetska polja.
-Sve od triger vodova što je duže od par cm treba uprestiu paricu, posebno kod CDW gde vladaju strahovito snažna i udarnog tipa, magnetska polja.
-jezgra triger transformatora treba držati podalje od energetskih vodova kod CDW.

Znam da te zanima baš CDW zato to i pišem.

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 08.03.2015. u 09:07 GMT+1]}

Dodao bih samo da se u takvim konstrukcijama dodaju PFN grupe, pulse forming network, koje "oblikuju" impuls i drze ga u granicama priraasta di/dt ili du/dt

Ako je praznjenje kondenzatora u pitanju, obavezne su redne zavojnice, ne treba se oslanjati na parazitne induktivnosti instalacije.

Sad vidim na koji nacin sam i ja izgleda spalio tiristor(e) u grecovom spoju na aparatu za varenje, a da su u radu bili jedva mlaki. Naime, imao sam kolo od 3 tiristora i 3 diode sa nekog drugog uredjaja, pa sam po dva od njih upotrebio za grecov spoj (da sam imao sve cetiri diode, upotrebio bih samo njih). Gejtove sam pobudjivao sa 5 V izlazom iz kompjuterskog napajanja uz dodate otpornike na red. Elem, najverovatnije da je brza promena jacine struje pri slaboj pobudi gejta ucinila svoje.

Tesko bi neprofesionalac sam mogao doci do ovakvih informacija samo na osnovu citanja dokumentacije. Da malo preteram: tamo sve pise osim bas onoga sto vam treba, a ako i pise to sto vam treba, onda je dato sturim i tesko razumljivim jezikom.

Zasto ne naprave tiristore sa gejtovima koji mogu da podnesu trajno velike snage, od npr. par stotina vati?

Ne prave ih iz razloga jer "par stotina wati" pobude je "par stotina wati" grijanja..ali ne brini tiristori polagano prepustaju svoje mjesto drugim koponentma.

Pise sve jasno, narocito za profesionalce.

Ne pise popularno i sa opisima za DIY, mora se posedovati odredjeno predznanje, namensko i prilicno "duboko"(teoretski i tehnoloski), do strukture komponente, namene i metodae izrad za ostvarivanje takve namene.

Sam nacin rada, montaze, definisane sile stezanja za odredjene struje, tehnologija izrade komponente, princip rada tiristora, uslovi ukljucenja po kvadrantima, ogranicenja koja ima u radu, je sasvim dovoljno podataka da mu se obezbede ugodni uslovi za eksploataciju.

Neke komponente su "user frendly", a neke bas i nisu

Pa lepo kolega Vladd kaze, dovoljno je procitati bar jednu knjigu o tiristorima, ali celu i pazljivo, i sumnjam da necete naci opisan problem slabe pobude.

Ni u jednoj knjizi o tiristorima nisam video da je preskocena ta tema. Ni kod stranh ni kod domacih autora.
Samo treba biti pazljiv kod citanja.

Slazem se u potpunosti i to oko kontrole strmine sam i napisao, ali kod niskonaponskog CDW je tesko ostvariti visoku strminu porasta struje jer je induktivitet vodova par uH a napon napajanja nekoliko desetina volti.
Svakako da se sami vodovi koriste kao limiter dI/dt iskljucivo ako je veoma poznata njihova induktivnost i da u bilo kojoj radnoj situaciji ne moze pasti ispod kriticne.
To je jedna od opcija koju sam naveo i koja se cesto vidja u niskonaponskim CDW masinama do 500J.

Takva je tendencija ali ne ide to bas tako brzo, posebno u kW i MW rangu, i dalje ce tu tiristori dominirati a i elektronske lampe.

IGBT je napravio veliki korak u odnosu na MOS-FET za HV aplikacije mada ih tu polako ali sigurno potuskuju Silicon-Carbid (SiC) diode i tranzistori koju su poprilicno zilave komponente ali za sad jos uvek sa prilicno jakom cenom …

Treba razumeti da dva tri posta o nekoj problematici ne mogu "teleportovati" znanje koje se stice decenijama.
Forum nije mesto za sticanje temeljnog znanja i ja se trudim da amaterima skrenem paznju na delove problematike kojih nisu svesni i da im dam kjlucne smernice za dalju pretragu po literaturi.
A tek temeljnim proucavanjem literature stice se i temeljno znanje.
Za upoznavanje sa nekom komponentom poput tiristora ili slicno, treba koja stotina strana ili vise.
Dva tri posta je smesno malo za to.
Stvarno se iz petnih zila trudim da vam sa krajnjim minimumom teksta saopstim maksimalnu kolicinu vaznih podataka.
Pri tom je nemoguce reci sve, nesto se zaboravi, nesto se preskoci, ali onima koji zele da napreduju je dovoljno pokazati prava vrata.
Ppnovo cu reci da forum nije mesto za sticanje temeljih znanja vec neceg povrsinskog, informativnog.
Eto vidite kako je lepo posluzilo svega par postova da pocnete da otkrivate razloge nekih problema koji su vas snasli...

@macolakg

Naravno, ne moze sve da se preprica kroz nekoliko postova, ljudi pisu cele knjige oko toga ili rade doktorske tisertacije.

U svakom slucaju svako tvoje pisanje je jedan mali korak svakome od nas bar da nas uputi u pravi smer gde "kopati" dalje a da kopas umesto nas ne ide :)

Od kad si se pojavio na ovom (i jos nekim) forumima, takva mesta su postala za klasu "ozbiljnija" i u tom smislu ti se neizmerno zahvaljujem u ime svi clanova foruma koji prate i citaju tvoje postove! Ja sam kroz tvoje pisanje nevrovatan broj novih stvari naucio i zbog toga cu ti biti zauvek zahvalan!
Po nekad mi je zao sto ne mogu sve tvoje teme da ispratim do kraja, jer kao sto rece jedan clan, ti kad napises nesto ja posle moram 5-10 dana da to stavim na sto i iscackam sta si ustvari pisao :)

Naravno, kolega macolini postovi uvek daju jedni visu dimenziju saznanja na forumu, i pride ogromno strpljenje da se posveti svim detaljima.

Ipak je ovo odgovor na relativno prosto pitanje, a ne tutorijal o tiristorima, ali i kao obican odgovor, dobio je neobicnu dimenziju preciznim i edukativnim tekstom sjajnog kolege macolakg

Kao "fast food" znanja

+1

Par postova koji biju u srz teme vrednije je nego bilo kakvo bauljanje po literaturi za nekoga ko nije cak ni amater-elektronicar, nego mu se zadesilo par elektronskih komponenata od kojih bi nesto da napravi.

Do sada su mi ti tiristori velike snage sa sve svojim debelim pletenicama izgledali gotovo neunistivo i tek nesto komplikovaniji od dioda, a sad vidim, s obzirom na njihovu krhkost kao i na moje mogucnosti dodavanja propratne elektronike, da su najbolji za izbegavanje...

Evo kako izgleda čip tiristora 100-150 A ,lepo se vidi razoren gejt u sredini.

Ne bih se nešto složio sa vašim stavom kolega Ulfsaar.
Naime, svakom budućem vozaču automobil izgleda kao jedna moćna i neobično komplikovana sprava, o kojoj malo toga zna i strah ga hvata pre nego što prvi put sedne za volan sa instruktorom pored sebe.

Kasnije kada "pregazi" koju desetinu hiljada Km, već pomisli da je Šumaher, a posle dve dve tri decenije i milion kilometara (ukoliko preživi), opet shvati da nije preterano daleko odmakao i da ima još mnogo toga čega nije video i šta ga može snaći.

Takav je proces učenja oko bilo čega. Jednostavno, ako se želi nečim rukovati, onda to treba i upoznati, a vreme i "kilometraža" su faktori koji se ne mogu instant steći.

-----------------------------
Tiristori velike snage jesu najrobusniji upravljivi poluprovodnici. Definitivno su na vodećem mestu sa energijama koje mogu kontrolisati.
Oblasti koje tiristori pokrivaju se mere stotinama pa i hiljadama megavata!
Četiri takve "paštetice" od 340A i 1200V se u pravom radnom okruženju koriste na tipičnih 600VAC i sa oko 280Arms.
Snaga koju kontrolišu je reda 160KW!
Moćne su te "paštetice" i mogu podneti neuporedivo veće šokove od bilo kog tipa tranzistora do sada izmišljenog.

Neke slabosti koje se tiču ispravne pobude gejta se ni malo ne razlikuju od ispravne pobude snažnih: bipolarnih tranzistora, mosfeta, IGBT, GTO, CGT, i ko zna koliko još tih snažnih prekidačkih komponenti.

Svaka od njih ima uredna pravila korišćenja i ne vidim razlog zašto bilo koju od tih komponenti izbegavati?
Kod bilo koje od tih navedenih komponenti, ako se prekrše pravila upotrebe, od moćne komponente se dobija adresa za recycle bin.
Za ubijanje jednog IGBT od 2000A i 1700V, dovoljan je jedan bedni volt prekoračenja napona gejta.
Samo jedan bedni volt više od maksimalne granice! I što je još gore, u statičkim uslovima je za to dovoljno nekoliko mikroampera struje!
Dakle, komponenta koja u H bridge može komutirati preko 1MW, može se ubiti maltene elektrostatičkim pražnjenjem, poreklom od trenja vaše sintetičke odeće u suvim atmosferskim uslovima!
Snaga za "ubistvo" je neuporedivo manja od one za "ubistvo" power tiristora. Power tiristor "ubijete" sa nekoliko pogrešnih W na gejtu, a mosfet ili IGBT sa nekoliko pogrešnih milivata :-)

Ni kod mehanike na primer nije bolji slučaj.

Zalutali "tromb" od neočišćenog špona, posle generalnog remonta nekog sjajnog dizel motora, ako uleti u neki od uljnih kanala radilice na primer, ubije motorčinu od 500KS "kao zeca" za ciglih 30 sekundi rada bez ulja, bio on Scania, Mercedes ili šta god drugo čemu se pripisuje top kvalitet.

Sve na ovom svetu ima slabosti i moćnih osobina. Jedan od spejs šatlova je pukao kao petarda zbog neispravnih temperaturnih uslova korišćenja jevtinog gumenog prstenastog zaptivača, koji čak i za to čudovište nije koštao više od nekoliko desetina dolara!
Eksplodirao i u smrt odveo čitavu posadu i neviđenu količinu novca!
----------------------------------------------


Uz svo poštovanje, cenim da je bolji put "naučiti" nego "izbegavati".
Takođe vaše mogućnosti za dodavanje kontrolne elektronike su ograničene isključivo vašim predrasudama i voljom da se nauči. Ništa dalje od toga.
Jedan od vrhunskih programera kog sam poznavao je sjajni počivši Zoran Marković (YU1ZM), otac od našeg Mikijakg, a po zanimanju je bio tehnolog iz mašinske oblasti.
Jedan od najboljih automehaničara kog znam je po zanimanju autolimar.
Jedan sjajni momak sa ovog foruma Papak01 je iz nuklearnog hemičara prerastao u odličnog elektroničara.
I tako dalje, i tako dalje, da ne nabrajam...
Dakle, vrhunsko znanje ili poznavanje neke oblasti nije čak ni direktno povezano sa smerom i količinom "službenog" obrazovanja, već najdirektnije sa voljom i posvećenošću pojedinca.

Moje skromno mišljenje o tome, sa nadom da će se "izbegavati" pretvoriti u "naučiti".

Svakako da ovaj post nije posvećen samo vama Ulfsaar, već svakom ko nehotično ili hotimično "zaluta" na ovu temu.
Moje želje su takve da me raduje napredak bilo kog pojedinca i ni u kom trenutku nemam lošu nameru.
Ujedno se kolegama zahvaljujem na mišljenju oko mog truda sa početnicima.

Srdačan pozdrav,
Macola

Nemam sta dodati...
Mogu da pohvalim samo vas stav i vasee ohrabrivanje svakog ko ulazi u nepoznato da se "okurazi", naoruza strpljenjem i literaturom...
Mana svakog ovog pokušaja, (a svako učenje se sastoji iz pokušaja u nekom momentu) može da košta, što u trenutnoj situaciji (a trenutak traje evo već jedno 30 godina, što ja pamtim..) nije baš jeftino. Ova pašteta je otišla na onaj svet po nabavnoj ceni, dakle, nisam iskeširao ništa za nju ali, nije uvek takva situacija... No, bez muke nema nauke, sto neko reče...

DSL nabavio sam ti dvije :)

Eto...uvijek se nadje neka dobra duša. Malo pašteta, malo piva i alkohola (za čišćenje elektronike) i napravi se nešto...
Hvala puno

Imam i ja par pitanja o tiristorima.

Kako stoji situacija kod dva antiparalelno vezana tiristora gde se otvaranje vrši medjusobnim spajanjem dva gejta?

1. Da li su tiristori na ovaj način pravilno pobudjeni ?
2. Kakve su granične mogućnosti takve aplikacije ?

Znam za slučaj, gde su na ovaj način ubijeni snažni dupli tiristorski moduli a uključivani su primari nekih jakih trafoa.
Nisam siguran ali mislim da su ti primari trafoa bili na 380V, i da su gejtovi spajani preko nekog optokaplera.


3. Vidjao sam varijante sa potenciometrom i dva pomoćna SCR (Šema u prilogu), - kako ovde stoje stvari ?


Pozdrav
Želja


<sub>[Ovu poruku je menjao Želja dana 11.03.2015. u 08:47 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Želja dana 11.03.2015. u 08:50 GMT+1]</sub>

Da dodam i ja poslednju info na ovu temu.
Dobio sam u ruke predmetni SCR i kolliko vidim, gate je OK. Deluje mi kao da je prosviran prenaponom, sto mi u ovom slučaju (korištenja radioničkog napajanja sa max 30VDC) teško deluje moguće. Pretpostavljam da je SCR onda već dobijen u ruke polu/neispravan...

DSL,

Ne bih da se pravim pametan i ja Macoli postavljam pitanja - ali pažljivo pročitaj Macolin post, lepo je čovek objasnio !
Na tvojoj slici se upravo to i vidi: "Bukvalno se zapunktuje deo pelete! Istopi se jedna tacka na njenoj površini."

Pozdrav

U pravu si. Hvala na opservaciji. Ne mislim da si se pravio pametan, samo ostroumniji (a verujem da si i zdraviji trenutno, grip me ubi).

DSL,

One fine linijice kao "krugovi u žitu" :-) su struktura gejta koja je "razvučena" po peleti u cilju istovremenog uspostavljanja pobude na raznim delovima pelete.

"Zavaren" je deo neposredno do gejta (do jedne od tih linijica). Tipična posledica velikog dI/dt pri slaboj pobudi i li inverznoj polarizacij gejta sa većom strujom.


Pozz

Pa nisu to baš najsrećnija rešenja. Veoma se oslanjaju na korektan napon u mreži i još dosta okolnih uslova u smislu potpune ispravnosti svega, kao i izbora konkretnih modela poluprovodnika i njihove karakteristike.

Na ovom spoju sa slike se vidi da iza konstruktora stoji i znanje i iskustvo jer je stavio preko žičanih otpornika od 51R, paralelnih 510R koji nisu žičani.

Mnogima to izgleda kao podešavanje vrednosti onog od 51R (što je tu nevažno), no međutim to nije to već je induktivitet tih od 51R prigušen sa 510R koji se u ovom slučaju ponaša kao snubber i smanjuje Q faktor tim žičarcima.

Tom sklopu se može verovati uz korišćenje komponenata sa odabranim karakteristikama.
----

Van te priče, be obzira što i sam volim da napravim maksimalno jednostavno i jevtino rešenje, važno je razumeti kada takvo rešenje dobija smisao u potpunosti.

Takav aparat za zavarivanje, kada se pogledaju ostali detalji na njemu, kao što su: trafo, diode, kutija, konektori, sami tiristori snage, zaslužuje triger sklop koji je skuplji za par eura od tog koji je upotrebljen.

Aparati za zavarivanje nisu mašine koje se izrađuju u milionskim serijama, gde bi tih nekoliko ušteđenih eura predstavljalo značajan dobitak za proizvođača, a na račun visoke pouzdanosti i fleksibilnosti sklopa na širi spektar upotrebljenih komponenti snage.

Pre bih smatrao dobitkom za firmu, dugoročno poverenje kupaca zbog kog će rado kupovati tu mašinu.
Kada neko kupuje zavarivačku mašinu, neće uzeti u obzir nekoliko eura razlike među mašinama, već će se odlučiti za onu za koju je čuo da je dobra i pouzdana, a iz iskustava prethodnih korisnika.
To kroz izvesno vreme postaje osnov poznatim proizvođačima da nametnu i povećanje cene proizvoda, a da im pri tom ne opadne prodaja.

Tako su izgrađene reputacije čuvenih firmi iz te oblastri. Na duge staze i sa razmišljanjem.

Iz priloženog sklopa sa slike ja vidim iskusnog konstruktora koji je podlegao pritisku nedovoljno pametnog nadređenog, oko uštede dva-tri eura na kontrolnom sklopu koji je 5% cene čitave mašine.

Čist primer kako jedna tupava osoba u lancu proizvodnje u nekoj firmi, može nesvesno delovati na dugoročni rejting firme.
-----------------

Na pimer: staviti tu upravljačko kolo sa TCA785 i triger trafoom sa dva sekundara, podiže pouzdanost tog sklopa na kvadrat, a sa razlikom cene od 3-4 eura.

Pitanje je da li je čak razlika u ceni tolika, kada se uzme u obzir cena pomoćnih tiristora?

Pozz

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 11.03.2015. u 14:12 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 11.03.2015. u 14:15 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 11.03.2015. u 15:13 GMT+1]</sub>

Interesantno da unutarnji vod za gejt nije bondovan nego samo jako nategnut na centralnu zonu poluprovodnika

Kada već pomenuh TCA785 kao kontroler fazog zaseka, malo ću dodati neke interesantne stvari o tom IC.

Taj IC je je jedan od najpouzdanijih i najkvalitetnijih kontrolera faznog zaseka, ikada.

Bivši Siemens ga je proizveo, izbacio data sheet i na žalost stavio svega par aplikacionih nota oko toga.
Stvarno mnogobrojna rešenja sa tim IC je skoro nemoguće naći na netu, možda samo nekoliko, tek u par specijalizovanih knjiga iz te oblasti.
IC je masovno primenjivan sve dok neki moderniji sklopovi nisu počeli narušavati potrebu za tiristorskim rešenjima.

U jednom momentu je potpuno prestala proizvodnja TCA785, i cena tog IC (pošto je prodavan samo iz zaliha) dostigla je cifru od bivših 5-6 eura do čak 25 eura.
Taj IC je sve teže bilo naći na tržištu i cena mu je besprekidno rasla.
Takvo stanje je potrajalo više od deceniju, sve dok Infineon (bivši Siemens) nije odlučio da ponovo započne proizvodnju tog IC zbog visoke potražnje.
Cena mi je sada tipičnih 6-7 eura.

Povratak "dinosaurusa" TCA785, iz osamdesetih prošlog veka je demantovao smrt tiristorskih naprava srednjih snaga.
I dan danas ga mnogi konstruktori radije upotrebljavaju nego MCU, za neke ne preterano složene kontrole poput soft startera velikih motora.

U pitanju je vrlo visoka pouzdanost rada tog sjajnog arhaičnog IC koji je odavno veoma lepo osmišljen.
Taj neće "zabagovati" u okruženju koje je prepuno opasne elektronske "buke".

Verno i predano će raditi svoj posao nekoliko decenija bez greške.

Pozz

Macola,

Stvarno umeš da usmeriš u dobrom pravcu ...

Reklo bi se da umem po malo...

Onda da probaš i meni da ogovoriš. Dobio sam danas 4 feta SGS 100MA010D1
Ali podataka nigde nema, barem koliko sam ja uspeo da potražim. Da nemaš ti
možda podatke u svojoj Aladinovoj pećini nešto o njima? Godina proizvodnje 1987,
ono duguljasto pravougaono kučište sa dva šrafa za drein i sors, i dva kontaktića
za pobudu. Og 200 grama.
Normalno, pomoć primam i od drugih, a da ne otvaram drugu temu ovde pišem.

Jel to ovo?

pOz

Bogme, jeste. To je to! Hvala ti puno. Da barem znam šta imam.
Možda će i da rade nešto, jaki su baš žestoko.

EmiSar je brže potegao :-)

Pozz