Proturis provodnik nekoliko puta kroz senzor !Napravis navoja koliko ti ne utice bitno za rad sklopa a struja se u tom slucaju sabire.

Ubaci otpornik u vod 1 om, uzmi AD623 ili slično kao pojačavač od 100 ili 1000x i meri napon.
Nećeš naći ništa od senzora da može da ide na 1 mA.

A sto mislis da "untachable" merenje "nema uticaja". Postoji "insertion loss" u sistemu, pa postoji..trosices energiju sistema za sempl merenja..pogotovo pri malim strujama.

Bitno je da sve drzis pod racunom, a ne da li si "prekinuo" zicu ili ne.

Problem je samo ako se takve struje mere na visokom naponu, inace se mere itekako.
http://www.keithley.com/data?asset=6169
ili

@zica, nije losa ideja, da provucem zicku 2 krugova :D dobijem 20mA :D bas cu probam

@branko, @vlada, umem ja da izmerim 1mA (umem i mnogo manje) nisam se juce rodio, poenta je sto ja treba da merim ponasanje tudjeg sklopa, bez da taj tudji sklop poremetim .. dakle ja ako ubacim 1R u to kolo znacajno cu poremetiti rad istog ... max 2mR bih mogao da uvedem u taj provodnik, sve preko toga ne dolazi u obzir

za pocetak cu da napravim kontrapciju sa 0.01R i 3xMAX4239 ali nadao sam se da mogu to bolje da izvedem sa nekim hal senzorom bez snunta da mi burden bude 0V ...

@vladd, vidim sad tacno sta si mislio, mislis da "vratim" ono sto "oduzmem" shuntom ... nije losa ideja .. adaptiracu originalu da radim tako trebalo bi da nije previse komplikovano

hm, raspad sistema, ovo sto je vladd stavio je do jaja, kontam kako da ga napravim, al ne kontam kako (zasto) radi :D ... mora malo proucim jos, skroz je do jaja fora i absolutno resenje za moj problem :)

ok, aj malo ovom analognoretardiranom momku da objasnite kako ovo radi ... jer ovaj vudu meni nije skroz jasan ..




ova struja koja pici kroz Rs je, recimo, jasna...
recimo da mi je jasno i da taj pad napona koji se desi na Rs op-amp injectuje nazad na svoj izlaz ili mi to bas i nije jasno ... mislim jbg ako injectuje onda je napon preko tog otpornika nula, a nije ..
ali kako sad od izlaza ka plusu, to mi uopste nije jasno ni otprilike
dalje, sta mu je ovo desno od A .. zar ne treba da meri napon na Rs ?! ili je nebitan napon na Rs a izmedju A i + treba da bude neki shunt na kom se meri napon? ili uopste izmedju A i + ne treba da bude nista (idealan voltmetar, dakle veliki otpor merim samo napon izmedju A i +) ali kako onda .. kuda prolazi ta struja ?! kroz opamp? kako ba unazad?

u stvari gledam dalje, dev izmedju A i + nema otpora, tu se samo meri
napon ... daleko od toga da ovo meni "nije skroz jasno", na zalost nije
mi jasno od pocetka do kraja :( ... @vladd, ti si ovo prezentovo,
kapiram da ga razumes kako radi, upomoooooooc

Na srecu nije moja ideja, vec se tako radi u specificnim i problematicnim sklopovima..

Npr, meris struju koja napaja plazmu, i zelis da vidis efekte u plazmi pri konkretnoj(tacnoj i neizmenjenoj) struji(a red velicine je miliamperski, i manje), ili paralelno se meri i energija cestica plazme, pa je korelacija bitna..

Ono sto "impakt" merenja oduzme, prosto se istom merom vrati..naravno, u okviru neke realno male greske.

Zato je zgodno koristiti ulaze op-a, za "propustanje" struje, mali mu je odgrizak i malo se i vraca u kolo, a efekat rada op-a je linearan, tako da je laksa kalkulacija vracanja.

Velike su ulazne otpornosti, pa tako mala struja generise velike efekte...

upravo ..



skontao sam sta radi, tj kako da uzmem ovo gotovo resenje i implementiram za resenje mog problema, probacu vec u nedelju, ali bih voleo da skontam tacno sta se tu desava, uopste mi nije jasno kako ovo radi iako sam procitao objasnjenje na par sajtova + pdf koji si okacio

Bogdane pogledaj "current mirror op amp"bice jasnije ..

E sad, tu nastaje izbor oP-a.

Zato je 741 prilicno opstao, zbog svojih korisnih "widlar" strujnih izvora.

Prakticno se "idealan" pojacavac, (izuzetno)malog ofseta i velikog pojacanja, ponasa kao neka vrsta specificnog(izvin'te na poznatom izrazu koji nesto drugo radi) strujnog ogledala, bolje receno "generatora"(preslikatora) na svom (-) ulazu onoga sto se pojavi na (+) ulazu, uz pojacanje signala, koji se vec(neosetno po kolo) moze koristiti.

Dobra ideja, vladd.


Bogdane, eve ga gotovo

http://www.kerrywong.com/2013/...rent-measurement-using-ts1001/

Uh... dugo nisam vidio 741 :)

Ima kod mene u fiokicu, ali je bolji OP07. Sada košta 1/2 e.

Bogdane nedavno si lijepio linkove od Fluke-a pa evo da se nadovezem i ponudim rjesenje tvog problema he he he.
http://www.fluke.com/Fluke/m3e...luke-771-772-773.htm?PID=56128

Žica, baš je dobar, he he, samo 780 $ sa slanjem

http://www.amazon.com/Fluke-77...tion-Measurement/dp/B002EL4LIU

Bogdane,

Imaš objašnjenje ovde: http://www.elitesecurity.org/t...Sklop-za-prilagodjenje-signala

Te struje od 1mA nisu problematične za merenje pošto su mnogo manje od bias struja čak i bipolarnih op amps.

Da bi imao najmanji pad napona na konvertoru struja-napon, treba ti op-amp sa što većim open-loop gain.

Jedan od šampiona u tome je LM4562 (LME49710, 49720) sa open-loop gain od 140dB.
Ujedno ima i veoma mali ofset.

Druga jevtina alternativa ti je OP07, gde ćeš imati nešto malo veći pad napona ali zato excelent ofset.

U oba slučaja će ti pad napona približno biti Uout/open-loop gain.

Pozz

Sa LM4562 možeš očekivati pad napona na mernim krajevima reda 250nV za izlazni napon od 2.5V.

Aktivni shunt, tj. konvertor struje u napon sa op-amp je savršena stvar za merenje struja od koji nanoamper do nekih 20mA direktno.
U opsegu nA treba CMOS op-amp poput TLC27L9 i slično, a do preko 40mA može LM4562.

Na kraju krajeva, takva naprava se može i "bustovati" sa nekim power amp ili power op-amp, pa se može opseg proširiti i do 10-20A čak.

Pozz

Ne znam da li si razumeo kako radi pošto te nema da odgovoriš.

Ukratko open loop gain je veličina koja ukazuje koliki poremećaj ulaznog napona između ulaza op-amp bude dovoljan za neku vrednost output swing.

Na primer sa open lop gain od 140dB (10.000.000) za na primer output swing od 5V treba svega 500nV na ulazu takvog op-amp.

Dakle, struja koju meriš će pokušati da promeni razliku napona na ulazima koja se trudi pomoću NFB da ostane što bliže nuli.
I ako ti je shunt toliki da na primer 5V bude dovoljno da kroz njega razvije tačno 1mA (Rshunt na primer 5K) onda će izlaz op-ampa kroz taj shunt donirati taj 1mA koji je pokušao da poremeti nula volti između ulaza op-amp i na taj način kompenzovati poremećaj.

Teoretski op-amp ima beskonačno pojačanje i kod njega se teoretski ne bi ni dogodio naponki poremećaj između ulaza.
Kod praktičnog op-amp open loop gain nije beskonačan ali je veoma veliki. Poremećaj će ipak da se dogodi ali biće veoma mali i obrnuto srazmeran veličini open loop gain.

Sa LM4562 (OLG=140dB) imaćeš, pod uslovom da meriš 1mA sa shunt od 5K, izlazni napon od 5V za 1mA i pad napona od 500nV na mernim krajevima.

Prividna otpornost tvog aktivnog shunt (koju vidi merena linija) je približno 500nV/1mA=500 mikrooma.

Obično je open loop gain nešto veći od onog u dokumentu, jer se u dokumentu navodi minimalni garantovani open loop gain. To situaciju inače čini još povoljnijom upravo u tvoju korist.

Zato je tu open loop gain od maksimalne važnosti jer direktno od toga zavisi prividna otpornost aktivnog shunt.

Pozz

P.S.

Hal senzore zaboravi za tako male struje. Magnetska polja koja se razvijaju na jednom provodniku pri tako malim strujama reda 1mA su enormno slaba.

Tu već uticaj Zemljinog magnetskog polja bude nekoliko redova veličina veći.
To mogu oklopiti i imunizovati velike firme poput Fluke, TEK i sličnih, ali naravno za dosta novca jer to nije ni malo naivno.

Ovo je jednostavniji način samo ti trebaju lebdeća napajanja za op-amp, a malecki pretvarači više nisu skupi. Ima ih i u maleckom kućištu maltene DIP sa +5 na +-15V i 100mA.

Upravo tako.

Pola mikrovolta na 1milivolt je ispod jednog promila. Kada se doda neki minimalni ofset, greska merenja ne bi trebalo da predje 2%, sto je vise nego zadovoljavajuci rezultat na pojavama od 1mA.Mislim da su i greske nesto preko 10% prihvatljive.

Odlican je taj pojacavac LM4562.

LM4562 je odlican i jeftin OP. Nazalost njega kao ni gomile drugih/slicnih OP-ova tesko ima na lagerima u lokalnim prodavnicama.

@bogdan.kecman
Ako hoces imam ja nesto tih LM4562 (DIP i SOIC) ali ja bih ti mozda preporucio jedan jos bolji noviji OP koji nisam stigao da probam pa taman eto prilike.
Imam OPA192 koji ima 10x manji offset i jos neke vrlo zanimljive karakteristike, pogledaj DS.
Ako ti treba vici slobodno, mogu ti ustupiti nekoliko komada.

sorry sto se ne javljam imam neku uzasnu frku vec drugi dan ... ukratko,
procitao sam ono i taj deo mi je vise/manje jasan jos od ranije, ne
kontam nesto mnogo osnovnije posto u glavi imam kako izgleda sema opampa
(no izgleda je to pogresno moracu da pogledam ponovo 741 pdf) ne kontam
"kako" to radi, tj kuda ide struja ... a onu teoriju kontam guras kroz
ulaze, opamp na izlaz tuce sta moze da bi vratio da + i - ulazi budu na
istom potencijalu i to je to ... ali bas iz tog razloga sto ne "vidim"
kuda ide ta struja nemam osecaj koji su mi bitni parametri za odabir
op-a .. kako gain utice mi je jasno ali kako utice offset i sve ostalo
da bih odabrao idealan opamp za taj posao - to ne znam ... da se
razumemo za moje potrebe ne velike rezolucije to je smesno, verovatno
koji god opamp izvadim iz fioke to ce da radi ok, dobudzim to na ulaz na
nekom mcu i vozi misko ... nego bi da skontam malo bolje sta se desava
posto znas i sam da sam analogno retardiran pa gledam da popunjavam te
rupe kad god mogu, nisam bas u copy/paste fazonu :D .. elem, npr,
pitanje, sta se desi kada celo ovo floating napajanje nestane, dakle ne
samo da nema virtualne nule koja je nebitna u ovom slucaju, nego ceo
opamp je ostao bez struje .. da li sad ja tu imam neki mali R na tom DC
vodu ili imam prekid? kao sto rekoh onaj ulaz koji ja nesto zamisljam u
glavi sa trandzama, dal su jfet ili bjt ili .. nebitno ne vidim ja kuda
taj Idc prolazi kros op :(

Mozda ti najlakse da uzmes LTSpice i recimo OP27 model koji je vrlo slican spomenutom LM4562 i da sklopis to virtuelno i da onda cackas i meris :)
Ukratko kroz ulaze u OP tece mizerno mala struja (red pA) i ovo o cemu pricamo oko merenja struje se sve desava "okolo" shant otpornika i izlaza iz OP.

ne vredi ne mogu sad da upalim mozak da mislim o tome imam neke sto mi ....
na jednoj od slika (mislim da sam i okacio jednu) on je nacrtao iz minus
kroz Rs na output pa iz output na + ,.. (ili na drugu stranu nebitno)
totalni zbun mi je ta putanja .. moram da nacrtam ja to na "otvorenom"
opampu .. imas semu nekog jednostavnog (sa sto manje komponenti) :)

EEVblog uCurrent
https://www.youtube.com/watch?v=g7b5YZENvjY

Ovde je Dave isao na drugu postavku jer je mu je trebao veci opseg struja, sto kaze Macola, za recimo +/-65mA moze OPA192, LM4562 je +/- 25mA, a ako hoces vise, uzmes ko covek LM3886 i moze podosta Ampera sa sjajnim karakteristikama :)

Dakle treba ti OP za rang struje koji meris, sto manji Vos, sto veci open-loop gain i to je to.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 24.07.2015. u 14:34 GMT+1]}

miki znam ja taj projekat odlicno i prvu i drugu (dosta bolju) verziju,
ali sam hteo nesto bez shunt-a na liniji ..

Ovo resenje je bez shunta "na liniji". Prakticno nema burden voltage, tj veoma mali zbog Vos ...



http://www.kerrywong.com/2013/...rent-measurement-using-ts1001/

@miki, znam to je ovo o cemu pricamo sve vreme sto je vladd predlozio
... sto ja pokusavam da skontam kako radi ... samo ne mogu da nadjem
30min sad da se posvetim tome, verovatno cu veceras, pa cu da napadnem
sa pitanjima :D

cekam vec 20min da mi alkatel nesto odgovori i gledam u ovo:

https://en.wikipedia.org/wiki/...istorLevel_Colored_Labeled.svg

i nikako ne vidim kuda tu prolazi struja u ovom modu :(

@macola, skontao sam sta pricas i kako cela stvar treba da funkcionise jedino mi nije jasno sta se desava unutar op-a ali mi je jasno sta je efekat, probacu sa nekim opom koji iskopam po fiokama pa cu posle kad uvatim vreme da probam i sa ovim "fancy" :)

Shvati da vec "imas" sant, koji si hteo "beskontaktno" da "detektujes". Uz pogresan utisak da "ne utices" na sistem, ili da ga ne remetis, tako sto ces beskontaktno semplovati deo energije.

I kada se otreses doticnih predrasuda, bice ti apsolutno jasan uticaj sopstvenog merenja, bez obzira da li si "prekinuo" vod, ili prisao sa nekim senzorom..

Sempl energije moras oduzeti od energije koju zelis da meris, poenta je da bude sto manji, ili da se deo nadoknadi u najvecoj meri, pa da imas minimalni poremecaj u sistemu.



Nije "sant" tabu, niti problem.

Shvati doticni postojeci kabal kao "sant", s tim sto je svejedno da li mu meris napon na pocetku i kraju, ili taj napon meris na pola kabla..


Bitno je da dobijes "svest" o merenju, bitnije nego sama tehnika koju ces da primnis. Sto se vec i sam trudis da postignes

ma to sam uklavirio, izmedju inv i noninv ulaza na op-u ce ad proci ta
struja koju ja merim i tu ce nastati neki pad napona koji ce op ta mi
preslika na izlaz i u ovoj konfiguraciji vrati nazad tako da za ostatak
kola imam "nevidljivu" spravu na liniji .. isto kao onaj moj hall samo
malo drugacije .. cool, imam resenje kako da uradim to sto sam hteo i
kontam osnovni princip na kom radi .. e sad me zanima dalje :D gledam
ove trandze na 741 i nemam blagu ideju kuda tu prolazi ta struja ...
ovaj ulazni deo je diff amp ... nekako mi je sumanuto da imam Q1BE ->
Q3EC -> Q5CE protok .. bem li ga nacrtacu u spice-u pa cu gledam sta se
gde desava nema mi druge :D

To je sistem koji ima i sopstveno napajanja.

U ravnotezi je i ti mu donosis poremecaj, koji izaziva linearno uvecan napon na izlazu(mozda ne bas previse linearno kod 741:))

Doticni diferencijalni pojacavac imasvoje struje polarizacije i uvodjenja u "stend baj" rezim.

Probaj ovako da razmisljas

Doticna mala struja ce izazvati porast napona izmedju napona ofseta(kojeg tretira kao "nulu") i izazvati poremecaj i na izlazu, shodno pojacanju i na drugom ulazu, da bi se uveo u ravnotezum za toliko za koliko je poremecen prvi ulaz...

Cisto kao nacin razmisljanja...

Bogdane,

Pogledaj prilog i shvatićeš dok kažeš keks.

Prvi primer je lakši za kapiranje mada je sve isto i na drugom samo su obrnuti polariteti struja.

Prvi slučaj (sa leva na desno) uvek daje negativan napon na izlazu ukoliko struja dolazi "odozgo" kao što strelica pokazuje.

Ekspandovao sam strujni kapacitet op-ampa sa eksternim tranzistorima da bi ti lakše razumeo. Možeš zamisliti i da su to interni izlazni tranzistori od op-ampa.

- tvoj neki uređaj iz kog teče struja kroz nacrtanu žicu, pokuša tim tokom struje da na prvom primeru učini tačku A pozitivnijom od tačke B.

-op-amp će veličinom open loop gain puta pojačati taj pokušaj promene sve dok kroz Rshunt ne "odsisa" svu struju koju je tvoj izvor ponudio, na taj način sprečavajući poremečaj napona između tačaka A i B sve dok taj poremećaj ne svede na nulu (teoretski).
Pojačanje kompletnog sklopa će biti ogromno sve dok se na izlazu ne uspostavi -1V, što će emisijom iz negativnog izvora napajanja op-ampa proizvesti tačno 1mA kroz Rshunt.
Energija koja se troši na Rshunt biva nadoknađena iz izvora napajanja op-ampa.

-Ako kroz shunt teče precizno ista struja kao iz tvog izvora onda naponskog poremećaja između A i B više nema.
Prividna otpornost tvog mernog sistema (nazovimao ga aktivni shunt) je nula oma.
Zašto? Pa zato što od tačke A ka tački B teče 1mA a nema pada napona.

U realnosti je to malo lošije od teoretskog, ali kod čitavih 1mA struje je to stvarno dobro jer je 1mA mnogo veći od bias struja ulaza op-ampa i samo malo će "pokrasti" struje iz tvog izvora.

Tipična bias struja na primer LM4562 je 11nA i to je vrednost koja će ti promeniti tačnost merenja za svoju večličinu jer od nekud mora da dođe i ta bias struja ulaza.
Međutim, 11nA na 1mA je greška od 0.0011% od merne veličine 1mA. To se realno može zanemariti.

Drugi uzrok merne greške će biti inicijalni ofset op-ampa.
Pošto je na oba ulaza op ampa veoma niska impendansa čak i pri merenju 1mA, bias struje će se minimalno razlikovati i to obećava ofset vrlo malo veći od mogučeg koji je deklarisan u data.
Na primer, to je kod LM4562 tipično oko 100uV i neka na tvom izlazu bude i 10 puta veči (a neće nikako) to ti unosi mernu grešku od 1mV na 1V opsega, tj 1/1000 što je bez ikakve korekcije benigno.
Uostalom ofset možeš posmatrati kao prilično statičku stvar. Ukoliko ga inicijalno podesiš na stvarnu nulu ta će vrednost vrlo malo odlutati u celom temperaturnom opsegu op-ampa, tj. u data imaš podatak o klizanju ofseta vs temperatura.

Treći uzrok merne greške je tačnost samog shunt otpornika i i njegova temperaturna zavisnost i obično je tu najveća greška kod merenja tog opsega struja koji želiš.

1mA je lako veoma precizno meriti. Problem počinje sa mikroamperima gde je bias struja već značajan deo merene struje i tu se koriste CMOS op-amps, ali na žalost oni imaju znatno lošije ofset karakteristike od bipolarnih pa se neretko pomoćni bipolarni op-amp koristi kao stabilizator ofseta onog CMOS visokoimpendansnog.

Takođe problem postaju i merenja većih striuja jer se discipira dosta toplote svuda u sistemu i pravi termička klizanja svuda.


Dakle, kao što prethodno opisah, sam inicijalni ofset i nije neki problem pošto se može utrimovati na nulu.

Open loop gain je od ključnog značaja ako želiš da tvoj sistem minimalno utiče na strujno kolo koje meriš.

U konkretnom slučaju, ako bi na primer koristio upravo LM4562 sa 140dB open loop gain, njemu je dovoljan poremećaj od 100nV da proizvede izlaznu veličinu od -1V, što zatvara povratnu vezu tako da je sistem zadovoljen.

Pad napona od 100nV pri toku od 1mA je otpornost od 100 mikro oma, a to je moraš priznati veoma mali poremećaj merenog kola.

Hal generatori su temperaturno osetljivi i takođe i na sva okolna magnetska polja. Magnetsko polje od 1mA je tako slabo da bi merenje ometalo sve živo okolo što radi po kući i svi veći gvozdeni ili čelični predmeti u blizini.

Specijalizovane sonde tog tipa su veoma oklopljene mi metalom i uopšte nemaju neku dobru tačnost na tim opsezima.

Veruj mi slobodno da je ovo najtačniji način za taj opseg struja i da se može ostvariti baš visoka tačnost tako (ako imaš čim da baždariš).

Onaj instrumentacioni amp kog je Miki predložio je izvrstan ali i prilično skup.

A ako ti ne smeta pad napona na sistemu od nekih 2-3uV onda možeš upotrebiti superjevtini OP07, koji će takođe veoma precizno meriti i ujedno ima excelent ofset karakteristike za tako jevtin op-amp.

Nadam se da si sad uklavirio ovo. Jednostavno je samo ti se zaglupeo MCU :-)

Pozz

HAHAH kako je jednostavno kad ti neko ovako nacrta :D .. posmatrao sam
to sa pogresne strane i nikako da preskocim :D
sve jasno 1/1 ... dal sto ste mi objasnili ko detetu il sto sam konacno
uvatio skoro 6h spavanja u komadu (da slavljenik nije jutros u pola pet
krenuo da vice "tata uzmi me; oce jede" uvatio bih mozda i preko 6) pa
mi proradio mozak ne znam, al bitno da je jasno :D

odo sad da se spremam za dan, danas slavimo rodj no2, tako da sam ja i
moji hobiji danas na standby, sutra testiramo :) (generalno za moj
trenutni problem cak i shunt od 1R ne pravi problem ali ja hocu zbog
sebe da resim problem na pravi nacin, a ovo je pravi nacin :) tako da
5uV .. to je nista, op07 ce radi posao 1/1 :D valjda imam neki u fioci)

Videlo se da si se zakacio za pogresan "prozor"

Bitnije je da prelomis tacku gledista, nego kako ces na kraju tehnicki odraditi konkretnu stvar.

Srecan vam no 2 rodjendan..

P.S.

Kao sto rece macola, razni beskontaktni senzori ili visokoomski otpornici su skloni sakupljanju djubreta od suma i uticaja okoline.
Pa osim licnih tolerancija i gresaka, uvode i nepredvidive poremecaje.
HAlov senzor mozes da tretiras kao visokoomski sant, po pitanju uticaja na kolo, ali operacioni pojacavac, kao aktivni sant, koji detektuje struju i minimalno urusava sistem je idealna stvar....

Sledeci problem, ali mnogo teze resiv, je ta ista struja ali na 3 i vise KV

Jedno pitanje, a sto se ovo resenje ne koristi kod unimera na mA opsegu nego imamo po par stotina ohm shunt otpornik i proporcionalno pad napona na njemu? :)
Tehnicki je veoma prosto i jeftino za izradu ali se ne koristi kao standarna opcija ...

I da, kako se stiti OP i shunt otpornik od prekomerne struje? Sa diodama?

Miki,

Odgovor na tvoje pitanje je jednostavan. U pitanju je potrošnja baterija kod portabl DVM.

Obican shunt ne troši energiju iz baterija dok aktivni naprotiv.

Sa 1mA i nije strašno, ali zamisli 100mA i izlazni rezultat od npr. 1V.
Prvo, mora split napajanje da bi bilo podržano oba polariteta struje, a pri tom bi jedna od baterija morala "gurati" tih 100mA.

Zbogom baterije za 10 minuta rada :-)

Kod stonih DVM se to i te kako koristi i naravno kod onih preciznih. Upravo aktivno merenje.

Zaštita se pravi upravo diodama kao što si i rekao, što možeš videti na slučaju člana Žir iz Kanade gde sam mu tako rešio merenje na 50KV potencijala u odnosu na zemlju. (imaš link nekoliko postova iznad)

Čak i u stonim instrumentima aktivni shunt postaje masivan potrošač već kod možda već 1A struje. Iznad toga se već ide na DCCT metodu uglavnom.

Ovako nešto:
https://www.google.rs/url?sa=t...=bv.98717601,d.bGQ&cad=rja

Pozz

I kao drugo, precizno merenje struja <= od 1mA je van opsega upotrebe DVM, avometra. Narocito preciznost pri krajnjim granicam multimetra.

A i retko kome treba...kome zatreba, obezbedice metodu za merenje prema potrebi.

meni deluje da je 1mA range prilicno cesto potreban ... da kazem 2mA ili
6mA opseg na dmm-u zavisi koji count .. dakle 1mA na 2 decimale je vise
nego dovoljan i cesto potreban, no tu je uvek problem sa burden voltage
koji ume da bude ogroman pa merenje dmm-om bude iz tog razloga
problematicno...

a eno pdf koji si ti okacio lista ampermetre sa ovom tehnologijom
merenja i svi su desktop koliko sam ja video

Bogdane, ti si peživeo!?

Pa onda nabavi-napravi mikroampermetar:)

Ne maltretiraj svojom potrebom popularne avometre:)

http://www.scientific-laborato...oVChMIt_jljbf4xgIVK41yCh3CBQ0R

eto jedan od 0-1999 mikroampera, pa uzivaj:)

onolika temperatura me ubila .. sto je najbolje ja nista nisam radio,
sve zena zavrsava, dogovara, etc etc ... i na kraju ja otiso sinoc u
krevet mrtav umoran a zena ostala da prisredi kucu, preslaze poklone etc
etc .. taman mi alexey doneo op07 juce na rodjus tako da cu sa njim sad
bas da probam kako ovo sljaka :D

Naravno,zna se ko je stub kuce, a ko pada onesvescen u krevet

Šljaka to kao švajcarski sir!

Koristim to više od pola svog životnog veka od 50 sadašnjih.

Pozz

samo da kazem da ovo radi extra :D ... prvo sam se zbunio prikazuje mi 1.82mA a zabo neki unit na diodnom opsegu kao strujni izvor kontam on ga tera 1mA .. on tu meri neki mizeran Vf od 0.0005 ali onih skoro 2mA reko nesto zasr123 pregledao sve i dalje 1.82 .. pa reko da proverim ja kolika je struja na tom opsegu kod unit zabodem u fluke, kaze 1.82 :D ... tako da .. eeeeeexrta ..

elem stavio sam op07, stavio sam 1k 0.1% Rs, stavio sam 10k pot sa wiperom na V+ (+12V) i krajevima preko 5k na N1 i N2 (kompenzacija) .. to je kao 20k izmedju N1 i N2 sa V+ u sredini kako kaze datasheet .. e sad, nisam vrteo pot ostavio sam ga u sredini, ima li neki poseban tretman za tu kompenzaciju? ostavim + i - da floatuju i vrtim pot da mi na izlazu bude 0V ili ?

Da li ti treba da anuliras ofset sa float ulazima ili sa kratkospojenim. Tvoj izbor, samo udalji mobilni od sprave.

Taj trimer koji si postavio je za izlazni offset. On narusava balans struja u ulaznom diff stepenu OP-a sto posledicno menja izlazni offset. To obicno zovemo offset-trim, ne kompenzacija jer se kompenzacija obicno misli na frekvetnu kompenzaciju koja u ovom tvom slucaju nije toliko bitna.
Offset trim kao sto je vladd rekao radis sa jednim od dva slucaja, floating ili kratkospojeni ulazi a izlazni napon meris tamo negde na fizickom kraju izlaza gde su ti konektori ili prikljucak za A/D kako bi se uracunali svi sitni padovi napona na provodnicima i PCB vodovima.

aha znaci ako hocu da na ks imam nulu na izlazu spojim ih i navrtim nulu
na izlazu, ako ocu na float da imam nulu na izlazu, ostavim ih da vise i
navrtim nulu .. cool .. kapiram da za moju potrebu (da mere neku struju
koja tuda prolazi) treba na float da imam nulu na izlazu :D

Moze a ne mora u tvom slucaju. Sprava funkcionise na disbalansu pri pojavi struje, pa je bitan mali ofset(kao i svuda, uglavnom)ali je prakticno u pitanju simetriranje ulaza.

Obicno se float radi u nekom sklopu, ili kod slucaja nesimetricnog napajanja. Kratkospojeni ofset je kada su ulazni signali prilicno cisti, i napon koji dolazi zaista u mirnom stanju nula. Pa se anulira samo "prirodni" ofset kola.
Ne razmatra se okolina i njene nesavrsenosti..

Posto su vrednosti zaista male, daleko ispod tacnosti merenja, nebitno je za konkretan slucaj.

Priridni ofset je mali, signal konkretan i cist...

Bogdane,

Ako misliš da podešavaš ofset kod OP07 (i ako je inicijalno baš malecki) onda se kod konvertora struje u napon to radi isključivo ovako kao u prilogu.

Kod strujno naponskog konvertora ne bi valjalo da umećeš otpornosti između ulaza jer ti te otpornosti na neki način šentuju merenu veličinu, tj. kroz taj parazit mora ipak, ma koliko mala bila, teći neka struja.
Ta struja zaobilazi pravo mesto kuda treba da teče, odnosno pravi šent otpornik i naravno neće se pojaviti u izlazu.

Ampermetru podešavati ofset sa kratkospojenim pipcima nema smisla uopšte. Ampermetru (aktivnom) se ofset podešava sa otvorenim krajevima.
Voltmetrima se podešava ofset sa kratkospojenim pipcima.

Na šemi ćeš videti dva zener stailizatora sa zenericama 6V2. One su izabrane zato što imaju nulti temperaturni koeficijent i to važi svega od 6V do 7V kod zener. Sve ostale vrednosti imaju već primetan temperaturni koeficijent.
Umesto njih se može upotrebiti i možda TL431, mada je pitanje koliko će biti manji temp. koeficijent i ako je šent stabilizator u pitanju. Termičko klizanje tih zener ti se može na izlaz preslikati tek sa 1/5600 manjom vrednosti.

Preko šenta je stavljen integracioni kondenzator kao filter HF smetnji i njegovom veličinom možeš namestiti LP filter na mernom uređaju. Veći kond - niža merena frekvencija. Ako želiš AC/DC brzi ampermetar, onda se koristi frekventna kompenzacija kao na postovima gde je Žir uradio to.

Ofset kolo je praktično maleni naponski izvor, podesiv u rangu od oko +-1.1mV, što je i previše za OP07.
Možeš staviti 10R umesto R1 i dobiti znatno finije podešavanje ofseta u rangu od +-110uV i mislim da i to može biti dovoljno, zavisno od toga koji ti je OP07 A ili C.
Taj izvor se pridodaje neinvertujućem ulazu i sa otvorenim pipcima (jedino tako je korektno podešavanje) ofset se može svesti na teško merljiv i veći problem ti mogu biti termonaponi zbog upotrebe lošeg kalaja i slično.

Tako će ti tačnost merenja najpre zavisiti od kvaliteta upotrebljenog otpornika. Za vrhunske rezultate treba staviti op-amp sa što većim open-loop gain, podesiti ofset na nulu, a kao šent otpornik predlažem da upotrebiš kombinaciju od nekoliko peralelnih otpornika, kojima ćeš sumarno namestiti tačnu vrednost za šent, klase 0.1% ili bolje, sa što manje termičkog ppm.

Zašto nekoliko paralelnih otpornika za šent?
Zbog discipacije, koja bez obzira što je mala unosi promenu temperature u šent i tako se javlja klizanje vrednosti koje je srazmerno sa merenom strujom.
Što manje opterećenje otpornika to precizniji rezultat merenja.

Stavljanjem op-amp sa velikim open loop gain i malim termodriftom ofseta, uveliko ćeš prevazići klasu tačnosti i drifta samog šenta, odnosno, šent će biti ključni uzrok nepreciznosti.

Sa veoma skupim otpornicima za šent, sa LM4562 ili sličnim se može u opsegu struja od 10uA do 10mA postići lagodno 0.01% tačnosti merenja sa vrhunskom linearnošću u sličnoj klasi (mnogo iznad tog Fluke koji imaš a sa ekstremno malim burden naponom).

Već sa OP07 si daleko iznad devijacija vrednosti samog šent otpornika i već sa tim matorim i jevtinim pojačavačem možeš ići na otpornik 0.01% klase tačnosti sa što manje ppm i još uvek ti sam OP07 neće ugroziti merenje.

Pozdrav

P.S.

Zaboravih da objasnim zašto se aktivnim ampermetrima takvog tipa (konvertori struje u napon) nikada ofset ne podešava sa kratkospojenim ulazima.

Zato što je onda pojačanje određeno sa Rshunt/0 a to je teoretski beskonačno.
I šta misliš onda podesiti?

Dodatno sam zaboravio i dve antiparalelne diode na ulazima. Sasvim će zadovoljiti najobičnije 1N400x.

pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 30.07.2015. u 14:59 GMT+1]}

Teoretski jeste pojacanje beskonacno, ali je realno maksimalno.

Moze TL431, bolji je od zenerki, ali postoji jedan operativni problem. Problem dugotrajnijeg merenja.

Dva sant regulatora se mogu podesiti na priblizan napon, ali ce drift biti u nekom trenutku razlicit.

Obicno se koriste treking regulatori, ako je problematika ofseta krucijalna, pa su promene + i - napajanja simetricne.


Merenje takve struje(oko 1mA) do nivoa 0,01% je pomalo nepotrebno. To je "realna" struja, ali energetski malog efekta.

Kada su u pitanju znacajno vece ili znacajno manje struje, tada je problematika tacnosti merenja i bitnija i problematicnija.
Konkretno mislim na fizicke pojave koje odredjene struje izazivaju.

@macola, ovo je externi offset modul ... ja sam pricao o N1/N2 ulazima na OP07

naravno jasno je ovo sto si nacrtao a za Rs ja uvek stavim 10x veci 10 komada

Kada vec preterujes sa vec malim prirodnim ofsetom, obrati paznju i na napajanje. Koje utice na ofset, svojom nesimetrijom.

Pogledaj
http://www.ti.com.cn/cn/lit/an/snoa660a/snoa660a.pdf

od 15-e stranem fig 18, da ti bude jasnije sta mislim. Ja sam, nekada, koristio MC1468
http://elektronik-lavpris.dk/files/sup0/136114MC1468G-1.PDF

za potrebe instumentacionih pojacavaca. Kada god je neophodno imati, i na duzi period odrzati minimalni ofset, i imati konzistentnost merenja duzi period, a ne podesavati spravu svaki put..i imati samo kratka merenja,ili merenja u jednom malom ili pocetnom temperaturnom opsegu.

Pravilo je, kada se preteruje, preteruje se maksimalno

OP07 ima tipicno 5uV / V PSRR, znaci ako nam napajanje "pliva" citavih 1V, to ce se reflektovati na izlazu sa 5uV ... A specificirani offset je 75uV ... Prakticno napajanje "nema veze" sa izlaznim naponom/offsetom ;)
O tome treba razmisljati kada imamo ogroman closed-loop gain (npr 40dB pa navise).

Ovo sto je Macola nacrtao je za stelovanje offseta na bilo kom OP, i za one koji nemaju posebne izvode za to.
Po praksi, Macola to voli da objasni i nacrta tako da svima bude jasno. OP07 ima posebne izvode za stelovanje offseta, naravno prakticnije je to koristiti ali ce odprilike isto raditi kao i sa spoljnim kolom za stelovanje koje je uvezano na ulaze OP-a.

Samo je bitno da taj uneseni "poremecaj" bude sto je moguce stabilniji i zato su izabrane zenerice sa skoro nultim temperaturnim koeficijentom. Moze se upotrebiti i TL431 ali nije toliko bitno zato sto se unosi jako mala porcija napona.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 01.08.2015. u 23:22 GMT+1]}

@vladd kad hoces da preterujes sa PSRR, u sustini se ne radi sa klasicnim regulatorima nego se uzme "besan" OP koji napaja drugi "besan" OP.
Pogledaj AN za npr RIAA preamp sa LM4562, tamo su bas tako resili napajanje i morali su tako nesto da urade zbog ogromnog pojacanja (74dB) a sve DC coupled …
http://tec.icbuy.com/uploads/2013/4/2/snaa046.pdf

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 01.08.2015. u 23:16 GMT+1]}

Nije to bas tako malo ni zanemarljivo, da bi se bas ignorisalo, a pride obracala (preterana) paznja na neke slicno ili manje vazne detalje...
Tacniji podatak je da PSRR moze da "skoci" i do 32 mikrovolta po voltu(posto nije dato za oba napajanja posebno), sto je vec blizu polovine ofseta o kojem "brinemo"..

I nije lose procitati
http://www.analog.com/media/en...-seminars/tutorials/MT-043.pdf

Posto ima nekih nedoslednosti i nekih detalja na koje treba obratiti paznju.

Nekada je korisnije probati i znati probati ponasanje opampa u konkretnoj konfiguraciji, nego se osloniti na "nestandardizovane" detalje datasheeta. Pogotovo stnije jasno da li doticni psrr nastaje pri promeni jednog, oba napona ili uvecane nesimetrije oba napona..

Pogotovo za ceo opseg napona napajanja...1V je 30% pri napajanju 3V, a oko 7% pri 15V

Moderni OP-ovi imaju sad stvarno jako velike PSRR, LM4562 ima tipicno 120dB, to je 1:1000000 odnos tj 1ppm.
Vidjao sam neke primerke i sa 140dB (0.1ppm), to su sumanuto veliki odnosi, tu prakticno "ne utice" napajanje na izlani napon. Tu verovatno vise utice gravitacija Meseca na merenje nego stabilnost napajanja i to pod uslovom da su nam sve ostale komponente apsolutno stabilne, sto je malo tezi slucaj :)
Poboljsavanje PSRR je posledica tehnoloskog napretka i sa tim su drasticno uprostili i pojeftinili stepene za napajanje takvih OP-ova.
To mu ispadne da takve OP-ove mozemo opusteno i bez regulisanog napajanja da teramo ili eto bas da ne cepidlacimo, dosta su i obicne zenerice ;)

Za 0.1ppm stabilnost, bar kod kristalnih oscilatora mora da se koristi dupli oven, znaci kutica sa termo regulatorom koja stoji u jos jednoj kutici sa svojim termo regulatorom a sve to da stoji u trecoj kutiji gde nema cirkulacije vazduha :)
Nije direktno vezano za temu, samo slikovito poredjenje koliko su to veliki odnosi i koliko su te velicine kriticne da se ostvare i u svakom slucaju debelo van domasaja amaterskog bavljenja tom problematikom.


_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 02.08.2015. u 01:08 GMT+1]}

Moze, slazem se i sa tom vrstom "preterivanja"

U sustini, bitno je imati na umu sta se gde u kom trenutku desava, i zasto se sta radi...

Kolicinu preterivanja i detaljisanja odabrati prema potrebi...da bas ne odemo u Hifiste, vec da ostane malo i racionalnog inzenjeringa

I da bogdan prestane da se predstavlja kao "analognoretardiran"

pa pazi, uz pomoc ovog foruma i jos par drugara koji ne trose forume polako prestajem da budem analognoretardiran, ali osnovni problem tu je "zelja", meni se par problema u anologiji javi na deceniju, i to je uvek oko nekog merenja, tako da osim merenja, analogija me inace ic ne zanima ... nekako jos kad sam bio osnovac drugari su svi zeleli da prave pojacala, ja sam teo palim/gasim ledice, pravim sabirace... kacim svasta na lpt port kompa... lagano prihvatam neke analogne stvari potrebne za merenje ..

ovde sad ima cudo korisne date, moracu da sazvacem to na tenane pa se vracam u pricu, a za preterivanje, posebno u slucajevima merenja, posebno kada se pravi one-off pa je cena relativno abitna, ja sam skroooooz za preterivanje max :D

Nemoj da si toliko pragmatican, , retko kome svakodnevno iskrsavaju potrebe za ultrapreciznim merenjima, ili aplikacijama.

Ono sto treba da bude zelja, ne zelja iz potrebe, vec zelja o spoznaji doticnih finih, sitnih a bitnih detalja, samo metodologija i informacije, konkretizacija resenja je stvar okruzenja i resursa.

P.S.

Evo ti moj primer,30 god u labu, merenja neprekidna, za doticnim slicnim aplikacijama, poslednja potreba je bila pre vise od 10(ili 15) godina.
I dalje su razna merenja aktuelna, metode su sve specificnije, ponajmanje je problem i potreba za dc naponima, sada je problematika u sirokom frekventnom rasponu, metode specificne za merenja u plazmi, retko se ukaze potreba za malim signalima ili "pojedinacnim dogadjajima", gde su metode jos specificnije, gde se koriste posebne sprave...tipa CFD..

ALi, poznavanje i davno radjenih spravica nikako ne smeta, naprotiv samo koristi, ima slicnosti, smetnje i driftovanja su neprekidni problem...

Bogdane,

Kao što je kolega Vladd napomenuo, metrologija je "nezgodna" oblast gde se mora mnogo računa voditi o masi sporednih efekata koji mogu uticati na validnost merenja.

Neretko su se događali slučajevi u labs na svetskom nivou da se tek posle koju godinu otkrije da je neko merenje bilo pogrešno jer je zaboravljeno da se neki sporedan efekat uzme u obzir, ili se čak nije ni znalo za postojanje tog efekta.


Danas se, kako unutar modernih MCU, tako i diskretno, nalaze veoma sposobni i moderni ADC. Već se unutar MCU klase boljih ARM nalaze na primer po tri bazična 12-16bit ADC sa 2-5Gs/s.

Sve je to sjajno i lepo, ali na žalost je potreba da se meri 0-5V ili 0-3V3 samo jedan mali deo ukupnih mernih potreba gde se može iskoristiti pun opseg ADC gde on jedino i daje najbolje rezultate.
Ista priča sasvim važi i za eksterne ADC koji imaju više rezolucije od tih internih.

Jednostavno, čim se samo malo "mrdne" van tih 3V3, na gore ili na dole, sve jedno, postaje neophodan analogni front end ispred ADC, ma koliko ADC bio moćan, da bi se ta veličina prilagodila ulaznom opsegu ADC.

E tu počinju ponovo problemi istog tipa koje je i proizvođač visokorezolutivnog i brzog ADC imao unutar samog čipa tokom njegovog konstruisanja:
-borba sa šumom,
-borba sa termičkim klizanjima,
-brzina vs rezolucija,
-borba sa inicijalnim greškama, ofseta, referenata,
-borba sa termonaponima, i td i td...

Najlakše se obrađuju neki srednji opsezi, npr. naponi reda 1V do 100V i struje reda 100uA do 1A.
To su malo zahtevni opsezi zato što nisu mnogo redova veličine daleko od punog ulaznog opsega boljih ADC i sami sporedni efekti nisu bitan deo signala.

Proširenjem opsega koji je potrebno meriti, na gore ili na dole, sporedni efekti postaju značajan deo signala i počinje i borba protiv njih.
-kod malenih napona ili struja, sporedni efekti od šuma i termonapona, kao i vatnog opterećenja pasivnih i aktivnih elemenata postaju veoma značajan deo merenog signala.
-kod visokih napona ili struja, efekti parazitnih curenja i korona efekti, kao i masivna discipacija, naravno i izrada samih komponenti, postaju problematične stvari.

Ponekad se koriste vrlo indirektna merenja električnih veličina, putem optike ili akustičnih efekata i slično tome, samo zato što se na taj način mogu izbeći neki teško rešivi problemi merenja...

Ne moraš biti analogni guru, ali biće ti ipak neophodno da proučiš te front end sklopove jer se kao programer prilično često moraš pozabaviti nekim merenjem koje je van normalnog opsega tvog ADC.

Odgovore oko te oblasti možeš najlakše naći u veoma bogato pravljenim datasheets starijih i valjanih firmi od kojih već dugo neke ne postoje ali se literatura i dalje može naći.
To su na primer datasheets boljih op amps (jer se uglavnom oni i koriste za front end nekog ADC) od firmi poput: Burr Brown, National, Motorola, Analog Devices, LT...
Generalno praktična primena op-amps sa masom aplikacija. Već u datasheet od National, za nešto tipa običnog LM324 možeš naći brdo rešenja za dosta tih načina merenja.

Dublji nivo proučavanja istih stvari se postiže vrlo pažljivim proučavanjem service manuals od nekih moćnijih mernih instrumenata svetskog kalibra, i traženjem razloga zašto je neko baš tu komponentu baš tu stavio, kao i sagledavanje fizičke građe i razjašnjavanjem samom sebi zašto baš tako.

Naravno, poslednja i konačna faza proučavanja se dostiže kada se baviš baš metrologijom i srećeš sa problemima koje rešavaš.

---------------------------------

Digitalni svet nije i ne može biti izolovan od analognog sveta, niti će ikad potpuno i biti.

Trend je poslednjih deceniju ili više da se sve što je moguće digitalizovati, odmah digitalizuje.
Prve "žrtve" su bile audio i video signali, a sad je to već u području radio signala reda GHz.

Samo ne treba zaboraviti nikada da ma kojom rezolucijom i ma kojom brzinom semplovan neki analogni signal, nikad neće biti u potpunosti slika originala, već samo upotrebno dovoljna kopija te veličine.

Analogna (promenljiva) veličina jednostavno ima bezbroj mogućih tačaka i to je tačka na tu temu.

Porastom tehnološkog nivoa digitalizacije, svaki čas se utvrđuje da prethodna generacija istih stvari ipak nije bila potpuno "upotrebno dovoljna" i stalno se juri ka bržem semplovanju i većoj rezoluciji, kao i tehnikama interpolacije na osnovu predviđanja trenda signala.
To je trka bez kraja jer je broj koji opisuje beskonačnost nemoguće ikad dostići, jedino če to "upotrebno dovoljno" biti vremenom sve bolje i bliže originalnoj vrednosti...

Na kraju krajeva, današnji superbrzi procesori imaju signale koji su sve drugo samo ne potpuno digitalni.
Talasni oblik digitalne informacije je nalik analognim signalima iz RF oblasti, tj. nešto što bi trebalo da "glumi" pravougaoni signal, a ima vrlo vidljive eksponencijalne tranzijenta koji okupiraju po 1/3 ukupnog perioda talasnog oblika.

Dakle, ponovo se vraćaju svojoj analognoj pramajci :-)

Čitave dve-tri decenije se jurila brzina rada digitalnih stvari i to je već sasvim blizu moguće ostvarive brzine.
Radi toga su žrtvovani nivoi napajanja i pojavila se potreba za gomilom translatora nivoa jer moderna jezgra rade na primer na 0.6V i 100A struje, odakle bi kao trebalo da zaključimo da je to normalan trend.
Da li je baš to nalik dobrom trendu?
Još malo pa će se jezgra napajati pomoću termonaponskih izvora koji proizvode koju stotinu mV i koju stotinu ampera struje.
Naložiš lepo vatricu da bi napajao besno brzo jezgro :-)

Moja predviđanja su da sada već sledi maksimalna težnja ka paralelovanju sistema radi dovoljnog, odnosno tehnologija će se umesto dosadašnjeg trenda "vertikalnog" širenja, "horizontalno" širiti radi performansi. "Vertikalno" širenje je blizu svog konačnog limita.

He he, a u prirodi je to još mnogo pre nas sasvim uspešno rešeno brzinama rada koje se mere stotinama herca svega.
A ne može se reći da biološki mozgovi loše rade i da ne funkcionišu neprestano tako složeni automatski sistemi gde smo sa svom silom od nauke samo malo zagrebali po površini onog što sačinjava živi svet.
Sve smo do sada pokrali iz sveta koji nas okružuje i malo uobličili na svoj nakaradni način.
Kao ljudska vrsta ne umemo lepo ni da ukrademo od tih briljantnih sistema koji nas okružuju, a koji su u jedan isti mah tako neverovatno složeni i tako neverovatno jednostavni...

Pozz

sve se ja slazem sa vama i gledam kako tek izvodi front end na svojim skopovima .. samo tu ima par problema, "sema" deluje ultra jednostavno, napravim to isto i ne radi :D, tj radi ali sakato, zasto, zato sto nije fora samo u semi vec i u pcb-u, neke na izgled abitne sitnice uticu puno na kako te sprave rade na tim visim frekvencijama, kako se svadjaju sa naponima kontakata, setanjem temperature etc ... videh tek-a koji dolazi sa par metara srebrnog kalaja u sebi, ako nesto menjas da lemis "tom zicom" a nekim tamo bez veze kalajem, da bi sve ostalo kako treba .. e sad "generalno gledano" na siroko, to je posebna nauka... ja volim da kad nesto "uvatim" uvatim to do kraja a to zahteva vreme, vrlo cesto novac, i svakako prostor u glavi da se to smesti ... sve tri stvari su vrlo limitirane tako da ja gledam da se "vatam" onih stvari koje mi najcesce trebaju ili koje mi cesto trebaju, a ove ostale "koliko moram" ... naravno da uvek treba neki analogni deo ispred cele digitalne price inace digitalno-digitalna prica nije preterano zanimljiva, obicno i pred i posle digitalne price ide nekakva anlogija .. a do sad ste obojica provalili kako ja to resavam, ono jednostavnije resim sam (sa, sto kaze macola, tipicnim opampovima koje koriste digitalci, rail2rail, single ended supply, mcp6xxxx) ono malo kompleksnije od toga cimnem vas ovde na forumu, a vec nesto ozbiljnije dam drugarima koji rade samo analogiju da "rese" :D... mogu sebi to da dozvolim zato sto od elektronike ne zivim (i nadam se da nikad necu morati), za razliku od vas dvoice kojima je to leba .. i onda ja mogu da se igram samo sa onim sto me zanima :D... da treba da zivim od elektronike svakako bih vrlo drugacije organizovao i sta i kako radim .. ali sam srecan sto za sada mogu da istu trosim samo kao hobi posto meni pare potpuno upropaste pricu :( ... i programiranje mi je nekad bilo hobi, opustalo me, mogao sam nedeljama bez spavanja da radim ... sad mi muka i hello world kad treba da napisem... cim cujem rec deadline vise mi se ne radi :( ..

da se vratimo na temu .. ceo ovaj sklop radi sumanuto dobro i zastrasucujuce jednostavno :D ... plus ceo trip sa current mirroring je vrlo zanimljiv, kontam da je za neke stvari (npr audio) zgodan mega jer bi lakse bilo strujno pustiti sve od pocetka do kraja (recimo DAC -> pretpojacalo) i onda samo finalno prebaciti struju u napon. deluje mi mnogo manje suma tako, ovako dok cukam ovaj post (nisam bas previse razmisljao o tome), i ne samo za audio... tako da sam sad ovde video par stvari koje su mi dosta zanimljive koje cu morati malo da isprobam sto u spicetu sto na bb-u .. pa da vidim kako sta utice na to ... a inicijalni problem sam resio iz odma, sto rece miki, zasto za mA i uA range bilo koji dmm ima shunt :D, ok, jasno, taj mA moze da bude vise stotina volti i onda stvar postaje komplikovana .. al cim zavrsim ovu pricu sto sad siljim pravim sebi jedan "elektronicarski" nA/uA/mA +- 15V pa taman da vidim kako sve razne za1234 na ploci i u dizajnu uticu na izlaz :D

Eto, dobio si tutorijale, savete i motivacione govore...pusti sada audio

Tu je elektronika skrenula u zescu prevaru, marketinskog tipa, sa raznim apostolima i magovima hifi-ja koji dramaticno do vristanja cuju razliku izmedju obicnog i bezkiseonicnog bakra...

Sva ta mikro desavanja na kraju stizu u najcesce kalemcinu koja duva vazduh, i dopire do vrlo specificnog slusnog aparata...prirodno savrsenog, ali signalno ogranicenog..


Ili prosto pogledaj neke metodologije rada...u linearnim pojacavacima bas i nije dobro da su prelinearni, obozavaju se nakaradne lampe, gitaristi degenerisu signal da bi dobili neke "boje" i dimenzije, ali ta zabava nije dozvoljena poluprovodnickom pojacavacu...on mora do sedme decimale ispod nule da ima distorziju, mora da seproteze do frekvencija sa 5 nula....

Gitarsti obozavaju da motaju(ili da im motaju) kalemove magneta "ofrlje" metodom, sto vrljavije to bolje...a neki tamo "bogdan kecman" ce da se isizava sa linearnostima da bi tu kaljugu "sto vernije" preneo..

Njihovo zagadjenje signala je "umetnost", a u pojacavacu greska

Ma daj

He he,

Meni je najsimpatičnije kod nadriaudiofila što neki imaju zvučnički kabl na kome je obeležen SMER !!!??? :-)

A kroz njega ide čista naizmenična struja, jer bi zlo bilo da se pojavi DC bias koji bi popržio zvučnike :-)

Dakle, pouka koja bi se iz tog mogla izvući je da struja bolje ide nizbrdo nego uzbrdo :-)

Carevi su neki od njih :-)

a drvene kupice!!! to mi je najjace sto sam video do sada, 3 parceta trske vezana kanapom cine "kupicu" prodaje se jedna ta "kupica" za vise desetina evra, poredjas kupice po podu i onda kabl vuces preko tih kupica do zvucnika i onda nemas "ground noise" ....

a pricao sam vec, ja imam neko sony es ili ex ili tako nesto bitno i vazno pojacalo koje ima donji deo od hebenog BETONA zato sto su se volovi przili da onda pojacalo ima "tvrdji zvuk" .. nekad mislim da sam ja u stvari vo sto se bavim IT-om kad sam mogao da farbam eternet kablove u zeleno, markiram ih strelicama kao "jednosmerne" i valjam volovima za 5ooeur komad .. nego je tu izgleda fora da mora budes duduk za elektroniku, ako ista razumes kako radi prosto ne mozes da budes dovoljno ubedljv tim ... tim ... uh ...

Mene pre 25 godina bilo sramota da pravim i prodajem
raserivače miševa i da varam narod.

Ako im prodas macku na koji nacin si ih prevario?
Ili si kakvim tetkama besplatno dijelio macora?

_{[Ovu poruku je menjao zica49 dana 04.08.2015. u 00:44 GMT+1]}

Da mada i kod takvog uredjaja postoje neki elementi uredjaja i logike rada, potpuno legitiman uredjaj nedefinisane, ili nepouzdane efikasnosti.
Recimo u americi pokazuju odredjenu uspesnost kod ocuvanja vozila da im glodari ne izjedu kablove. Istina tu nema bazicne hrane kao u kuci, kada je izgladnelom misu ocito pitanje zivota i smrti razjasnjeno

Nije prodaja apsolutne magle, i nebuloze.

Apsolutno je prodaja magle i nebuloze. Pročitaj malo radove
o testiranju takvih uređaja.


Žica
Macana se rado sećam, ali samo sećam. Ali on nije radio na mišovima,
već na mačkicama.
Sada samo ponekad malko maukne

_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 04.08.2015. u 22:23 GMT+1]}