Mogao si i ovde da pročitaš o njemu. ;)

U svakom slucaju, ne moze se reci da je neki spektakularni rad obavljen ali je dobra stvar sto je debianoid vrlo stabilan i jednostavan. A zamerka i ono sto prvo treba unaprediti je instalacija. I ako je graficka opet je pomalo neprijateljska pogotovu particionisanje. Pocetnik ce verovatno morati da koristi ceo disk jer je rucno particionisanje totalno zamuljeno..

Nisam siguran da sam ga probao ali mislim da je particionisanje (ručno) relativno jednostavan posao, pod uslovom da se onaj ko to radi razume u particije i uopšte taj pojam. Ko to ne zna, velike su šanse da zabrlja kako god lako bilo.

Ma calexx brate, instaliranje je isto kao i kod debiana, cak sam se lakse snasao kod slackwera gde se koristi program cfdisk za particionisanje, bas sirovo. A kod debiana imas neke gomile particija i opcije, dodas LVR, editujes LVR (licno ne znam ni sta je to) i tako... vidjao sam mnogo lakse particionisanje, evo u poslednjih mesec dana sam probao desetak linuxa i ovde se nisam snasao. Tako da sam uzeo ceo disk, onda je lako, sve ide automatski.

Mada, moram da priznam i da sam sam kriv za to, jer sam na disku imao nekoliko particija i to pravljenih sto linux sto windows, pa se sve izmesalo, ne znam... ja nisam uspeo. Ali ne mari dovoljan mi je linux. ccc ;)

Licno,ne verujem da bih se ikad snasao na sistemu koji je na latinici ili cirilici, ali podrzavam, za nekoga ko prvi put krece sa racunarima recimo ovo nije lose uopste

Linux je sam po sebi malo tezi za ucenje od windowsa, tako da pocetnik se nikako nece snaci, pa i da kompjuter ima glas koji mu sapuce sta da radi. :) Ali dobro je prebaciti se na linux na srpskom pa onda sistem kao takav zapamtiti. Mnogo je lakse nego engleski. opet komande u terminalu su na engleskom...

Meni se jednostavno svidela ideja da neki projekat moze dalje da se razvija i usavrsava. Tako da i licno mogu u tome da ucestvujem. Da li minimalno ili malo vise, videcemo..

Taman posla da čitam prevedene menije i programe, sve to sam naučio dok nije bilo prevođeno a kasnije mi se prevod nije sviđao i tako, nikad ne prevodim OS.

Što se particija tiče, koristim samo ručno podešavanje, nikakavi predlozi me ne zanimaju pa ne mogu da pogrešim.

Ja sam nov na Linuxu i probao sam i posle ditanja i posle gledanja na you tube-u nisam uspeo da napravim dve particije za linux,t.j. jesam jer ona druga valjda Swap,ako se tako zove ona se sama pravi i to je nesto povezano sa kolicinom ram memorije.Inace mi je dobar OS,koristim Ubuntu 14.04 i ulazim u stos polako.Sto mi se najvise svidja,a to je da sve priklucke prihvata bez problema.Printer,skener koji je Mustek za XP,prihvatio ga je bez imalo trzavica,Web kameru,telefon,koji je isto stariji Samsung 30-50,ali sve mogu da prebacujem sa telefona na komp i obrnuto.Jos samo da naucim da napravim dve particije kao na Winu,da ipak odvojim OS od dokumenata koje cu da skidam i da ubacujem na tu drugu particiju.Nisam neki velikitantuz,ali to ne mogu nikako.Po sajtovima neki kazu da to moze i posle podizanja OS-a,a opet drugi da ne moze.Nije mi bitno,podicicu ponovo OS jer sam ukapirao sta sve treba za dodatak aplikacija.Ipak bi voleo i to da uradim jednodtavno da saznam kako to ide iako mi i ovako ne smeta na jednoj particiji,ali covek treba da nauci uvek vise.Ja se raspisao,a hteo sam da pitam,ako moze ko da mi da link sa You Tube-a ili da mi objasni koji program je potreban za particionisanje Ubuntu-a.Hvala puno.Valjda nisam mnogo izgresio u kucanju.

Misliš da napraviš posebnu /home particiju pa da tamo idu dokumenti i ostalo? Trebalo bi da može i sada ali je potrebno da se promene putanje pa će to neko drugi da napiše. Ipak, ja bih odradio instalaciju još jednom, taman prilika da obnoviš gradivo. ;) U tom slučaju već kod instalacije možeš da definišeš kakve god hoćeš particije.

Ja ipak ne radim tako, nekoliko puta sam promašio veličine pa recimo / postane premali dok /home ima još prostora a i obrnuto, /home se prepuni a / ima koliko hoću mesta. Zato i ne pravim posebnu particiju a kao što ni za windows nisam imao naviku da dokumente i ostalo čuvam u spremljenim folderima, tako i za linux koristim treću particiju koja je ntfs i zajednička je i za windows i za razne linuxe.

Naravno, ne zaboravljaš da možeš da imaš do 4 primarne particije.

Hvala ti na brzom odgovoru.I rekao sam da mi to nije problem i sa jednom particijom,jer meni se sa Ubunta vide Win.ove particije pa tamo mogu cuvati sve sa Ubuntu-a sto mi treba,a na njima imam dosta mesta,ali nije na odmet nauciti nesto.I ja sam tako prolazio da mi bude veca particija za OS nego Home.Nema veze imam jos jedan slobodan HDD pa cu na njemu vezbati dok ne naucim,a tebi jos jednom puno hvala na odgovoru.

Ne znam kakve ovo ima veze sa Serbianom. Iskreno , za početnike je i bolji Ubuntu nego Serbian. I ako i jedan i drugi potiču od Debiana. Otvori program gparted i kreiraj particiju koju zelis. I onda je montiras, recimo /media/data/ i to je to.

Neko je gore pre mene pisao o particionisanju na linuxu i tako sam ja upao.pa sam posle video da je tema Serbian Linux.U svakom slucaju hvala ti na odgovoru,zabelezicu ovu stranicu pa cu probati to sto si napisao.

Da pogađam ti koristiš sistem na arpskom pismu?
A citirana poruka je otkucana kineskim pismom?

a i maternji jezik ti je neki aboridžinski dijalekt?

Uvek me oduševljavaju izjave gde se korisnici računara prosipaju ....

Imaš pravo, zamisli da saznaš koliko ima debilnih naziva što programa što opcija koji ipak mnogo bolje zvuče kad se ne razumeju...


Po pitanju particionisanja slažem se sa tobom, uvek više volim sam da odredim veličine i raspored nego da se posle nerviram zašto je ova particija veća ili manja...

Vraže vragova, mojne ti da se prosipaš u ovom slučaju, molim te. Oduševio si ne samo njega, nego skoro sve nas ovde.
Svako normalan ko nije bulča i ko ume da sastavi 5 različitih prosto-proširenih rečenica na engleskom jeziku neće da prihvati lokalizovanu varijantu operativnog sistema. I biće mu teško/neprirodno da gleda i da se privikava na nazive.
Napredniji korisnici, pogotovo. On se ne bi snašao zato što prihvata da je engleski jezik (sintaksa i kontrolna struktura svih jezika za programiranje, inače) prirodna jezička platforma za računare, uopšte.
If, else, foreach, while, do, extends, abstract, use, parent,... samo jedan mali promil ključnih reči koje koriste čak i arapi - dok kodiraju, ako kodiraju.

A ovi veliki srBi što veze nemaju sa palatalizacijom, pa iz inata neće da pišu engleski ili koji god drugi jezik a da nema ćiriličnu varijantu, treba da znaju, da se podsete, da čovek vredi onoliko koliko jezika zna.
Nije kraljica baba-reptiljanka izmislila engleski, niti ga koriste samo naši istorijski neprijatelji...

Slazem se do nekle za engleski, normalno je da treba da se zna, ali svidela mi se recenica da ima toliko debilnih naziva na engleskom pa ih opet koristimo. Tako isto je i sa srpskim jezikom ili bilo kojim drugim.

Ja podrzavam prevodjenje svega i svacega, jer je to IN izmedju ostalog, a i ne postoje nikakve barijere za to, danas je prevod aplikacija jako jednostavan.
Postoje ljudi koji koriste engleske reci samo ako se isto pisu kao i na srpskom, medju njima sam i ja. To su reci internet, viber, menu npr. Naravno da treba da postoji spisak utvrdjenih reci koje bi bile neprevedene. Ali zasto, ZASTO? ne bi vecinu reci preveli, menu ili meni nije meni nego izbornik, username, nije username, nego nadimak.

Pricamo ne samo o linuxu, nego uopste. Kad mogu hrvati da izmisljaju SVOJE NOVE reci, zasto mi ne bi koristili NASE stare zaboravljene reci. I to ne samo po pitanju kompjutera, nego uopste.

Pogledajte ove danasnje klince. Uce engleski jos od zabavista, slusaju stranu muziku, pisu i pricaju na engleskom. Samo se pitam, da li to znaci da jezici MALIH zemalja izumiru?

Da ne dođemo do okolotrbušnogpantalodržača, meni se recimo ne sviđa ovako nešto:





Već sam pisao, računarima sam počeo da se bavim mnogo pre nego što su krenuli nazovi prevodi i recimo da mi je bar pola njih bilo smešno. Ako smo prihvatili onolike turske izraze, ako nam telefon, televizor, laptop ili monitor nisu strane reči, ni automobil ne smeta, zašto bi prevodili nešto kao što je fajl i to čisto srpskim izrazom datoteka, valjda od srpske reči data? Čak i da se koristi lokalizovana varijanta nekog OS, opet se sve završava na osnovi pa bi trebalo da isti prevodilac nastavi i prevede sve ali sve programe, da se ne mešaju prevodi.

Meni samo nije jasno ko normalan moze da razume ove prevode, brziglasnicki kontakti, carobnjak za uvoz, postanski klijent... Zbog cega ne jednostavno mail, kontakti, sta vec, ne mora sve bukvalno da se prevodi.

Ja bi to pre preveo kao kao korisnicko ime, a i ovaj menu kao meni, nekako mi je logicnije, al sto kazu, sto ljudi...

Treba uzeti u obzir dve stvari: Prevod i prepis. Tako na primer download moze da se preveda: preuzimanje. Dok na primer rec menu treba izvrsiti prepis: pa onda sledi meni. Mnogo je tu stelovanja i prilagodjavanja. Mene licno vise nervira mesanje cirilice i engleskog jezika. To je uzas. Ako nismo sposobni da prevedemo onda slazem se ne treba to ni raditi, bolje nego da dobijamo, bas takve sumanute prevode, da se vise ne zna ni koje pismo se koristi ni koji je to jezik. Ne govorim ovde o srpskom ili samo srpskom. I nisam zagovornik srBski, nego srpski. A to je velika razlika. Ja mozda nisam doktor srpskog jezika ali bih mnogo bolje preveo vecinu reci.

Iskakuće beleške - skok beleške
Bludevil (necuveno) - blutut

i tako dalje. Samo treba ukljuciti mastu i srpski jezik.
Email ce uvek biti email,imejl,imeil, meil, mail... a ne elektronska pošta...username ce uvek biti jusernejm, usernejm, userneim, nadimak, a ne korisničko ime...
te stare bolesne prevode su radili doktori za srpski jezik i knjizevnost a ne IT strucnjaci. Mislim da prevod treba da rade programeri, jer oni tacno znaju kako sta zovu i kako se sta zove. A ne da se koriste bolesni bukvalni prevodi od trista sesnaest reci.

Ovo sa bludevilom je nešto najbolje što sam video na interentu poslednjih meseci :-). Bolje da su ga preveli kao Harald.

Koliko ja znam nadimak je nickname, a username je korisnicko ime, user=korisnik, name=ime.

https://en.wikipedia.org/wiki/Nickname

https://en.wikipedia.org/wiki/User_(computing)

ne treba mešati programiranje sa izgledom korisničkog okruženja... programiranje se vrši prema pravilima svakog programa po naosob i tu nema kompromisa...

Kad je reč o korisničkom okruženju tu je već pitanje svesti samog korisnika da li će da se ponaša kao običan malograđanin (i to ne menja nikakva činjenica o poznavanju gomile jezika) tako što će se poistovećivati sa drugima... možda ne bi bilo na odmet ponovo se podsetiti nekih lektira.... (npr "Pokondirena tikva").

Interesantno je kako svi narodi u Evropi drže do svog jezika i pisma samo se Srbi trude da izigravaju Engleze... Ako pogledamo Linuks svet, primetićemo dosta distribucija sklepanih na lokalnom nivou kojima je osnovni jezik radnog okruženje upravo jezik autora pa čak i kad se te distribucije baziraju na nekim većim projektima a često te distribucije jedva da imaju podršku za još par svetskih jezika...

Poenta priče jeste da bi se neko smatrao prosvećenim prvo mora da bude svestan samog sebe a ne da se trudi da bude prosta kopija...


Što se tiče prevoda na srpski bez obzira da li se slagao sa nekim prevodom ili ne ali poštujem trud koji je uložen... Kao što već rekoh, kad se pogleda mašta autora nekih programa i njihovih maštovitih naziva, zašto bivsmo mi morali da budemo žrtve njihove mašte ako već možemo da u sklopu lokalizacije postavimo nama razumljiviji naziv...
A da, u tom slučaju treba se potruditi i naučiti nove nazive ili se bar upoznati sa malo više reči maternjeg jezka...

Takođe vezano za ove "pokondirene" poznavaoce engleskog jezika, pokušajte da nađete nekog engleskog seljaka u nekom zabačenom selu koje nema internet i počniite da mu prosipate razne "uobičajene" izraze vezane za nazive programa, opcija i sl... jeste li sigurni da uopšte znate koja su uobičajena značenja većine termina koji se koriste u računarstvu?

Plavi šejtan :D

Ima više načina d se izdefiniše kako se `vrši` progamiranje. Ovo je jedan od vaspitanih, ali, laičkih načina, jer je sintaksa.. jako, jako slična. Dakle, kompromisa kod svake treće nule... Možeš da uporediš koji god hoćeš od programskih jezika. Mali broj korenja/temelja, mnogo zelenih plodova i tek nekoliko novih fasada .. gotovih i xtra kvalitetnih. Sve ostalo, zaluđivanje i krš.



Ja sam više za ivicu/hansel i maricu/gretel ... malim slovima, jer nisam siguran jesu li to zapravo imaginarni karakteri ili se to nekada davno zbilo (film je do yaya, takođe i ona Femke a la main veštica u filmu, baš zna da glumi kako valja) .. Čujte Srbi! je recimo, nešto što jako mnogo može da oplemeni čoveka, a može da se sažvaće za nepunih 40 minuta.



Ne. Ceo svet priča engleskim jezikom, jer je prost. Najlakši za učenje. Najlepši za - pevanje. Nema kukica i kvačica, te je zbog toga, najlaganiji za čitanje, kad onako pratiš redove, a sve linije ravne... slova kao što su sitno `j/g` ponekad odštrče malo, ali dobro.. moglo je i gore! Pričaju ga australijanci, kinezi, japanerosi.. (zamisli, koje su to budale ti samuraji, pazi, posle hirošime.. ne postoji niko tamo ko ne ume da bifla i na engleskom, stvarno `nazadan i glup narod` .. ) Između ostalog, engleski jezik, ima jako finu gramatiku, ne toliko komplikovanu kao što je naša i može da se piše samo jednim pismom, ali jeste, nešto što hoće da radi samo sa ctype_alnum() .. i vidiš, to je - prelepo, ali, avaj.. ako to nije srpski (meni ne smeta ni kao srpsko-hrvatski) .. Kad malo bolje razmislim, najbitniji je logički `deo` mozga kod ljudi. Taj deo kad zakaže kod neke osobe, to treba da se sanira, takav problem. Na neki fini način.



Ceniš ga, da i tu zakazuješ.. ? Dobro.. to već nije katastrofa. Opušteno.



Jesi li prelistao nekada hiljadu zašto, hiljadu zato.. ?



Evo jednog brutalnog primera kako je komplikovano obučiti strane partnere...
ovo nisu englezijanski seljaci, ali sa njima bi pretpostavljam, bilo još lakše..



Elem, jesi li ti siguran da želiš da te neko ovde uči terminologiju bilo kojeg programskog jezika ili ... možda samo hoćeš da ti se nešto dokazuje?
Za ovo prvo, mora' bu'eš mLogo fin. Više nego što si sad. Za ovo drugo - problem.

Jesi li siguran da je računar za svakoga? (nije).
Jesi li siguran da engleski jezik nije `prirodna platforma` za računar?
Jesi li siguran da je zaista problem naučiti još jezika osim maternjeg? Makar 50% jednog određenog jezika ..
Vidiš, jeste. A ne treba da bude. To treba da bude pi*** dim za svakoga, nažalost nije tako.

- Programeri su prisiljeni da prave debiloidne interfejse za masivnu navalu neadekvatnih mudoklopa koji, jednostavno, nisu ni za tastaturu, ni za monitor (al' ima - miš! E, eve nam ga sad - na!), jer nemaju naviku da vežbaju i igraju se sa sivom, mekanom masom, bar iz hobija.
- Programeri i ostali koji znaju da saberu, a i da pomnože što šta, jesu prisiljeni da od brodskog poda - prave laminat. To ti je prevod. Ne znaš šta piše? Uči, prirodni hard disk koji radi sa mnogo manje disipacije nego li ovi veštački je - čudo.

Mislim, ne mora.. evo, ima dobrih duša... Ali, da je po mome, mnogi bi imali od sve digitalne zabave - samo tetris - na palac/kažiprst - raspolaganju. I - biblioteku. Molim lepo. Knjižica, pa malo u `lajbreri`, pa malo kući i na kraju bibilotekarka, konačno pala .. a ako ne, onda proba sa Elvisom Prislijem pa ako bude bilo i glasa, `babo da te ženi` .. I opet, ako nema glas.. nije bauk. Uvek, ali uvek može da se krene da učenjem ovih sirijaca/afrikanaca/azilanata - azbuku. Ne abecedu, nego azbuku. Klan, koji nije skinhead fazon, nego Srpski pravi nacionalni klan, koji će da ima za posao da opismeni sve one koji neće dalje od srbije, nego vide svoje ognjište ovde, da nauče azbuku kao brojanje od 1 do 30 na maternjem jeziku. To za početak.. pa ko neće, da se vrati nazad. To dakle da bude uslov i nema hoću/neću, nego lepo ti vraže konkretno, započneš takav jedan projekat, pa prepišeš od nemaca, kako oni kulturno propisuju jezička pravila i nivo znanja maternjeg za sve koji hoće da se uhlebe `s' dobru platu` a nisu severnjaci i severozapadnjaci .. To sve može, ako si dovoljno istrajan, načitan, poznaješ istoriju, stalo ti je do Srpstva i nacionalnog oživljavanja iz stanja bolesne kome .. razmisli samo o tome, ti i tebi slični, potpomažete svežu ekipu da lepo nauče srpski jezik i Njegoša da recituju pred spavanje (to samo za početak, tok razvoja tog divnog projekta će sam po sebi doneti koje su sledeće tačke, nastavite sa istorijom, pričate im priče o Raguzinskom, vinča, romuliana, srbica) i kad zatreba, topovsko meso je tu... a mi ostali, lepo koristimo računare, onako kako treba, bez puno opterećenja i svi na svom mestu.. Ali, nema ništa od toga, jer, to bi bio vraški težak, ali posao sa jako, jako kvalitetnim i slatkim ishodom...

Da li je samoproklamovanoj krem eliti, takav jedan edukativni projekat ekvivalentan zadatku tipa: "moramo pronaći kripton na južnom polu, inače obrasmo bostan.."
.. ili nije?

Ovo polako postaje priča za Advicacy forum. Dakle mesto dizanja tonova i pukog prepucavanja molim korisnike (usput username jeste korisničko ime ili ti u duhu srpskog korisnik) malo da spuste loptu i svoju taštinu.


Što se teme tiče, projekat je dobra ideja, puna moja podrška, a kada se vratim iz Grčke, za koji dan, ću dati i neke sugestije...

Evo neke moje impresije. Na prvi pogled dopadljivo. Preuređeni Debian sa većinom alatki kome nekom trebaju. Na drugi pogled, dolazi do nekih pitanja...

Ako si instaliro Skype, gde je repo za skajp? Ako si koristio Deb Multimedia i Mozilla repo-e, gde su oni posle instalacije? Ako si već ciljao na skype, chrome... Mora postajti repo koji će brinuti o svemu tome. Isto tako većina korisnika ima nvidia ili amd grafičke karte. Gde su driveri za njih? Ima free, ali svi mi znamo da oni samo "rade posao" ali nisu dovoljno dobri za npr steam. Kada pomenu steam, gde je on? Većina mnogo poznatijih i većih distroa, dolaze ili sa preinstaliranim ili sa ponuđenim na ovaj ili onaj način instalaciju istoga. Nedostaje i neki game repo da bi ovo se deklarisalo kao kućni Linux... Još jedna sitnica, no to mi je možda promaklo prilikom instalacije. Da li on mene negde pita na kom jeziku želim da mi je desktop i koju želim defaultnu tastaturu da koristim? Ja to nisam primetio (što opet naglašavam ne znači da opcije nema, ipak sam Debiana jaaaaako davno instalirao), a mislim da je to "kamen spoticanja" za neko šire korišćenje distroa. Zašto se samo ograničiti na Srbiju, Bosnu i CG?

Dakle, dopadljivo, malo "patriotski" nastrojeno, lepo skockano, ali neke stvari treba da se reše pre nego što bi se reklo e, to bi bilo to.

Samo još jedan dodatak čisto ideje radi, za neke možda buduće dane. Ako već želi da se "ozbiljnije" radi, treba "kontaktirati" programere, programske kuće koje se eventualno bave pravljenjem software-a u linuxu, a iz Srbije su, da "naprave" svoje verzije i za ovaj distro i kroz neki repo ponuditi njihov software. Čisto patriotski :)

Evo i ja kao LXDE-ovac da dodam nešto...

Serbian 2016 KDE

http://www.debian-srbija.iz.rs...tupan-je-serbian-2016-kde.html

Zanimljiva ideja čak i ima nešto po tom pitanju...
Na žalost nema mnogo naših programera koji rade nešto konkretno a otvorenog koda a od onog što ima tu je GLRP Dejana Petrovića.

Po pitanju skladišta, autor je postavio obaveštenje o dodavanju skladišta sa neslobodnim paketima čime se dobijaju i neslobodni paketi vezani za multimediju, grafičke kartice... Ipak treba imati u vidu da je u pitanju blago izmenjen Debian ...

Lično koristim Serbian na prenosnom računaru od aprila prošle godine s tom razlikom što sam sistem prebacio na testing skladišta te nadogradnje i ispravke dobijam svakodnevno i tu je sve koliko toliko u redu iako sam prešao na KDE 5 (sa svim njegovim bubicama koje se pojavljuju iz verzije u verziju).

Što se tiče instalacije i korišćenja sistema odmah po pokretanju dao bih prednost Serbianu čak i u odnosu na Ubuntu (da se razumemo godinama sam koristio Ubuntu /Kubuntu kao osnovni sistem na računarima).

Čak i u odnosu na ne neke druge distribucije koje se baziraju na Debianu (npr SolidXK ) Serbian se pokazao kao stabilniji i čvršći pogotovo pri korišćenju testing skladišta što je direktno uslovljeno korišćenjem zvaničnih Debianovih skladišta bez dodavanja nekih dodatnih sa treće strane (kao npr na spomenutom SolidXK).

Jedinu zamerku koju sam imao (možda je još uvek aktuelna sa novom verzijom - nisam još proverio) odnosila se na nedostatak drajvera za štampače što mi je bilo čudno s obzirom da Debian live dolazi sa pomenutim drajverima i moguće je korišćenje štampača (bar onih koje sam isprobao) direktno sa USB-a dok sa Serbianom sa USB-a nisam mogao da koristim (iste) štampače.

@vrag81
Zašto bi neko koristio štampač preko live diska,kad već ima instaliran osnovni sistem?
Po meni, živi disk je namenjen za probu ili za neki posličak kao što je particionisanje, vraćanje gruba...

^^ Niko najverovatnije nikada neće koristiti štampač u live modu, ali, mogućnost štampanja u live modu, daje na uvid onome ko testira distribuciju, da će ako instalira određeni distro na koji je bacio pik imati finu podršku i za to. Mnogi ljudi upravo zbog dobre podrške za printere donose odluku: da/ne. Pogotovo oni ljudi kojima papiri trebaju ako ne svakodnevno, onda ne samo vikendom. Isto je i sa grafičkim programima. Ko je toliko blesav da u live modu koristi Gimp za obradu i returširanje, npr.? Niko. Ili još bolje - Blender. Ali, tu je i to ... Većina korisnika ubaci live distro kako bi proverila da li im wifi konekcija radi odmah u startu, pa ako radi: "Ok. To je to, ostalo ćemo lako..." ali, ima i onih kojima su baš printeri i skeneri primarne stavke, jer koriste računare isključivo u poslovne svrhe i ne interesuje ih ni zvuk, ni grafička podrška.

Verujem da ce se to polako srediti i neosporno je da je to dobar OS.ali sam se i sam vratio na Ubuntu 14.04,jer na njemu sta god prikljucis na USB radi bez ikakve instalacije,ili neke sitnije dodatke,koji mogu da se nadju medju njihovim softverima.

Prosto je, ponekad moram da izađem na net preko računara na poslu, obzirom da je na istom zabranjeno bilo kakvo povezivanje na internet (usled činjenice da je u pitanju vindovs ... ) prosto ja pokrenem sistem sa USB-a i odradim ono što moram.... E tu se nekad desi da mi zatreba i štampanje preuzetih podataka pa se nameće i potreba da mogu koristi i štampač...
S druge strane kad god koristim tuđ računar ukoliko je na istom Vindovs, više volim da pokrenem sistem sa USB-a i odradim ono što mi treba nego li da mi neko posle kuka kao je zbog mojih aktivnosti nafatao neki virus - a usput i odradim prezentaciju mogućnosti date linuks distribucije ;)

Zanimljivo je pratiti reakcije prosečnih korisnika Vindovsa kad shvate da sistem podignut sa USB radi skoro jednako kao i njihov mezimac, a pri tom mogu odmah da se gledaju filmovi, izađe na net, sluša muzika, uređuju tekstualne datoteke, gledaju i uređuju fotogrfije .... da su skener i štampač prepoznati i sve to bez ikakvog dodatnog instaliranja programa ( a na nekim distribucijama čak budu i instalirane neke od igara)...

Recimo to ovako. Ubuntu predstavlja presek stanja razvoja u Test grani Debiana u datom momentu (par dana pre izlaska stabine verzije Ubuntua) pri čemu se kopira testing i Sid neslobodna skladišta sa Debiana i formiraju Ubuntuova skladišta u koja se ubacuju i paketi koje održavaju programeri koji održavaju Ubuntu...

Inače nije neki problem naći i dodati ono što ti treba preko sinaptika ....

Naravno uvek je bolje kad je podrška za spoljne uređaje već uključena u osnovni komplet ugrađenih paketa... Zbog toga sam i naveo kao manu nedostatak upravljačkih paketa za štampače na Serbianu 2015.2....

Sve je to tako kako kazes.ali ima nas dost pocwetnika na Linuxu,pa bi smo radije da se vratimo na ono sto dobro radi.Nego zasad mi odgovara 14.04 po mnogo cemu,sto ne mora da znaci drugima i pogotovo mladjima,treba da idu napred i da ispituju nove stvari,pogotovo Linux,ali i cica ce preci na Serbijan ponovo,samo da zakacim malo bolje dane,da ga lepo ispitam.