Ova tema je predvidjena za razgovore o pojmu STUDIO i svemu vezanom za taj pojam - snimanje, mixanje, oprema... Kao sto sam naglasio u temi "KONCERTI..." ovaj deo ES-a se zove Muzicka produkcija sto je dobrano zastupljeno u pojmu STUDIO. Mnogo je zabluda i pogresnih stvari vezano za STUDIO kao pojam cak i kod Muzicara, o ostalima da se ne prica, pa bi mogli da se potrudimo da pojasnimo, objasnimo i resimo te zablude i pogresne stvari. I da to bude svima koji citaju zanimljivo i lako za razumevanje, zabavno za pracenje. Bez opterecenja i nadmetanja jer sam pojam je takav.
Kao prvo, voleo bih da razjasnim jednu cudno nesvatljivu stvar a to je da se ne zna osnova. Naime, u Studiju se snima, snima se kompozicija - to je svima kao jasno. Ono sto dobar deo Muzicara ne svata ili nece da svati je sledece, u Studiju se ne vezba niti komponuje niti aranzira! To se radi pre ulaska u Studio. To je jedna od osnovnih greski Muzicara bez studijskog iskustva kao i nesto sto je svojstveno po godinama mladjim Muzicarima. Naravno, sve se stice iskustvom, zivotnim i radnim, pa nije cudno sto neki mlad muzicar to ne zna ali nije opravdanje da se ulazi u nesto bez dovoljno barem osnovnih informacija. To vazi za sve u zivotu pa nema razloga da se Studio razlikuje od toga.
Znaci, osnov dobrog rada i krajnjeg rezultata u Studiju je da Muzicar zna sta hoce i da je dosao spreman na snimanje. A to podrazumeva da je kompozicija (kompozicije, pesme...) sredjena po svim pitanjima pojma Kompozicija, aranzmanski, kompozitorski, harmonski, ritmicki, text... i da se zna ko sta i kako svira (kad je bend u pitanju). U Studiju se ne vezba pesma, to se radi na probama. U Studiju nema uslova za probe jer je drugacija namena i prostora i tehnike. U Studiju se ne uvezbava niti se pravi Solo (na ma kom instrumentu). U Studiju se ne uvezbavaju rifovi, deonice, pasazi, improvizacije... nista se ne uvezbava, to se radi na probama a neki instrumentalisti i kompozitori i kod kuce ako imaju takve uslove, gitarista prvo kod svoje kuce napravi pa uvezba Solo pa onda to prezentuje grupi na probi pa onda vezbaju... to vazi za svakog Muzicara. Kad se tako radi onda u Studiju moze da se koncentrise na snimanje i produkciju - sto je i namena Studija.
O probama drugom prilikom a to je inace "rak rana" nase muzicke scene. Pogresno se rade/izvode probe, u pogresnim prostorima i veoma olako svataju, nekako neobavezno - a probe su rudimenti za zive svirke/Koncerte i Studio. To je posebna prica, ni malo jednostavna iako tako deluje ali o tom potom i u medjuvremenu.
Pricajmo o osnovama snimanja i to o snimanju grupe/benda. Postoje dva nacina snimanja. Ceo bend odjednom ili svaki instrument pojedinacno. Prvi nacin je uslovljen prostorom koji mora buti veliki najmanje toliko da ceo bend moze da stane fizicki i plus paravani za odvajanje pojedinih instrumenata plus mikrofoni za sve to. Sto podrazumeva prilicno veliku prostoriju. Takav nacin se kod nas retko upotrebljava iz mnogo razloga, prvi i osnovni je sama prostorija koja mora da bude bas velika sto je retko na nasim prostorima, vrlo malo takvih Studija ima. Drugi razlog je oprema, Studio mora da poseduje dovoljno mikrofona da se sve pojedinacno ozvuci/prenese na snimac. I to studijskih mikrofona koji su po pravilu prilicno skuplji od mikrofona koji se koriste na koncertima, zivim svirkama, klubskim svirkama, tezgama... ne samo skuplji nego i drugacijih karakteristika (o tom potom...). Plus kablovi i konektori koji moraju da budu vrhunski u odnosu na zive nastupe opet zbog karakteristika za potrebe snimka. Sve to u principu jako puno kosta pa je kod nas retko da neki Studio ima dovoljan broj mikrofona (uvek mora da se ima vise od trenutne potrebe radi izbora za pojedine instrumente, karakteristika odredjenog mikrofona ne mora da zvucno zadovoljava kriterijum zvuka pojacala razlicitih instrumentalista...) i to samo zato sto je kod nas retko da neko tako snima. Retko je jer grupe/bendovi nisu dovoljno spremni ni uvezbani ni sposobni za tako snimanje. Velika je razlika izmedju zive svirke i Studija. Osnovna je u tome sto svaka greska bilo koga u bendu na zivoj svirci prolazi i ne vraca se vise sa velikom verovatnocom da ili nece ni biti primecena ili ce se zaboraviti vrlo brzo. U Studiju se svaka greska snimila i pri svakom preslusavanju se cuje, pa ako se propusti/ostavi to se onda smixa i izadje CD/materijal sa greskom muzicara/sviraca i ta greska je uocljiva i dtraje "vecno". Znaci - u Studiju nema gresaka. A to je jako, jako tesko. Cak i za najvece profesionalce.
Dugi nacin snimanja je nesto sto je kod nas praksa i uobicajeno je da se snimaju pojedinacno jedan po jedan instrument. Manje je nervoze prisutno kod benda (kad svi zajedno u istom trenutku sviraju/snimaju uvek onaj ko nije pogresio na svaku tudju gresku reaguje sa "pa 'de sad pogresi, a odsvirao sam do ]aja, ne znam da li cu moci da ponovim...") i relaxiranije se radi, snima. Uglavnom se snima prvo bubanj, pa Bass, pa ritmicko harmonske gitare, pa klavijature, pa glavni vokal, pa prateci vokali, pa na kraju Solo deonice i perkusije (ako ih ima). To je neki uobicajeni sled dogadjaja, snimanja. Naravno, uvek su moguce varijacije toga ali bas retko se menja da se prvo snimi bubanj pa Bass pa onda ostalo moze i da bude nekada i drugacije. Vokal se uvek snima kad ima dovoljno "matrice" snimljeno, harmonski i ritmicki, jer je to potrebno za "dozivljaj u usima" prilikom snimanja vokala. Prateci se snimaju posle glavnog vokala, naravno. I to bi bilo to sto se tice nekog redosleda dogadjanja. Prednost takvog rada u odnosu na "svi zajedno" je i tome sto se pojedinacani instrument snima onoliko puta (tejkova) koliko je potrebno da bude dobro, pri tom je samo taj jedan instrumentalista angazovan, svira. Pa kad zavrsi onda drugi i tako redom. I niko se ne ljuti na tudju gresku jer ne mora "opet da svira a vec je dobro odsvirao", sto znaci da nema tenzije na terminima a to je ulov za dobar rad. I za takav nacin snimanja nije potrebno da Studio ima veliku prostoriju... manje izdataka te vrste a ulaganja u opremu... i svima dobro.
Ok, da ne duzim dalje za sada. Iz ovog dosadasnjeg se moze otprilike videti kako sam zamislio ovu temu. Sve, pa i najbanalnije, sto se tice snimanja u Studiju je dobro za razgovor/diskusiju. Naravno, i oni koji nisu Muzicari mogu i trebalo bi da se ukljuce jer takvih koje ova tematika interesuje ima jako puno. Hvala.
Pozdrav!
[ Kovacevic Vladimir @ 12.05.2015. 10:42 ] @
MUZIČAR bez dobrog TONCA ( glavni i odgovorni u Studiju!) i publike je običan, talentovan lik, poseduje volju, znanje, ulaže u instrument, vežba...i samozadovoljno misli da je car!
Taj carski osećaj, samouverenje i uspeh, aplauzi i dobri honorari, Ugovori i pozivi za nastupe, samo su privid...dok se ne dođe u situaciju: "Pošaljite neki svoj snimak (reč je o Agenturi, koja je dobila dojavu Direktora hotela u Zürichu, da je slušao izvesnog Vladimira u budvanskoj "Avali") i repertoar, da bi Vas angažovali."
Za poziv sam znao, jer sam ga i očekivao, ali SNIMAK!!!
Šta snimiti??? Mislim...po jednu reprezentativnu numeru iz nekoliko žanrova, da što šire prikažem znanje i umeće.
Nađem TONCA u rođenom Kotoru!
Ima svetski Studio, jer kao muzičar, plovio je i kao oficir na prekookeanskim brodovima, pa pokupovao svetsku i bogatu opremu.
Rutinski odredim numere za snimanje, ali za svaki slučaj snimim na samom Arrangeru nekoliko numera, kao kompilaciju - onako tek, da se spremim za TONCA (da ne gubimo vreme).
Snimio - preslušam...i frapiran konstatujem koliko to lepo zvuči, moćna harmonizacija, "štosovi" velikih, a svetskih jazzera,
lični INTRO i Interludij između različitih numera, uz obaveznu modulaciju u druge tonalitete etc. etc.
Ali...
Nastaviću se...
Pozdrav
[ Sceka @ 12.05.2015. 15:12 ] @
Bravo Vladimire, nastavi se obavezno cim budes imao vremena. Bice korisno.
Elem, TONAC... Da malo pojasnimo taj pojam, ne zna se i to je nesto uobicajeno kod nas. Kad se kaze Tonac podrazumeva se neko tehnicko lice koje se bavi tonom. Sto u stvari nije tacno, nije bas samo tako. Tonac je izraz koji je svojstven Radiju, Televiziji i u vecini slucajeva zivim svirkama. U Studiju postoje Tonci, Tehnicari, Editori, Programeri, Tejp Opovi (Tape Op's), Snimatelji i Producenti. Postoji jos nekoliko ljudi/zanimanja (Cateri, Midi 'menovi', Majk 'menovi'...) ali ovo nabrojano je nesto sto je kod nas u Studiju, rad u Studijima koji su u Inostranstvu cemo nekom drugom prilikom, prvo da obradimo ovo nase, domace.
Svi osim Snimatelja i Producenta su tehnicka lica i nemaju odgovornost za kreativni deo rada. Sva "kreativna odgovornost" je na Snimatelju i Producentu (oni su krivi ako nesto ne valja). Snimatelj i Producent su Tim koji je odgovoran za sva desavanja u Studiju, od organizacije rada preko kontakta sa "klijentima" (Pevacima, Grupom, Kompozitorima, Aranzerima, Menadzerima...) do Mixa i posprodukcionih momenata - finalnog "proizvoda".
Producent je koncentrisan samo na numeru/pesmu/pesme i ne zanima ga tehnicki postupak dobijanja onoga sto je zamislio, sto hoce da dobije, da se desi... sa pesmom.
Snimatelj je spona izmedju Producenta i tehnickog/tehnickih postupaka/radnji u Studiju koje moraju da se obave da bi Producent dobio to sto je zamislio... Plus tesno saradjuje sa Producentom na samoj pesmi po svim muzickim pitanjima.
Ostali (Tonci, Tehnicari, Editori...) rade svoj posao tehnicke prirode i oni koji su pametni i zele nesto vise od toga se trude da pri svom radu "kradu znanje" od Snimatelja i Producenta... pa nakon nekog vremena ako to dobro rade postaju Snimatelj i Producent...
Hajde ovako, nesto malo a sto je osnova i uobicajeno i jednostavno da bi se razumelo ovo do sada sto sam naveo. Pocinje snimanje Vokala.
Producent hoce da Vokal bude na kanalu 8 i u slusanju cuje Vokal u prostoru i sa malo dileja ali malo mu smetaju neki sibilanti (ili bilo sta zvucno sto je losa karakteristika tog Vokala i ne zeli to kasnije da se resava nego da se usnimi reseno) pa da to ne udje u snimak, to kaze Snimatelju koji to mora da ostvari.
Snimatelj Kaze Toncu "povezi Vokal direktno u Focusrite pa direktno u kompjuter i povezi Lexicon na prvo slanje a neki Dilej na drugo slanje ali vracanje Lexicon-a da bude na 23 i 24 a Dilej klasicno". Onda Tonac kaze Tehnicaru "Postavi Neumann-a, stalak za note i pojacalo za slusalice a ne zaboravi "carapu".
Tehnicar to uradi i ceka kod mikrofona Vokal da nu namesti poziciju mikrofona, poziciju stalka za note (text... i da bude siguran da ima olovka na stalku/pultu...), poziciju pojacala za slusalice i setuje onovnu postavku kontrole tona na pojacalu za slusalice, osigura da se jasno vidi tex ili note i podesi ostala svetla u prostoru...
Uporedo sa Tehnicarem Tonac na peč polju povezuje mikrofon u Focusrite, iz Focusrite-a direktno u karticu u kompjuteru, u Cubase-u (ili nekom drugom programu) otvori Track za vokal i setuje plejbek na kanal 8 na mixeti, povezuje sa prvog senda u Lexicon a vracanje na kanale 23 i 24 na Mixeti, povezuje sa drugog senda u Dilej a vracanje na Return Mixete.
Kad to zavrsi pita Snimatelja "Koji prostor?" Snimatelj u zavisnosti od pesme kaze, na primer "Neki jasan rum, do dve sekunde sa malo predileja recimo 12 milisekundi, rasiren (spread) maximalno a rana reflexija oko 50% ili nesto manje i na vracanju dodaj na 4 kile 6 decibela ali ne šelf nego pik sa Q 2.2 i jedno 4 decibela na 200 herca Q 1.7 a obori za par decibeka kiloherc". Tonac to setuje, kaze gotovo ili signalizira i pocinje snimalje.
Tokom snimanja za mixetom sede Producent i Snimatelj a za kompjuterom Tonac. I to tako ide stalno, samo se menjaju Muzicari i Instrumenti koji se snimaju. Da ne detaljisem sada o procesu samog snimanja, sta se dogadja, na sta mora da se vodi racuna, komunikacija pri snimanju sa Muzicarima, raspored kad i zasto se snima, postupci... a narocito ce biti reci, kasnije, o nacinu na koji se pojedinacni Instrumesnti snimaju, od osnovnih postavki do svega ostalog.
Pozdrav!
[ Kovacevic Vladimir @ 12.05.2015. 17:47 ] @
Citat:
Sceka: Bravo Vladimire, nastavi se obavezno cim budes imao vremena. Bice korisno.
Ako se "nastavim", jer je priča podugačka, čitalac će pratiti dve paralelne postavke i principa rada u Studiju.
Jedna je moja postavka, gde mi treba samo jedan čovek, zvao se on Tonac, ili Snimatelj - važno mi je da zna da koristi datu opremu i da uskladi parametre, koji mu dolaze iz mog instrumenta. Instrument ima svoj mixer i million podešavanja, i efekata, koja posle još idu u mixetu i šalju signal u njegovu "zver".
Znači...ja sam za svaku kompoziciju posebno podesio sve parametre: od boje do efekata i volumena, napravio instrumentalizaciju, aranžmanski doradio fabrički Style...itd. a dinamiku mogu regulisati pritiskom na dirke, ili volume-pedalom.
Druga postavka je ova Tvoja, studijska, sa puno stručnih likova, koji su važni, ali za orkestar, koji svira u Real Time-u, što, naravno, potpuno razumem.
Ali, ja neću dužiti i razbijati shemu, nego izneti nekoliko svojih iskustava u prilog i poštovanje TONCA, kao ključnog i važnog čoveka za posao, koji obavljam - za finalni zapis svirke, koju treba da unovčim.
Pozdrav
[ Sceka @ 12.05.2015. 19:36 ] @
Pa to i jeste cilj. Da se vide razni aspekti i nacini rada a vezano za Studio kao pojam. Ja pisem, opisujem, rad u vrsti Studija koji je veliki po svim kriterijumima a vrlo slican po nacinu rada sa velikim svetskim Studijima (i po tehnici i po radu). Na primer, kad radim u ovom Studiju:
vazi sve sto sam napisao u prethodnom postu. Kad radim u nekom drugom Studiju a ne tako velikom i opremljenom onda se drugacije organizuje rad. Kad radim nesto u malom Studiju onda sam ja i Snimatelj i Producent i Tonac i Tehnicar i Elektricar ako treba da se zalemi neki kabl... Znaci, bice veoma korisno da napises svoje iskustvo/iskustva u Studiju jer ce to biti i zanimljivo za citanje i korisno svakome ko se nadje u takvom polozaju. Ja cu tokom vremena i postavljati slike manjih Studija i objasnjavati razliku u radu kao i razliku u tehnici...
Znaci, samo pisi, nastavi ono sto si poceo! Naravno, bilo bi dobro da se jos neko ukljuci sa pitanjima ili svojim iskustvom iz Studija...
Pozdrav!
[ Kovacevic Vladimir @ 13.05.2015. 10:16 ] @
Nastavak 1. Opisani događaji su iz 1990.godine, kada još mnogo što-šta nama nije bilo dostupno, pa samim tim ni lako shvatljivo!
Svi znaju da Arranger klavijature imaju mogućnost da MIDI file-ove (gotove snimke) reprodukuju, ubacivanjem u Floppy disk player.
Ja sam bio (i ostao) protivnik takvog "sviranja" i imao sam osećaj da će mi se klavijatura zagaditi tim diskovima!
Ovaj detalj je važan za kasnije događaje.
Elem!
Snimimo mi dosta materijala za slanje u Agenturu i sednemo da preslušamo snimke preko Tončevih "zveri".
Sve je OK. onako u globalu: nivoi podešeni, nema tonskih zamerki, grešaka... takoreći super!
Međutim, sledi iznenađenje:
- preko dobrog studijskog monitoringa (iako imam Dynacord razglas, koji spada u sam svetski vrh), ja sam čuo nešto, neke nove zvuke, a na nekim mestima primećujem nedostatak tonova, ili "preklapanje" tonova, nekakvu disonantnu gužvu.
- gosp. Tonac se premesti ispred jednog ekrana/monitora i kaže: sad ćemo videti po kanalima - šta koji instrument svira!!!
I tada, prvi put vidim i čujem šta se dešava u živom sviranju, gde po nekom klavirskom modu, prsti desne ruke prate IDEJU na osnovu harmonsko-melodijske strukture, stvara se čitava melodijska konstrukcija za improvizaciju, a vrlo često se dodaju novi (prolazni, skretnični) akordi.
Poljubim gosp. Tonca , koga sam (do tog momenta) smatrao tehničkim licem, koje treba da mi "odradi" jedan posao, kao i onaj auto-mehaničar da "izluftira" kočioni sistem.
Nije bio iznenađen, jer je znao šta se dešava, a bio je zadovoljan što je meni otkrio nešto vrlo bitno za buduće sviranje.
Nastaviću se...
Pozdrav
[ dgojic @ 14.05.2015. 10:51 ] @
Moj mali doprinos temi. Nije u pitanju baš studijski rad, ali je deo opreme u pitanju, koji može da se nađe i u studiju.
Elem, pošto sam nedavno kompletirao e-drum set koji je sastavljen od raznih komponenata a ''mozak'' je vremešni Alesis D4, postavio se logičan zahtev da se iskoristi okean VST semplova bubnjeva, udaraljki ili bilo čega drugog što izdaleka podseća na perkusioni element. Za te namene u VST svetu je izašlo nekoliko ''dedicated'' rešenja kao što su Addictive Drums, NI Battery itd. ili prosto korišćenje nekog od semplera kao što je NI Kontakt, u koji praktično možete uvući bilo koji sempl i onda ga okidati sa kontrolera - bile to klavijature ili, u ovom slučaju, elektronski bubanj.
E sad, pošto je moj Alesis opremljen samo klasičnim petopolnim DIN MIDI ulazom/izlazom, jasno je da je nešto moralo da se ''zbudži''. Pošto eksterna kartica na mom laptopu nema standardan MIDI ulaz, rešenje je došlo u vidu MIDI2USB kabla. Namena mu je jasna iz samog imena - u ''mozgu'' kabla se nalazi konverter koji vrši dvosmernu konverziju sa DIN MIDI ulaza ili izlaza ka drugom kraju gde se nalazi standardan USB priključak.
Ovde je krenula moja odiseja. Pošto takvih kablova ima kod nas na KP pogledom na njihove cene mi je krenulo kiselo (od 900 din pa sve do 15, 20 ili više evra?!) te ja odem lepo na Aliexp***s, gde je taj identičan kabal oko 4 dolara, sa sve besplatnom poštarinom za Srbiju. Naručim ja taj kabal, stigne u propisano vreme, priključim USB stranu na PC, on ga prepozna stavi drajvere - sve lepo i krasno. Međutim... Kada sam sa druge strane na DIN priključio Alesisa sa jednim padom, čisto za probu - ama ni da drcne, što bi rekao moj pokojni deda, radio i TV tehničar amater. Dakle, hardver je ''ispravan'' u smislu da ga sistem vidi i dodeljuje mu drajvere ali ne stiže nikakav ulazni signal.
Uređaj jesam reklamirao i novac mi jeste vraćen ali to nije bila poenta - poenta je da dobijem uređaj koji radi posao. Da stvar bude gora, shvatim da bi me verovatno sačekala ista stvar i da sam ovde na oglasima nekome dao 15 evra jer bih dobio potpuno isti poluneispravni uređaj.
Ne budem lenj, pa krenem da googlam. I nađem blog na kome je čovek detaljno opisao istovetan problem i način kako ga je rešio. Stvar je u tome da su kinezi opušteno zaboravili da na štampanu ploču uređaja uzaleme nekoliko delova među kojima je i tzv. optokopter ili optokopler, koji izgleda kao malo int. kolo sa četiri ili šest nožica. Da skratim priču, pokupio sam spisak elemenata koji nedostaju, otišao u elektro radnju, pokupovao, izlemio, stisnuo petlju, povezao sve i - voila, Alesis se oglasio bez problema i sada komunicira sa laptopom sa svim priključenim padovima :)
Mali problem je bio u tome što je čovek tamo odakle je (blog je na engleskom) nabavio optokopter sa četiri nožice i sa oznakom kakvu ja nisam našao ovde. Ja sam taj papir poneo sa mnom i u prodavnici su mi našli komplementaran ali sa šest nožica, znači dve su bile višak. No, po razvijenoj šemi nije bio problem naći gde šta treba da se zalemi, tako da sada imam funkcionalno rešenje.
Ako nekom zatreba, mogu mu u privatnoj poruci poslati linkove ka pomenutom blogu, da ih ne bih kačio ovde.
Nadam se da će nekome ovo biti od koristi, pozdrav.
[ Sceka @ 14.05.2015. 14:35 ] @
USB MIDI kablovi po pravilu prave frku. Kad se koristi tako sto se klavijatura poveze sa kompjuterom u dosta slucajeva ima problem sa kasnjenjem zapisa na Part-u koji se snima. Znaci, dok se snima sve je ok u slusanju. Kad se "vrati"/preslusava - sve sto je snimljeno, svaka nota je pomerene "u desno", kasni, i nema resenja za to ma sta "izmozgali" - provereno milion puta u praksi. I to ceo deo/Part koji se snimio. To je najcesci problem a uglavnom je uslovljen starim drajverima, bilo da su originalni (dobijeni uz USB MIDI kabl, CD sa instalacijom i drajverima) ili skinuti sa proizvodjacevog sajta jer su svi od reda "Out of Date" i predvidjeni su za rad sa Windows XP ili eventuano sa nekom verzijom W7, i tu kod W7 je po pravilu problem sa 64bit verzijom, na 32bit verziji ima manje problema ali ipak ima. Resenje je kupovina drugog USB MIDI kabla ali vodeci racuna o naznaci za koji OS garantuju da radi/je kompatibilan. Da napomenem, uvek je dobar i pouzdan USB MIDI kabl kostao najmanje 50€, sve ispod te cifre je bacanje para po nekoj osnovi.
Druga stvar, USB MIDI kabl generalno je samo "pomocno resenje". Jer je to nesto sto je vezano za Windows kao takav, kao OS i podleze svim pravilima OS-a a ta "pravila" mogu i jesu cesto mušičava. "Prava stvar", ispravno je imati Audio karticu (internu ili externu) koja ima i MIDI konekciju. Tada nema problema, nikakvih. Naravno to je ujedno i najskuplje. Korektna (ali samo korektna!) externa kartica ne moze da se nadje za manje od 100€, pricam uvek o novim stvarima, iz radnje. I samo da bude jasno, ne kazem niti imam nesto protiv polovnih varijanti (narocito po ceni kostanja!) ali radi lakseg poredjenja i snalazenja u trazenju na Internet-u mnogo je bolje kad se kaze "kosta najmanje 50€ nova u radnji" pa se nadje to sto toliko ili vise kosta u nekoj radnji koja ima link na Internetu, vidi se o cemu se radi i onda moze u zavisnosti od finansijske situacije da se odluci da li da se kupi tako novo iz radnje ili da se potrazi to isto na nekom sajtu polovne tehnike.
Pozdrav!
[ Aleksandar Đokić @ 14.05.2015. 17:13 ] @
I obavezno paziti na tip prikljucivanja eksterne muzicke kartice tj. USB izbegavati najvise moguce.
pa pricam iz iskustva. Koliko god da su u pitanju ASIO drajveri, koliko god da se smanji latencija kasnjenje se oseca i moras pri sviranju kompenzovati tako sto sviras "malo brze".
[ Sceka @ 14.05.2015. 23:01 ] @
To dosta zavisi od OS-a, optimizacije i setovanja OS-a kao i drajvera. Podjednako. Mada su drajveri najveca boljka inace za svaki uredjaj. To kasno azuriranje i najcesce odustajanje od starijeg hardvera, zadnje neko vreme su se bas obezobrazili pa su drasticno smanjili vreme trajanja aktuelnih drajvera i veoma selektivno podrzavaju nove apdejte OS-a..., a sve u cilju prodaje najnovije tehnike koju izbacuju sad vec po malo zabrinjavajuce cesto. Nazalost sve to je narocito prepoznatljivo kod uslovno receno jeftinijih uredjaja a po pravilu externih.
Recimo, moje iskustvo sa Focusrite Scarlett USB externim karticama je odlicno. I po pitanju kvaliteta Audija i po pitanju svega ostalog. Veoma lako se instaliraju, setuju i dalje rade bez mnogo "cackanja". Latencija se lako regulise i niko se na to nije zalio. Za neki "kucni", programerski, demo ili osnovni Home Recording rad su se pokazale kao odlican odnos ulozenog i dobijenog.
Naravno, bolje su neke druge u osnovi i brze konekcije tipa FireWire... ali je to generalno malo skuplja varijanta... i zavisi od potreba...
Srecom pa je u Studiju potreba nesto drugacija. Potreba je da se ima sto vise ulaza/izlaza pa rezultira time sto se koriste interne i skuplje varijante kartica, dosta bazirane i na Optikom kao konekcijom...
Pozdrav!
[ Kovacevic Vladimir @ 15.05.2015. 10:07 ] @
Citat:
Tonac nije bio iznenađen, jer je znao šta se dešava, a bio je zadovoljan što je meni otkrio nešto vrlo bitno za buduće sviranje.
1. Desilo se to, da sam tada prvi put video note u 16 kanala i mogao da preslušam šta koji instrument svira, a video i celokupnu partituru!
Tek tada se shvati - koliko, zapravo, muzičarsko uvo prihvata, kao subjektivan doživljaj, odsviranu kompoziciju.
A, za razliku od tog doživljaja, mašina registruje signale i pravi realan, objektivan zapis!
Na osnovu čitanja i analize te, celokupne, partiture ispisane u 16 Track-a, bio sam nemalo zbunjen:
jedno je prihvatiti "slušni ugođaj", a drugo je uskladiti sviranje Style-a arrangera (mašine) u Accompaniment sekciji sa svirkom desne ruke (solo, pasaži, akordski blokovi), a da sve bude složeno po zakonima harmonije i contrapunkta.
Tu se otvorila dva pitanja, nametnula dilema:
a) da li se solo svirka desne ruke usklađuje i oslanja na osnovu (grubo rečeno) Style-a, ili
b) će se Style praviti/modifikovati/programirati po individualnom stilskom maniru sviranja i da se stvori sklad i da se ne remeti osnovna stilska (žanrovska) osobenost date kompozicije?!
U slučaju a):
- perfektno poznavanje Style-a, svake melodijske linije/figure instrumenata, koji učestvuju u Accompaniment sekciji, ritma, akcente...do najmanje sitnice;
U slučaju b):
- po unapred idejno usvojenoj i uvežbanoj melodiji, određenoj harmonskoj chemi, do detalja izrađenoj improvizaciji modifikovati fabrički Style, po potrebi izbaciti/ubaciti nešto od instrumenata u Accompaniment Track-ama.
2. Tonac (sa kojim sam završio posao snimanja tog Demo-reklamnog materijala) mi je odredio/usmerio dalji tok muzičarskog razmišljanja pre svega u programiranju Arrangera (kod ku?e), jer od te i takve pripreme će zavisiti i kvalitetno "uživo" sviranje.
Nastaviću se...
Pozdrav
[ Kovacevic Vladimir @ 16.05.2015. 17:11 ] @
Da ne bih otišao u OFF, jer sve dalje što sledi tiče se programiranja Style-ova u Arrangeru.
Novije generacije Arrangera omogućuju programiranje svega i svačega koliko god želi i zna muzičar, jednom rečju - šta god se zamisli i šta god je (čak i profesionalnom muzičaru) potrebno.
Primer, koji sam naveo interesantan je po tome što je to moje iskustvo poteklo od jednog Majstora Tonca i od tada slobodno mogu tvrditi: iza svakog dobrog muzičara stoji jedan dobar Tonac!
Jer, redak je slučaj da je Tonac i dobar svirač, ili da dobar svirač ima opremu i stručno znanje/sposobnosti za vrhunsku muzičku produkciju.
Da bih bio precizniji, tu se ne radi o izradi i korišćenju MIDI file-ova (kao jedina "sviračka" opcija), i file-ovi postaju produkt za nesvirače, folirante i nazivaju se FileMan-i. Ali, za one, koji se bave sviranjem Arrangera "uživo", ipak kratak osvrt na korišćenje professional class Arrangera:
koristiti Record mod i snimiti Song (pa neka i bude MIDI), ali kao test snimak za kontrolu sopstvenog sviranja!
Na njemu mogu da se čuju u vide notni zapisi, pa neka oni posluže za korekciju i pravilno programiranja Style-ova (on može da se "napravi" i u 8-12-16 taktova dužine), kao i za korekciju i usklađivanje melodijske linije/improvizacije sa ritmičko-harmonsko pratećom sekcijom.
Najkraće:
"živa" svirka mora nositi lični stil i prezentovati umešnost vladanja instrumentom, a finalni produkt za reklamu (Demo), neka bude posao Majstora Tonca.
I za kraj:
idealna "živa svirka" bi bila, kada bi se dostigao (uz dobru opremu) zvuk i kvalitet studijskog snimka Majstora Tonca!
Pozdrav
[Ovu poruku je menjao Kovacevic Vladimir dana 17.05.2015. u 05:17 GMT+1]
[ Sceka @ 18.05.2015. 20:01 ] @
Bubnjar u Studiju. Da malo pojasnimo neke stvari oko toga. Sta je bitno kad se pocinje snimanje bubnjeva? Najbitnije od svega je sam instrument. Da je u odlicnom stanju i da stimuje. Sto podrazumeva da je redovno odrzavan, da ima nove plastike, odgovarajuce!, i da je sve u redu sa mehanizmom za stimovanje (da je svaki sraf ispravan, ociscen, nauljen i "proradjen") kao i da je pedala/pedale u savrsenom stanju (ne da su pedale ok nego da su u savrsenom stanju). Zasto je to toliko bitno da se treba naglasiti?
Bitno je zato sto se to podrazumeva u inostranstvu a kod nas je tako ispravan (tehnicki) bubanj prava retkost u Studiju a i inace. Svaki gitarista kad zavrsi snimanje gittare nema sanse da samo odlozi gitaru u kofer, uvek neko vreme (koliko god je potrebno!) cisti i sredjuje gitaru pre odlaganja u kofer. Neretko se i izmedju pesama koje se snimaju to uradi (skracena, brza verzija). A bubnjari? Cim se zavrsi snimanje pitaju "Jel' sam ja gotov, ne trebam vise?!" i na potvrdan odgovor brze bolje rasture komplet, oni retki koji imaju odgovarajuce kofere na brzinu popakuju a oni, kojih je vecina, pa nemaju kofere samo nagomilaju sve ispred Studija sa sve mobilnim pritisnutim ramenom pokusavajuci da nadju prevoz. Ciscenje, sredjivanje... ma koga to zanima kad i inace to nikada ne rade! Narocito mladji po godinama.
Bubnjevi su fizicko mehanicki instrument. Sa velikim brojem delova i sitnih delića i mehanizama. Podlozni temperaturi i vlaznosti okoline (i stanje i nastimovanost i razradjenost mehanizama...) i vrlo osetljivi na promene tih parametara. Sa losim ophodjenjem/neodrzavanjem se taj instrument postepeno unistava a stalno bude u losem/neispravnom stanju. A skup instrument i skupi delovi. Nikada se nece razumeti los odnos domacih bubnjara prema svom instrumentu.
Sve to dovodi do velikih problema jos u startu snimanja bubnjeva u Studiju. Sled dogadjaja je sledeci. Bubnjar dodje i treba da postavi set bubnjeva na odredjeno mesto. Mesto za bubnjeve odredjuje Snimatelj a u odnosu na prostor u kome se snima, pesme, pesama koje se snimaju i produkcijski zadate forme bubnjeva u kompoziciji a na bazi iskustva u vezi svih tih elemenata. Bubnjar namesta komplet onako kako njemu licno odgovara. Kad namesti pozicije svega pocinje prvi problem. Obicno nasi bubnjari tada samo jave da su namestili i udalje se cekajuci da se postave mikrofoni i da se kaze "Ae da namestimo zvuk". Greska, velika. Kad se namesti pozicija kompleta treba pregledati da li se neke bitne stvari dodiruju ili ne pa ako se dodiruju to regulisati (to se regulise na razne nacine). Ne sme nista da se dodiruje ako to nije "fabricki" predvidjeno i regulisano sistemima kacenja/vesanja. To vazi za svaki element bubnjeva. Znaci ni jedan timpan ne sme fizicki da dodiruje drugi, dobos ne sme da dodiruje ni timpane ni (stalkom, nozicama) bas bubanj ni pedale, stalci za cinele ne meju da dodiruju timpane, haj het ili bilo sta drugo... Znaci ne sme nista da se fizicki dodiruje, jako vazno! Vazno jer se prenosi udarac i dobija nezeljen zvuk koji nikako kasnije ne moze da se izbegne, regulise, da se ne cuje. Da se pregledaju i provere "plasticne cevcice" i ostale sitnice na stalcima za cinele, da cinele nisu postavljene direktno na metal stalaka..., da se provere demferi (ako ih ima a nalaze se u timpanima, dobosu..., fabricki a u zavisnosti od modela...) da li su ispravni, zategnuti dovoljno da ne drče prilikom sviranja, da li je svaka pedala savrsenog hoda i bez ikakvog zvuka mehanizma, federa..., da li tasovi na haj hetu dobro stoje... i ostalo...
Kad je to sve pregledano i verifikovano da je u redu onda treba da se nastimuje bubanj. To je sledeci veliki problem. Nasi bubnjari (vecina, uvek naglasavam to jer je stvarno o vecini rec!) obicno ne znaju da nastimuju bubnjeve. Cudno zvuci ali je tako.
Svaki instrument ima zvuk ima i odredjeni ton karkteristican, specifican za taj instrument. Neki instrumenti mogu da imaju samo jedan ton (pa se velicinom samog instrumenta dobijaju razni tonovi) a neki, vecina, instrumenti proizvode vise tonova pojedinacno ili u isto vreme. I tacno je odredjeno, zna se, koji su to tonovi kojima raspolaze kao i osnovni štim ton instrumenta. Kako melodijski tako i ritmicki instrumenti. Tacno se zna osnosvni stim od kongi preko daira, simfonijskih timpana, udaraljki... do bubnjeva. Sve je definisano tonski, notalno. Sto znaci - bubnjevi se stimuju pre sviranja isto kao sto se stimuje gitara. Isto je tako vazno da ne budu rastimovani, "u falšu"... kao bilo koji drugi instrument.
Pa tako dolazimo do toga da bubnjar nevesto nastimuje bubnjeve, ili cak skroz pogresno nastimuje bubnjeve. Sto se odrazava na pesmu. Pa mora da se "maskira" na razne nacine. ... A tome se dodaje jos i to da se u Studio dolazi sa starim, veoma koriscenim plastikama - pa cak nije retko da se razlikuju plastike od elementa do elementa po proizvodjacu i modelu! Pa se nadje i varijanta da je stavio donju plastiku umesto gornje, ma razne stvari se mogu videti u praksi. Kao kad bi gitarista na istoj gitari imao E zicu D'addario pa H i G zicu Ernie Ball pa D zica da bude Elixir, A zica Fender i E6 zica da bude Dunlop, i pri tom sve zice razlicitih debljina - pa na sta bi to licilo za sviranje i kako bi to zvucalo?!
Bubnjevi se stimuju sami po sebi kao pojam sa jasno definisanim tonovima po elementu i sa tolerancijama za dobos. I onda se pravi varijacija u vezi pesme, ili uobicajeno pesama (opet sa tolerancijom za dobos). Zvuk bubnjeva se definise Tackom (zvuk fizickog udarca) i Tonom. Tacka je kratkog trajanja i "punocom" daje karakteristiku elementa bubnjeva, nije mnogo bitna za pesmu i tolerantna je u vecini slucajeva. Ton visinom i trajanjem daje karakteristiku i boju Brenda Bubnjeva i "tonira" u pesmi opet visinom i trajanjem i jako je bitan ma kolika tolerancija bila u tretiranju.
Ovo sam napisao vise radi onih koji nisu Muzicari a procitaju ovaj post. Nazalost, mnogi Muzicari to ne znaju ili u najboljem slucaju to ignorisu kad su bubnjevi u pitanju. Najgore od svega (tragicno) je to sto i vecina bubnjara to ne zna a skoro svi ignorisu.
Elem, kad se i to stimovanje nekako zavrsi (uglavnom neuspesno) i predje na namestanje tona to je sledeci veliki problem. Kad je situacija opisana malocas onda je situacija skoro pa beznadezna. Los komplet, neodrzavan, sa losim plastikama i losim stimom zvuci vise kao kanta (nekoliko kanti) nego kao instriment. Dovijanjem i iskustvom moze da se uradi po nesto ali nedovoljno da to zvuci vise od , termin je "pristojno" ili "tolerantno" ili "ok" - i nista vise od toga.
Nakon toga pocinje samo snimanje numere. Svaka numera se snima na istom principu. U slusalicama bubnjar ima klik i Pilot matricu koja je ritmicki savrseno precizna i u zavisnosti od afiniteta bubnjara pusti se instrument koji hoce da cuje. Neki bubnjari su "minimalisti" pa hoce da cuju samo bass, neku gitaru, neku harmoniju i tiho vokal. Neki opet hoce da cuju sve sto je snimljeno kao Pilot. Vazno je da dobiju ono sto hoce i u odnosu koji hoce (bass jace, harmonija tise od gitare, vokal da se samo nazire...) a svi traze sto jaci klik. Smajli je u vezi klika... naime, karakteristicno je da sto je bolji bubnjar tisi je klik koji trazi u slusalicama i obrnuto, sto je losiji bubnjar trazi glasniji klik. Pa cak dotle da klik iz slusalica ulazi u mikrofone! Pa onda borba s bubnjarem da mu se smanji klik jer se cuje po kanalu (znaci kanal/i su neupotrebljivi) a on onda bude los u tempu... Cesta pojava.
To sa klikom je posebna prica i veliki problem domacih bubnjara. Jednostavno nisu navikli da sviraju "na klik" jer tako niti rade na probama ni na svirkama. A u Studiju je mnogo teze sviranje nego bilo koje drugo, na bilo kom drugom mestu. U studiju se sve cuje i samim tim svaka pa i najmanja greska i to se snimi pa ako se cuje greska (a uvek se cuje!) onda mora ponovo. Pa drzanje koncentracije da bi se bilo u tempu iziskuje i bas veliku koncentraciju kao i veliki napor da svaki udarac bude isti u osnovnom ritmu a namenski kontrolisan u prelazima... dinamika... tacnost brekova/unisa... od prvog do zadnjeg takta u pesmi. I tako sve pesme. Na svirkama je lakse jer mikrofoni nisu tako osetljivi i precizni i ako bude greska ona prodje pa i ako je neko primetio (od publike ili novinara ili Muzicara...) bude zaboravljena nakon nekoliko taktova a sigurno u sledecoj pesmi se niko ne seca te greske... U Studiju ne sme da se pogresi. Na svirkama moze da prodje neko malo ljuljanje u tempu - u Studiju ne prolazi ni za jotu ako nije precizno po kliku!
Da ponovim a pisao sam o tome i u temi u vezi Koncerata - moraju nasi bubnjari da nauce da na probama koriste klik, uvek! Bice lakse kansije, i u Studiju i na Koncertu. Klik u danasnje vreme nije tesko imati na probama. Ima ga na kompjuteru, Tabletu, Mobilnom Telefonu... pa sta je kome zgodnije. Pesma ide u tempu 136bpm, namesti to na Tabletu, Tablet pored sebe, stavi slusalice, pusti klik, isbroj bendu dva takta i sviraj - ali je onda sviranje precizno. Bubnjar daje tempo celom bendu i drzi tempo za ceo bend!
To je ono sto je najvaznije sto se Bubnjeva u Studiju tice, postavka bubnjeva sve sa stimovanjem i snimanje uz klik. Pojedinosti oko samog snimanja drugom prilikom. Ako nekoga nesto zanima rado cu odgovoriti.
Pozdrav!
[Ovu poruku je menjao Sceka dana 18.05.2015. u 21:22 GMT+1]
[ gilopile @ 18.05.2015. 23:51 ] @
Citat:
dgojic:
Elem, pošto sam nedavno kompletirao e-drum set koji je sastavljen od raznih komponenata a ''mozak'' je vremešni Alesis D4, postavio se logičan zahtev da se iskoristi okean VST semplova bubnjeva, udaraljki ili bilo čega drugog što izdaleka podseća na perkusioni element. Za te namene u VST svetu je izašlo nekoliko ''dedicated'' rešenja kao što su Addictive Drums, NI Battery itd. ili prosto korišćenje nekog od semplera kao što je NI Kontakt, u koji praktično možete uvući bilo koji sempl i onda ga okidati sa kontrolera - bile to klavijature ili, u ovom slučaju, elektronski bubanj.
E sad, pošto je moj Alesis opremljen samo klasičnim petopolnim DIN MIDI ulazom/izlazom, jasno je da je nešto moralo da se ''zbudži''. Pošto eksterna kartica na mom laptopu nema standardan MIDI ulaz, rešenje je došlo u vidu MIDI2USB kabla. Namena mu je jasna iz samog imena - u ''mozgu'' kabla se nalazi konverter koji vrši dvosmernu konverziju sa DIN MIDI ulaza ili izlaza ka drugom kraju gde se nalazi standardan USB priključak.
[Ovu poruku je menjao Kovacevic Vladimir dana 21.05.2015. u 04:57 GMT+1]
[ Sceka @ 20.05.2015. 16:16 ] @
Basista u Studiju. Ne znam sta bih napisao a da ne deluje preterano. A ziva istina - najlaksi, najbolji, najrelaxaniji rad u Studiju je sa basistima. Najstvarnije! Za razliku od svih ostalih kako Muzicara tako i "slucajnih prolaznika kroz Studio" rad sa basistima je milina.
Prvo, uvek dobro odrzavaju svoj instrument.
Drugo, uvek dodju potpuno spremni na snimanje. Ako su iz grupe koja snima, znaju sve delove svih pesama, nema zbunjivanja ili probanja/vezbanja u toku snimanja, spremni su da trenutno prihvate svaku sugestiju Producenta i Snimatelja u vezi bilo kakve promene bilo da je rec o nacinu sviranja ili o promeni fraze, ili promene zvuka (magneta, pozicije desne ruke, izbora prstima vs trzalicom...)... - i sve to prvo prihvate i probaju pa tek onda eventualno daju neko svoje misljenje ili sugestiju a i tada bez ikakve frke poslusaju Producenta. Ako je angazovan samo za potrebe snimanja i nije iz benda uvek je obezbedio ranije neki pilot snimak (ili napisano...) pa osmislio sta ce da svira i to provezbao pa opet spreman dosao na snimanje (a sve ostalo vazi isto kao i do sada napisano a u vezi flexibilnosti...).
Trece, uvek su spremni da na licu mesta pomogni bubnjaru a najcesce i prisustvuju celom snimanju bubnjeva da bi pomogli kako god treba. Neretko je lakse promeniti frazirung sviranja bubnjeva u nekoj pesmi uz prisustvu basiste jer moze da harmonsko ritmicko frazerski ("rifovski") lakse savlada zadato i to uskladi sa bubnjarem i nije im tesko da sviraju ponovo pilot (pa makar i u ril tajmu koliko god puta bilo potrebno - da napomenem, to je dosta tesko, svirati znajuci da je to samo Pilotiranje koje nije za dalju upotrebu i da ce na svojim terminima morati sve to ponovo, biti koncentrisan na tacnost po pitanju tempa i ritmike/melodijski uz posebnu pozornost u vezi novina koje su tog trenutka uvedene i u isto vreme pratiti sviranje bubnjara...) Pritom - nikada ne "otaljavaju posao", uvek ulazu maximalan trud.
Cetvrto, basisti su spona izmedju bubnjeva i ostalih instrumenata - spona izmedju ritmike i "melodike/harmonije" i to vrlo vazna spona jer u sviranju basa je prozeto i jedno i drugo. Ono sto je vazno znati ( i inace!) je sledece, ako su dobro snimljeni bubnjevi i bas (po svim pitanjima) onda moze da se racuna da je "pola posla zavrseno" sto se tice numere, kompozicije. Na dobro snimljenu "ritam sekciju" sve bolje zvuci, lakse se radi, bolja je dimenzija pesme, dinamika, vajb, energija... svi najbitniji elementi kompozicije su na cvrstom temelju i uspesnost konacnog rezultata je skoro zagarantovana. (to ce se razraditi kasnije kad se o tome bude pricalo)
Samo snimanje je sledecim "redosledom", basista nastimuje/dostimuje/proveri stim... i pruzi kabl (Snimatelju, Tehnicaru...) i taj kabl ide "u sto". Znaci direktno na neki kanal na mixeti. Tako se radi u najvecem broju slucajeva, skoro uvek. Pojacala se ili uzasno malo ili najcesce ne koriste (niti donose u Studio, pricam o nasim domacim desavanjima a ne o inostranstvu gde je cesca pojava snimanje celog benda odjednom pa samim tim i sva pojacala budu u prostoru i ozvucena...). Zasto tako? Jednostavno. Karakteristika zvuka bas gitare je u samoj gitari (konkretnom primerku) i basisti koji je svira (u ruci, rukama, prstima) a ne u pojacalu. Bas pojacalo uglavnom sluzi za "ozvucavanje i pojacanje signala" bas gitare. A sve sto pojacalo moze da ostvari u Studiju moze isto i vise i kvalitetnije/bolje pa nema bas nikave potrebe za pojacalom pri snimanju basa. Svi evenualni efekti, tipa korus kao najcesce koriscen efekat..., su u svakom slucaju bolji u Studiju nego pedale koje se koriste za to a na koncertima... To je sto se tice povezivanja. Sam (karakrertistican) zvuk donosi basista a neke intervencije na frekvencijama su uglavnom minimalne i to se resava/regulise/namesti/setuje... vrlo brzo i prelazi se na konkretno snimanje. I to je to.
Ne znam sta bih vise naveo kad je "basista u Studiju" u pitanju. Sve bitno je receno a ostalo ce kad za to bude vreme, kad se objedinjuju svi instrumenti, sklapa slagalica... Za sve sto nekoga interesuje rado cu odgovoriti.
Pozdrav!
[ dgojic @ 20.05.2015. 22:15 ] @
@gilopile
Pa eto, malo :)
[ Sava @ 21.05.2015. 10:53 ] @
Citat:
Sceka:
Kad je to sve pregledano i verifikovano da je u redu onda treba da se nastimuje bubanj. To je sledeci veliki problem. Nasi bubnjari (vecina, uvek naglasavam to jer je stvarno o vecini rec!) obicno ne znaju da nastimuju bubnjeve. Cudno zvuci ali je tako. [Ovu poruku je menjao Sceka dana 18.05.2015. u 21:22 GMT+1]
Gledao sam izbliza timpanistu mađarskog simfonijskog orkestra kako štimuje timpan pa mi to dalo ideju da pitam bubnjara jedne poznate grupe kako on štimuje bubnjeve, koristi li kakva pomagala. Šlogirao sam se kada mi je rekao da nema pojma kako se bubnjevi štimuju!!!
Citat:
Sceka:
A u Studiju je mnogo teze sviranje nego bilo koje drugo, na bilo kom drugom mestu. [Ovu poruku je menjao Sceka dana 18.05.2015. u 21:22 GMT+1]
Ovo sam razumeo kada sam čuo da moj drugar sa kojim sam počinjao pre dosta decenija kao gitarista jedne od najpoznatijih srpskih grupa nije snimio ni jedan jedini studijski album sa njima! Na netu sam našao opasku "da je bio indisponiran" zbog droge. Očigledno nije mogao da se koncentriše na svirku zbog svog problema. Priznajem da nije lako sa muzičarima koji su ako ništa drugo previše sujetni mada ih ima i fenomenalnih. Neko moje ne preterano iskustvo kaže da što je bolji muzičar to je pristupačniji, prizemniji, raspoložen za razgovor, a posao poznaje u prste.
[ Filip_ @ 21.05.2015. 16:16 ] @
Citat:
Sava:Neko moje ne preterano iskustvo kaže da što je bolji muzičar to je pristupačniji, prizemniji, raspoložen za razgovor, a posao poznaje u prste.
Nailazio sam na sjajne muzicare, koji su jednostavno umorni da odgovaraju svakoj osobi na razna (95%) glupa pitanja pa onda u ocima takvih osoba postaju "sujetni", a u stvari su umorni i u potpunosti ih razumem . To da "posao" poznaje u prste (ako bi se moglo nazvati poslom) je valjda normalno, mada nisi naveo na koji posao mislis.
Citat:
Sava:Gledao sam izbliza timpanistu mađarskog simfonijskog orkestra kako štimuje timpan pa mi to dalo ideju da pitam bubnjara jedne poznate grupe kako on štimuje bubnjeve, koristi li kakva pomagala. Šlogirao sam se kada mi je rekao da nema pojma kako se bubnjevi štimuju!!!
S obzirom da su bubnjari cesto najludji/najsasaviji clanovi u bendu mozda je samo bio "sujetan" iz razloga u tekstu iznad
[ Sava @ 21.05.2015. 16:54 ] @
Nijedan tvoj komentar ne pije vodu.
U prvom slučaju reč je o poznatim ljudima iz javnog života, ne samo muzičarima. Stariji znaju kakva je magija bila tv pa svako ko se pojavi je bio kao svetsko čudo. Prisećam se još kao klinac tada na vrhuncu slave Ćobija koji je bez propblema hteo normalno da razgovara i slika se malte ne sa svakim, bilo je dosta takvih ljudi. Neću pominjati imena, ali bilo je i onih koji gledaju negde preko vas i puni su sebe. No dobro, to je druga tema. Moje iskustvo je upravo takvo, što veći umetnik to pristupačniji.
Što se tiče poznavanja posla znam da ima mnogo neznalica u svakom poslu pa i muzičkom i to su po pravilu oni "tajanstveni" koji u stvari kriju svoje neznanje, a ne znanje. A bubnjar kojeg sam pomenuo kao primer mi je poznanik jako dugo tako da svakako nije bilo u pitanju to što pominješ.
[ Kovacevic Vladimir @ 21.05.2015. 17:07 ] @
Citat:
Sava: Gledao sam izbliza timpanistu mađarskog simfonijskog orkestra kako štimuje timpan pa mi to dalo ideju da pitam bubnjara jedne poznate grupe kako on štimuje bubnjeve, koristi li kakva pomagala. Šlogirao sam se kada mi je rekao da nema pojma kako se bubnjevi štimuju!!!
Timpani u simfonijskom orkestru su instrumenti, koji se mogu naštimovati, već u zavisnosti of tonaliteta u kome orkestar svira, jer je tako i konstruisan. http://en.wikipedia.org/wiki/Timpani#Construction
Kod bubnjeva za Band svirku, mogu se štimovati na istom principu (zatezanja) svi delovi ako su od kože. Sa plastikom to ide teže, ali samo na efekat oštrine zvuka, malo dublji (mekši ton)...uglavnom dosta neprecizno i ne može se osloniti na neki određen tonalitet orkestra, tim pre što se vrlo brzo tonaliteti u svirci orkestra menjaju.
Pozdrav
[ Sava @ 21.05.2015. 17:24 ] @
Timpanista je koristio neku alatku koju je prislanjao na kožu, verovatno je merio zategnutost.
Ako sam dobro razumeo tvoj komentar ispada po tebi da bubnjeve uopšte i ne treba štimovati?
Dosta puta sam prisustvovao tonskim probama na kojim se kako je Sceka pisao prvo podesavaju bubnjevi i tonac kaže bubnjara da zategne plastiku, a ovaj odgovara da ne može jer mu ne radi zatezač! Tonac šta će, idemo dalje!
SavaU prvom slučaju reč je o poznatim ljudima iz javnog života, ne samo muzičarima.
Ja bas o takvima i pricam. Mislis da ce posle 10-20-30 godina da razglabaju i odgovaraju na 1000 istih pitanja sa bilo kim?
Citat:
SavaŠto se tiče poznavanja posla znam da ima mnogo neznalica u svakom poslu pa i muzičkom i to su po pravilu oni "tajanstveni" koji u stvari kriju svoje neznanje, a ne znanje.
Tajanstveni koji ne zele da podele znanje sa mladjim kolegama (ili ako mistifikuju posao snimatelja, produkcijski posao ili ostale "grane") da, slazem se.
ali...da li zaista mislis da je muzicar/producent/tonac/drugi/ duzan da sa svakim podeli razgovor i odgovara na pitanja? Ne...gresis..mnogi od njih nemaju zivaca za to (ne bih imao ni ja).
Citat:
Sava A bubnjar kojeg sam pomenuo kao primer mi je poznanik jako dugo tako da svakako nije bilo u pitanju to što pominješ.
Za bubnjara koga si pomenuo rekao je (kako si sam rekao) da nema pojma kako se stimuju bubnjevi (!?)...dalje ne bih isao u komentar, iako ti je poznanik, ali, ili se sali, ili nema puno veze sa sviranjem/udaranjem
[ Sava @ 21.05.2015. 18:18 ] @
Ne pričamo o istom nivou odnosa. Ma nije ni bitno, ajde da ne zamaramo čitaoce više.
Tacno, ali samo delimicno. Konstrukcija pojedinacnog simf. timpana dozvoljava promenu visine tona pomocu pedale "u ril tjamu". Ne stimuju se u zavisnosti od tonaliteta u kome orkestar svira nego po tacno odredjenom stimu/rasponu a u zavisnosti od dimenzija. Ne koristi se koža nego plastika. (ima varijanta gde se koristi koža ali je to retko/zanemarljivo i samo radi specificnosti u odredjenim projektima..., daleko je od uobicajenog)
Necu se zadrzavati sada na tome niti na pojmu "snimanje Simfonijskog Orkestra" jer je ovaj period posvecen pojmu "Bend/grupa" i svemu sto to spada. Princip snimanja simfonijskog orkestra je prilicno drugacije po raznim elementima i ne treba to mesati sa snimanjem Benda u Studiju pa da ne bi bilo zabune jer ima nekih slicnosti i dodirnih tacaka (u pristupu...).
Citat:
Kod bubnjeva za Band svirku, mogu se štimovati na istom principu (zatezanja) svi delovi ako su od kože. Sa plastikom to ide teže, ali samo na efekat oštrine zvuka, malo dublji (mekši ton)...uglavnom dosta neprecizno i ne može se osloniti na neki određen tonalitet orkestra, tim pre što se vrlo brzo tonaliteti u svirci orkestra menjaju.
Pozdrav
Netacno, skroz. Kad je rec o "bubnjevima za Band svirku" (mada takav pojam ne postoji) kao prvo - nema delova od kože. Sve "plastike" su od plastike ("plastika" je pojam kad je rec o Drumhead- u) i imaju ton i stimuju se tonski bez ikakvog problema. Kao primer, moze se cuti tacno ono sto sam napisao u sledecem klipu a narocito na samom pocetku klipa:
Kao drugo - "bubnjevi za Band svirku" su instrument i kao takav se tretira, sto znaci da ima i ritmicku i notalnu (tonalnu, harmonsku...) osnovu. Nekoliko primera za to i za stimovanje (mislim da ove slike ne treba komentarisati):
Vladimire, hvala za ovu (veliku) gresku koju si napravio/napisao. Jako dobar primer da ako Muzicar sa velikim, visedecenijskim, muzicarskim stazom i formalnim muzickim obrazovanjem toliko pogresi - kako ce neki klinac koji pocinje znati o bubnjevima i stimanju i tonu i ostalim bitnim a osnovnim stvarima o tom instrumentu.
Mnogo se gresi u nepoznavanju instrumenata. Mnoge greske se prave iz neznanja i nepoznavanja instrumenta kao takvog, narocito svog instrumenta. Nije problem sto neko ko se ne bavi Muzikom ne zna osnovne stvari o bubnjevima (ili gitari, klaviru, flauti, violini, pojacalu, trzalici...) ali je problem sto prilican broj Muzicara malo zna o svom instrumentu a jos mnogo manje o instrumentu koji "nije njegov". Nije strasno ako klavirista ne zna nista ili malo zna o bubnjevima, ali je tragicno kad bubnjar ne zna nista o svom instrumentu.
To "samo u se i svoje kljuse" nije dobro ni u zivotu uopste a kod Muzike je nedopustivo. Ali sta da se radi, takav je zivot, idemo dalje...
Pozdrav!
[Ovu poruku je menjao Sceka dana 21.05.2015. u 21:35 GMT+1]
[ Viewer @ 21.05.2015. 21:41 ] @
[ Kovacevic Vladimir @ 22.05.2015. 04:10 ] @
Citat:
Sceka: Netacno, skroz. Kad je rec o "bubnjevima za Band svirku" (mada takav pojam ne postoji)
------ ------ -------
Vladimire, hvala za ovu (veliku) gresku koju si napravio/napisao. Jako dobar primer da ako Muzicar sa velikim, visedecenijskim, muzicarskim stazom i formalnim muzickim obrazovanjem toliko pogresi - kako ce neki klinac koji pocinje znati o bubnjevima i stimanju i tonu i ostalim bitnim a osnovnim stvarima o tom instrumentu.
Pojam Band svirka je opšti pojam i razumljiv svakom muzikantu, bez obzira na znanje i zvanje.
Nema potrebe posebno navoditi svirku od Jazz Tria do Big Banda, od malih instrumentalnih sastava do velikih zabavnih i plesnih orkestara, pa i svih ostalih orkestara u folk i modernoj muzici. Sve su to svirke u Band(i)u!
Postoji samo razlika u kompletu bubnjeva, broju i vrsti udaraljki i ostalog "pribora" što stvara zvučni efekat, u različitim orkestarskim, žanrovskim, stilskim postavkama.
------------ ---------------- ------------------- -------------------
O štimovanju doboša i ostalih delova Drumm sekcije:
- tačno je da postoje parametri za optimalno zatezanje plastike da bi svaki od njih proizveo ton određene boje, pa i tonske visine, ali to nije u funkciji tonaliteta kompozicije orkestra;
- preporučljivo je posle svirke opustiti napregnute plastike.
- preporučljivo je štimovanje bubnjeva po uputstvima i datim parametrima proizvođača (kao moment kljuć-alat u auto mehanici), da ne bi bubanj zvučao kao kanta!
Edit:
u interesu razvoja Teme, a u duhu ovog foruma i struke, nije preporuka za pisanje postova u stilu "samo sam ja u pravu". Hvala na razumevanju.
[Ovu poruku je menjao Kovacevic Vladimir dana 22.05.2015. u 06:44 GMT+1]
[ Sava @ 22.05.2015. 08:24 ] @
Citat:
Sceka:
Mnogo se gresi u nepoznavanju instrumenata. Mnoge greske se prave iz neznanja i nepoznavanja instrumenta kao takvog, narocito svog instrumenta. [Ovu poruku je menjao Sceka dana 21.05.2015. u 21:35 GMT+1]
Ovo me asociralo na jednu istinitu anegdotu. Sedeo sam sa jednim od najboljih ex yu gitarista i nešto smo pričali o gitarama. Došlo se do pragpva i odjednom se ispostavi da on ne zna da prebroji pragove jer je brojao i ono parče drveta iza poslednjeg praga ! Vrištao sam od smeha na sav glas, a on je samo rekao kako je on svirač i da ne gleda instrument kao ja što je uostalom i tačno! Ipak, uvek se nasmejem u sebi kada se ovoga setim.
@Kovacevic Vladimir "Pojam Band svirka je opšti pojam i razumljiv svakom muzikantu, bez obzira na znanje i zvanje."
Vladimire, ne znam na kakvoj si jezičkoj podlozi odrastao, ali zasmetalo mi napisano i boldovano zbog toga što je za ozbiljne muzičare uvreda kada ga nazoveš muzikantom. Taj izraz se upotrebljava za posebnu kategoriju svirača.
[ Kovacevic Vladimir @ 22.05.2015. 11:03 ] @
Tačno je da je muzikant naziv za muzičara nižeg ranga i namerno sam ga i koristio/napisao jer, značenje Band svirke čak i oni razumeju.
Od silnih muzičarskih zvanja, pa bilo ono svirac, ili svirač, bitnije je: znanje i umešnost u tom zanatu.
Ali, dosta je Off-a! Ostavimo @Sceku da vodi Temu kako je zamislio.
Prihvatam odgovornost da sam ja počeo sa Off-om navodeći primer poštovanja studijskog Majstora Tonca.
Pozdrav
[ Sceka @ 22.05.2015. 14:48 ] @
Klavijaturista u Studiju. Slicno kao i sa basistom, lako se radi i retko ima problema sa klavijaturistima. Da se ne svati pogresno ali klavijaturisti vaze kao muzicki najobrazovaniji u bendu. Oduvek je to neko kao interno pravilo vazilo i bilo tacno. Nekada su klavir i klavijature bile jako skupe. Uglavnom najskuplje u bendu sto se instrumenata tice. A klavijaturista je nekda uglavnom imao kao "razvojni put" cinjenicu da je kao bas klinac imao klavir kod kuce pa samim tim jako rano poceo da se bavi Muzikom. A imati klavir i svirati na njemu je podrazumevalo ili neku muzicku skolu ili privatnog profesora. I jedno i drugo je opet podrazumevalo da se uz samo sviranje nauci mnogo ostalog (harmonija, ritmika, melodija, kompozicija, aranzman, orkestracija, naravno note...) sto je dovodilo do muzicke superiornosti nad ostalima u bendu. Ali da ne opterecujem sa "istorijom" iako je vrlo interesantno i poucno... jer se mnogo toga od tada promenilo pa je sada situacija prilicno drugacija.
Elem, kako god - sa klavijaturistima se lako komunicira i isto kao sa basistima nije im tesko nista a zarad pesme. A to je nesto sto je "prajsles". Donose zvuk sa sobom i samo se ukljuce i snima se, stvara se... Odlicno.
Postoji mali problem u sledecem, kad su klavijaturisti u pitanju. Tehnoloskim razvojem i uvodjenjem kompjutera u varijantu Muzike se dobilo i nesto negativno (pored nebrojeno pozitivnih stvari!) a prilicno dobro se to vidi kod klavijatura. U danasnje vreme se nekako "prirodno" nametnulo da se klavijature isprogramiraju jer se inace na kompjuteru snima a vise nema nikakvih poteskoca sa sinhronizacijom koja je bila dugo godina prilican problem... Znaci nema potrebe za bilo kakvim Sync-om (SMPT...) jer nema sta da se sinkuje. Ok, saverseno sa te strane gledano, velika muka vise ne postoji. Ali ima jedan problem koji na izgled uopste nije problem. Naime, klavijaturisti koriste kompjuter i sve mogucnosti koje su na raspolaganju. Sto znaci da ako spremi svoje deonice (svoje sviranje) pre Studija em je usteda na vremenu em je sve sredjeno a lako izmenjivo. Pa sta je tu problem, i da li uopste moze biti problem ako je nesto savrseno, a jeste savrseno?!
Pa upravo to je problem. Ta savrsenost koja se manifestuje odsustvom "ljudskosti" karakteristine za ljudsko bice kao takvo, Coveka Muzicara kao takvog. Iako postoji dinamika sviranja (127 "podeoka, "nivoa"... za svaki ton, akord...), iako je tacnost nesporna (kvantizovanjem, rucnim pomeranjem nota...), iako je nemoguce da promakne i najmanji fals ton, iako je moguce na klik modifikovati apsolutno sve, od stila do svega drugog... - nema onoga sto cini klavijaturistu delom benda, sviranje u trenutku kada se svira!
Da malo objasnim to ovako prilicno konfuzno, maglovito, nejasno... kako to fakat deluje prethodni pasus. Jednom prilikom u Petici (Studio 5) dodjem kod ortaka (mnozina) na termin, nije moje snimanje nego da se vidimo pa posle na kafu i tracanje..., uobicajeno. Svira, snima klavijaturista. Znaci bas snima "uzivo svirajuci". Nakon nekog vremena me pita (klavijaturista) "Sta nije u redu, vidim ti po faci?". Uglavnom se ne mesam na terminima koji nisu "moji" (skoro nikada!) ali smo dobri drugovi, znamo se svi dugo godina pa 'ajde... Kazem "Vidi, u svakoj strofi samo drzis akord od pocetka do kraja strofe, to je problem." - "Pa sve je jedan akord, sta bi trebalo da radim?!" - "Ako je jedan akord ne znaci da mora da zvuci indolentno, a tako zvuci. Slusaj ostale, slusaj vokal pa malo razlazi taj akord u zavisnosti od bita pesme i desavanja vokala, razlozi ga u obe ruke pred refren i tako daj nagovestaj promene a "sopranima" ces u tom razlaganju naceti razigranost refrena." - "Uf, nisam tako razmisljao, ae ponovo...". I bilo je bolje, drasticno.
Tako je i sa "Isprogramirano vs Zivo Sviranje" pri snimanju u Studiju. To sto covek svirajuci daje trenutno nadahnut necim - to ne moze da se isprogramira. Taj muv koji se dobija je specifican i uvek u sladu sa momentom pesme jer se dise sa pesmom tog momenta dok se svira. Programiranje jednostavno ubije taj muv, pokret, koji je znacajan za pesmu. Programira se izuzetno bistre glave i prilicno hladno racionalno postavljajuci sve parametre u "savrsenu liniju". Nije da je to lose - ali ima i moze bolje.
Da se razumemo, pricam o necemu sto je svojstveno Muzici koju ce bend da svira na koncertima, zivi ljudi sa instrumentima koje sviraju u ril tajmu na bini. Naravno, ima vrsta i muzickih pravaca gde to sto sam napisao nema veze, nepotrebno i ne radi se jer je cilj nesto sasvim drugo. I to je ok, i to tako treba i dobro je sve to "drzati pod kontrolom kvantizacije i svega striknog sto moze i postoji" po svaku cenu. Ali ako je bend u pitanju to moze da odmogne. A klavijaturisti su sticajem okolnosti izgubili cak i potrebu da zivo sviraju u Studiju. Ali kad god nekako uspem da nagovorim po nekoga da snimimo nesto na taj nacin uvek se isto reaguje "A da mi snimimo i u ostalim pesmama, a?!" - i nije mi tesko iako je to veci posao, prilicno veci - ali je rezultat uvek fenomenalan a to je bitno!
Znaci, kako god se okrene sa klavijaturistima je lepo raditi, i lako, u Studiju.
Opet sam samo malo naceo i po nesto malo objasnio, nagovestio, pokusao... u vezi jos jednog instrumenta, jos jednog clana benda. Pa idemo dalje!
Pozdrav!
[Ovu poruku je menjao Sceka dana 22.05.2015. u 16:00 GMT+1]
[ Sceka @ 26.05.2015. 16:31 ] @
Gitarista u Studiju. Tacka. Mislim, napisacu, naravno, i o tome nesto ali ne sada. Nisam raspolozen bas za to a i u nekom sam poslu pa me remeti gledanje u razlicite ekrane a gitaristi su meni licno omiljeni Muzicari oduvek bili. Pa cu napisati nesto drugo, moj susret sa gitarom i zasto nisam postao gitarista. To mogu onako parcijalno pisuci...
Kao klinac sam dobio na poklon akusticnu (klasicnu) gitaru sa plasticnim zicama i to je bio prvi susret sa Muziokom a da ja nesto sviram. Nista nisam znao, bas nista, osim da sam ushicen i nisam spavao celu noc. Sutradan sam odmah otisao na Terazije u "Muzicki Magazin" prodavnicu specijalizovanu za sve u vezi Muzike (tada je bilo u Beogradu jedno desetak takvih prodavnica, mozda se ta radnja zvala i "Skala", stvarno ne mogu da se setim, mnogo davno je bilo).
Pitam prodavca "Kako da naucim da sviram gitaru, dajte mi sve sto imate u vezi toga". I nakon malo propitivanja od strane trgovca uzme jednu akusticnu gitaru sa metalnim zicama i podsvira mi nekoliko fraza, akorda, kao neki solo i tako redom, sve po malo. Onda uzme gitaru sa plasticnim zicama pa isto tako. Meni se svidi ono sto je odsvirao na plasticnim zicama i pitam da li ako ja odlucim da to i tako sviram moram da imam i tu, kako sam je tada nazvao, hoklicu i da na njoj stavim levu nogu i tako sviram jer sam tako video da on radi - a za gitaru sa metalnim zicama nije je koristio, tu neku hoklicu. "Moze i bez ali je tako pravilno zbog tehnike sviranja" - "Dobro" kazem ja "Onda i cu tu hoklicu da kupim". I spakuje mi on sve, i komplet boljih zica nego sto su bile na mojoj gitari (po njegovom misljenju a iz iskustva i ragovora samno i mog opisa gitare) i svu silu nekih knjizica, dve velike knjige plus jos jednu veliku ali na engleskom, i notnu svesku i kapodaster i neku tecnost i krpice i "svasta nesto" kao i ceduljicu sa brojem telefona prodavnice da zovem za sve sto me interesuje. Ja srecan pokupim sve i krenem kad me on zaustavi i kaze "Vidim da si primetio a neces da pitas pa da ti objasnim. Razlog sto na desnoj ruci na cetiri prsta imam duze nokte i sto izgledaju prsti kao da su devojacki samo nisu lakirani je to sto se tako svira klasicna gitara. Ti ne moras neko vreme da imas duze nokte ali kad dodjes do nekog stadijuma ces morati jer neces moci da napredujes". ?!?!
Ja totalno sokiran i zbunjen, nemam pojma sta sam promrmljao, zahalim se i pravac kuci. A sve mu u glavi oni nokti i njegova prica ali sa akcentom na par reci "mora ces...". !!! Ja da ti pustam nokte?! Taj film nećeš gle'aš sine!!! A kod kuce sam vec zapenio do jaja, pustajuci razne filmove, ja u gradu pa neko primeti nokte pa dobacuju pa se bijem pa...! Aha, nece to da moze. Pustaj ti nokte i na nogama i sviraj k'o Mocart, bre, ko te hebe tebe, nisam ja pi*ka, bre... i to sve glasno a sam u sobi. Ulazi keva smejuci se i pita s' kim se to svadjam, da nisam poludeo kad sam sam u sobi?! "Nista, bre kevo, iznervirao me neki idiot u gradu."
Elem, kako idu dani, meseci ja se malo raspitao, ukapirao da je ona hoklica vrlo korisna za sviranje. Ukacim note jer sam to jos u skoli savladao vrlo lako i dobro sam se snalazio, cak uvek bez greske na diktatima, poceo da kapiram akorde i sistem stima gitare. Vec formiram drzanje i stav pri sviranju, postavim ogledalo i Boze kako sam bio ponosan kad sam video da kako stavim desnu ruku na gitaru brid dlana i mali prst kao povuceno lenjirom paralelno sa kobilicom - ravilno!!! Pa vec neke pesme odsviram skoro u tempu, mozda za "klik" ili dva spustim teg na metronomu. Ma dajem se skroz. Vec i komsije pocele da se osmehuju na ulici sa komentarom "Cujem da sviras gitaru, ako, ako, bolje nego ovi tvoji sto se biju i mangupisu..." nemajuci pojma sta ce biti za neko vreme kad donesem moje prve bubnjeve u garazu...
A onda iznenada s*anje, veliko. Neka sedeljka kod jedne ribe iz drustva, dolazi njen frajer i donosi gitaru. Atmosfera do jaja. On svira, svi pevaju, raspolozenje maximalno dobro - kad u jednom trenutku njen decko da zapali cigaru a ona ni pet ni sest "Daj malo Sceki gitaru, i on svira, znas" ! Krv ti hebem! Nema mi hoklice a ni nota mi nema a to sto sviram, to sto znam da sviram nema veze sa vezom sa trenutkom i vremenom i prostorom i stanjem u kome se svi nalazimo, "nidje veze"! Sreca sto sam oduvek bio "operisan" od blama i tome slicno. Uzmem gitaru, postavim je kako sam navikao, na levu nogu, dignem nogu na prste i odsviram da me ubijes sada ne mogu da se setim kako se zove kompozicija. Desna ruka prstima redom E H G i E6 zice, E H G zica stalno sa tri prsta a palcemE6 i G D zice pri promeni... a levom pocinje na E zici pa nekoliko taktova... (pomozite da se setim imena a i nema veze) ... i dok sviram tajac u sobi. Nisam imao nokte a metalne zice pa nekako izguram do kraja sa samo par greski, a prsti bole do ludila, "nezni prsti klasicnog gitariste sa plasicnim zicama". Ali i leva noga vec pri kraju vidno podrhtava. Zavrsih, a tajac i dalje. ! Ali sam uocio osmeh na licu sa najlepsim sanjalackim ocima na svetu, nekako mio i zagonetan osmeh. Frajer moje drugarice me pohvali, uzme gitaru i nastavi se festa. Pola sata kasnije ja na terasi oci u oci sa najlepsim sanjalackim ocima na svetu koje su bile samo moje jos dugo...
Kad sam dosao kuci rekao sam da vise nikada u zivotu necu svirati klasicnu gitaru. I nisam. Mozda je steta sto sam ostao dosledan toj odluci ali nikada nisam zazalio sto sam svirao bubnjeve. Jeste da takve sanjalacke oci nikada vise nisam "imao" ali je bilo drugih trenutaka isto tako lepih i za pamcenje.
Eto, zato volim gitaru kao instrument. A gitariste? O gitaristima u Studiju neki drugi put, uskoro.
Pozdrav!
[ Sceka @ 29.05.2015. 19:23 ] @
Znaci, gitarista u Studiju. Vrlo je nezahvalno pisati o gitaristima uopste a u Studiju narocito. Sta god da se napise je tacno i nije tacno. Kako to? Pa prosto, koliko gitarista - toliko ćudi. Ni jedan gitarista osim gitare kao pojma nije isti, pa ni slican. Svi do jednog imaju neke svoje bubice koje su za njega "svetinja" a za sve ostale ne predstavljaju nista. I to je tako i u svetu i kod nas. Zato je problem i raditi sa gitaristima u Studiju. Svi imaju neke cudne ideje a sto je najgore - jako su povodljivi sto se tice tehnickih pitanja koja inace slabo do uopste ne znaju. Nije problem kad nekoga ne interesuje i zbog toga ne zna tehnicke pojedinosti snimanja, to je izbor koji ne samo ja nego svi koji rade u Studiju bilo gde na svetu postuju i prihvataju. Ne zanima ga, on je Muzicar a ne tehnicko lice i to je ok, bavi se Muzikom a ne tehnickim pojedinostima snimanja i to je savrseno ok. Problem je kad nekoga ne zanima tehnicki deo snimanja u Studiju ali je cuo neke stvari pa onda insistira na tome a i dalje ne razume nista od toga sto kaze niti ga zanima objasnjenje niti ga zanima nista drugo osim da se tako uradi. Da li je to tehnicki izvodljivo, da li je potrebno, da li je dobro za njegovu gitaru i pojacalo, da li je dobro u pesmi, sta ce biti u mixu... - to ih uopste ne zanima. E, sa takvim gitaristima je jako tesko saradjivati. I kao po pravilu nikada nisu zadovoljni rezultatom a narocito mixom, ne znaju tacno da objasne sta nije dobro ali konstatuju "ovo nije dobro" ili "ovo ne valja". I nema dalje. Ne moze da se ispravi/popravi/sredi/namesti... jer ne znaju da objasne sta nije dobro niti bilo ko razume pa ni oni sami sta ne valja, a kazu da ne valja. Problem, neresiv.
Srecom nisu svi takvi. Cak bih rekao da je dosta manje takvih ali ih ima dovoljno da bi se postavilo kao nesto na sta mora da se racuna u Studiju.
Ostali... pa ostali kako kad i kako ko. Postoje i oni sa kojima je uzivanje raditi, naravno, ali su u najmanjem broju. Uglavnom uvek ima nekih manjih ili vecih problema ali su resivi i na kraju svi budu zadovoljni.
Ima nesto sto mora da se kaze, i da se ponavlja dosadno i cesto/redovno a vazi za sve Muzicare mada za gitariste narocito - Zvuk se ne pravi, ne dobija u Studiju nego se donosi sa sobom! Ne mogu da razumem da se to ne svata, a ne svata se. Nije da nece da se razume/svati/prihvati - jednostavno gitaristi (ne svi, da ponovim, ali prilican broj njih!) sta god da se prica ne prihvataju cinjenicu da Studio sluzi da se snimi zvuk koji se donese bilo ko ga donosi. Isto kao sto Vokal donosi svoj glas tako i gitarista donosi svoj zvuk, nikakave razlike u pristupu nema (postoji znacajna razlika u korist gitariste, Vokal ne moze nikako da promeni svoj glas a gitarista svoj zvuk moze ali to sto moze se ne radi u Studiju!).
Kao to je jasno, sumnjam ali idemo dalje jer sledi jos jedan problem (veliki) koji se ne razume - Snima se samo osnovni zvuk, bez ikakvih efekata, uvek, i u svetu i kod nas! Sto znaci, nikakav dilej, korus, reverb... se ne snima tokom procesa snimanja u Studiju. Svi efekti se daju/dodaju po potrebi u slusanju i mixu (slusanju = dok gitarista snima, preslusavanju, raf mixu koji sluzi za kucne potrebe...). To je nesto sto je rudimentalno pri postupku snimanja a gitaristima to uvek i uvek i uvek treba objasnjavati, malte ne na svakoj sesiji snimanja! Da li je to tesko razumeti? Nemam pojma sta je tu tesko ali gitaristi nikako to da razumeju.
Snimanje pojacala. Vrlo jednostavno, gitarista sredi/nadje/podesi/setuje... zvuk, postavi se mikrofon i snima se. Nema tu neke velike filozofije ali nije ni tako jednostavno. Mnogo je raznih misljenja o namestanju mikrofona dok se snima gitara u Studiju. Generalno postoje dve podele - na snimanje upotrebom jednog mikrofona i druga varijanta je upotreba dva ili vise mikrofona. I jedna i druga varijanta su komplikovane na svoj nacin.
Kad je u pitanju varijanta snimanja sa jednim mikrofonom onda je malo lakse, mora se voditi racuna uglavnom samo o jednoj stvari a to je da se dobro pozicionira pojacalo (zvucna kutija, samo pojacalo/glava nije bitno gde stoji) i mikrofon tako da u snimak ne ulazi zvuk prostorije. Znaci obratiti paznju da nije dobro ako se cuje zvuk prostorije u kojoj se snima, to je najvaznije. Kod rastojanja mikrofona od kutije/zvucnika, treba imati na umu da nije rec o zivoj svirci i mikrofonima koji se tamo u tim uslovima koriste nego o studijskom mikrofonu koji ima drugacije karakteristike i osetljiviji je po svim pitanjima. Sto znaci da ne sme biti priblizen kutiji kao na svirkama jer je daleko osetljiviji po pitanju "glasnosti" izvora zvuka. A sama pozicija da bi se dobio "dobar" zvuk je nesto sto je stvar probanja na licu mesta (kad kazem "dobar zvuk" podrazumevam sto verniji originalnom zvuku koji se cuje kad se bude pored pojacala!). U principu nema pravila iako postoje u teoriji jer se pokazalo u praksi da je nemoguce ili lose slediti teoriju doslovno. Teorija, dobro je znati sve teorijski ali samo kao informativno iskustvo koje pomaze da se neke greske eliminisu kad se uoce slusajuci.
Snimanje sa dva ili vise mikrofona je osim slicnosti pozicioniranja prilicno razlicito od snimanja jednim mikrofonom. Uz opisano u prethodnom pasusu postoji jos i problem kompatibilnosti tih mikrofona a u smislu odziva na impuls sa izvora zvuka. Da uprostim sto je moguce vise - neki mikrofoni reaguju brze na zvuk a neki sporije. Tako da "startnu tacku" signala (talas...) sa kutije neki mikrofoni registruju brze a neki sporije, moze se reci i tromije. Kao i sve ostalo sto ide nakon inicijalnog "udara" zvucnog talasa. Sto moze da stvori, i u vecini slucajeva stvara, problem koji ne mora nuzno da se manifestuje tokom samog usnimavanja a skoro sigurno se javlja pri mixanju. Ima jos problema sa dva ili vise mikrofona ali nema potrebe sada o tome.
Ja licno preferiram snimanje sa jednim mikrofonom. Ne zbog jednostavnijeg "hendlovanja" pri postavljanju/setovanju nego radi lakseg nalazenja dobrog zvuka i pozicije tokom mixa.
Snimanje gitare se radi tako da gitarista bude u Reziji i treba izvesti ako je ikako moguce da kontakt gitare i pojacala bude sa jednim kablom - iz gitare direktno u pojacalo. Ako ne moze fizicki iz ko zna kog razloga (desava se, cesto) onda sa sto manje "prelaza" jer svaki spoj ma kako kvalitetan, ma bio i najkvalitetniji na svetu!, degradira signal i ne samo degradira nego unosi nezeljene efekte... Slusa se na velikim kutijama, kao kad se snima bubanj. To je malo problematicno u manjim prostorima, po prostoru manji Studio cesto nema dovoljno velike ili nema uopste glavne (Main) Monitore pa se radi na srednjim (Midfield) ili na malim (Nearfield) Monitorima. Pri snimanju se dodaje po potrebi efekat koji zeli gitarista i u onoj mori koju zeli gitarista.
Dobro, to su neke karakteristike snimanja gitare u Studiju, generalno i uprosceno i samo najbitnije stvari koje se ne izostavljaju. Detaljisanje drugi put (da li i kako upotrebljavati kompresor, limiter... da li i kako i koliko upotrebljavati ekvilajzer...).
Neko me pitao na PP koji su mi omiljeni gitaristi... Pa nemam ja to u smislu kako se to obicno misli. Omiljeni gitarista ali prvenstveno kao Muzicar mi je Pet Metini i selokupan njegov rad ali "barabar" sa njim i Stiv Lukater (Toto) i Nil Šon (Journey) i Edi Van Halen. Od domacih, pa radije bih da kazem sa kojim gitaristom/gitaristima sam najlakse radio i vrlo ih cenim u Studiju (Tema je Studio). Najbolji rad u Studiju je bio sa Tockom (Smak) pa onda sa Zlatkom Manojlovicem (Dah, Gordi) pa Krletom (Generacija 5) pa Josipom Bocekom (Korni Grupa). Svi su vrsni gitaristi ali i veliki Muzicari, pravo uzivanje raditi sa njima. Mislim, ima ih jos ali ovima nabrojanima dajem malu prednost, narocito Tocak (velika prednost!) koji je stvarno najbolji. Od mladjih ne bih nikoga pominjao iz mnogo razloga a ni jedan od tih razloga nije negativan nego eto - uz jednu ogradu, naravno, moram da pomenem Randju kao velikog prijatelja i privatno i "sluzbeno" i kao nekoga sa kim sam najvise i najbolje radio u Studiju.
Eto, mali osvrt na gitaristu u Studiju. Pa idemo dalje...
Pozdrav!
[Ovu poruku je menjao Sceka dana 29.05.2015. u 20:44 GMT+1]
[ Sava @ 31.05.2015. 16:58 ] @
Citat:
Sceka:
Sutradan sam odmah otisao na Terazije u "Muzicki Magazin" prodavnicu specijalizovanu za sve u vezi Muzike (tada je bilo u Beogradu jedno desetak takvih prodavnica, mozda se ta radnja zvala i "Skala", stvarno ne mogu da se setim, mnogo davno je bilo).
Ne znam o kom vremenu tačno govoriš, ali kada sam ja počeo da se bavim rockom i elektrikom uz starijeg brata postojale su samo dve radnje, jedna je "Muzički magazin" na Terazijama, a druga "Skala" u Bulevaru, dijagonalno od Metropola. Ne sećam se pouzdano koja je bila baš prva, ali mislim da je to bila "Skala". Postojala je i jedna žena u Balkanskoj koja je pravila žice za gitaru. Nešto kasnije stidljivo su se pojavili instrumenti i nekakva oprema u Robnoj kući, imali su recimo i lampe (Ei, Tungsram-Mađarska, RFT-DDR) pa onda jedna u Knez Mihajlovoj itd. Naša prva električna gitara je bila Jolana Star IV i visila je u izlogu "Muzičkog magazina" i odlazili smo skoro svakodnevno da je gledamo dok nismo namolili roditelje da nam je kupe! Eno je jedna na oglasima pod imenom Futurama (eksportni model) i rado bih je kupio samo da visi na zidu, ali mi nešto novac baš ne pretiče u poslednje vreme !
Citat:
Sceka:
Ne mogu da razumem da se to ne svata, a ne svata se. Nije da nece da se razume/svati/prihvati...
Ajoj Šćeko, čisto srpsko jeziko ! Možeš da kažeš da sam sitničar, picajzla, ali meni ovakve greške strahovito paraju uši i oči! Ne ljuti se, to je jače od mene, morao sam!
[ Sceka @ 01.06.2015. 20:02 ] @
Vokal u Studiju. Kad se saberu svi problemi svih Muzicara i pomnozi sa dva dobije se priblizna kolicina problema sa Vokalima u Studiju. Sve sto vazi sa sve Muzicare vazi i za Vokale samo jos teze i komplikovanije. I moram da naglasim da je rec o domacim pevacima i pevacicama jer nije tako u svetu. U svetu su najvece svetske zvezde iste kao i lokalni pevac, a to je tako jer se u Studiju zna ko sta i kako radi i vrlo dobro se zna i postuje hijerarhija. Radio sam sa stranim Vokalim i u inostranstvu i kod nas i uvek isto - prava milina raditi.
Zasto je tako kod nas? Jos devedesetih godina sam upozoravao producente i aranzere da ce se desiti danasnja situacija ako nastave tada zapocetu praksu da usvajaju predloge pevaca i pevacica i da menjaju sve i svasta, od aranzmana preko textova sve do nacina pevanja, i da ce doci do toga da pevaci diktiraju sve, ne samo rad u Studiju nego i van Studija svega sto se tice novog materijala. Tada je to bilo prihvatano sa nevericom i odgovorima tipa "Ma nema veze, sta me kosta da promenim, meni je to mali trud a njima znaci puno" i slicno. Tada i jesu to bili predlozi i molbe i delovalo je stvarno tako, neobavezno pa cak i interesantno da se neko od pevaca interesuje. Kakva greska! To je toliko uzelo maha da danas imamo situaciju da su pevaci i pevacice u stvarni glavni u svemu, bukvalno u svemu. U sve se mesaju, sve mora da bude po njihovom, sve kritikuju i svakoga ponizavaju... i zato nam je i scena takva.
Da objasnim malo neke stvari, cisto radi pravilnog razumevanja i onoga sto pisem i prave situacije. Prvo i osnovno a vezano za ovo sto sam do sada napisao - rec je o Vokalnim Solistima a ne o Vokalima koji su deo/clanovi nekog benda! Razlika je velika ali o tome kasnije (ima nekih slicnosti ali nevezanih za ono sto sada akcentujem).
Znaci, pevac je samo pevac i nista drugo - u 98% slucajeva. I o takvima je rec. Pevac ne komponuje, ne pise text, ne programira, ne aranzira, ne svira, ne snima, ne producira... a u sve nabrojano (i ono sto nije nabrojano!) se petlja. Petlja se a ne zna nista od toga, bukvalno nista. Sve to radi neko drugi, a pevaci sve te druge smatraju najmanje trecerazrednim u odnosu na sebe i tako ih tretiraju, bukvalno. Sto je najgore, i ne trude se da nauce nesto o onome sto ne znaju. Eventualno, neki pevaci nauce napamet neke fraze i izraze i to koriste obilato cak i kad nema veze s' vezom to sto su rekli. Ni jedan pevac ili pevacica iz te varijante koju sada opisujem ni ranije ni dan danas nije naucio ni da komponuje ni da pise text ni da svira bilo koji instrument niti ce ikada to nauciti a sve su drcniji i drcniji. Sto je najgore, ni ono sto je njihovo jedino sto bi tebalo da znaju - pevanje - nemaju pojma nista o tome. Ali najstvarnije je tako.
Necu napisti nista o odnosima sa drugima jer je tema o desavanjima u Studiju. A u Studiju su po nekada ti pevaci i pevacice o kojima sada pisem nesnosni. Sve im smeta i na sve imaju primedbu, od tehnike do rada. Ali su zato u stanju da do iznemoglosti pricaju o dogodovstinama sa svirki (koje uvek nazivaju tezge) i dobar deo tih prica je posvecen onome sto su kupili tamo ili uopste sta su sve u zadnje neko vreme kupili sa obavezim podacima o brendu i ceni. A ako je kupljeno novo vozilo - HA! Onda u neko vreme ipak mora sa se i malo snima, i tada pocinje drama. Tek tada im sve smeta, i slusalice, i jacina u slusalicama, i matrica, i svetlo, i doba dana, i neciji pogled, i ako ih neko ne gleda, i mikrofon, i kompjuter, i prostorija, i temperatura i nema sta se sve ne pomene i oko cega se sve napravi problem. Samo da se skrene teziste sa samog pevanja i da se nadje opravdanje/razlog losem izvodjenju. Pa, bre, ni text pesme koju pevaju ne nauce napamet, svoje pesme koju snimaju!!! A melodijsku liniju?! Pa to je posebna prica. Ako su nesto naucili onda je to melodijska linija jer to jedino nekako primecuju i nekako pamte do ulaska u Studio. A pamte uglavnom melodiju bez texta jer to prvo cuju u kontaktu sa kompozitorima kad preslusavaju i vrse odabir pesma. Znaci u tom stadijumu se ima samo okvirna, bazna, linija pevanja koja se modifikuje i prilagodjava kasnije a u zavisnosti od texta i ostalih elemenata (aranzmana...) i to je nesto sto kompozitor onako usput pevusi ili snimi kao neki radni pilot. Ali jok, to pevacima nista ne znaci, nauce to i kraj. Sta je tu tragicno? Pa to sto se to je tako manje vise informativno i radno nauci i ponavlja, pevaci nauce i to ponavljaju sve do ulaska u Studio i to tako da je vrlo tesko to tako nauceno ispraviti a u neretkim slucajevima i nemoguce!!! Textovi se biraju u dosta slucajeva na bazi samog texta a nevezano sa kompozicijom jer se sa textopiscem nalaze odvojeno od kompozitora, odnosno - sa svima se nalaze pojedinacno, licno. Znaci, pevac bira text nemajuci kompoziciju kod sebe. (?!) I tako redom.
Pa onda imamo sledecu situaciju, u Studio dodje aranzer i donese materijal/pesme (nekada se to snimalo a sada se donese na hardu i samo prebaci...) i ode. Onda se zovu Muzicari po potrebi za snimanje pojedinih "zivih" instrumenata. Onda se javi pevacu/pevacici da su na redu termini za snimanje glavnog Vokala. Na prvom terminu se prilicno (vecinu) vremena utrosi na "Pa 'de si tiii, sta ima novo, kako si, 'si cuo da je..." i kad se delimicno uspostavi neki red naklapanja (vidi se sta je receno a sta ce sve doci na red da se kaze na narednim terminima...) onda se prelazi na odabir sta ce da se peva na tom prvom terminu. Obicno se odabere najlaksa pesma za pevanje. Onda ide preslusavanje te pesme dok je pevac jos u reziji, mnogo puta a sve uz pevanje na licu mesta i ispitivanje "valjanosti" kompozicije ako takve i aranzmana kao takvog kao i svega ostalog. Samo se ne komentarise pevanje. Kad napokon pevac ode da peva i da se to snima opet pocinje drama, ne valjaju slusalice (uvek), ne valja mikrofon (skoro uvek), "Slabo se to cuje u slusalicama" (uvek, a nedefinisano je sta je to "slabo"), "Pojacvajte mi mnogo vise" (uvek), "Pojacajte mene u slusalicama, ne cujem se uopste" (uvek), "Skinite mi ovo sto ponavlja" (uvek, bez obzira da li uopste ima ili nema dilej), "Osusite mi moj glas i nemojte nista da stavljate" (uvek, bez obzira da li ima ili nema reverb), "Cudno se cujem a i ne cujem matricu, pojacajte malo mene" (uvek), i redovno uskoro "Pa stavite mi neki prostor, bre, ovako mi glas deluje jako lose i nema sanse da otpevam" (uvek, bez obzira sto je trazio/la par minuta pre toga da se skine...), "Pojacajte sad sve, ja se cujem onko ali nema veze to nego mi sve tiho" (uvek), "Ove slusalice nista ne valjaju, sve krci i ne cujem sebe, pojacajte mi moj glas, bre" (ne svatajuci da je vec na njihovo insistiranje pojacano vise puta i to toliko da vec neko vreme izoblicava...) ... I tako neko vreme, izludjuju svakoga. A nakon nekog vremena ludila se cuje "Nesto ovde definitivno ne valja, da li je tehnika ili nesto nije u redu sa pesmom nemam pojma ali nesto ne valja. Sad cu da dodjem tamo da cujem sta se desava". E tu Tonac ili Snimatelj mora da bude nevidjeno brz jer sledi kacenje slusalica na mikrofon, redovno bez obzira koliko puta se ta osoba u zivotu nalazila u Studiju!, inace dolazi do mikrofonije...
A kad dodje u Reziju i pusti se snimak na kome jedino glas nije dobar - "Uf, pa kazem ja da nesto nije u redu". Tacka. Pri tom niti kaze sta ne valja niti komentarise svoj vokal. Kako god, cesto se ta prva pesma ponovi za neki dan ili na kraju kad je sve ostalo snimljeno, ja imam cesto obicaj da to uradim na kraju...
I onda se desi da neku pesmu hoce da promene. Nekako. Aranzman, tonalitet, vokalnu liniju... pa je onda situacija da se to kaze, to pevaci kazu u Studiju pa onda mora da im se ko zna koji put objasni da Studio nema nikakve veze sa tim i da mora da se obrati aranzeru ili nekome ko je to inace njima radio. I uvek pitaju "Pa kako to sad, zar ne moze to neto vi ovde da uradite, ne znam sta, vi to bolje znate...?". Pa onda polako, jako polako se nekako sve objasni pa na sledecem terminu opet taj neko (a aranzer uvek!) mora da donese preuredjenu pesmu, pa opet da se zove neki Muzicar da odsvira ako je vec bilo ranije pa opet sve sto sledi...
Elem, to je nesto sto je toliko cesto u Studiju kad je snimanje Vokala u pitanju da sam morao da napisem. A ko god radi u Studiju i ovo cita, cita sa smeskom na usnama a u sebi ili na glas komentarise sa "Tacno tako ... sto puta mi se desilo ... i to naravno ... bas tako ... uf, to je redovno ...)
Kao i kod drugih Muzicara - i pevaci moraju da budu svesni da se u Studiju snima a ne vezba i da moraju spremni da dodju na termin. Da nauce textove napamet, da sve nedoumice rese sa ljudima koji to mogu i trebaju da urade ali van Studija i pre termina za pevanje. Da zapamte da sve ima svoj limit pa i nivo pojacanja slusalica. Da pojacanjem Vokala u slusanju nece bolje pevati. Da moraju da cuju i matricu jer ce biti falš i van ritma. Da moraju da veruju Producentu neuporedivo vise nego svojim usima a narocito tokom samog snimanja, dok pevaju. Da je inace za njih mnogo bolje da slusaju upute Producenta po svim pitanjima, kako u vezi pevanja tako i u vezi svega ostalog jer su neuporedivo strucniji i kompetentniji od njih po svim pitanjima vezanim za pevanje kao takvo ali i za sve ostalo sto se Muzike tice - a narocito za sve sto se tice rada u Studiju. Da nauce da se svojim petljanjem u sve i svasta samo dobija/postize kontra efekat i nikada nista drugo. I jos mnogo stvari bi morali da nauce, prihvate i da se ponasaju u skladu sa tim ko su i koliko su. Ali mrka kapa, sve je gore...
I da izdvojim nesto sto je bitno. Pevaci bi morali mnogo vise da cene Pevace koji im pevaju druge glasove nego sto to inace cine. Jer ih u najvecem broju slucajeva bukvalno izvlace a ostaju anonomni. Nije bitno sto ih pevaci nikada ne pominju ali je bitno da shvate da bez njih ne bi uspeli da se bave Muzikom i da moraju to da cene ali i da pokazu, makar interno, u Studiju.
Ostali koji nisu takvi a trenutno su u "debeloj" manjini? Pa sa njima nema problema, sa njima je uzivanje raditi, sa njima moze da se stvara, sa njima je i rezultat bolji, najbolji... O ostalim Pevacima nekom drugom prilikom, kao i o nacinu snimanja sa tehnicke strane, bar neke stvari. Za sada toliko a kao informaciju za sve, i Muzicare i one kokji samo vole Muziku, cisto da bi se znalo desavanje kod nas i da bi na konto toga neke stvari bile bar malo jasnije.
Pa idemo dalje.
Pozdrav!
[Ovu poruku je menjao Sceka dana 01.06.2015. u 21:17 GMT+1]
[ Sceka @ 09.06.2015. 14:52 ] @
Pristup snimanju u Studiju, generalno. U principu vrlo jednostavno i bez mnogo filozofiranja. Sto prostija resenja to bolji rezultat. A moze da se komplikuje prilicno, sto ne znaci da je lose komplikovati ali je pitanje kada, koliko i zasto komplikovati.
Prvo i osnovno a vazi za sve, i Muzicare i Snimatelje, Producente... - je to da bi trebalo sve, ali apsolutno sve da bude podredjeno Pesmi kao pojmu. Sav rad na Muzici se zasniva na Pesmi pa je logicno da se i sve sto je vezano nakon svaranja Pesme podredi pesmi. Ali toj specificnoj Pesmi jer su sve Pesme razlicite, kao otisak prsta ili sama ljudska bica i Pesme su individualno osobene. I kao sto razliciti ljudi imaju razlicit zivotni moto, put, filozofiju, nacin zivota.... isto to vazi za Pesmu, svaku Pesmu posebno.
Zasto je to bitno razumeti i prihvatiti da postane rutina u pristupu? Jedino sto se ikada cenilo u svetu je originalnost, i jedino originalnost se ceni sada, i jedino originalnost ce se uvek ceniti. Dobar primer je Slikarstvo jer je to svima poznato - samo je Original vredan, po svim pitanjima, sve ostalo su manje ili vise uspesne ali uvek samo kopije. Tako je i sa Pesmom ali na ovoj temi nece biti rec o stvaranju Pesme jer je tema o Studiju. Pa kako se do sada napisano odnosi na Studio i kako se primenjuje?
Vrlo prosto iako tesko (u pocetku, i za razumevanje i za ostvarivanje) - koncentracija na Pesmu umesto na trendove i "uspesne produkcije". Koncentracijom na Pesmu se izbegava kopiranje (kopija, reprodukcija...) sto automatski dovodi do Originalnosti. Na primer, a da bude jednostavno i razumljivo svima: vec neko vreme je trend kod nas da se Vokal "suši" sto je vise moguce pa cak i da bude totalno "suv" (bez i malo reverba, dileja...). Moze se cuti bilo sta da se pusti a u nazad nekoliko godina. A ima li logike u tome da je to dobro i preimenjivo za sve Pesme? Naravno da ne moze to tako. Pa kako zvuci neka, recimo, balada sa lepim, emotivnim textom i bogata harmonijama i efektima/instrumentima koji donose cist osecaj srece ili tuge a vokal nema tu dimeziju?! A kako da ima kad je "suv" i zvuci kao nakalemljen na ostalo. Hajde da se iskreno prica jer ako nije tako onda nema smisla bilo sta pricati - uglavnom je neznanje dovelo do tog trenda. Neznanje u vezi upotrebe prvenstveno reverba i dileja ali i tome pridruzeno neznanje i nesposobnost da se Vokal tretira frekventno (EQ) kako treba. Najlakse je "stavicemo suv Vokal pa nema da se bakcemo sa prostorima i jekom", najlakse i najjednostavnije, samo se digne regler i zavrsena prica oko vokala. To sto "visi" u odnosu na ostatak (Pesmu), koga to zanima, "tako se sada radi, tacka". Pa nije tako, nije tacka, nije ni zarez - nego glupost i nesposobnost na delu!
Dobro "obojiti" Vokal ali i bilo koji drugi instrument je vrlo tesko i veoma komplikovano. "Obojiti" = tretirati i evilajzerom (EQ) i reverbom/ima i pozicijom (prvi plan za lid vokal, ali koliko "blizu", pozadina prvog plana ili front drugog plana za drugi/e vokal/e...). A sve to u odnosu na varijabile koje se manifestuju svakim tretiranjem (obojenoscu) drugih instrumenata kao i tretiranjem samog Vokala. Da ponovim, veoma tesko i komplikovano. Ali to nije razlog da se zanemari!!! Neuporedivo lakse je "osušiti" Vokal ili bilo koji drugi instrument ali je nedopustivo to raditi samo zato sto je lakse ili "u trendu"!!! A narocito me nervira kad se kaze "pa i u svetu je tako, slusaj kako XYZ zvuci, nema ni trunku reverba" - jer to nije tacno, u svetu se reverb upotrebljava i dan danas i za svaki instrument ili Vokal. Poenta je u tome sto je uvek vazilo pravilo (i uvek ce vaziti!) da je najbolji reverb onaj reverb koji se ne cuje, koji je deo Vokala ili instrumenta toliko da se zanemaruje kao nesto sto je posebno! A to je najteze dobiti, napraviti, uraditi... najteze! Ukratko a dovoljno da se razume i jednostavno da razume vecina ako ne i svi (pa drugom prilikom detaljnije).
Znaci, nije dobro da se sledi trend jer se onda kopira u nacelu a rezultat toga je da se gubi osobenost Pesme, dobija se "crno - bela" odnosno, tacnije, siva kopija koja nema vrednost i samo se Medijskim varijantama manipulacije postize takozvana "uspesnost i hiticnost" takvog produkta, Pesme. Svedoci smo toga svakodnevno.
Nije dobro da gitarista u Studiju kaze "hocu da zvucim, da mi gitara zvuci kao XYZ", ni bilo koji drugi instrument/ili Vokal. To bi trebalo da je svima jasno kao dan. Pa isto tako - ne treba ni Pesma da zvuci kao necija druga Pesma, treba da zvuci specificno, karakteristicno za tu odredjenu Pesmu - to je originalnost, to se jedino ceni, jedino to je vredno.
U zavisnosti od karaktera i specificnosti Pesme se i snima i mixa, i onda to dobro zvuci. A sama tehnika snimanja je vrlo prosta. Najjednostavnije objasnjeno je - sve sto se snima snimiti sto vernije originalu, izvoru zvuka. I pola posla je zavrseno na najbolji nacin, nema greske.
Ono sto treba znati i sto pre prihvatiti kao rutinu u razmisljanju i delanju je - od samog pocetka, vec na prvom terminu i prvim usnimavanjima treba razmisljati kako ce to zvucati u mixu!!! Svako usnimavanje treba da se radi na taj nacin, takvim stavom i razmisljanjem. Vazi za svaki instrumet (i Vokal, naravno). Obicno se pocinje sa bubnjevima (pricam o "zivom" bubnju, programirano je druga prica i o tome jos ne) pa treba odmah poceti sa mislju kako ce zvucati u mixu. Dosta se gresi kod snimanja bubnjeva ali i generalno kod svih instrumenata sto se zvuk nalazi/trazi posebno, u Solo tretmanu. Kog bubnjeva je to jos malo komplikovanije jer se taj instrument sastoji od dosta delova, sto podrazumeva najmanje 8 (osam) mikrofona, izvora zvuka, u istom trenutku (za neku kasicnu postavku) i isto toliko mono kanala/trekova na snimacu u odnosu na, recimo, bass koji ima samo jedan izvor, ide direktno u sto i ima jedan kanal/trek na snimacu. Samu tehniku/pricip/varijantu... snimanja bubnjeva necu sada opisivati nego nekom drugom prilikom (varijante u smislu "'ajde sada bas bubanj" pa se onda trazi neki "dobar" zvuk bas bubnja, pa kad se zadovljno onda "daj sad dobos" i tako redom ili "sviraj sve, neki srednji tempo, ritam/bit kako god hoces i svaki drugi ili cetvrti takt prelaz, a upotrebi sve sto ces inace koristiti od kompleta" gde bubnjar tako svira a trazi se zvuk "sveukupno" slusajuci seo set bubnjeva stalno - uz matricu ili bez matrice...) jer je bitno da se shvati princip kkoji vazi za svaki instrument, da ponovim - jos pri usnimavanju se mora imati "vizija" kako ce to zvucati u mixu, a na bazi same karakteristike Pesme i ostalih instrumenata.
Jeste to tesko (u pocetku, ako se nema ta navika pa tek treba da se stvori!) ali se izbegava porazavajuca situacija da se snimi odlican zvuk instrumenata pojedinacno ali ka dodje do mixa sve zajedno ne zvuci dobro - a to nije tako retka pojava. Ok, to je nesto sto je vezano najvise za iskustvo i godine rada u Studiju i nekako bi trebalo da to dolazi samo po sebi ali ne mora da znaci i dobro je stalno o tome pricati a veoma vazno onima koji pocinju ili imaju malo iskustva u studijskom radu (bilo kao Muzicar ili Snimatelj, Producent...).
Jos jedna stvar da se pomene/napomene a vrlo je vazno - ne postoji prioritet u smislu "Vokal je vazniji od basa" ili "hor je vazniji od daire" ili "taj klep nije mnogo bitan" ili "to je samo prateci Vokal" ili bilo sta slicno. To jednostavno ne postoji i tacka, velika tacka, nema diskusije o tome. Svaki element je podjednako vazan i trazi podjednaku dozu koncentracije i angazovanja. Nema zanemarivanja nicega i nikoga ni po kom osnovu/kriterijumu. Svako forsiranje, izdvajanje po vaznosti... rezultira losim krajnjim produktom. To vazi kako za coveka/Muzicara tako i za Instrument - nema "pvlascenog" i nema dileme ili diskusije o tome!!! To treba pravilno razumeti i dobro "utuviti u glavu" za vecna vremena!!!
I jos jedna stvar, eto da se pomene sada - sve sto se radi pri usnimavanju mora da ima neki stepen "rezerve" a narocito koriscenje ekvilajzera (EQ). Nikada ne treba ici do maximuma ma koliko to dobro zvucalo, uvek mora da se ostvi malo "lufta" radi mogucnosti korigovanja u mixu. Vazan momenat pri usnimavanju a tice se najvise ekvilajzera i rada sa dinamikom (kompresora, limitera...) jer ako se uradi nepravilno i maximalno moguce velika je verovatnoca da ce u mixu biti problema a resavanje takvih problema je vrlo komlikovano a nekada i nemoguce.
Otprilike su to neke osnove postavke "u glavi" prilikom rada u Studiju. Onako generalno i samo ono sto bi trebalo da bude bukvalno deo svakoga ko bilo sta radi u Studiju. Pa idemo dalje...
Pozdrav!
[Ovu poruku je menjao Sceka dana 09.06.2015. u 16:03 GMT+1]
[ Kovacevic Vladimir @ 11.06.2015. 17:17 ] @
Opširno pisanje, detaljno i čitljivo za svakog sadašnjeg (i budućeg) korisnika usluga struke u Studiju!
A, možda i prepoznavanje grešaka u nekom momentu rada u nekom od Studja, ili u ličnom "domaćem" radu.
U svakom slučaju - korisno za svakoga, ko se bavi muzikom i snimanjem muzičkog materijala.
Hvala u svoje i njihovo ime!
---------------- ---------------------- ------------------------ -----------------------
Malo da proširim Temu, jer viđenje muzičara može biti različito, u zavisnosti od nivoa muzičarskog i izvođačkog znanja/umeća, pa i opreme na kojoj dotični muzičar svira.
Skratiću: viđenje studijske ekipe može da predstavlja vrhunsko Audio ostvarenje, pa i da ga tako (vrhunsko) i ostvari, kao finalni/gotov Audio produkt...
ali, to možda odudara od realnog zvuka u Real Time svirci na bini, pod predpostavkom da se koristi samo deset prstiju na instrumentu, odnosno samo ono što u Real Time-u instrument može dati na zvučnik.
Na tu temu imam puno toga, počev od činjenice da u sámom (profi) Arrangeru postoji mali 16-to kanalni Studio i mogućnost nasnimavanja u Song modu - da se napravi i snimi vrlo dobar i kvalitetan MIDI zapis, ili Song, matrica tipa Minus One.
Pitanje je: da li se time čini usluga muzičaru, ili šteta - na koje bi trebalo da zna odgovor sám muzičar, još pre nego li "uđe u Studio" ili krene na MIDI File-ove.
Pozdrav
[ Sceka @ 12.06.2015. 14:08 ] @
Pa trudim se da bude razumljivo svima koji citaju. Kada procitaju Muzicari a imaju malo ili nemaju uopste iskustva u Studiju imace jasniju predstavu o nekim osnovnim a veoma bitnom stvarima. Kada to isto procitaju oni koji nisu Muzicari (ne sviraju ni jedan instrument, sviraju neki instrument ali se ne bave Muzikom ni na jedan nacin osim "za sabe, kuci"...) bice im jasne neke stvari koje se cuju pri slusanju a stvaraju nedoumice. Nije lako tako pisati ali je vecem delu citalaca razumljivije. Sa druge strane, postoji mali milion sajtova i foruma "suvog" strucnog tipa gde je skoro sve napisano razumljivo samo najuzem krugu ljudi koji se bave Studiom, rade u Studiju - potpuno nezanimljivo i veoma nerazumljivo za bilo koga drugog. Pa cak i dosadno vecini Snimatelja i Producenata koji uglavnom i ne ucestvuju na temama.
ES jeste strucniji od "klasicnih" foruma ali sama materija je previse usko strucna da bi bila zanimljiva cak i Muzicarima (kojih je u odnosu na druga zanimanja veoooma mali procenat) a o ostalima da se ne prica. Pa je moja zamisao bila, i ostala, da se sto vise ljudi informise o studijskim desavanjima, Muzicarima ce koristiti i inace a onima koji nisu Muzicari ce u najmanju ruku biti zanimljivo da saznaju neke stvari.
Moram priznati da sam se jedino iznenadio izostankom pitanja koja su vezana za ono sto napisem ili uopste o Studiju. Tim pre sto dobijam pitanja privatno a na bazi ovih textova. Sto je najcudnije - sva pitanja su mi postvljana, poslata na Mail?! Cak ne ni na PP nego na Mail. Nekako imam utisak da se ljudi snebivaju da pitaju ovako, na temi, iz ko zna kog razloga.
Naceo si nesto sto se po malo provlaci kroz moje pisanje od samog pocetka. I jeste bitno da se o tome pise, razgovara... Naime, cesto se desava da se u Studiju uradi, snimi, smixa... nesto sto se ili ne moze ili nece nikada izvoditi na nastupima. Da li je to dobro, da li tako treba...? Pa zavisi od nekoliko stvari. Prvo, ako je bend u pitanju onda to moze da bude jako lose, ne mora ali moze da bude. Ako je "Vokalni Solista" u pitanju onda je situacija potpuno drugacija, uglavnom je nebitno jer Pevac sam po sebi nije bend i za nastupe osrganizuje ljude koji ce svirati (na bilo koji nacin organizuje) sto podrazumeva da ako je u Pesmi hor ili neki gudaci moguce je to organizovati i uzivo, od angazovanja celog hora do nekoliko Vokala koji ce pokriti te deonice, isto vazi i za gudace, duvace, perkusije... i tu generalno nema nekih limita ili da nesto nije primereno. Pevaci su u principu samo reproduktivci (i svojih pesama, osim ako nisu autori - sto je zanemarljivo retko) onoga sto se uradi u Studiju pa nema ni jedan razlog zasto ogranicavati stvaralacki deo kako u pravljenju pesama tako i u radu u Studiju. Ima samo jedan problem, to se onda pretvori u neumerenost pa nekada ide u kič i vise je smesno nego produktivno ali to je neka druga prica i ukljuceno je malo filozofije, psihologije... pa necu o tome jer bi se rasplinulo, previse.
Kad je bend u pitanju onda je drugacije, ima mnogo razloga protiv dodavanja necega sto clanovi benda ne mogu sami da odsviraju na nastupima. BTW, kad kazem "bend" mislim na klasicnu postavku ljudi koji sviraju sve instrumente, bubnjar, basista, gitarista, klavijature i pevac - i sve male varijacije oko te osnove (dve gitare, bez klavijatura, dve klaijature, dva pevaca...) ali ta snova u sustini, a sustina je da se svira na nastupu. E sad, tu ima dva osnova za pristup. Prvi je taj da je osobenost pesama bazirana na "zvuku" samog benda, da su Pesme i pravljene na bazi onoga sto je bend uzivo. Onda tu nema mnogo prostora za dodavanje bilo cega sto nije u stalnoj postavci benda. Drugi pristup je da bend hoce da ima vise ali ne zeli da ima vise clanova benda bilo stalnih bilo povremenih/angazovanih. U danasnje vreme tehnologija dopusta da se to ostvari bez ikakvog problema. Vec sam pisao o tome vise puta na obe teme, godinama unazad je praksa da se na nastupima koristi kompjuter za sve ono sto bend ima potrebu a fizicki je nemoguce ostvariti sviranjem samih clanova benda. Znaci, ako je potreba takva i postoji tehnicko resenje onda nema ni jedan jedini razlog zasto se to ne bi radilo. Opet se vracam i stalno ponavljam - najbitnije je da autor ostvari svoju viziju Pesme. Ako je autor bend i ostvaruje viziju upotrebom kompjutera na bini onda nema dleme da li je to dobro ili nije.
Ono sto je lose po Muzicare a vezano je za Studio je sledece - preterivanje u svakom smislu a koje je omoguceno pojavom kompjutera u Studiju. Pa tako imamo situaciju da se nasnimi "bezbroj" vokala, gitara, klavijatura, efekata, intrumenata... samo zato sto je to sada "fizicki" moguce i lako izvodljivo (nekada je postojao magnetofon sa 8 ili 16 ili 24 trake i sto se snimi - snimi se na toliko traka i kraj, odnosno onda se to sto se ima smixa i kraj, za razliku od sadasnje situacije gde na kompjuteru moze da se snimivise od 120 traka i to svaka traka moze da bude i mono i stereo opet za razliku od magnetofona gde je postojalo 24 trake i kraj, 24 mono trake i nema vise, fizicki ne moze vise!!! )! Pa onda to i u Studiju zvuci po malo nakaradno, smesno, bespotrebno... a ako se to isto ne prenese na zivim nastupima po nekada ti zivi nastupi deluju jadno. Ali to je opet skopcano sa "individualnim ludilom" koje je za neke druge teme, ovde necemo o tome.
Pa idemo dalje...
Pozdrav!
[ dgojic @ 15.06.2015. 11:35 ] @
Pozdrav,
Da se ubacim sa nekoliko fotografija svoje skromne studijske/live postavke.
Srce sistema čini laptop Toshiba Tecra S5. Matora mašina, ali uz Core 2 Duo procesor i 4 GB RAM-a stvarno odrađuje sve što treba. Na jedan USB port ulazi MIDI kontroler Behringer UMX 61 (pet oktava) a na drugi USB port preko MIDI 2 USB kabla dolazi signal iz Alesis D4 modula na koji je zakačeno nekih 12-tak padova - u stvari, padova ima manje, ali su neki višezonski. Set je trenutno namešten za poziciju stajanja, jer trenutno radim na nekim ambiental/industrial projektima, pa set više koristim u smislu perkusija, nekih efekata itd. Naravno, sve može da se namesti i kao klasičan set za sedenje.
Oba uređaja - i MIDI klavijatura i E-bubanj mogu da rade istovremeno i da im se signali ne mešaju, jer je softver u kome se sve dešava setovan da signal sa Alesisa prima samo preko MIDI 2 kanala, a na istom kanalu ga i Alesis šalje, tako da se izbegava situacija da, recimo, VST sint ''pokupi'' signal sa Alesisa.
Što se tiče DAW aplikacije u pitanju je Cockos Reaper - ''mališa'' koji nije preterano softverski zahtevan, a veoma je stabilan i u njemu praktično sve može da se uradi - MIDI i analogno snimanje, miks itd. Potpuno pouzdan i za live nastup - u jednoj numeri na live nastupu sa njega mi istovremeno ide 12 VST instrumenata a sama klavijatura mi je splitovana na 5 delova i sve radi bez greške. Dakle, u zavisnosti od trenutne pesme koja se izvodi (ako je koncert u pitanju) samo podignem drugi projekat i ako je potrebno stanem za drugi instrument i - to je to :)
[ Kovacevic Vladimir @ 15.06.2015. 16:56 ] @
@dragane,
sve što si uslikao i opisao - se čuje na Tvojim Audio radovima!
A, pažljivo slušanje prepoznaje i Tvoju pozitivnu emociju u radovima, što je vrlo bitna komponenta (nevidljiva u opremi Studija) svakog autorskog dela.
Pozdrav
[ dgojic @ 15.06.2015. 19:42 ] @
Hvala Vladimire :)
[ Filip_ @ 15.06.2015. 19:58 ] @
Citat:
Kovacevic Vladimir:A, pažljivo slušanje prepoznaje i Tvoju pozitivnu emociju u radovima, što je vrlo bitna komponenta (nevidljiva u opremi Studija) svakog autorskog dela.
U potpunosti se slazem. Mnoge numere (posebno u "starijoj" elektronskoj muzici raznih pravaca) su snimljene sa vise nego skromnom opremom, ali emocije i trenutna inspiracija (uz postovanje nekih, ipak, osnovnih pravila prilikom snimanja/prilikom produciranja) je iznedrilo vanvremensku muziku.
Takodje, na tu temu, u muzici i dalje (na nasu srecu) vazi stih "U rukama Mandusica Vuka bice svaka puska ubojita".
P.S. - Poslusah sad dve obrade clana Dragana Gojica...vrlo zanimljivo, voleo bih cuti i neku autorsku ako imate.
[ dgojic @ 15.06.2015. 20:12 ] @
@Filip
Hvala na komentaru :) Što se tiče tih obrada, pretpostavljam da misliš na ono što je na mom Youtube kanalu? ''Shine on you crazy diamond'' i tema iz filma ''Top Gun''? Imaš i moje autorske radove na YT kanalu u sekciji Non-Covers... Ili na
Cenzo Townshend - U2 recording at Olympic. The last session before EMI closed and sold the iconic studios. I was lucky enough to have been involved in recording and mixing tracks on that session...
Ilustracija onoga sto sam vec rekao, jedan od nacina na koji se snima u inostranstvu a vrlo malo (skoro se moze reci nikada) kod nas. Prostor, velicina, je prvo sto je nesto sto nema kod nas... pa onda ostalo...
Pozdrav!
[ Sceka @ 20.06.2015. 23:48 ] @
Nesto da kazem o prebacivanju materijala od strane programera u Studio. Iniciralo me to sto sam imao pre neki dan... zove me ortak, ne moze da smixa nikako a ne zna zasto. Odem i zateknem sledecu situaciju. Svi trekovi su stereo. Ono sto je snimljeno tu u Studiju je ok ali sve sto je dobio od programera je da je svaki trek stereo.
Treba znati da je to pogresno, 'jako' pogresno. Naime, ok je varijanta da se u Studio donese spremljena matrica tako da je sve exportovano u Audio - ali mora da se vodi racuna o par osnovnih stvari. Prvo, ako je neki zvuk originalno mono onda se exportuje mono a ne stereo. Ne moze mono bass da se exportuje kao stereo Audio Track jer nema smisla i pravi problem kod mixa. Cesto se desi da programeri snime gitaru (akusticnu ili elektricnu...) kod sebe kuci pa to donesu u Studio kao stereo trek. Skroz pogresno i jako tesko da se smixa, u nekim slucajevima i nemoguce.
Drugo, isto tako problematicno, cak mozda i vise (?)... programeri donesu Audio trekove pojacane do maximuma, a u dosta (vecini) slucajeva i normalizovane (uradjena normalizacija). Uzasno pogresno ali i verlo problematicno za mix! Nije problem da se upotrebi EQ, pa cak i malo dinamike (malo, pametno i obazrivo) ako se time dobija specificnost boje (tona, preseta...) koji se koristi - ali normalizacija, dizanje nivoa (volumena...) do maximuma je prosto nedopustivo!!! (ovo se ne sme zaboraviti!!!)
Kombinacija - sve Stereo trekovi + sve normalizovano (ili samo dignuto po nivou na maximum) = los mix, ako uopste moze da se smixa.
I da napomenem nesto, kad kazem "prebacivanje materijala od strane programera" podrazumevam ono kad bilo ko donese u Studio materijal, pesmu/e za dalji studijski rad. Nekada to donese pevac, nekada aranzer, nekada menadzer... nije bitno ko je doneo materijal, nije bitno ni ko je radio na tome sto se donese (uglavnom je rec o timu Kompozitor + Programer ili Aranzer...) -> samo je bitno da onaj ko na kraju sprema taj materijal ne pravi greske u exportovanju svih zvukova/preseta/instrumenata... u Stereo formu/trek!!!
A nije tesko znati sta je Mono a sta Stereo, na kraju krajeva - onaj ko to ne cuje ili ne zna ne bi trebalo da se bavi tim poslom.
Pozdrav!
[ Filip_ @ 22.06.2015. 00:11 ] @
Citat:
Sceka: Nesto da kazem o prebacivanju materijala od strane programera u Studio. Iniciralo me to sto sam imao pre neki dan... zove me ortak, ne moze da smixa nikako a ne zna zasto. Odem i zateknem sledecu situaciju. Svi trekovi su stereo. Ono sto je snimljeno tu u Studiju je ok ali sve sto je dobio od programera je da je svaki trek stereo.
A nije tesko znati sta je Mono a sta Stereo, na kraju krajeva - onaj ko to ne cuje ili ne zna ne bi trebalo da se bavi tim poslom.
Hmmm...zasto je uopste prihvatio takav materijal, zasto nije vratio kurira? (osim ako nije pritisnut finansijski, da im mora udovoljiti, bez ukazivanja na greske )
Iz prethodnog iskustva, a i davnog ucenja osnova, naucio sam pravilo da ono sto je mono u miksu (a mnogo toga valja miksati mono, veci manevarski prostor u zvucnoj slici, lakse panovanje instrumenata, manja guzva u sredini gde treba da ide kick, bass, pa cesto i vokal...), najbolje je i snimati tako (ne da se posle ide konvert u mono, mada i tako nije zlo).
Kasnije se pravilnim panovanjem eventualnih "send" efekata (reverb ili chorus na vokalu, distorzija na gitari itd...) dobija "sirina" tih kanala...ali za to treba znanja i mnogo vezbe/slusanja pre toga...ovo poslednje (slusanje) po fazonu A/B uporedjivanja je neprocenjivo za iskustvo i sagledavanje eventualnih gresaka pri izradi valjanog miksa (govorim iz svog iskustva).
Normalizacija kanala pre slanja za miks...auh...
[ Sceka @ 22.06.2015. 22:54 ] @
Prihvata se iz dva razloga (najbitnija, ima vise razloga ali nisu bas bitni). Prvi razlog je neznanje onoga koji prihvata mterijal na dalji rad. Drugi razlog je to sto ne prihvatanje/odbijanje... dovodi do svadje/rasprave/ubedjivanja a to traje i traje i traje... sa najverovatnijim ishodom moranja prihvatanja jer onaj ko nece da ponovi proces to smatra kao "licnu uvredu" ili "povredu ega" ili ma sta slicno tome. Plus sto to odlaze ceo proces u Studiju do daljeg - samo zato sto "ja sam uradio na vreme a oni se nesto qurce i izmisljaju, pa nek' cekaju sada" varijante koja je uobicajena kod nas.
Kako dolazi do tih situacija, sta je razlog postojanja takvog 'diletalizma'? Pevaci su "cudna biljka", sve ce uciniti da plate sto manje. Sve. Od pesama (kompozicije), textova, aranzmana ... do Studija. Negde u tom "lancu dogadjaja" se angazuje covek koji barata kompjuterom, bio on aranzer ili programer nebitno - covek koji Pesmu postavlja u nekom programu (Cubase...). Pevac ga angazuje tako sto iz nipodastavanja prema Muzici smatra da "to nije toliko bitno" i "da to moze da radi svako" pa onda gleda ko to radi najjeftinije ili bar sto jeftinije moguce. Onda dolazi do situacije da se angazuje "klinac iz kraja koji ima neki kompjuter i neku klavijaturu i zna to nesto da radi" (ne da nije retka pojava nego vrlo ucestala!). Za neke sitne novce ili dzabe a redovno uz mnogo obecanja tipa "ovo ce ti doneti mnogo posla, cim kazes i cim se bude culo da si radio za mene". Klincima to prija (od same pomisli do selfija koje kace da pokazu da se druze sa...) i dize rejting i ugled u drustvu (naravno - uzem drustvu ali je to njima i bitno!) i to je dovoljno da se Pevacu "zavrsi pos'o". To sto od veze sa Muzikom ima uglavnom samo i jedino kompjuter i to sto radi veze s' mozgom nema i to sto je to nesto slepano i bezlicno - koga to zanima, vazno je da se daje malo kinte. A "koga to zanima" je cinjenica jer je vecina danasnje "Muzike" zasnovana na tim principima i takvim desavanjima. Pa "kud svi Turci tu i mali Mujo".
I dok god je onih koji pristaju na to, a mislim na ljude koji rade u Studiju, nema tu mrdanja od te situacije.
I dok god postoje mladi ljudi koji ne shvataju da je Muzika nesto daleko ozbiljnije nego sto se danas kod nas tretira - isto nema pomaka ka boljem.
Sto je najgore od svega, ni stariji, pa cak ni afirmisani nisu imuni na tako nastalu situaciju. Rade za neku sitnu kintu otaljavajuci posao, samo da bi na bazi kvantiteta nekako preziveli. Jer, istina je sledeca - sada je finansijska situacija bukvalno najlosija ikada za sve sto se tice Muzike a narocito kad je u pitanju Studio. Pa onda "daj sta das" ma kako tim cinom jos vise tone, finansijski. Kad se vidi da neko ime radi za malu kintu kako ostali da drze cenu?! Obezvredjeno je sve do besmisla.
Citat:
Normalizacija kanala pre slanja za miks...auh...
Over signala, krckanje, puckanje, nagli skokovi nivoa, razlicita boja glasa u istoj strofi, nesredjenost tipa "snimio sam gitaru i svi tejkovi su tu pa izaberi" ili "nisam brisao nista ba ti vidi sta ti odgovara" i jos nenormalno puno takvih nebuloza - uopste nije retka pojava.
Nepostovanje osnovnih pravila vezanih za rad na Pesmi je razlog zato sve kod nas zvuci slicno/isto - lose, mnogo losije nego kad se uporedi sa inostranim snimcima.
Zato i pisem sve ovo, nastojeci da bar nekome nesto bude jasno pa da ne pravi greske, makar da ne pravi greske. A kad se ne prave greske moze da se radi na kreaciji...
Pozdrav!
[ Sceka @ 30.06.2015. 16:19 ] @
Jos jedna stvar koja se pogresno radi u samom startu procesa snimanja. Redukcija dinamike (u odsustvu odgovarajuceg termina iskazano u jednoj reci).
Proces rada u Studiju pocinje snimanjem. Vrlo nadahnuto, A?! Vec nekoliko godina (pre ce biti desetak i vise... ali 'ajde) je trend "ubijanja" dinamike sviranja vec pri usnimavanju. Raspitujuci se dolazi se do zakljucka da preovladava misljenje da se na taj nacin dobija "glasniji" usnimak - ma sta to znacilo. Uglavnom se svodi na to, nekako na kraju razgovora pod obavezno se i to izgovori i to kao cinjenica. Kad se izloze svi tehnicki i muzicki "argumenti" kao nepobitan dokaz da se u pravu sledi "glasnije je". (?!) I to sa tolikom sigurnoscu da se izgubi volja u daljoj komunikaciji tim povodom.
Ima li to smisla? Ja nisam nasao smisao ili opravdanje ili ma kakav razlog da "glasnije je" bude znacajno toliko da se zanemari Kompozicija kao forma necijeg izrazavanja. Naravno, postoje numere, stilovi, muzicki pravci, vrste... gde to nekako ima smisla, pa cak je i preporucljivo bas tako raditi jer se gubi forma ako nije tako radjeno - ali je najblaze receno suludo tako posmatrati sve sto postoji u Muzici.
Sta raditi pri usnimavanju. Kao prvo, mora se odslusati kako cela numera tako i instrument koji se tenutno snima (sta sve taj instrument svira tokom cele numere). To je vrlo bitno pri odlucivanju koliko i kako regulisati signal pri usnimavanju. Ranije, kad su bili analogni snimaci/magnetofoni bilo je prilicno lakse sto se tice signala. Tadasnji magnetofoni su "trpeli preko nule" pa cak i intenzivno "preko nule" sa potpunim odsustvom bilo kakve greske u preslusavanju i daljem radu. Danas kod digitalnih snimaca (citaj kompjuter) je "nula" neprikosnovena, odnosno - preko nule nije dopusteno, tabu!!! Da ne ulazim u tehnicke detalje (nebitno za pricu), to je tako i to je nesto sto jednostavno mora da se postuje u svakom trenutku. Sve sto prelazi nulu na meracu/metru/cajgeru/pokazivacu... je greska, tehnicki neispravno, nedopustivo... Tacka. Znaci to je jasno.
Ispod nule - tu ima i dan danas velikih nedoumica i rasprava i resenja ... i sve je to tacno, manje vise svi su u pravu. Zatro sto postoji previse varijabila i skoro svaki argument ima kao bazu neke cinjenice pa ne treba ni olako shvatati a ni raditi. I to necu sada da obradjujem jer za to mora da se ima daleko vise vremena i "papira da se utrosi" a nije toliko vazno za temu posta.
Elem, kako bi trebalo da se usnimava. Generalno kompresor mora da se upotrebljava radi predhodnog pasusa i to nije sporno - poenta je kako da se upotrebi a da ostane dinamika sviranja sto vise. Odgovor je vrlo prost ali nije lako "izvodjenje". Kompresor treba tretirati i upotrebljavati kao limiter i sve je reseno. Zasto onda koristiti kompresor a ne limiter? Jednostavno - vecu toleranciju ima kompresor. Toleranciju u smislu limitiranja signala, gde limiter vrlo grubo "odseca" tu kompresor moze da se namesti bukvalno po potrebi. To je osnovna, mozda jedina ali i najbitnija razlika.
Kompresor namestiti na neku pocetnu vrednost koja je sto "neutralnija", na primer - atak sto brzi ali ne i najbrzi, riliz negde oko pola sekunde (ma kakav tempo bio, ma kako "guste" note...), treshold na -5 ~ -7 decibela, ratio "tu negde" oko 3:1 a mejkap ne dirati nego dici regler u slusanju (kanala koji se snima) po potrebi. I onda se kaze "sviraj celu nimeru/pesmu ali opusteno i bez stajanja ako se pogresi". Dok to traje pomno, skoro netremice, posmatrati "cajger" i pamtiti "kriticna mesta". Kad se ima iskustva onda je lako jos tokom pesme korigovati parametre kompresora - sa malo iskustva se saslusa (prateci cajger!!!) cela pesma pa onda jos jednom i u tom drugom "tejku" se namestaju parametri kompresora.
Nema pravila u smislu da se kazu vrednosti koje ce vaziti za to nesto sto neko radi (atak toliko, riliz toliko, ratio toliko...) jer to zavisi od trenutne situacije pesme, od tempa do broja instrumenata u pojedinim trenucima, dela pesme, aranzmana, instrumenta... jer, na primer, nije isto u istoj pesmi ono sto svira gitara i ono sto peva vokal. Ne postoji varijanta da se namesti kompresor i da to vazi za sve instrumente - pa cak se razlikuje od pesme do pesme kad je rec o istom instrumentu.
O cemu se treba voditi racuna? O tri stvari - da se ne pretera, da se ne pretera i kao treca stvar je da se ne pretera!!! Kako to postici? Jednostavno, kad se dobije pozicija koja je ok i zadovoljava sve - samo se malo "smanji dozivljaj", svesno i namenski. Namenski jer se mora voditi racuna o tome da se usnimava sa insertovanim kompresorom sto znaci da je to sto se tako snimi ono sto se ima u MIX-u pa ako je OK onda nema problema ali ako je preterano onda je veliki problem u MIX-u. A ako se snimi sa manjim intenzitetom kompresora onda je moguce "dodati" po potrebi u MIX-u (jako korisno!).
Jos jednom, da se zapamti - ne postoje neke "standardne vrednosti" u smislu vrednosti (cifara) parametara kompresora, jako vazno da se razume i usvoji!!!
Ako nekome nesto nije jasno, a trudio sam se da maximalno uprostim, neka pita...
Pa idemo dalje...
Pozdav!
[ deedee5 @ 02.07.2015. 19:49 ] @
Mislim da bi bilo zanimljivo da nam postaviš neki snimak vokala pre i posle "peglanja", čisto da vidimo "razliku drastičnu" :)
[ Sceka @ 03.07.2015. 19:22 ] @
Da, samo da nadjem neki vokal koji moze da bude dobar primer, plus - moram da nadjem neki vokal koji je vec na izdanju i za koji nema problema da se koristi na ovaj nacin. Malo sam zauzet vec petnaestak dana (privatno) pa i ne idem ni u jedan Studio ali verovatno cu u utorak pa cu potraziti. Ako nadjem mozemo da napravimo varijantu da taj vokal skine ko hoce pa da ga procesuira pa da vidimo...
Pozdrav!
[ Sceka @ 08.07.2015. 13:12 ] @
Nasao sam nesto sto moze da se koristi ovako kako je ovde zamisljeno. Samo sad da konkretizujemo sta vas zanima i u kojoj formi pa ovih dana da to spremim (vrucina je danas pa me mrzi, da budem iskren, ali ovih dana sigurno).
Da li samo fajl vokala ili ceo mix ili projekat (mislim da je u Nuendo-u ali moze da bude i da je u Cubase-u). Ceo mix se zna sta je, mix ali bez "post produkcije - samo mix..
A mozda je interesantno da se uradi sledece, da postavim projekat (kao *.npr ili *.cpr) ali u radnoj formi pre mixa. Sto znaci onako kako je pre samog mixanja, bez intervencija bilo koje vrste (EQ, dinamika, reverbi...). Pa da clanovi koji imaju Nuendo ili Cubase urade mix po svom nahodjenju i da to okace pa da popricamo o tim radovima. To sam inace imao nameru da radim/organizujem kasnije ali moze i sada. Jer na konkretnim primerima moze najvise da se pokaze/uoci/razume... a razlike u mixevima su jako dobre (iskustveno) jer se tako mnoge stvari bolje uoce, skapiraju, razumeju... nego "milion" reci kad se napise. BTW, zato i inace izbegavam svako teoretisanje, previse je promenljivih a koji zavise od pesme do pesme da bi se teoretski ustanovilo pravilo...
Pozdrav!
[ Sceka @ 22.07.2015. 11:48 ] @
Nisam zaboravio nego su sad svi negde van grada pa ne mogu da uradim to sto sam naveo u prethodnom postu jer cekam coveka da se vrati pa da uzmem materijal. Leto, svi su negde na svirci...
Pozdrav!
[ Sceka @ 07.08.2015. 14:57 ] @
Javio mi se ortak, vraca se u nedelju pa cu uzeti jedan njegov "Project" i da nastavimo kako je receno.
Pozdrav!
[ Kovacevic Vladimir @ 15.08.2015. 04:44 ] @
Mali zastoj na "Projectu".
Ne bi me čudilo da ih bude i kasnije, ili čak i nejasnoća.
Prvi pokušaj Tonca: http://www.elitesecurity.org/t...-alati-procesi-za-obradu-zvuka
pa zatim nastavak na drugim forumima na istu temu, ali i uvek isto pitanje/molba tipa - daj nam granične vrednosti, brojevima izražena podešavanja za snimanje instrumenta, vocala, orkestra, bubnjeva...gde postaviti mikrofon...koji je mic najbolji i još million drugih...daj nam snimak sa software-a, daj da vidimo i čujemo, da bi razumeli šta su optimalni nivoi...etc.
Za sve one, koji očekuju konačnu formulu/obrazac, naići će na problem zvani - svako snimanje je poseban slučaj i zavisi od niza faktora u lancu snimanja, izvoru zvuka i zvučnog utiska (čitaj: očekivanog zvuka) na monitoringu.
Jer...
Nije isto snimiti flautu i trubu;
usnu harmoniku i Dallapu, Tango harmoniku;
muški i ženski vocal;
el. bas gitaru/Slap, Digi, Synth, Acous. Bass;
i tako u nedogled - varijante.
Korisnije bi bilo:
- da zainteresovani korisnik pošalje svoj snimak sa konkretnim pitanjem: kako da rešim ovo/ono?
Šta mi znači "Project"?
Ako nemam studijsku opremu/alat, a ni studijsko znanje/predznanje i već "izbrušen" sluh&osećaj - ne znači mnogo, grubo rečeno - ništa. Jedino, što se taj "Project" (majstorski urađen) može uporediti sa drugim (Home Made) snimcima, koji najčešće bude porazno saznanje o nemoći, a to uzrokuje destimulaciju, umesto da bude obrnuti sled.
Pozdrav
[ Sceka @ 15.08.2015. 15:14 ] @
Mali zastoj u onome sto ja treba da uradim je samo radi ovih vremenskih uslova, bukvalno. Ortak se vrati, bio jedan dan i brze bolje zbrisao na Zlatibor. Pre toga je bio dva meseca u Grckoj, mesec dana odmora a mesec dana "tezga". Kaze "Za dva meseca tamo nisam doziveo ovakvu navalu znojenja, vlaznos' valjda, nemam pojma ali u gradu je pakao (u BGD-u) i morao sam da odem".
Vladimire, upravo zato, iz razloga koje si naveo, sam celu ovu temu formirao na temelju objasnjavanja upravo toga da je svako snimanje "dogadjaj" za sebe i u cemu se gresi u samom pristupu. Elimisana greska u postupku/pristupu je znacajnija od bilo cega drugog. A i inace se olako prelazi preko jako bitnih stvari i svi su previse koncentrisani na pojedinacan zvuk necega zanemarujuci da je to sto jure/traze samo fragment cele slike.
Nedavno, na strucnom Audio forumu, covek iznese problem koji ima a vezano za vokal. Javlja se jedan clan i kaze da prvo insertuje ekvilajzer sa odredjenim parametrima (taksativno navede sve parametre) pa onda sledece da insertuje kompresor sa isto tako taksativno navedenim parametrima. Ja se javim i pitam ga kako moze da savetuje nekoga na takav nacin a nije cuo o cemu se radi jer je covek samo objasnio recima i nije postavio fajl, sto znaci da ga savetuje napamet... A ovaj mi odgovara s "Pa ja sam tako namestio i ne diram to vec mesecima a vokal mi zvuci fenomenalano." - Retko nebulozno razmisljanje. Nisam nastavio dalju komunikaciju na temi.
"Šta mi znači "Project"?" - Znaci puno. "Project" iz Cubase-a ili Nuendo-a u kojem su svi snimljeni tejkovi nedirnuti, sve neprocesuirano, bez ikakve intervencije pa ni po nivoima - ima puno smisla a po raznim osnovama. Dobije se potpuno sirov materijal i ima se potpuna sloboda u odlucivanju i kreaciji. Znaci ne MIX nego bas sirov materijal sa potpunom slobodom upotrebe svega sto se ima (EQ, kompresor, dilej...). Prakticno ono sto se ima pre mixanja a "otezavajuca" okolnost je utoliko sto se nije licno nista ni snimilo ni programiralo. Jos jedan benefit je izostanak varijante "svidja mi se/ne svidja mi se" po bilo kom osnovu. To je sto je i nema ni manje ni vise od toga.
Jos jedna stvar koja se na takav nacin moze utvrditi a koja moze da bude korisna - kakvo je slusanje kod onoga ko uzme to da radi. Bilo da je kod kuce ili negde u nekom Studiju. A "slusanje" je esencija rada u Studiju, Muzici, Produkciji...
Ako se posalje svoj snimak moze da se analizira neki sporni segment i da se da savet ili sugestija i to nije losa ideja.
Pozdrav!
[ Sceka @ 14.02.2016. 13:19 ] @
Napokon sam nasao nesto adekvatno za rad. Sirov materijal, jednostavno, malo trekova... a dozvoljeno sve osim komercijalne upotrebe. Spakovano je u *.cpr formatu sto podrazumeva Cubase (Nuendo). Pa ako ima zainteresovanih na PP saljem link, sa mog klauda. Velicina je oko 730 megabajta. Samo Audio trekovi, sve je na nuli (EQ, Send, Insert...) i sve je dozvoljeno upotrebljavati od efekata ali ne i od VST instrumenata. Znaci sa tim trekovima da se smixa, mix kao takav bez menjanja Audio fajlova u smislu trigerovanja bubnja ili dodavanja neke distorzije na gitare... Pa onda, ako bude zainteresovanih naravno, kad je gotovo da se okaci ovde (ili negde drugo pa se postavi link) kao gotov mix, stero snimak a ne projekat u Cubase-u. Postavljanje mix-a samo u *.vaw formatu a nikako u *.mp3 formatu (ili bilo kom drugom)!
BTW, rec je o ruskom rok bendu pa je, naravno, i pevanje na ruskom jeziku - nadam se da to nece nikome smetati jer je rec o nekim drugim stvarima.
Da bi se imala informacija evo kratak privju - u *.mp3 formatu zato sto je samo informacija o materijalu.
Elem, ovoliko vremena mi je trebalo jer sam tvrdoglavo hteo da postavim nesto domace ali je postao problem i to banalno neverovatnih "razmera". Jednostavno ego je preovladao. Kad god sam nekoga kontaktorao i reako mu o cemu je rec, za sta mi treba, u startu je bilo "ma nema problema" ali vec sutradan ili za par dana su se javljali i skoro svi isto "Ali molim te da ti uradis glas kako treba a onda neka se uce, probaju, experimentisu koliko hoce" ili "Nemoj nikako da das suv/sirov vokal a svakako izbrisi tejkove - ko zna sta ce ljudi da pomisle kad cuju..." i slicne nebuloze. Cak me i jedan gitarista zvao sa "Cuo sam da ces (naziv pesme) da iskoristis za neku foru na Internet-u pa da te zamolim da nikako ne das onaj solo sto sam svirao a da ga ne sredis onako kako si ga ti uradio i smixao jer, znas, ne bih da se cuje sta sam sve brljao..". I tako dan za danom, mesec za mesecom... dok se nisam definitivno iznerviran ljudskom gluposcu/komplexima, egom... naterao da potrazim na Internet-u i za par dana nadjoh ovo. Ima toga jos, ima toga dosta i sve je potpuno dozvoljeno za upotrebu u vidu vezbanja, ucenja sa naglaskom da nije za komercijalnu upotrebu - sto i ja naglasavam mada je nepotrebno, ali za svaki slucaj!
Znaci, ko bi hteo da proba i smixa pa da podeli ovde da malo prodivanimo o tome, rzamenimo iskustva, naucimo nesto... na PP saljem link za *.cpr zipovan fajl. A ja se iskreno nadam da ce se biti bar nekoliko zainteresovanih. Hvala.
Pozdrav!
[Ovu poruku je menjao Sceka dana 14.02.2016. u 15:10 GMT+1]