https://www.google.rs/search?q...ection+system+tester+schematic

http://hackaweek.com/hacks/?p=1156

Zahvaljujem Kolega videcu sta je ono sto meni treba . U ovom drugom linku ima dobra sema i moze da se modifikuje dodavanjem El . kondenzatora eksperimentalno .pr 100 mf za duzi interval rada samo moracu da je modifikujem za simulaciju povecavanja i smanjivanja rpm-a obrtaja . Zahvaljujem puno na pomoci. Hvala Clico2. Ako jos ima nekih linkova molio bih za postaviti ih. Hvala.

Da bi ti bila korektna vremena kako otvaranja tako i zatvaranja dizne (pogotovo ovo drugo) treba koristiti metodu koja radi nalik 2sw. forward konvertoru.

Sa običnom klamp diodom koja je paralelna namotaju dizne, vreme zatvaranja je dugo i nije nalik onom u automobilu.

Rešava se na dva načina kao iz priloga:

U vozilu je tranzistor sa kontra diodom, pane vidimm razlog za jacu konfiguraciju od radne.

A Zener 1N4742 ona je za 12 V i imace 8ms/sekund

Ta kontra dioda je preventivna mera zbog obrnutog polariteta i zaštita je za B-E deonicu.

Kontra dioda u tranzistoru nema veze sa pražnjenjem struje iz L kalema dizne, osim ako nije zener klamp, a u tom slučaju je u pitanju specijalizovani tranzistor driver za tu namenu, a ne običan tranzistor.

Po gašenju tranzistora struja kalema nastavlja u istom smeru i pravi naponski premašaj veći od napona napajanja.
Od strmine opadanja struje će veoma zavisiti vreme zatvaranja dizne.
Sa klamp diodom koja je paralelna dizni zbog (Ud/L) x dt, zatvaranje će biti veoma sporo.

Kod dizel common rail sistema su ta vremena toliko kritična da se klamp obavlja na čak preko 72V i koristi se složena matrix pobuda dizni sa dva radna napona 12V i 72V tipično (govorim o dinamičkim diznama).

Kod benzinaca su ta vremena nešto manje ktitična pa se praktikuje klamp na 2 x Vcc, što se ostvaruje sa oba sisema koja sam nacrtao a bez upotrebe vrlo specijalizovanih tranzistora sa internim klamp za veću količinu energije.

Pravilno pokretanje dizni nije tako naivno kako na prvi pogled izgleda...


Uostalom evo kako na primer treba da izgleda pravilan strujni profil jedne dizne: (jpg u prilogu)

Pozz

Čega 8mS/sekund ?

Trazim... trazim...
ali nikako da nadjem... tu je negde, znam. Pravio sam to drugaru..Sema je jednostavna, mislim da sam radio sa dva potenciometra, jedan za frekvenciju okidanja, a drugi mozda za reg. napona,ili mozda bese jedan, sad cu da nadjem i PCB.
Nista komplikovano, plocica mozda 6 x 5 cm ili cak i manja.
Uredjaj se koristi samo za razgibavanje dizni koje su kod vozila na plin premalo u radu pa "zapeknu".

Ah evo, nadjoh. Ne znam odakle mi, sigurno sa neta...
Inace jako lepo radi. da ne pricam vise, samo da se setim kako se postavlja...


edit: sace i sema, nesto me zeza...

_{[Ovu poruku je menjao baki. dana 15.04.2015. u 18:53 GMT+1]}

Imam problem, shema je radjena na papiru olovkom pa uslikana i ima 2,2MB .
nemogu da je postavim, kako da je smanjim?

Nisam ja vidjao tako slozene signal na test stolovima, a zaspecijalne dizne idu ispecijalni uredjaji..plus signal.

Ovo je primer za GDI dizne, kao nesto najslozenije sto sam sreo.

http://www.aicit.org/ijei/ppl/09-ijei8-082002je.pdf

Evo i seme, udario sam joj "kompresiju" gumicom u PAINT-u...

Potrebu te diode sam savršeno naučio kada sam pre 25 godina dva puta menjao sve
cmos ic , pošto su je zaboravili da ugrade uz jedan rele 12 V 300 oma. Prema tome
prazni ona kalemče.

Za razrađivanje i ispiranje dizni ta šema je sasvim dovoljna.

Za test kojim se ispituju količine goriva nije dovoljno tako.

I naravno Vclamp je veći od +Vdd i definisan je RCD snubber kolom koje je zaokruženo na slici.

Uz svo poštovanje Vladd, znam dobro o čemu govorim.

Strmina opadanja struje će odrediti strminu zatvaranja dizne.
Mnogi "pravitelji" nekih nadri test stolova greše u tome što klampuju namotaj dizne paralelnom kontra diodom na kalemu dizne.

Vreme nagiba otvaranja je određeno brzinom narastanja sruje u kalemu i to je određeno naponom napajanja i induktivnosti kalema dizne. Konačna struja se određuje ili predotporom ili čopovanjem.

Vreme nagiba zatvaranja dizne će biti određeno brzinom opadanja struje u istom kalemu i to zavisi od Vclamp.
Kada je Vclamp određen paralelnom kontradiodom na kalemu dizne, onda su odnosi vremena (nagiba) otvaranja i zatvaranja Vcc/Vd_fw, odnosno kod 12V sistema 12V/0.7V ili približno 1:17 .
Kada je Vclamp jednak naponu Vdd onda su vremena 1:1 .

Inače, iako znam da ste i ti i @branko tod dobri u svom poslu, mislim da ovde malo "kontrirate" bez potrebe.

Izvolite obojica oslonite se samo na konra diodu u tranzistoru kao klamp nekog kalema pa ćete adresirati trandžu u kantu za otpad.

Obojica to dobro znate...

Nego, evo pravila u priloženom L_on_off.pdf oko tokova struja kod uključenja i isključenja kalema, naravno ne za vas dvojicu jer znate, nego za decu što ovde zaviruju a da ne bi lepili tranzistore po plafonu oslanjajući se na internu diodu kao na osnovni klamp kalema.

Pozz



_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 16.04.2015. u 03:01 GMT+1]}

Ne, ne kontriram, vec smatram da je detaljna obrada rada dizne, u testeru, nepotrebna.

Mada je dobro i korisno tretirati kalem kako treba da se tretira. I imati informacije o tim detaljima, svakako.

Moram da priznam da nisam otvarao ECU sa novijim tipom dizni, ovi stari poprilicno ne vode racuna o struji zatvaranja(poprilicno standardan, i jeftin "drive"), vec to tretiraju vrlo aljkavo, uostalom postoje i opruge koje uticu na iskljucenje dizne.

Precizni rad pri testiranju dizne nije neophodan, zavisan je od raznih parametara koje ECU dobija u radu, bitan je patern(koji razjasnjava cistocu i ostecenost dizne) i min i max mogucnost dizne, cak je bitnija maksimalna mogucnost dizne, za isporuku goriva..

Pretpostavka je(ispravna) da se dizna "vraca" u sistem koji je usaglasen sa diznom, na konkretnom motoru.

P.S.
Gdi dizne(i motori) su na ovim terenima retke kao bele vrane. Uglavnom razmatram standardne dizne za benzince.

Ma ok. kolege, samo mi je ovh par sitnica upalo u oko, a to ne pije vodu.
Ko radi taj i greši. - reče jež i siđe sa ribaće četke...

Pozz

Bosch o-jetronic

Malo mi već postaje neprijatno što moram nastaviti diskusiju oko ove teme, ali ipak moram pa bio sa druge strane i počivši Jim Williams lično!

Na samom početku teme je pokretač teme postavio par pitanja oko pokretanja dizni i dao sam mu dva načina za pokretanje istih, i to takva dva načina da ni na koji način rad uređaja ne zavisi od tipa i modela benzinskih dizni koje će ispirati ultrazvučnom kadicom i takođe ih "razrađivati".
To je dato u "Dizne.pdf" u jednom od postova na početku teme.

Za razliku od kola sa RC ili RCD snubbers, ovo što sam priložio ne zahteva proračun prema konkretnom modelu dizne vać će funkcionisati na bilo kom modelu sa jednakim vremenima otvaranja i zatvaranja.
U slučaju korišćenja RC ili RCD snubbers, proračun snubbers bi zavisio od konkretnog modela dizne koji se upotrebljava. Naravno test sto neće raditi sa samo jednim modelom dizni...
Dakle, gospodinu koji je postavio pitanje sam jednopotezno bez nekih specijalnih "gušenja" dao način koji je univerzalan i poklapa sve dizne podjednako.
Takođe sam dao i vrlo kratko i nenametljivo obrazloženje zašto baš tako. U svega par rečenica, koje onom ko je zainteresovan, uz malo pretrage po literaturi i upoznavanja sa osnovnim zakonima elektrotehnike, mogu biti dovoljna vodilja da shvati o čemu se radi.

-Prva metoda iz "Dizne.pdf" sa dva prekidača i dve diode je naprednija i nediscipativna jer vraća akumulat iz dizne nazad u napajanje, potom tu energiju kasnije iskoristi.
Tom metodom uz cenu nešto složenijeg upravljanja (lebdeći driver) se izrađuje tester za dizne na kom se prekidački elementi ni malo ne zagrevaju i uz korišćenje jevtinih i niskonaponskih Mosfet 55V i Rds_on reda <50 miliohm , sprava može biti sposobna za upravljanje strujama reda 10A bez ikakvog hlađenja.
Pri tom obezbeđuje putanju pražnjenja kalema gde je naponski premašaj ograničen na veličinu napona napajanja kod isključenja, gde napon na kalemu postaje suprotnog polariteta od napona kojim je pobuđen. Ta metoda obezbeđuje jednaka vremena otvaranja i zatvaranja dizne.

-Druga metoda je jednostavnija i svodi se na Zener klamp koji takođe obezbeđuje putanju pražnjenja kalema sa naponom premašaja jednakom naponu napajanja.
Vremena otvaranja i zatvaranja su takođe opet jednaka, ali Zener dioda za Vclamp sada mora akumulat iz kalema pretvoriti u toplotu i discipiirati. Stoga ta Zener dioda mora biti snažnija i imati odvođenje toplote, odnosno hlađenje. Manje ekonomičan način ali zato jednostavan za upravljanje.

Posle toga su usledili komentari tipa: "zašto tako složeno?" i "dovoljna je interna (body) dioda". To je iniciralo ovu dugu diskusiju koju ću okončati ovim člankom.
--------------------------------------------

I kod ispiranja i kod "razrađivanja" dizni, od interesa je da bude strmo vreme zatvaranja dizne iz razloga pospešivanja čišćenja i "razrađivanja" mehaničkim dejstvom samih elemenata dizne. Ukoliko je vreme zatvaranja dugo i brzina zatvaranja monotona, mehanički efekti čišćenja izostaju i ostaje samo heijsko dejstvo tečnosti za ispiranje i dejstvo ultrazvučnih vibracija u tečnosti.
Ta dva dejstva često ne znaju biti dovoljna, posebno kod vrlo starih i izrađenih dizni koje su na sedištima zatvaranja stvorile ukopane zone. Kada je čišćenju pridruženo i mehaničko delovanje onda je čišćenje uspešnije.
Takođe je za sam životni vek dizne najbolje ako su uslovi rada nalik onom u normalnom radu u automobilu, jer dizne su projektovane upravo za takav način rada i tako ne rizikujemo nikakvo oštećenje. Kod dizni se mora voditi računa i o njhovom unutrašnjem otporu i kod test stolova se struja mora nekom metodom (najlakše otpornikom) ograničiti na dozvoljenu veličinu struje za konkretni tip dizne.
----------------------------------------

U automobilskoj industriji postoji mnogo različitih načina i tipova ubrizgavanja, takođe i metode pokretanja dizni (injector drive):
Kod benzinskih motora se tipično radi o razlikama pritisaka ranga 3-8 bara, uključujući i depresiju koju motor razvija u cilindru. Benzinski sistemi su manje zahtevni i kod njih se kontrola nagiba zatvaranja svodi na relativno jednostavnu metodu kontrole brzine opadanja struje u kalemu dizne i dodatnim mehaničkim dejstvom opruge na približno podjednaka vremena.
Pošto u kalemu struja teži tome da zadrži prvobitnu vrednost struje po svaku cenu, po isključenju kalema struja će nastaviti da teče kroz kalem u istom smeru u kom je tekla dok je dizna bila otvorena, odnosno kalem napajan iz centralnog napajanja u automobilu.
Taj tok struje po isključenju je neizbežna osobina bilo kog kalema i napon koji će se u tom momentu razviti na kalemu će zavisiti isključivo od spoljnih elemenata koji će obezbediti putanju struje pražnjenja energije akumulirane u kalemu. U slučaju da tih elemenata za trošenje energije akumulirane u kalemu nema, onda napon na kalemu teži beskonačno velikim vrednostima.
Putanja pražnjenja akumulirane energije kalema se obezbeđuje na mnogo mogućih načina:
-RC snubber kolima
-RCD snubber kolima
-Zener klamp kolima
-aktivnim klamp kolima, i td itd..

Svi ovi načini dopuštaju da se na kalemu pojavi naponski premašaj koji je veći od napona napajanja, posmatrano sa strane prekidača koji upravlja sa kalemom.
Od veličine naponskog premašaja će direktno da zavisi brzina opadanja struje u kalemu i posledično i brzina zatvaranja dizne.
Kada je naponski premašaj jednak naponu napajanja, nagibi porasta i opadanja struje u kalemu su jednaki.

Iz fotografije šeme jednog od sistema ubrizgavanja, koju je Vladd priložio, vidi se sasvim jasno upotreba RC snubber koji je proračunat za konkretni tip dizne, gde je konačna struja dizne ograničena običnim snažnim otpornikom od 6R/5W i tim RC snubber ograničen negativni naponski premašaj na približno -Vcc.
Na priloženom pdf "inj_drive.pdf" sam stavio strelice na te detalje i nacrtao tipičan oscilogram na kolektoru tranzistora koji pogoni dizne. Naravno, oscilogram je crtan rukom i orijentacionog tipa.
-------------------------------------------
Kod dizel motora je situacija drastično komplikovanija jer su od kritičnog značaja i vremena otvaranja i vremena zatvaranja dizni, jer za razliku od benzinskih motora kod kojih nije od presudnog značaja trenutak ubrizgavanja jer se paljenje smeše obavlja posrednim organom (svećicom).
Tu je od vitalnog značaja vremenska instanca u svakom smislu jer se trenutak paljenja određuje upravo trenutkom ubrizgavanja.

Moderni multijet sistemi su dostigli visoku kompleksnost u kontroli dizni jer na modernim vozilima se radi sa pritiscima reda 2 kilobara i višestrukim ubrizgavanjem tokom jednog jedinog ciklusa, počev od pilot ubrizgavanja na početku, preko višestrukih ubrizgavanja tokom radnog dela ciklusa a radi precizne kontrole sagorevanja, do ubrizgavanja u fazi izduvavanja radi ekoloških osobina motora.
To je moderne dizel motore dovelo do maltene savršenih režima rada koliko je to moguće u sadašnje doba izvesti, kao i do dobrih ekoloških performansi.
Ostvarena je izuzetna elastičnost motora i u kombinaciji sa jednim ili dva turbokompresora, mderni dizel motori su ekonomičnošću i oblikom moment krive prevazišli jednostavnije benzinske motore.
Taj napredak je naravno zahtevao vrlo visoku složenost upravljanja detaljima sistema ubrizgavanja i složenim merenjem okolnih parametara od kojih zavisi rad motora.

Što se samih izvršnih elemenata kojima se upravlja rad dizni modernih dizel motora, uglavnom se radi o tri najzastupljenija tipa:

-upravljanje elektrodinamičkim diznama (kalem na dizni kao osnovna pobuda), i to se najčešće radi sa matrix konvertorima ge se koristi dva izvora napajanja.
Jedan izvor je osnovni izvor od tipičnih 12V kod vozila i drugi izvor od najčešće 72V koji se dobija boost pretvaračem iz tih 12V.
Viši napon e zadužen za veoma brz nagib porasta struje i takođe se koristi kao klamp napon za veoma brzo opadanje struje u kalemu dizne.
Osnovnih 12V se koriste za održavanje "hold" struje dizne i ta struja se održava PWM metodom sa povratnom vezom po struji kalema.

-upravljanje sa piezo diznama, gde je element koji kontroliše otvaranje dizne piezo kristal. Kod ove metode se pobuda vrši naponom reda 150V ili više, a taj napon se dobija boost pretvaračem iz osnovnih 12V. Sam driver piezo kristal dizne je najčešće half-bridge driver.

-upravljanje sa piezo diznama koje su tipa pumpa-dizna, gde piezo kristl osim kontrole toka goriva ima i ulogu pumpe visokog pritiskau samoj dizni. Ovaj sistem je najkompleksniji i upravljanje se takođe vrši visokonaponskim half-bridge, jedina razlika od običnog piezo sistema je što je za kristal potrebno mnogo više snage.

U prilogu "Driveri_dizni.pdf" nacrtao sam osnovne metode za ova tri sistema, gde su tranzistori predstavljeni kao prekidači.
Nadam se da nisam uzalud potrošio par sati na ovaj članak, jer pametnom čoveku ovo može biti dovoljno informacija za gradnju najkvalitetnijeg test stola za razne tipove dizni. Testera multinamenskog tipa koji može služiti i za čišćenje kao i za test količine goriva.

Ovim završavam učešće u ovoj temi jer informacija je i više nego dovoljno za forumski tip pisanja.

Pozdrav

Crni macola, nisam li te ja naljutio!
Da sklonim od tvog nadimka ? Šta ja znam, što je sigurno

Nisam ni najmanje ljut već samo iznosim jasne argumente oko ovog slučaja, a osnovna polemika se svela na raspravu oko toga da je klampovanje kalema na dizni maltene nebitno i da mu je funkcija samo zaštita tranzistora od proboja.
To nije tako i pošto sam bio prinuđen da svojevremeno do detalja izučim te pojave onda sam to izneo ovde.
Shvati to samo kao neki vid naučne rasprave bez emocija prema učesnicima.

Ono što je inicijalno bilo u pitanju je da sem hteo pomoći čoveku da ispravno pobuđuje dizne i da pri tom ima korektne uslove rada dizni.
To je bilo na onom prvom pdf i zadržao sam se samo na osnovnom principu klampovanja izvršnog tranzistra, ne ulazeći u to da li će ga pokretati iz MCU ili NE555.

Pošto imam značajnih iskustava u toj oblasti, znam da je Vclamp od ključnog značaja za vremena dizni i to sam samo ovde naglasio.

Zatekao sam toliko test stolova koji su izrađeni od strane nadri stručnjaka (i stranih i domaćih) da mi se već pomalo gadi od toga šta se sve prodaje kao uređaj za validni test dizni...

Nismo samo mi preplavljeni falš robom, i ne rade to samo kinezi koje jadne za sve i svašta okrivljuju a treća su država koja je nešto lansirala u kosmos posle USSR i SAD :-).
Većina test stolova koji su na ponudi a da nisu od najvećih renomiranih firmi su obično s*anje koje ne samo da ne radi dovoljno tačno, nego ni približno čak.
To me malo "jedi" -što bi rekle Lale :-)


Poslednjim postom sam dao dovoljno podataka i argumenata čak i za one koji nameravaju napraviti najmodernije test stolove, a da pri tom ne pogreše osnovnu postavku.

Pozz

Nisam hteo da polemišem i samo sam dodao moje neprijatno
iskustvo sa zaboravljenom diodom i releom koji je generisao
svoim kalemom dovoljan pik da pobije cmos. To je bilo sve bez
upuštanja u veće razmatranje problematike. A nadrljah

Siguran sam samo u jedno - elektronika treba da bude indentična
kao i na kolima. Jer ako se dizna drugačije ponaša na stolu nego
u kolima, jer si je naterao da brže zatvori onda nećeš imati dobre
rezultate. Na stolu će raditi super, a na kolima će štucati. To je
kao kad kupim haljinu gledajući je na nekoj devojci, pa je poklonim
nekome od 60 godina i čudim se što super haljina loše stoji.

I ne bih ja da budem između čekića i nakovnja, ni kriv ni dužan.

Kolega Macolakg ja vam se najiskrenije zahvaljujem na ovako opseznom i vrlo jasnom objasnjenju jer vidim da ste dosta sistema prezentovali i upoznat sam sa tekucom problematikom rada sistema vi ste to nama na forumu bas opsezno objasnili, sada nemojte zameriti sto neko od nas i pomalo ne razume,nebitno ali da rezimiramo nadam se da ce dosta kolega shvatiti i razumeti o cemu ste pisali... Iskreno vam zahvaljujem na ulozenom trudui nadam se da je puno njih razumelo vase izlaganje jer nismo svi upoznati pogotovu sa konvertorima pretvaranja napona dizni novijih generacija . Sa velikom paznjom sam citao vas post i rezimirajmo da za sve mora postojati poznavanje(pogotovu teoretsko) a vidim da ste dosta vremena i truda ulozili u ovu oblast izucavajuci raznorazne testere i simulatore tako da se nadam da dosta prakse imate. Iskreno vas pozdravljam i zahvaljujem na pomoci i sugestiji ...

Branko,

Niti si bio između čekića i nakovnja, niti će dizna brže zatvarati nego na kolima.

Dovoljno je da prikačiš osciloskop na diznu bilo kog benzinca i videćeš da je naponski premašaj na dizni približno 2 x Vcc.

Upravo takav sam način sam i predložio. Dizna će zatvarati baš kao na kolima.

Što se tiče prenaponskih pojava iz kalema savršeno si u pravu. Svaki kalem kome nije napravljena putanja pražnjenja i određena veličina prenaponskog premašaja, izazvaće havariju na okolnoj elektronici.

Ono u čemu greše mnogi "pravitelji" testera za dizne je što diznu uklampuju paralelnom kontra diodom kao relej.
To je katastrofalna greška i produžava vreme zatvaranja oko 17 puta.
Onda im se greju tranzistori i "pravitelji" se čude zašto.
Pa zato što im struja u dizni traje traje i traje... :-)

Pozz

De macola, ne preteruj, nismo mi bas zlikovci.

Svi cenimo tvoj trud i strpljenja, naravno, ali neke stvari prosto nisu 100% "elektronicarske"

Niko ne spori uticaj snabera, klampova, pa mozda i zenamic tranzijent supresora, ali previse "kicenja" drajva za TESTER je krajnje nepotrebno.

Sa elektronicarske strane nemam zamerki, ali sa prakticne, inzzenjerske, je nepotrebno.

Dizna se otvara i cisti, i proverava se MAKSIMALNI protok, sto je znak njene kondicije i cistoce. Naravno, meri se i zaptivenost zatvorene dizne, da ne razliva gorivo, logicno.

I tu je KRAJ prica o remontu dizne, niti ce joj biti znacajan snaber, niti ima komponenti kojima snaber moze da ukloni ostecujuci spajk, niti se meri energetska efikasnost sistema, tesera vec se dizna drzi otvorenom.
Neki vole da im se "ciklusira" dizna nekom frekvencijom, ali je i to nebitno za remont.
Bolje da imaju tajmer za jedan minut, to je parametar kapaciteta dizne..a ne spektakularno "cvakanje"("razradjivanje").

Na vozilu ce inace dobiti svoje radne uslove, ako poseduje sposobnost prekida goriva i isporuke odredjenog maksimuma goriva(tako ih entuzijasti jure, ako zele pojacanje snage motore, po MAX protoku), dizna je u funkciji.

Ako dizna ne zaptiva, ili se ne moze ocistiti, ili je kalem u nekom prekidu, spoju grupe namotaja ili sa nekim defekto, takva dizna ide u reciklazu, i zamenjuje se novom.

Razumem ja tvoju elektronicarsku perfekciju, ali je glavni glumac dizna, a ne perfektni drajv.

Za razne dizne treba raditi razne uredjaje za ispitivanje, ali sam tester nakon remonta ne mora da pokrije sve radne uslove.

Ako je ovo komplikovan drajv za diznu, onda sam ja Merlin Monro.

A provera protoka izgleda na primer ovako i ne da je vreme kritično važno nego ne može biti kritičnije, a to vrlo zavisi od V clamp.

Taj drive je pusla, odlican i "univerzalan".

Piezo drive treba da ima specificnije uslove. Kao i GDI i poneke dizel dizne.

Problem je sto postoji preko 100 vrsta injektora, najvise ima pazlicitih klasicnih benzinskih(non GDI), koji su i najlaksi i najpogodniji za rad..

Sa otpornostima od 1,7 oma do 16 oma, sa induktivnostima od par mH do preko 10mH(sto iskljucuje "univerzalni" snaber u testeru"), za koje se iprave diy testeri i cistilice...

GDI dizne, kao i neke dizelke, zahtevaju 12, 15A za otvaranje i drzanje, ali je veci problem u "okolini", kada treba obezbedit stotinak bara pritiska goriva...


Zato su "klasicne" dizne najzgodnije za remont, najlakse i najcesce..specijalne dizne..su specijalne dizne, s obzirom na prisutnost, tesko da bi se nekom isplatili testeri za GDI, povoljnija je situacija za CR ili multijet..

Malo sam pročitao o električnim diznama za ubrizgavanje goriva i mogu samo
da izjavim da nemam blage veze. A evo zašto: nisam ni znao da postoje i
elektromagnetne i piezo dizne, a kamoli da postoji i nekoliko koraka u okviru
samo jednog otvaranja dizne. Da bi se smanjila potrošnja goriva:
https://www.youtube.com/watch?t=29&v=d_LahS5T3DM

Za nekoga ko hoće ozbiljno da se bavi pričom mislim da bi ova knjiga bila jako
dobra :https://sites.fastspring.com/a...omotive_actuators_evap_testing

Evo i malo iz nje:http://www.autodiagnosticsandp...ture/fuel-injector-testing.htm
Vremena su izuzetno kratka, što se vidi sa fotografije.

Postoji i IC koji je pravljen baš za kontrolu dizni i mislim da je on pravo rešenje.
http://www.ti.com/lit/ds/symlink/lm1949.pdf
Još ako se primene aplikacije, biće super. Sigurno da ima još raznih IC, ali ja sam
našao samo ovaj i nisam više tražio.

A one piezo dizne to je tek posebna priča. One rade na visokom naponu, kao i
svi piezo elementi: http://m.eet.com/media/1072889/FC-2s.gif

Evo jednog takvog kupovnog drajvera: http://www.drivven.com/visitor.../Manuals/DI_Driver_UM_RevE.pdf
i malo teorije: http://scl.hanyang.ac.kr/scl/d...7/data/papers/2007-01-3537.pdf

Evo i cena drajvera: http://www.skynam.com/category.php?id_category=21
Verovatno su pozlaćeni!

I za kraj, verovatno ona ekipa koja sedi po razvojima nešto zna.

Macola jedan off, znaš li šta je bilo sa projektom onog motora sa
elektroventima umesto bregaste?

Branko,

Tojota je napravila neko zatišje, posle bombastične vesti o tom projektu sa elektromagnetskim ventilima.
Teoretski i na prototipu je to verovatno radilo i nudi stvarno fantastične osobine kontrole razvoda gasova.
Tom metodom ako doživi uspešnu serijsku proizvodnju će se rešiti veliki broj problema u razvođenju gasova, koji i dan danas pored više tipova varijabilnih razvoda i dalje ima ograničenja. Praktično jedan isti motor može raditi sa neograničenom paletom performansi, od trkačkih za pistu do teretnog programa, i to samo "pametnom" kontrolom ventila osim do sada unapređenih ostalih uslova.
Sve je u jednom paketu: od nagiba zatvaranja i otvaranja, preko dubine do konačno uglova i zahvata po uglu.
Fantastična zamisao i nadam se da će kad-tad ući u serujsku produkciju.
Još kad bi se to prikrpilo na motor sa varijabilnom kompresijom od našeg Dr Radivoja Pešića, gde bi mu bio kraj?


Pretpostavljam da će to pričekati još bolje materijale, poput nesrećnog Wankel-a i keramičkog motora.
Moguće je da imaju neke prepreke oko temperatura, podmazivanja ili slično. Ujedno snažne vibracije su neprijatelji permanentnih magneta, to je opšte poznata stvar.

Jeste off, ali ideja je toliko masivna da zaslužuje pominjanje.

Pozz

Pravili su tvoji kragujevčani svojevremeno motor, valjda od keca.
Čini mi se da je išao do 11000 obrtaja. Valjda je to pričao Bane
Jeremić ( dr ili prof ), i on je vaš. Nisam dugo bio u KG.

Bukvalno pre nekoliko dana je neka ekipa iz Pazove nabacivala
keramku u neki motorčić, na koje delove nisam zapamtio. Svašta
ljudi rade, i imaju još uvek volje.

Vladd,

Uvek postoji univerzalno rešenje koje poklapa najveći broj svetskih dizni.
Bez razlike bile piezo ili elektrodinamičke, dizel ili benzince.

Daću u prilogu blok šemu takvog i to je stvarno dovoljno od mene jer baš gubi smisao da priložim čitav projekat koji ima ekonomsku podlogu još uvek.

Evo blok dijagrama:

P.S.

Naravno kada se radi sa dva ili više fluida, onda postoji i toliko sistema za njihovu kontrolu.

Dr Radivoje Pešić je napravio motor sa 8 klipova, 4 komore sagorevanja i 2 kolenasta vratila.
Patentirao je to kao motor sa varijabilnim stepenom sabijanja.

Inače, svašta se pravilo po ovom našem provincijskom KG.

Pozz

Nekada se svuda radilo, i za znanje nije bilo "provincije"...sada..?

Moze se napraviti ekstremno slozena i univerzalna instalacija, ali je test dizni, ekonomski, u zoni "krpeza" na kolima, ozivljavanje mrtvaca zaa sitne pare, da se ne bi kupovala nova dizna.

Sto je u nekim slucajevima i opravdano.

Stoga, jeftin posao zasluzuje jeftinu opremu, ali upotrebljivu, a mehanicarima je vec ionako otezana "univerzalnost", ostalom opremom,alatima i softverom.

Odavno nije pisano u ovoj temi dragi forumasi, pa daje pokrenemo. Imam problem sa MED plinskim diznama od 1,2 - 1,1 OhM. Kod mog testera prilikom pranja tih dizni ( problem se desava kod ovih dizni ) u ul. kadu, imam opciju da dizne budu ukljucene 2 - 3 min.. Pa se krene sa radom u trajanju od 1 - 2 min., i tako u krug u trajanju od 15 - 20 min.. Pri tom ( ne uvek ) se pri kraju rada jednostavno elektronika ugasi. Kad otvorim poklopac gde je elektronika smestena u LAUNCH CNC602A testeru vidim da su cetiri kondezatora velicine 10 x 10 x 40 mm odlemljena. Zalemim ih ponovo na njihovo mesto i dobijem normalan rad uredjaja.

Da li mi mozete pomoci da napravim poseban simulator za tako jake dizne jer, sa benzinskim diznama nemam problema. Hvala puno na razumevanju i iskrenoj pomoci. Ujedino koristim priliku da Vam cestitam Lazarevu subotu...