zadatak iz vjerovatnoce i statsitike

[ vriskica @ 20.04.2015. 16:28 ] @

Slucajna promjenljiva X je data sa

P{X=n}=c/(3^n) ,n pripada skupu N

a)odrediti konstatu c
b)izracunati E(x)
c)izdracunati P{X>=3}

[ djoka_l @ 20.04.2015. 17:41 ] @

Kako se računa suma gemetrijskog reda?
http://bs.wikipedia.org/wiki/Geometrijski_red#Suma
http://en.wikipedia.org/wiki/G...sion#Infinite_geometric_series

Kolika MORA da bude suma da bi ona predstavljala verovatnoću?
https://www.wolframalpha.com/i...8c%2F3%5En%29+%2C+n%3D1+to+inf

Kada nađeš c kako nađeš očekivanu vrednost?
https://www.wolframalpha.com/i...282%2F3%5En%29%2C+n%3D1+to+inf

Ovo pod c neću ni pokušati da ti dam hint. Ako si do ovde došla, a ne znaš c) ...

[ vriskica @ 20.04.2015. 18:42 ] @

hvala puno

[ vriskica @ 20.04.2015. 20:05 ] @

da li moze uputa ;)

Iz skupa {1,2,3,4,5,6,7,8} slucajno se biraju tri broja.Neka je X najveci broj u uzorku.Opisati slucajnu promjenljivu X i naci njeno matematicko ocekivanje.

[ miki069 @ 20.04.2015. 21:07 ] @

p(X=3) =

= 1/56

p(X=4) =

= 3/56

p(X=5) =

= 6/56

p(X=6) =

=10/56

p(X=7) =

=15/56

p(X=8) =

=21/56

E(X) = (3*1 + 4*3 + 5*6 + 6*10 + 7*15 + 8*21)/56
E(X) = (3 + 12 + 30 + 60 + 105 + 168)/56
E(X) = 368/56
E(X) = 46/7

_{[Ovu poruku je menjao miki069 dana 20.04.2015. u 22:35 GMT+1]}

[ vriskica @ 21.04.2015. 09:16 ] @

hvala puno na pomoci ...

[ vriskica @ 21.04.2015. 11:05 ] @

Iz špila od 52 karte na slucajan nacin su izvucene tri karte.Naci vjerovatnocu
a) da su medju izvucenim kartama tacno dvije dame
b) da je medju izvuceenim kartama bar jedan pik(list)

[ zzzz @ 21.04.2015. 13:41 ] @

a) da su medju izvucenim kartama tacno dvije dame

Može na razne načine,evo jedan od mene.
Različitih kombinacija od tri karte imamo ukupno

Kombinacija koje sadrže dvije dame ima

Omjer je vjerovatnoća.

b) da je medju izvuceenim kartama bar jedan pik(list)

Jedan od načina:Različitih kombinacija kao i u prethodnom računu.SAd ću izračunati

koliko ima onih koje ne sadrže nijednu pik kartu

Sve ostale sadrže bar jednu pik kartu.

[ miki069 @ 22.04.2015. 06:51 ] @

Milane, malo je 6 kombinacija za tačno dve dame.
Na dva mesta dame, ali na treće mesto koja karta od ostalih 48.

= 288 kombinacija

Za pikove može se od ukupnog broja kombinacija oduzeti broj kombinacija za tačno nula pikova:

ili na drugi način sabrati broj kombinacija za: tačno jedan pik + tačno 2 pika + tačno 3 pika:

_{[Ovu poruku je menjao miki069 dana 22.04.2015. u 09:13 GMT+1]}

[ zzzz @ 22.04.2015. 10:15 ] @

Da u pravu si.Zbrzio sam.

[ vriskica @ 22.04.2015. 12:04 ] @

Na slucajan nacin se biraju 2 broja iz intervala [0,1].Kolika je vjerovatnoca da drugi broj veci od kvadrata prvog broja.

[ zzzz @ 22.04.2015. 16:03 ] @

Neka je na x osi prvi broj,a na y osi drugi.Kvadrat prvog broja je parabola.Traži se šansa da drugi broj bude iznad parabole.Integracijom nađemo površinu iznad parabole i to je ta vjerovatnost,(p=2/3).

[ vriskica @ 22.04.2015. 18:07 ] @

mozel pomoc za dalje
A={(x,y)eR/ 0<=x<=1 i 0<=y<=1 }
S={(x,y)eR/ y>x^2 }

y=x^2

[ miki069 @ 23.04.2015. 07:44 ] @

Površina ispod parabole je:

= 1/3

To je verovatnoća da bude manji.

Suprotna verovatnoća (da bude veći) je 2/3.

[ zzzz @ 23.04.2015. 09:09 ] @

Jedna skica:

[ vriskica @ 23.04.2015. 09:38 ] @

ako moze pomoc oko zadatka broj 2.

[ hotchimney @ 23.04.2015. 10:06 ] @

I ti ćeš sutra nekoga učiti? Pa te zadatke bi znao i jedan odžačar da uradi.

Na šta se srozao matematički fakultet!

[ miki069 @ 23.04.2015. 10:29 ] @

k određuješ iz uslova da je integral od -beskonačmo do + beskonačno od f(x)dx = 1.

Ne verujem da je istpit sa matematičkog fakulteta.
Taj ispit se polaže i na tehničkim fakultetima.

_{[Ovu poruku je menjao miki069 dana 24.04.2015. u 07:33 GMT+1]}

[ hotchimney @ 23.04.2015. 10:47 ] @

Pogledaj fotokopiju pismenog koju je priložila.
Prvi zadatak je odredjivanje verovatnoće (često je vezano uz kombinatoriku kao što su bila njena prethodna pitanja).
Drugi i treći zadatak su raspodele slučajne promenljive i/ili dvodimenzionalne slučajne veličine.
Četvrti zadatak je testiranje hipoteza.
Takva obrazac zadataka se primenjuje za matematičare, pre svega profesorski smer.
Na tehničkim fakultetima se varovatnoća i statistika ne studira na taj način.
Verovatno je reč o starijem studentu jer su u medjuvremenu ispit verovatnoća i statistika podeljeni na dva ispita.
Fakultet je u BiH - sudeći po ijekavici.

Prepisujući na ispitima dokopala se 4-te godine i sad
ne zna da odredi elementarnu površinu ispod (iznad) parabole.
Nego lepo knjiga u šake i da se ponovi sve od Analize 1 nadalje.

[ vriskica @ 23.04.2015. 15:17 ] @

hvala :)

[ zzzz @ 23.04.2015. 19:14 ] @

Najprije slika zadane f(x):

Pošto je figura trokut ne moram se baviti integralima pa ću uraditi poprijeko.
Iz uslova da površina mora biti 1 nađemo da je

Očekivanje je težišnica trokuta,a to je na trećini visine

Varijanca je moment inercije oko težišnice što za trokut iznosi

Vjerovatnost za područje od 3/4(?) do 3/2 je ta odgovarajuća površina
P=1-4.5/16-1/8=9.5/16

[ hotchimney @ 23.04.2015. 22:54 ] @

Ne znam šta se ovde dogadja?
Prvo imamo jednog kampanjskog studenta koji izgleda pokušava da postane nastavnik matematike,
i demonstrira kako se ispit ne treba spremati.
A sada i ti suprotno metodici nasrtave matematike rešavaš zadatak.

[ zzzz @ 24.04.2015. 00:31 ] @

Citat:

hotchimney: Ne znam šta se ovde dogadja?

Ja znam šta se događa.Pokušaću ti objasniti, iako i sam to znaš ali si zaboravio.
Ova studentica,a ne samo ona, imaju profesore koje ne mogu upitati ove stvari koje ovdje pitaju.Prije oko 20 godina obrazovni sistem je bio u teškoj krizi.
Ali i iz samih molbi za pomoć se vidi da nešto radi.Takođe i mnogobrojni ostali koji prate ovu temu zaslužuju da im neko nabaci neke ideje ukoliko može.

[ hotchimney @ 24.04.2015. 06:21 ] @

Student 4. godine matematike ne zna da izračuna površinu ispod parabole?
Lek za to se naziva "ponavljanje gradiva". Materijali sa I i II godine se obnavljaju tokom celog života.
To nema veze sa tim da li ima ili nema profesora jer su ispiti položeni.

Citat:

Ali i iz samih molbi za pomoć se vidi da nešto radi.

Pa baš se i ne vidi. Ona samo postavlja zadatke.

Osim toga prethodna poruka koju sam napisao odnosi se na tvoju poruku.
Redefinisao si pojam varijance kao "moment inercije" što nije definicija u matematici.

[ miki069 @ 24.04.2015. 06:28 ] @

Ne verujem da je priloženi ispitni rok sa MATF.
Zadaci su prelagani za MATF ili smer matematika na nekom PMF.

Ne znam kako je u BiH, ali u Srbiji taj ispit se polaže na smeru informacione tehnologije, na skoro svim fakultetima koji ga imaju.

Majo, koji je smer i na kom fakultetu?

[ zzzz @ 24.04.2015. 10:09 ] @

Citat:

hotchimney: ....

Redefinisao si pojam varijance kao "moment inercije" što nije definicija u matematici.

"Redefinisao" sam i pojam očekivanja kao "težišnicu trokuta" ako primjećuješ.Namjerno,i evo zašto!
Zato što su matematičke jednačine potpuno identične za te pojmove.A na tehničkim fakultetima su moment inercije površine,otporni moment,težišnica jako poznati izrazi.Za mnoge jednostavne slike su izračunati pa se mogu naći u raznim tablicama što sam i ja uradio.(Pretpostavljam da je ovaj zadatak baš za neki tehnički fakultet.)

Evo naprimjer izračunajmo srednju vrijednost iako se u zadatku ne traži:

,a moglo je odmah da se napiše 1 jer je očigledno iz slike.

Često se u ovakvim zadacima računa standardna devijacija kao i vjerovatnost u okolini srednje vrijednosti.

U literaturi se navodi da iskustveno ova vrijednost izlazi oko 2/3.Ili je moj račun loš.ili je data razdioba nezgrapna.

[ hotchimney @ 24.04.2015. 11:34 ] @

Ne znam i ne sporim šta su na tehničkim fakultetima "moment inercije ..."
ali san siguran da varijansa nije uvedena na način saglasan metodici matematike.

To se jednostavno tako ne radi.
Student mora da rešava zadatak iz matematike na osnovu matematičkih definicija.
Ako pogrešno usvoji te pojmove kasnije će i druge učiti pogrešno.

[ zzzz @ 24.04.2015. 17:12 ] @

Citat:

hotchimney:
Student 4. godine matematike ne zna da izračuna površinu ispod parabole?

Nije zec u tom grmu.Problem je da se na osnovu zadatka sklopi neka sličica,a onda je lako dalje računati.
http://www.elitesecurity.org/p3568110
Kada se na predavanju ne dobije dovoljno jasna predstava o izloženom gradivu,ne preostaje ništa drugo nego vježbanje tj. rješevanje velikog broja zadataka.Pa valjda će nešto leći u glavu.

Ja nisam dovoljno vješt i kvalifikovan da drugima objasnim kako se slični zadaci postavljaju.A to bi bilo prava stvar.

[ hotchimney @ 24.04.2015. 20:19 ] @

Braniš neodbranjivo.

Ovde joj je bio potreban

Citat:

vriskica
zadacic iz analiticke geometrije

Odredite jednacinu kruznice ...

22.08.2008.

Zatim je ponudila pomoć iz linearne algebre jer

Citat:

vriskica:

sta nije jasni iz tog predmeta..polozila sam taj predemet..pa ako budem sta znala da objasnim..

12.09.2008.

Iz profila se može pratiti šta je spremala za ispite.
Nema ništa sa tehničkih fakulteta.
Ona je na matematici samo je pitanje smera.

Sa verovatnoćom i statistikom "kuburi" od 2012.
Ovde joj je bila potrebna

Citat:

vriskica
pomoc oko zadatka iz statistike

1.kocka se baca 2 puta ...

02.09.2012.

U to vreme još nije znala da je postavila zadatak iz verovatnoće pa je tražila "pomoc oko zadatka iz statistike".

Dakle, napredovala je, jer ova njena tema ima naziv "zadatak iz vjerovatnoce i statsitike".

Eto, "pomagali ste" joj svo vreme i šta ste doprineli? Da se osloni na napamet naučene zadatke? Pa kad se potrefi...

[ VortexMK @ 29.04.2015. 14:17 ] @

Treba da resim sledeci zadatak iz raspodele slucajnih promenljivih. Koja bi raspodela ovde trebalo da se primeni? Studentova (t-test), hi-kvadrat (hi-kvadrat-test)...? Po meni bi mozda isao t-test za velike nezavisne uzorke.

Koja funkcija u Excelu bi isla za izracunavanje granicnog t, ako bi se radio t-test, kako bi se videlo da li je razlika statisticki znacajna (T.INV , T.INV.2T)?

[ zzzz @ 29.04.2015. 15:32 ] @

Rješi pomoću hi-kvadrat testa.
Ovdje imaš solidno objašnjenje sa nekoliko primjera izračunavanja.
Kako sa Excelom:
https://www.youtube.com/watch?v=KPFgcoumKbI

[ VortexMK @ 29.04.2015. 15:43 ] @

Hvala!

[ VortexMK @ 05.05.2015. 17:16 ] @

Hvala na prethodnom odgovoru, uspesno sam resio zadatak.

Imam sledece pitanje:
U pitanju je zadatak iz t-testa za zavisne uzorke i isti zadatak treba da se uradi sa jednostranim i dvostranim testom (one-tailed i two-tailed test) i da se rezultati uporede.
Zadatak je vrlo slican primeru koji se radi na ovom klipu:
t-test youtube primer
Ali me zanima sta se desava sa two-tailed testom istog zadatka, kako bi se poredili rezultati. Da li se zadatak potpuno drugacije radi ili na kraju samo uporedjujem sa vrednostima iz tablice za one-tailed i two-tailed vrednosti.
Takodje sam pronasao na sajtu koji ste mi dali u prethodnom postu kao primer i ovaj tekst o t-testu, ali ovde vidim da se koristi samo two-tailed test za proveru, a i razlicite formule za resavanje zadatka.
Teorija t-test

[ zzzz @ 07.05.2015. 12:16 ] @

Jedan od boljih odgovora na pitanje je ovdje:
http://www.biochemia-medica.co...procjenu-statisticke-znacajnos

[ zzzz @ 19.05.2015. 23:48 ] @

Citat:

VortexMK:
Sve privodim kraju, ali me zanima sta da radim u sledecem slucaju. U zadatku se trazi da u jednostranom testu preispitam da li se tezina ispitanika smanjila posle nekog napora.
Stavio sam sledece hipoteze:
H0: nije doslo do promene tezina
H1: tezina se smanjila

E sad, kako je u pitanju primer za male zavisne uzorke, kada sam oduzeo od druge kolone (tezine posle takmicenja) prvu kolonu (tezine pre takmicenja) i dobio diferenciju, ona je bila pozitivna (sto znaci da se tezina zapravo malo povecala), i samim tim vrednost t-testa je bila pozitivna. Kada sam je uporedio sa granicnom t vrednoscu, dobijeni t je bio manji i potvrdjena je H0 da nema promene težine, ali šta bih rekao da je bilo statisticki znacajne razlike? U tom slučaju bih zapravo dokazao da se težina povećala, iako te hipoteze nema, jer proveravam u zadataku da li se smanjila. Da li sam u pravu.

Ovo je privatna poruka VortexMK-za mene(zzzz).

Ja:"Konfuzno i nepotpuno.Napiši na forumu šta si htio provjeriti statističkim testiranjem,šta si mjerio,šta si dobio.I koji test si koristio i zašto."

Druga poruka za mene od VortexMK:

Citat:

Da ne postavljam tamo ceo zadatak, ima dosta proracuna itd. Ono sto mene samo zanima je sledece, tj. kraj zadatka:

Kod jednostranog testa kod normalne raspodele, ako se u zadatku trazi da se proveri da li je aritmeticka sredina na uzorku manja od aritmeticke sredine na populaciji, gleda se leva (negativna) strana grafika. Uporedicu neku negativnu dobijenu Z vrednost sa (negativnim) granicnim Z sa 5% rizika i videti da li postoji statisticki znacajna razlika.

Ono sto mene zanima, sta se desava u slucaju da se dobije pozitivna Z vrednost u tom zadatku, zato sto su aritmeticke sredine na uzorku zapravo vece nego na populaciji?

Zna li neko šta on ovdje traži?
Probaću odgovoriti.

1)Greška rezultata mjerenja ovisi o mjernom uređaju (sistemska greška),subjektivnosti i slučajnosti.Pa ako je naprimjer deklarirana greška vage +/- 5 grama uz pouzdanost 95% i +/-8 grama 99% pouzdano,onda nema smisla mjeriti promjenu težine od 3 grama.Dakle testiranje nema smisla jer su promjene težine unutar razlučivosti mjernog uređaja.
2)Ako maratonac trči kroz voćnjake i ždere neke plodove,sasvim je moguće da stigne na cilj nešto teži nego na startu.

[ VortexMK @ 21.05.2015. 23:08 ] @

Drugi odgovor sa maratoncem koji trci kroz vocnjak ima veze sa mojim pitanjem.
Dakle, zanima me, ako se trazilo da se u jednostranom testu preispita da li se tom maratoncu smanjila tezina nakon trcanja. Hipoteze bi bile:
H0: Nije doslo do promene tezina.
H1: Smanjila se tezina posle trcanja.

E sad, ako ja u zadatku kroz proracune dobijem pozitivan t (zato sto se njemu tezina zapravo povecala jer je jeo voce dok je trcao), koji uporedim sa granicnim t sa, recimo, 5% znacajnosti, i dobijem statisticki znacajnu razliku, sta bi bio zakljucak?

Imam dve hipoteze, medju njima nema hipoteze da se tezina povecala. Da li sam ja ipak onda dokazao da se tezina povecala ili sta bi bio zakljucak?