cu pitanja :D

1. sema :D
2. koji su naponi? koliki kondovi
3. ovo belo je neka plastika a ovo crno? grafit?
4. kude minus a kude plus
5. jednu zicu vatas klestima, drugu zicu drzis na onom crnom ili?

Će odgovorim:

Minus pol ide na mesinganu tabletu u onoj beloj plastici. Kabl je zalemljen sa donje strane,
tako da grafit celom svojom površinom leži na tom mesingu. Plus pol ide na specijalni alat
za prihvat ( špic cangle sa buvljaka od 400 din ). Kako je uređaj predviđen za male prečnike
termo parova unutra je trafo od 20 VA 2x 15 V redno vezani sekundari, grec, dva tranzistora
od koih je jedan 2n3055, a drugi pravi darligton od ovog prvog. Kondenzatori 23500uF, 63 V,
a potenciometrom postavljaš maksimalni napon na kondenzatorima od min 20v do max 35v.
Kada se ugasi ona LED kondenzatori su puni.
Termo par pripremiš, uviješ žice dva tri kruga i uhvatiš ih iznad mesta spoja. OBE. nema
izolacije, i samo pipneš onaj grafit vrhom. Skoči varnica jsprazne se kondenzatori, napravi
se kuglica i gotovo
Probaću da nađem šemu.

U svakom slucaju, voleo bih da vidim iznutrice ovog uredjaja, deluje interesantno konstrukcijski... da li si se za definisanje termonapona obracao gotovim tablicama ili si merio svaki primerak ponaosob...?

_{[Ovu poruku je menjao veselinovic dana 26.03.2015. u 14:47 GMT+1]}

jel to znači da,

ako ti dam parče kompenzacionog kabla (ponekad su oba provodnika sa licnama) da to možeš ta "zavariš" u tačku ?

Varim uslužno po kućama, kada mi žena dozvoli

Omega je najjača u ovoj oblasti i kod njih može da se nađe gomila podataka:
http://www.omega.com/prodinfo/thermocouples.html

Pogledajte i ovo : http://digicoll.manoa.hawaii.edu/techreports/PDF/NBS40.pdf

I ovo : http://en.wikipedia.org/wiki/Thermocouple
__________________________________________________________________

Kada imate odgovarajuće žice za određene spojeve, svaki novonapravljeni senzor ima
iste karakteristike. Ja sam napravio koju hiljadu i svi su radili odlično.
Unutrašnjos mogu da slikam samo kada odem u xxxxx gde mi je proizvodnja.
Postaviću šemu, pa će vam biti sve jasno. Smešna je , ali radi. Ovu temu sam postavio
zbog varioca, ali ako nekog interesuje nešto o sondama neka pita.

Kod nas, ovde, 200A minimalne struje, a napajanja i do 600A DC

Tata Brada, Teleoptik, još uvek radi, živi u Pohorskoj, verovatno nas naveci strucnjak za varenje termo parova i kapilara.

@branko .. sa trandzom samo pravis pujnac za kondove a kondove praznis direkt kroz zicu znaci nista kontrola struje, trajanja praznjenja i te fore .. pot sa 3 trandze kao rudimentarni regulator napona sa auto zakocenjem jel tako? i kond a sa konda zicke :D van i to je to ..

vidis, uvatis obe zicke klestima i stisnes - mnogo bolje fora nego kako bi ja, jednu zicku na plus, drugu na minus pa onda pipao zicke .. extra ..

dao mi je kolega extra foru da probam ali ovih dana neke ozbiljne premetacine na poslu (menjam isti ali u okviru iste firme) pa onda nemam vremena da probam, valjda bude sad za vikend

_{[Ovu poruku je menjao veselinovic dana 26.03.2015. u 14:49 GMT+1]}

Sprava je vrh vrhova. Za ovakvu "igracku", Omega trazi hiljadu i kusur dolara, sa sve kljestima i kablom.

Ono sto bi moglo je da se na potu izbazdari energija u dzulima, od 5 pa do 60-70, nekada za kupovne zice (za termoparove) daju preporucenu energiju svarivanja.

Mada, uvek moze sa par proba da se odredi optimum.

Slicnu, ali prirucnu spravu smo imali na poslu(dok se neko pametan nije dosetio da moze da baci par hiljada dolara), i uz dodatak argona je pravila idealne kapljice i kvalitetne termoparove..jedno vreme su troseni kao kokice, za razna probanja pozicija merenja.

Bitno je da se stopi materijal, i napravi legura u kuglici. Koliko brzo i nije bitno, ali je bitno da prevelika energija varnice ne rasprsi materijal.

Inace sto se tice ove sprave, koliko ja kontam, tu treba samo pratiti do kog napona se napuni kondenzatorska baterija i potencionmetar je verovatno vezan samo na neki komparator koji stopira punjenje i upali LED koja kaze "spreman" …

Tu je bitno odraditi dobro ozicenje od kondenzatora ka prikljucnim kablovima.
Macolina preporuka iz drugih tema je recimo da moze da se iskoriste vise manjih kondenzatora i da se SVAKI POJEDINACNO poveze paricom koje zavrsavaju u jednu tacku.

_{[Ovu poruku je menjao veselinovic dana 26.03.2015. u 14:50 GMT+1]}

Branko hocemo video demonstarciju,nek se vidi da "nema udarca bez starca" :)

Uze mi tekst iz tastature...

Crtam šemu pa ću je zakačiti. Više je vremena potrošila izrada prednje ploče
nego elektronike, a radi za moje potrebe savršeno. Jedino što su me odrali za
one grafitne tablete u Rotoru. Strašno.

Evo šeme ( valjda ) :

A gdje je PIC?

Bice u Bogdanovoj verziji, mozda ... :)

Stara garda :-).

Lepo, jednostavno, pouzdano i savršeno funkcionalno. Skoro kao PIC :-)

Jesam li lepo rekao da je teže napraviti prednju ploču nego uređaj.
Gornji trimer max napon do 35 V. Preko toga varnica jako pršti.
Drugi, donji za minimalnu energiju - oko 15 V. Ako je potrebna
veća energija onda paralelno više kondenzatora.

A moglo bi i ovako:

Pic sa programom, direktno očitavanje u Džulima, piezo kada se napune
kondenzatori. Dugmići za modovi razni, prečnici i tipovi sondi u memoriji
i 2000 evrića avansno.

Macola, visok je napon , preko 45 V. Pobio bi 317 -ice . Hteo sam ija u
prvom trenutku ali je ovo jednostavnije i pouzdano, do ajaja.

Normalno 317 do plafon 40V.
To je tako normalno da se podrazumeva.

Za te veće napone je to što si napravio tako jednostavno i radi super.

Nacrtao sam alternativu za niže napone, možda nekom zatreba.

Ta grafitna tableta? Moze li se upotrijebiti veca cetkica za rotor? Vec ima iz sebe izvedenu onu bakarnu pletenicu za kontakt!

4700 mikro na 50v je oko 12J. Od toga moze da se iskoristi bar 80%.

Baterija od sest kondova, i jos dva-tri, koja bi se prekidcem dodavala, uz regulaciju napona, napravilo bi spravu za fino doziranje energije, sto naponom sto kapacitetom. Mozda i neka redna zavojnicica za usporenje praznjenja. Na nekom od kondova.

U svakom slucaju, bolje je vise ovih 4700, nego par komada od 10-20000 mikro

jok ba ja napravio skroz drugacije - spojio brdo kondova zicama, zakacio na moj lab psu i koristim za "pucanje" .. nisam koristio za TP to cu probam sad za vikend valjda ... kakav pic, cemu .. jos to kad krene da puca, oce pic da se samoisprazni :D mene samo zanimalo dal ima kontrola praznjenja kroz neki fet ili se radi samo kontrola punjenja, mislim da je to odgovoreno mnoogo davno :D, mcu mi nije padao na pamet uopste

50 volti NE valja. Rano se formira varnica, dugačka je i vuče se ka grafitu.
Gori vrh sonde. Da bi mogao da se koristi toliki napon mora se prići vrlo
brzo ili ugraditi neki prekidač koji bi aktivirao kondenzatore tek kada se
spoji sonda i grafit. Dovoljno kablovi , grafit i klješta prigušuju brzinu
pražnjenja, posle deset minuta vežbe svaki put kuglica je savršena.

Može, što da ne. Ovo je malo fensi varijanta.

Moje konstruisanje se sastoji od pregleda onoga što mi je pod rukom,
pa se na osnovu toga crtka. I da sve ako može stane u UK-3 kutiju.

Dobar tiristor i pljas! Nađe se neka malo snažnija komadina i prvo se lepo stegne termopar potom ispale kondovi.

To neće da stane u UK-3

Meni je bila namera da napravim spravu koja radi sondice do 0,5 mm
i ona to radi savšeno. Hiljade je odradila do sada, tako da sam vrlo zadovoljan.
Kada sam je napravio izbacio sam jedan ili dva kondenzatora, mnogo energije

Kazu demokratija, pa to nije cak ni mrtvo slovo na papiru!

Ja sam mnogo puta napisao nesto po offtopic-u i nisam se zalio kad se obrise poruka, ali sad mi vala krivo.
Kad jedan clan foruma bude svakoj temi mirodjija i nikome ne smeta, cak stavise to je simpaticno.

Ne razumijem zasto su moje poruke smetale, cak sam u jednom postu pitao nesto veoma bitno za temu.

To bi trebao biti neki žešči prekidač da ne bi i on "vario" na kontaktima.

Uostalom, koja je tu struja kratkog spoja u prvih par milisekundi ?

edit:
Čitam pdf za LM317HVšto je predložio mikikg , gde na kraju objašnjava razlog udradnje zaštitnih 1N4002 dioda, koji trebaju da spreče
crkavanje LM-a od pražnjenja konda ako izlaz ode u kratak spoj,

-i spominje orijentaciono, da kond od 10uF u kratkom spoju može da da pik od 20 Amp.


_{[Ovu poruku je menjao Trick Fix dana 27.03.2015. u 00:01 GMT+1]}

Macola, pitanje za tvoju shemu, sto se islo na strujni izvor?
Samo da bi imali linearnu zavistnost napon/vreme pa da moze da se precizno "odmeri" ili jos nesto ima tu?

BTW: Za veci napon moze LM317HV (Max 60V)

Demokratija, ehhh. Ima onaj fol kako hodza objasnjava sta je to :).




Pominjali su se neki kratki spojevi na NV osiguracima i slicnim mjestima.
To nije toliko off, mozda je i simpaticno, ali svakako nije za preporuku.
Mikikg ( on prvi a bilo je jos nekoliko clanova) je reagovao na to.
Obrisan je tvoj post, a pitanje u njemu je bilo :
Ja bi isto rado da virnem u unutrasnjost ove sprave, ako nije neki problem da se otvori i fotografise. Plus shema i malo objasnjenje oko tranzistora, to mora da pravi darlington ili moze neki darlington, nisam bas najbolje razumio...
Sto je ponovljeno pitanje DSL-a, a Branko je par postova ispred vec obecao semu.
Nema razloga da se ljutis, zaista.

Miki,

Strujni izvor je takođe i Brankova šema.
Inače tako se dobija jednostavno a dosta brzo punjenje elkos i napon punjenja je linearno srazmeran vremenu, a to takođe može biti opcioni način kontrole energije.
Sa predotporom bi to bilo eksponencijalno i prilično "lenjo" na kraju. Bez predotpora ili nekog drugog strujnog ograničenja, trafo bi bio skoro u kratkom spoju na početku punjenja.
Naravno da postoji i brži način punjenja sa adaptivnim strujnim izvorom, ali u svakom slučaju se elkos pri punktovanju prazne do kraja i kratak spoj su za izvor dok su prazni.
--------------------------------------------------------


Ostali,

U slučaju na primer nekog naponskog izvora bližem idealnom naponskom izvoru, poput dobrih akumulatora ili slično, struja punjenja je do samog kraja punjenja ograničena samo sa ESR i ESL elkos, induktivitetom i otporom provodnika a to mogu biti enormne vrednosti.

Praktično, dobar kondenzator je dinamički kratki spoj sve dok se ne ujednače potencijali napajanja i na njemu samom.
Već iole pristojan kondenzator je vrlo nalik idealnom naponskom izvoru, u oba smera, i pri punjenju i pri pražnjenju.

Kondenzator se realno sastoji od tri osnovne komponente: idealnog kondenzatora, serijskog parazitnog otpora, serijske parazitne induktivnost.

Idealan kondenzator se puni ili prazni beskonačno velikom strujom, sve dok se ne uspostave jednaki potencijali sa onim što ga puni ili prazni.

On stvarno postoji unutar realnog kondenzatora, i tu njegovu težnju ka "beskonačnim" strujama ograničavaju samo njegovi ESR i ESL, i naravno eksterno kolo.
ESL ograničava nagib porasta struje, dok ESR određuje konačnu moguću veličinu te struje.
Kod malih napona i malih kapacitivnosti ESL bitno učestvuje u veličini vršne struje pri pražnjenju ili punjenju iz veoma snažnog izvora, iz razloga što je napon u odnosu na induktivitet u relativno niskom odnosu, te je nagib relativno mali, stoga se već značajan deo energije konda potroši dok struja naraste na veliku vrednost.
Kriva pražnjenja ili punjenja izgleda dosta "razvučeno" u vremenu i nije preterane amplitude.

Kod viših napona i niskoinduktivnih putanja, stvari su daleko ozbiljnije i tvrdnja o 20A na nekih 10uF je vrlo paušalna, nepromišljena i ne stoji nikako.

Da bi se 10uF ispraznilo sa 1KA, potrebno je da induktivitet uvodnika i putanje pražnjenja bude nizak i da ESR bude reda par desetina miliohm, što se postiže samo malo kvalitetnijim elko od 10uF, napunjenim na tek stotinak volti.

Na primer, blok kondenzator od 10uF osrednjeg kvaliteta sa ESR reda 1 miliohm pri niskoinduktivnom kratkom spoju, kao od šale dostiže 10.000A sa punjenjem od svega 100V.
Dostigao bi čak i 100KA da nije induktivnosti putanja, međutim energija se delom raspodeli u vremenu zbog L pa vršna vrednost ne dostiže toliko.

Važan zaključak je da promet struje kroz kondenzator, dok se ne izbalansira razlika potencijala eksternog kola i kondenzatora, je ograničena samo spoljnim kolom, i sa ESR i ESL konda.
To sasvim lako mogu biti enormne veličine.

Sa 10uF elko, vrlo prosečnog kvaliteta, napunjenim na stotinak volti, kao od šale se ubije tiristorčina "pašteta" kome je limit 7-8KA za 10mS, a nominalna radna struja iznad 500A!
Sve to samo ako se elko stavi tesno uz čak tako snažan tiristor koji na primer ima potencijala da kontroliše motore elektro-lokomotive!

Prasak koji se čuje, kod pražnjenja nekog konda kratkim spojem, potiče od eksplozije komadića isparenog metala na samom kotaktu. To uvek izaziva oštećenje kontakata kojima se izvrši takvo pražnjenje.

Udarne snage su strahovite, dok energije ne moraju biti velike, poput prosečnog udara groma gde struje dostižu stotine megaampera, a sa tom količinom energije ne možete pošteno ni jednu kafu skuvati jer prekratko traje taj impuls.
Ipak ta sičušna količina energije od "jedne skuvane kafe" raspoluti bukvu od metra prečnika, zato što je trenutna snaga strahovita jer je "zgusnuta" na svega par stotina mikrosekundi.
To je osnovna poenta kod punktovanja: upotrebiti relativno malu količinu energije u kratkom vremenskom intervalu, da bi se dobila velika vršna snaga.

Primer:
-da bi se skuvala jedna prosečna kafa potrebno je oko 1000W u trajanju od na primer 10 minuta. To je u prevodu 600 sekundi x 1000W, odnosno 600.000Ws ili 600.000J (Džula), ili 0,166KWh.

-radi poređenja, 100uF napunjenih na 325VDC ima svega oko 5.3Ws ili J.

-drugo poređenje, 10uF napunjenih na 10KV ima 500J! Jer to je kvadratna zavisnost od napona.

Osrednji kondenzator od 100uF napunjen sa 325VDC će se iprazniti sa 3-10KA u tvrdom kratkom spoju. Pri tom će razviti trenutnu snagu od 975KW do nekih možda 3,25MW u trenutku pražnjenja. Pa sasvim lepo iskopa rupu u odvrtaču kojim ga ispraznimo :-)

Malo poigravanja ciframa čisto da se podsetimo o snazi, energiji, onim stvarima koje određuju struje u kolu i slično...

Pozz

Ovde je rec o izvanrednoj i izuzetno upotrebljivoj DIY spravi, od svakodnevnih komponenti, prisutnih i jeftinih.

Profi sprave nisu neopravdano skupe, ali su cesto komponene vrlo nepristupacne, pocev od impulsnih kondova, ignitrona ili kritona, sa naponima par stotina volti, sa programiranom duzinom trajanja varnice...napravi se spoj, pa se tek onda propali struja.

Sa elkicima se lepo razdeli i manipulise sa dovoljnom energijom, bez velike filozofije, a poprilicno upotrebljivo, i poprilicno jeftino.

Ne moze bolje, upotrebljivo a jftino, moze ludje i skuplje, i to bez limita:)

Šta u smešnoj šemi nije smešno i zašto je ovo ipak vrlo dobro zamišljena sprava
Upotrebljen je jeftin trafo koji može da da maks 1/2 A. To isto važi i za grec, on je
od 1A. Kada bi se baterija kondenzatora punila bez ograničenja struje najmanje
što bi moglo da se desi je da bi grec ispario u trenu. Isto tako sa ovim mojim
konceptom pri svakom varenju bez regulacije trafo, grec i elektronika bi bili u kratkom
spoju. Ovako se može ostaviti ceo dan kratkospojeno i samo će 3055 biti topao.
Sve ostalo je potpuno bezbedbo. Elektronika ima dvojaku funkciju: izvor konstantne
struje i odabir maksimalnog napona punjenja. Time je je izbegnuta eksponencionalna
kriva i znatno smanjeno vreme punjenja u odnosu na varijantu sa otpornikom.
Znači, u tom malom karabudžu je smešteno i nešto teorije. To se odnosi i na onu
grafitnu tabletu jer grafit ne degradira novoformiranu kuglicu. Pošto je napon na
ispravljaču veći desetak volti punjenje je gotovo za par sekundi i ako var ne izgleda
lepo - opet paf dok se ne dobije ono što se hoće. Dovođenje struje preko špic cangli
daje nekoliko prednosti: ne degenerišu se žice sonde, sila prihvata je velika pa je
time i otpor manji i za smešne pare se dobija ugledni držač koji bi morali da pravite
ceo dan.

Izvinjavam se na pomalo nestrucnom pitanju. Citam temu i pored toga sto ste tehnicki pogodili u sitna crevca uredjaja, meni nije bas najjasnije sta konkretno radi, tj. sta sve vari ta spravica.

Branko, ako moze u par recenica za cega konkretno moze da se upotrebi? Nisam se susretao s tim.

Ili ako ima neki link sa video-om kako to radi. Googlam, ali mi je sve manje jasno :)

Ne znam za cega je, ali sam siguran da bi mi trebao jedan, hehehe

Pitaj google za "thermocouple" - termo sonde za mjerenja temperature.-

pOz

Aha, to je kao neka vrsta tackastog zavarivanja? Kontam, znaci ne moze tui ici klasican lem, jer bi se otopio ako se meri nesto +200 c...

Nesto kao ona sprava za spajanje segmenata baterije?

https://www.youtube.com/watch?v=_0Duk9gC3Uc

Unos legure za lemljenje degradira svojstva , sam materijal-zice se samozavare, rastope i formiraju kuglicu na vrhu. U krajnjoj nuzdi moze tvrdo lemljenje zavrnutih
zica termopara i onda se malo skrati letovani dio da legura za letovanje ne spaja kratko provodnike-opet preciznost termopara upitna.
Jedino ovako topljenjem obe zice termopara termopar uvijek ima ista svojstva.-

pOz

Aha, jasno k`o dan. Hvala na pojasnjenju!
Pozdrav!

Na desetine termoparova sam napravio (popravio) koristeci napon iz lab. ispravljaca. Jedan pol klesta (stegnut uvrnuti Fe-Const element ) drugi grafit iz baterije (Leklanse), vibracije sam rucno uspostavljao, dok se ne stvori kuglica. Tada su mnogi vikleri imali slicne uredjaje da spoje krajeve zica posle premotavanja elektromotora.

Razzlika je kao izmedju tackastog zavarivanja, i zavarivanja stapanjem.

Zbog razlicitih temperatura topljenja, i moguce promene strukture pri trajnijem drzanju na visokoj temperaturi, zavarivanje impulsom dobija blagu prednost.